Bi li mi i sama titula savetnika bila radost, bih li savetovao domaćeg velemoćnika ne uzimajući iz budžeta ni dinara, da nemam ni kancelariju, ni mobilni, nego da sa svog telefona zovem narodnog dobrotvora željnog da čuje moje mišljenje, ma bio on I u romingu?… Ima, zaista, savetnika nekoristoljubivih, vođenih prečistom hrišćanskom željom da karijera njihovog miljenika ide kao po loju, radi su, naravno, i da stanje u državi bude cakum-pakum, jer, ako predsednik na primer republike postupa razborito, što vođen svojom prirodnom bistrinom, što dobro savetovan, biće i stanovništvu lepo da ne treba lepše.
Ali, ali… Naši vladari i velikodostojnicu listom su savetnike birali među svojim prijateljima ili među negdašnjim autoritetima, a to vodi intelektualnom rodoskvrnuću: da bi porod bio zdrav tj. da bi odluka bila ispravna njeni tvorci ne smeju biti u mentalnom srodstvom bližem od šestog kolena.
Da. Kad bi na ceni bila mentalna, etička i staleška nesrodnost savetnika i savetovanog za mnom bi među inaugurisanima bila prava jagma, pre nego što bi položili zakletvu već bi me pitali bih li ja svoju logiku, moć zapažanja i svoju ponekad već i odurnu glagoljivost stavio u službu toga i toga, ali se, avaj, narodni se izabranici dirljivo drže ljudi za koje veruju da ih vole i da će ta ljubav jamčiti iskrene i nadasve korisne savete.
&
Breht je na radnom stolu držao malog drvenog magarca kome je oko vrata okačio cedulju: „Piši tako da te i ovaj razume!“, e, ja sam se zanosio da će neko od naših velikodostojnika izrezati moju sliku sa kolumne i napisati preko nje: „Postupaj tako da ti ni ovo piskaralo koje te očito ne ljubi ne mogne ništa pod milim Bogom spočitnuti!“
&
Kao što pustosvati na rubu trpeze piju i jedu te u opštem metežu i zaplešu sa nekom snajkom ili poruče pesmu pa ju ne plate, kao što neko sazida baš lepu kuću, ali bez građevinske dozvole, pa mu se dom vodi kao divlja gradnja, kao što neko bude ljubomoran, a ta lepa žena nije uopšte njegova, niti je ikad bila – tako može neko i da daje savete: sam sebi ličim na Bosanca uhvaćenog u švercu satova i municije kad ostaje pri svojoj prethodnoj tvrdnji da donosi ranu za tice: „Ja sam im ovo kupio, a one ako hoće da jedu nek jedu!“
&
NE GRADI ŠKOLE U DRUGIM DRŽAVAMA, NE OTVARAJ IH I NE KRŠTAVAJ IH IMENOM NAŠIM!
Pitao Boris Tadić savetnika koji nije bio njegov đak, koji nije svirao u bendu kome se predsednik Republike dok bejaše tek mlađani anonimac divio: „Šta da radim sa školom na Palama, da li da iz budžeta izdvojim jedno dva bratska miliona evra, škola će se zvati ‘Srbija’, uz nos onima koji nas ne ljube, Milorad me zove da kao braća rođena školu svečano otvorimo…“ A savetnik reče: „Znate šta, mi smo isuviše propali da bismo pomagli levo i desno, naša je kuća Srbija, u njoj nema dovoljno bolnica, ljudi primaju neku smejuriju od penzije, ne dajte nikome vani ni dinar, iako vas vaša plemenitost na to navodi, dapače, ako Skupština odobri tu bolesnu donaciju, vi to osporite, ta predsednik ste… Na svečanom otvaranju se ne po-jav-ljuj-te! Ne može šef države da ide od škole do škole, dosta je vama i škole iz koje ste nepovratno otišli u bolji život, odete li u ovu na Palama sve druge nove škole u Srbiji, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Bugarskoj, Makedoniji pa i u lažnoj državi Kosovu dovodite u neravnopravna položaj!“
NE GOVORI KAKO ĆEŠ PITATI NAROD ŠTA DA RADIŠ SA KOSOVOM!
Pitao Tomislav Nikolić savetnika koji nije bio dekan Pravnog fakulteta i koji nije bio u SRS bi li referendum bio zgodan način da se prebolno tj. neprebolno pitanje Kosova jednom za svagda reši na sveopšte zadovoljstvo birača, a savetnik će: „Gospodine Nikoliću, iako smo vršnjaci osećam se kao da sam vam deda-stric! Toliko se kad je politika u pitanju osećam verujte zrelijim od vas! Vaša je duša kao duša osmogodišnjaka, da vi fino sve pitate i da ih onda veselo poslušate, kao da vas građani šalju u dućan da im kupite kvasac?! Kako biste sročili pitanje za referendum?! ‘Želite li da se Kosovo vrati u ustavno i svako drugo majčinsko okrilje Srbije i odobravate li da se albanski živalj u roku od šest meseci bez ikakvih represalija zbog neuspelog pokušaja otcepljenja iseli što u Albaniju što u Evropsku uniju?’ Ako to budete pitali, kao što ste već pitali SANU, da biste sa sebe stresli bar deo odgovornosti, stanovništvo će vam odgovoriti potvrdno, još malo srbovanja šta ga košta! Ama iza tako krasno iskazane narodne volje ne bi stajala nikakva gotovost da se za uzvišenu stvar stavi život na kocku, dapače, kad bi Kosovo moglo da se otkupi dobrovoljnim prilozima i tu biste se štrecnuli: ako im zajamčite tajnost priloga neće za Svetu zemlju iz svog džepa dati ni dvadeset evra, u šta biste se uverili čim bi CESID saopštio prve rezultate!“
