Nakon svinjskog i ptičijeg, svet je polako počeo da zahvata "kamilji" grip. Middle East Respiratory Syndrome Coronavirus, "respiratorni sindrom Bliskog istoka", do sada je usmrtio 181 osobu. Ipak, zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije tvrde da nema mesta za paniku
Prošle nedelje izgledalo je da je na pomolu nova pandemija. Middle East Respiratory Syndrome Coronavirus, „respiratorni sindrom Bliskog istoka“, do 12. maja registrovan je kod 538 ljudi, a od posledica infekcije umrlo je njih 145, skoro četvrtina od ukupnog broja zaraženih. Samo u toku pretprošlog vikenda od MERS-a je stradalo sedamnaestoro ljudi. Ovaj virus je evidentiran još 2012. godine, a u Saudijskoj Arabiji je do sada uspeo da odnese 142 ljudska života. Ipak, prava panika je usledila tek pre desetak dana, nakon što su Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija registrovale prve slučajeve zaraze (videti okvir „Kako se širio virus“) i nakon što su strani mediji naveli da za bolest u ovom trenutku terapija – ne postoji. Svetska zdravstvena organizacija je 13. maja sazvala hitnu sednicu, a na dnevnom redu bila je samo jedna tema: virus. Nakon petosatnog sastanka zvaničnici SZO objavili su saopštenje u kome se navodi da ovaj virus jeste opasan, ali da još ne predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje globalnog stanovništva.
Infektolog prof. dr Eleonora Gvozdenović, sa klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije i predavač na Katedri za infektivne bolesti na Medicinskom fakultetu u Beogradu, u razgovoru za „Vreme“ objašnjava na koji način se ovaj virus treba tretirati i ima li u ovom trenutku, realno, mesta za paniku.
„VREME„: Da li je tačno da u ovom trenutku protiv virusa MERS nema leka i kakve su trenutne mogućnosti lečenja?
ELEONORA GVOZDENOVIĆ: Lečenje ovog oboljenja se svodi na takozvano simptomatsko lečenje, što podrazumeva da se snižava temperatura, daju se lekovi koji smiruju kijavicu ili kašalj, održava se što je bolje stanje obolelog. U slučaju da dođe do teškog oštećenja pluća, ako se smanji disanje ili dotok kiseonika do krvi, oboleli se leči u jedinicama intenzivne nege, gde se može obavljati veštačko disanje, uz pomoć aparata. Za sada se zna da relativno visok procenat inficiranih oboli od teškog oboljenja koje zahteva lečenje u jedinicama intenzivne nege. Nažalost, specifična terapija, u smislu leka koji deluje na ovaj virus, ne postoji, kao što ne postoji ni vakcina.
O koliko ozbiljnoj bolesti, zapravo, govorimo?
ŠTA ĆE BITI SUTRA: Prof. Eleonora Gvozdenović
Svi su izgledi da se radi o još jednom od oboljenja iz grupe bolesti koje se prenose sa životinje na čoveka. To je takozvana zoonoza. Za tu vrstu bolesti značajno je da infekcija kruži među životinjama, a čovek oboli u bliskom kontaktu ili sa zaraženom životinjom (ne mora da bude obolela) ili sa njenim produktima, mesom, mlekom. Smatra se da su rezervoar za ovu bolest kamile, jer je u više slučajeva dokazan blizak kontakt sa kamilama koje su nosile virus. U zemljama iz kojih dolazi najviše izveštaja o obolelima, dokazano je da su skoro iz svih kamile bile inficirane.
Koje simptome inficirana osoba može da prepozna kod sebe i postoje li posebno ranjive kategorije stanovnika?
Simptomi su isti kao kod drugih bolesti disajnih puteva – temperatura, kašalj, kijavica. Nema starosne skupine koja je više ili manje osetljiva na MERS, ali je kod starijih osoba bolest po pravilu teža. Nema jasnih simptoma ili znakova po kojima bi se ova bolest razlikovala od one koju izaziva, na primer virus gripa. Međutim, grip je oboljenje na koje smo navikli, znamo da postoje i vakcina i lek, a ovaj uzrok istih tegoba je nov, pa ga se pribojavamo.
Na koji način se MERS prenosi i koliko traje period inkubacije?
Infekcija se prenosi respiratornim putem. Dakle, neophodno je da se bude u velikoj blizini (manje od 1,5 metara razdaljine) osobe koja nosi ovaj virus i da ta osoba kašlje. Inkubacija traje nekoliko dana. Zabeleženi su slučajevi manjih epidemija (među medicinskim osobljem), ali virus se još uvek ne prenosi lako sa čoveka na čoveka, tj. još nema pandemijski potencijal. Nikada nije jasno da li će se ta osobina razviti ili ne. Za virus gripa H5N1 očekivalo se da se ta osobina razvije, ali to se nije desilo, pa se i dalje održava u kategoriji zoonoza.
Na koji način se bolest može prevenirati?
Neophodno je da se, uvek i svi, pridržavaju osnovnih mera lične zaštite, a to su: da se stavlja leva ruka na usta kada se kija ili kašlje, jer se desnom pozdravljamo; da se ne unosimo drugima u lice pri razgovoru, kao i da ne dozvoljavamo da se neko nama unosi u lice, bezbedna razdaljina je preko jedan metar; ako bolesni idemo na posao treba da to kažemo kolegama, da nam ne prilaze preblizu; da peremo cele šake, a ne samo prste. Uvek je najvažnije znati kako da se pravilno ponašamo i zaštitimo sebe, da bismo time zaštitili i druge oko sebe.
Na kraju, s obzirom da su kamile u endemskim krajevima (tamo gde se bolest najčešće sreće) rezervoar virusa, savetuju se osobe koje dolaze u kontakt sa kamilama u tim krajevima da ne jedu ekskluzivne i neekskluzivne kamilje specijalitete i da se ne ljube sa kamilama, ali mogu da ih jašu. Ukoliko nekoliko dana kasnije dobiju respiratorno oboljenje, ne treba da zaborave da lekaru daju podatak o kontaktu sa kamilama, da bi on imao na umu i ovo oboljenje, koje još uvek nije uobičajeno na ovoj teritoriji.
Kome se mogu javiti građani koji misle da su inficirani?
Svi koji su bolesni treba da se obrate nadležnom lekaru, bez obzira o kojoj se bolesti radi, samo treba da daju sve podatke o sebi, a ne da kriju da su putovali u zahvaćene krajeve ili slične podatke.
Zvaničnici SZO su nakon sastanka ostavili utisak da za sada nema mesta za paniku. Koliko je situacija, objektivno, ozbiljna?
Do sada je Svetskoj zdravstvenoj organizaciji prijavljeno 614 laboratorijski potvrđenih slučajeva, od toga je 181 osoba umrla, što predstavlja smrtnost od 25 odsto. Ovo je alarmantna brojka, ali se ne sme zaboraviti da se laboratorijska dijagnoza sprovodi samo kod osoba koje su teško obolele i da nemamo podatak koliko je osoba inficirano, a koliko je od svih njih umrlo. Ovog momenta poplava je veći problem, a šta će sutra biti, to niko ne zna.
Šta je MERS
„MERS cov (Middle East Respiratory Syndrome Coronavirus) je virus iz familije koronavirusa i izaziva oboljenje u toku koga najznačajniji simptomi potiču od zapaljenja disajnih puteva, a bolest je prvi put opisana kod osobe koja je bila iz neke od zemalja Bliskog istoka“, objašnjava prof. dr Gvozdenović. „Pretpostavlja se da je oboljenje koje izaziva ovaj virus odavno prisutno kao jedno od oboljenja disajnih puteva, ali prvi dokumentovani opisi postoje od 2012. godine, poreklom iz sredozemnih bliskoistočnih zemalja. Do sada je obolevanje od infekcije ovim virusom zabeleženo u Saudijskoj Arabiji, Maleziji, Jordanu, Kataru, Egiptu, Emiratima, Tunisu, Kuvajtu, Omanu, Indoneziji, ali i u Velikoj Britaniji, Holandiji i Sjedinjenim Američkim Državama. Na osnovu toga, izgleda da je infekcija prisutna u velikom delu čovečanstva, ali da se svuda ne postavlja takozvana uzročna dijagnoza, nego da protiče kao zapaljenje disajnih puteva koje se leči na uobičajene načine, kao što bi se lečio grip ili slično oboljenje. Iz ovoga proizlazi da oboljenje ili nije prisutno na našem terenu, ili da se ispoljava lakšim tegobama, koje nisu izazvale veće interesovanje medicinske javnosti“, objašnjava prof. dr Gvozdenović.
Kako dodaje, virusa iz familije koronavirusa, kojima pripada i MERS, ima mnogo i mnogi od njih izazivaju lakša ili teža oboljenja ljudi. „Tokom 2003. godine u žiži svetske i medicinske javnosti bio je virus praćen teškim oboljenjem pluća, nazvanim TARS (teški akutni respiratorni sindrom, SARS), koje je naročito haralo u Hong Kongu i zabeležena je visoka smrtnost. I ovaj virus je iz grupe koronavirusa. Narednih godina bolest se smirila, tako da o njoj imamo povremene izveštaje a i smrtnost se smanjila. S druge strane, jedan od uzroka kijavice, koja je veoma lako oboljenje, takođe je jedan od koronavirusa, iz čega proističe da virusi iz ove grupe izazivaju oboljenja ljudi koja mogu biti lakša ili odavno su prisutna među nama. Virusi iz ove i iz drugih grupa virusa izazivaju i oboljenja kod životinja, a virusi iz jedne grupe mogu lako između sebe da se mešaju, tako da po analogiji možemo i u budućnosti očekivati infekcije (novim) virusima iz ove grupe. Odmah moramo da prihvatimo da se virusi menjaju, da kruže između ljudi i životinja i da u tom kruženju dobijaju nove osobine, nepredvidive.“
Kako se širio virus
24. jun 2012. godine – u Saudijskoj Arabiji je zabeležena prva žrtva.
Septembar 2012. godine – u Kataru je registrovan drugi slučaj obolelog.
Novembar 2012. godine – bolest se širi, raste i broj smrtnih slučajeva.
Februar 2013. godine – SZO daje saopštenje u kome navodi da je rizik transmisije virusa sa čoveka na čoveka mali.
29. maj 2013. godine – SZO objavljuje da MERS predstavlja pretnju celom svetu.
24. april 2014. godine – u Sjedinjenim Američkim Državama je registrovan prvi slučaj. Muškarac koji je leteo iz Saudijske Arabije do Čikaga ušao je u autobus za Indijanu gde je počeo da ispoljava simptome gripa.
1. maj 2014. godine – četrdesetčetvorogodišnji muškarac koji je putovao iz Saudijske Arabije na Floridu tokom presedanja u Londonu požalio se da mu nije dobro. Ustanovljeno je da ima MERS.
12. maj 2014. godine – objavljeno je da je od prvog registrovanog slučaja do tog datuma potvrđeno 538 laboratorijskih nalaza, od toga 145 je imalo smrtni ishod. Saudijska Arabija je do sada potvrdila 450 slučajeva obolelih i 112 smrtnih slučajeva. Virus se do danas proširio u 18 zemalja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dok se Kanada suočava sa posledicama američkih carina, separatistički pokret u naftom bogatoj Alberti dobija na snazi. Premijer Mark Karni pokušava da očuva jedinstvo zemlje novim ekonomskim obećanjima
Posle nasilnih protesta u više francuskih gradova, predsednik Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza. Premijer Sebastijan Lekornu saziva krizni sastanak, dok se policija i lokalne vlasti suočavaju sa posledicama nereda
Oko 550.000 ljudi učestvovalo je u protestima širom Francuske, a organizatori tvrde da je broj demonstranata bio znatno veći. Iako su okupljanja uglavnom bila mirna, u Parizu i drugim gradovima došlo je do sukoba sa policijom, paljenja objekata i pljački
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
