Pre i posle srećnih krajeva

Ona je čitala knjigu u vozu za Beč, on je seo preko puta nje. Upoznali su se, razgovarali, izašli zajedno iz voza, i proveli, malo je reći – romantičnu noć zajedno. Ujutru su krenuli svako svojim putem i dogovorili da se vide na istom mestu, u isto vreme, kroz tačno šest meseci. Rez.

Devet godina kasnije, on je gostovao u Parizu povodom knjige koju je napisao, ona je došla da ga sluša. Šetali su gradom nekoliko sati, koliko je njemu ostalo do aviona kojim se vraća u Ameriku, i razgovarali. Otpratio ju je do stana, ona je pustila muziku, otpevala pesmu uz gitaru. Rez.

Da li je drugi susret bio sudbonosan? Da.

Da li su živeli srećno do kraja života?

Definišite „srećno do kraja života“.

LJUBAVNA TRILOGIJA: Ovog leta u bioskopima se pojavio film Pre ponoći reditelja Ričarda Linklejtera, treći nastavak jedne od najpopularnijih ljubavnih filmskih priča. Pre svitanja, prvi deo serijala koji govori o ljubavi između Džesa i Selin, američkog pisca i francuske aktivistkinje za zaštitu prirodne sredine, snimljen je 1995. godine. Drugi deo, Pre sumraka, snimljen je devet godina nakon prvog, a treći film Pre ponoći uskočio je u isti vremenski razmak koji drugi deo deli od prvog. Gledaoci su tako odrastali sa glavnim junacima (igraju ih Žuli Delpi i Itan Houk) – sa dvadeset su voleli romantičnu igru u Pre svitanja, sa trideset im se u Pre sumraka dopadao šarmantni humor i lagano, ali opet iskusno zavođenje, a sa četrdeset verovatno razumeju zašto Selin i Džes u trećem delu trilogije ne uspevaju da ponove igru zavođenja koju su igrali sa dvadeset. „Naše fantazije se nikad neće poklopiti sa nesavršenošću stvarnosti sa kojom se naša veza suočava“, kaže Selin u Pre ponoći, dok se Džes pita: „Koliko dugo ćemo hodati ovako naokolo, pričajući gluposti?“ Svaki ljubavni par u istoriji ljubavi zaključio je pre ili kasnije ovo prvo, i shodno tome, zapitao se ovo drugo. Dok su se u prva dva filma ove ljubavne trilogije pričale priče o tome kako izgleda početak ljubavi, u Pre ponoći govori se o tome kako izgleda njen opstanak. Ili, drugačije rečeno, šta dolazi posle „živeli su srećno do kraja života“.

LJUDI GOVORE: Trilogija se, kako kaže kritičar „Total filma“ Filip Kemp, bavi ljudima koji pričaju: „Ali kada je razgovor dobar, privlačan, duhovit i istinit, zašto bi se iko žalio?“ Selin i Džes razgovaraju o različitim temama – umetnosti, politici, uspomenama, muško-ženskim odnosima, svetskoj nepravdi, razmenjuju anegdote i životne stavove. Upravo takav razgovor vodili su jedne noći 1989. godine reditelj Ričard Linklejter i izvesna Ejmi Lehrhraupt, čije se ime pojavljuje na odjavnoj špici filma Pre ponoći. Mladi reditelj i Ejmi sreli su se u jednoj radnji u Filadelfiji. Linklejter je bio samo u prolazu, na putu u drugi grad. I, tu se našla Ejmi. Proveli su noć zajedno, razgovarajući i flertujući, a iz tog iskustva rodio se scenario za Pre svitanja. „Od ovoga bi mogao da se napravi film“, razmišljao je te noći Linklejter, „ne o onome što se dešava nakon što se dvoje poljube i spavaju zajedno, već o ovom periodu kada zaista upoznaješ drugu osobu.“ Ta noć se na kraju i pretočila u film, ali ništa više od toga. Za razliku od Džesija i Selin, koji daju sebi period od šest meseci kako bi razmislili žele li vezu ili ne, Linklejter i Ejmi ostali su u kontaktu i pokušali da održe vezu na daljinu. Nije uspelo, pojavila se druga žena. Ejmi se pretvorila u uspomenu, a zajednička noć u scenario za film koji je reditelj snimio šest godina nakon njihovog susreta. Iako se nadao da će se ona pojaviti na nekoj od promocija filma, Linklejter to nikada nije dočekao. Tek pre tri godine slučajno je saznao da je Ejmi poginula u saobraćajnoj nesreći, nekoliko meseci pre nego što je počelo snimanje Pre sumraka.

SVE JE AUTOBIOGRAFIJA: „Da li je priča autobiografska?“, čitalac pita Džesija na početku filma Pre sumraka, i dobija odgovor: „Zar nije sve autobiografski?“ Trilogija Pre je romantičnija verzija rediteljeve autobiografije. Film Pre svitanja je završen pre nego što su se ljubavnici razišli – zapravo pre nego što su išta i započeli. Otvoren kraj filma ostavio je opcije za različita tumačenja. Za razliku od Ejmi i Linklejtera, Džes i Selin su se ponovo sreli u Pre sumraka, u još jednoj priči sa otvorenim krajem. Romantici i cinici nagađali su, u skladu sa svojim očekivanjima, da li je njihov susret u stanu samo avantura ili će se pretvoriti u nešto više. I još jednom su romantici nagrađeni nastavkom, u kom dvoje ljubavnika nisu prestali da hodaju naokolo i upoznavaju jedno drugo. Ipak, kao i u realnom životu, sada bogatiji za iskustvo i saznanje o ne tako lepim stranama onog drugog. Sa dvadeset Džes i Selin su par romantičnih pametnjakovića koji žele da spavaju jedno s drugim, i boje se vezivanja. „Ponekad sanjam o tome da budem dobar otac i dobar muž. Ponekad mi je to veoma blisko. Ali, opet, ponekad to zvuči besmisleno, kao da će mi upropastiti ceo život“, kaže Džes u Pre svitanja. Sa trideset, oni su par još uvek romantičnih pametnjakovića, ali zbunjenih time što život nije pošao tokom koji su očekivali, i željnih da tu nešto promene. „Kada si mlad, veruješ da će biti mnogo ljudi sa kojima ćeš moći da ostvariš vezu. Kasnije u životu shvatiš da se to dešava tek nekoliko puta“, kaže Selin u Pre sumraka.

Kakvi su Džes i Selin sa 40? On je uspešan pisac, ona na prekretnici karijere; u braku su, imaju dvoje divne dece, i upravo su na letovanju koje izgleda kao letovanje života. A zapravo su dvoje umornih ljudi, pomalo gorkih od kompromisa koje su morali da naprave. „Sjebao sam ceo svoj život zbog načina na koji pevaš“, kaže jednom prilikom Džes u razgovoru punom međusobnih optužbi. „Ponekad osećam kao da sam ti jako bliska. A ponekad, opet, kao da ja dišem kiseonik, a ti helijum“, kaže Selin u pokušaju da objasni jaz koji oseća da se između njih stvorio. Nijedno od njih dvoje ne izgleda kao da živi „srećan kraj“.

PRE I POSLE PONOĆI: U Pre ponoći ulozi su veći nego ikada ranije. Odnos Džes i Selin opterećen je ne samo činjenicom da nisu trenutno zadovoljni, već shvatanjem da imaju sve manje vremena za ono što su želeli da postignu. Ako u Pre svitanja ne mare za vreme, jer ga imaju beskonačno, ako se u Pre sumraka kaju zbog propuštenog i znaju da vreme više ne žele da gube, u Pre ponoći već su pomalo uplašeni. U prvom delu, kada se ljubav tek rađa, pomaže pogled u budućnost: „Razmišljaj o tome ovako“, kaže Džes Selin nagovarajući je da izađe iz voza s njim, „deset, dvadeset godina od danas ti si udata. Tvoj brak nije to što je bio i počinješ za to da kriviš muža. Razmišljaš o svim onim muškarcima koje si srela u životu, i o tome šta je moglo da ti se desi da si pošla s nekim od njih. E, pa ja sam jedan od tih muškaraca.“ A kada su suočeni sa budućnošću koja je prebrzo došla, jedino što pomaže je povratak u prošlost. „Sećaš se onog momka koji te je voleo i sa kim si imala divnu romansu? To sam ja“, podseća Džes u odsudnim trenucima rasprave. Podseća je i na to da je, zapravo, vreme ono što je najviše na njihovoj strani. Tokom večere, jedna od njihovih prijateljica kaže, prisećajući se muža koga više nema: „Kao svitanje i zalazak sunca, pojavljujemo se i nestajemo. Nekome smo toliko važni, a u stvari smo samo u prolazu.“

Da li će Pre ponoći dobiti nastavak i da li ćemo videti Selin i Džesija kao pedesetogodišnjake ili šezdesetogodišnjake, reumatične, već pomalo zaboravne i osedele, kako se i dalje bore za svoju ljubav? Autori se nisu izjasnili, tako da je to neizvesno isto toliko kao i koliko nastavaka će potrajati naše ljubavi. „Ali kada dođe jutro, pretvaramo se u bundeve, zar ne?“, rekli bi cinici, kao Selin u Pre sumraka. „Zar ne radimo sve u životu kako bi nas još malo više voleli?“, citirao bi je neko romantičan.