Ne primamo kartice

Za „Vreme“ iz Rima

Ako planirate da posetite Vatikan u narednih nekoliko dana ili nedelja, bolje ponesite više gotovine – od 1. januara nije moguće koristiti kreditne kartice ni bankomate u najmanjoj državi na svetu.

Jednostavnim i suvoparnim saopštenjem za medije, odmah nakon novogodišnje noći, a na vrhuncu zimske turističke sezone u Rimu, Centralna banka Italije odlučila je da blokira elektronsko plaćanje i bankomate u Vatikanu.

Mehanizam funkcioniše po ovom principu: italijanski ogranak Dojče banke ima najviše bankomata i pruža usluge elektronskog plaćanja unutar zidina Vatikana koji je suverena država pa je samim tim van domašaja italijanskih vlasti. Sa druge strane, Dojče banka Italije radi pod kontrolom italijanskih vlasti i mora da se pridržava italijanskih i zakona Evropske unije. Prema tome, Centralna banka Italije naredila je obustavu svih novčanih transakcija kreditnim karticama iz Vatikana i Dojče banka Italije morala je da se povinuje naredbi jer, kako glasi objašnjenje Centralne banke Italije, „nema potrebnu dozvolu da posluje iz države koja nije u sastavu EU“, kao što je slučaj sa Vatikanom.

Ovim potezom najteže su pogođeni vatikanski muzeji, koji imaju pet miliona posetilaca svake godine. Ne mogu da primaju kreditne kartice za grupe ni pojedince, niti onlajn rezervacije, tako da su redovi sve duži iako su u januaru i februaru gužve, inače, manje. Druga „žrtva“ ove odluke je apoteka u Vatikanu gde hiljade građana iz Rima svake nedelje idu da kupuju lekove koji nisu dostupni u Italiji. Neke druge radnje, knjižare, suvenirnice itd., imaju isti problem, ali njihovi godišnji prihodi su samo delić prihoda dva pomenuta primera.

„TEHNIČKI PROBLEMI„: Kada će usluge biti ponovo uspostavljene? Kancelarija za medije Vatikana prilično je neodređena. U saopštenju za medije, nakon priznanja da usluge nisu dostupne ali samo iz tehničkih razloga, rekli su da će rešenje biti pronađeno što pre i da su već u pregovorima sa drugim bankama da se usluge ponovo uspostave. I pored toga, proći će nedelje, možda i meseci pre nego što kreditne kartice ponovo budu u upotrebi iza zidova koji datiraju iz vremena Mikelanđela, što će naneti potencijalno veliku finansijsku štetu Vatikanu i prouzrokovati dosta stresa turistima i hodočasnicima.

U stvari, iza tehničkih problema kriju se problemi upravljanja bankama i finansijske transparentnosti koji su duboko ukorenjeni i imaju velike posledice.

Vatikanska banka, pod nazivom Institut za religiozna dela, ne poštuje italijanske zakone o finansijskoj transparentnosti, kako piše u saopštenju Centralne banke Italije, i nema dozvolu da posluje u Italiji. Institut za religiozna dela je pod sve većim pritiskom od strane italijanskih, evropskih, čak i međunarodnih vlasti, da izmeni svoje interne propise i postane transparentniji po pitanju akumulacije, upravljanja i raspolaganja novcem.

Sve je počelo 11. septembra 2001. U periodu posle napada Al Kaide na Kule bliznakinje, jedan od frontova koje je otvorila administracija Džordža Buša mlađeg bila je bolja i stroža regulacija finansijskih transakcija. Ideja je bila da se rasvetle najmračniji delovi međunarodnog finansijskog sistema, gde bi teroristi i kriminalne grupe mogli da organizuju svoje poslove. Finansijska i ekonomska kriza koja je počela 2008. i koja još traje, primorala je regulatorna tela Sjedinjenih Američkih Država i EU da pooštre kontrolu, da ograniče neke oblike onlajn trgovine deonicama i povećaju transparentnost finansijskih proizvoda koje banke prodaju i kupuju.

Katolička crkva, međutim, sporo prihvata novine. Tako je i Institut za religiozna dela sporije prihvatao neke oblike spoljne kontrole svojih ponekad veoma mutnih radnji.

SLUČAJ „BOŽJEG BANKARA„: Izvestan pomak napravljen je u poslednjih nekoliko godina, što su potvrdile i vlasti EU. Pa ipak, dosta toga treba još da se uradi, naročito ako imate u vidu ne baš krasnu reputaciju koju je Institut za religiozna dela stekao u prošlosti. Između sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka, Institut za religiozna dela su zapravo neke italijanske kriminalne grupe koristile za pranje novca. Jedan od „Božjih bankara“, Roberto Kalvi, pronađen je 17. juna 1982. obešen, ispod Blekfrajars bridža, železničkog mosta u srcu Londona. Njegovo ubistvo još uvek je jedna od najopskurnijih i najzamršenijih misterija u bliskoj istoriji Italije, ali naširoko je poznato da je njegova banka, Banco Amrosiano, sa sedištem u Milanu i u vlasništvu Instituta za religiozna dela, korišćena za pranje krvavog novca mafije kao i za finansiranje subverzivnih aktivnosti desnice.

Jedan od optuženih na suđenju za Kalvijevo ubistvo, Flavio Karboni, koji sada ima 78 godina, bio je 2010. godine uključen u korupcionaški skandal oko javnih nabavki i pranja novca a istraga je vodila čak ka nekim od Berluskonijevih najbližih saradnika. Iste godine, još jedan sudski predmet koji se tiče pranja novca i korupcije obuhvatio je Anđela Baldućija, bivšeg direktora (centralne proslave) Velikog jubileja u Rimu 2000. godine i člana upravljačkog tela Kongregacije za evangelizaciju naroda, ogranka Vatikana.

Još jedna istraga koju vodi tužilac iz Rima Stefano Roko Fava za posledicu je imala odluku da se blokiraju sve transakcije kreditnim karticama u Vatikanu. Već dve godine Fava istražuje navodni lanac pranja novca koji bi mogao da obuhvati i Institut za religiozna dela. Ova istraga je u septembru 2010. dovela do privremenog zamrzavanja 23 miliona evra u vatikanskim koferima. Jedna od osoba pod sudskim nadzorom je Etore Goti Tedeski, italijanski bankar koji je bio na čelu Instituta za religiozna dela od 2009. Gotija Tedeskog je konačno u maju 2012. otpustio odbor Vrhovnog nadzora (Consiglio di Sovrintendenza), telo Vatikana koje nadgleda aktivnosti Instituta za religiozna dela. To je bio potez bez presedana, a zvanični motiv za ono što eksperti nazivaju otpuštanjem Gotija Tedeskog bio je to što „on nije obavljao poslove koji su bitni za njegovu poziciju“.

Nakon što je otpušten, Goti Tedeski odlučio je da im ne uzvrati. „Neću ništa pričati jer želim da zaštitim papu od briga“, rekao je italijanskim novinarima. I pored toga, neke glasine kruže i on je napravio neke aluzije na otpore u Vatikanu prema transparentnosti koju je, kako kaže, želeo da uvede u upravljanje bankom i u poslovanje Instituta za religiozna dela. Još jedna sveža mrlja na Institut za religiozna dela je finansijski krah bolnice „San Rafaele“ u Milanu, jednog od najčuvenijih zdravstvenih centara u Italiji, koji je osnovao i kojim je upravljao don Luiđi Verce, sveštenik sa bliskim vezama sa Svetom stolicom i Institutom za religiozna dela. U februaru 2011, kada je bilo jasno da će Fondacija „Tabor Mount“, vlasnik bolnice „San Rafaele“, bankrotirati, don Verce se obratio za pomoć Institutu za religiozna dela i Goti Tedeski je učestvovao u, kako se na kraju pokazalo, uzaludnom pokušaju da bolnicu spase od propasti zbog ogromnog duga.

Odluka da se zamrzne plaćanje kreditnim karticama je još jedan udarac kredibilitetu finansijskog sistema u Vatikanu, koji je pak prošlog jula hvalio Manival – Komitet Saveta Evrope za sprečavanje pranja novca i finansijsku transparentnost – zbog sve bolje saradnje i prihvatanja evropskih finansijskih propisa. Međutim, Vatikan još uvek čeka da bude stavljen na tzv. belu listu transparentnih država koje poštuju propise o sprečavanju pranja novca FATF-a (Financial Action Task Force), međunarodnog tela koje je 1989. osnovala grupa G7 a čiji je mandat produžen i osnažen početkom prošle decenije. Turisti i hodočasnici verovatno nisu svesni svega ovoga. Oni i dalje stoje u redu da se dive Sikstinskoj kapeli i da fotografišu Trg Svetog Petra na kom se još uvek nalazi uobičajeno velika, osvetljena božićna jelka.

fotografije: reuters