foto: aleksandar anđić
Tokom duge istorije, Akademija je ne samo pravno već i praktično zauzimala ključno mesto u razvoju srpske nauke. Mada se njen ugled menjao u različitim periodima, uglavnom u vezi sa političkim prilikama i angažmanom akademika na ovom planu, naši brojni najznačajniji naučnici bili su akademici ili su sa akademijom bili tesno povezani. Ove godine, Srpsku akademiju nauka i umetnosti očekuju dva važna događaja
U zgradi Srpske akademije nauka i umetnosti vreme ponovo teče. Inače, u sedištu SANU posetilac gotovo može da opipa dah istorije. U tihim hodnicima, monumentalnim predvorjima i kancelarijama, uz umetnička dela za koja ste se uvek pitali gde se nalaze, iza svakog ugla stoje biste velikana srpske nauke i umetnosti. Skrušeni posetilac će na njihovim mermernim i bronzanim poprsjima primetiti žive boje kako se slivaju sa šarenih Srbinovićevih vitraža, dok će cinik, u toj igri svetla, možda uočiti i tragove nedovršenog Memoranduma iz osamdesetih i „društvenog angažmana“ tokom devedesetih godina XX veka. Ovih dana, i sami akademici u nišama zgrade SANU vide čudnovate senke iz prošlosti – došla je još jedna godina izbora.
Nakon 12 godina tokom kojih je najprestižnijom naučnom ustanovom u Republici Srbiji rukovodio akademik Nikola Hajdin, došlo je vreme da se izabere novi predsednik, kao i celo predsedništvo. Prostorije predsedništva SANU nalaze se na drugom spratu. Iza visokih staklenih vrata, atmosfera je svih ovih godina bila užurbana – uprkos prosečnoj starosti akademika, kao i poznim godinama dosadašnjeg predsednika (rođen je 1923. godine), u predsedništvu vlada stalna buka, a u tri kancelarije neprekidno ulaze gosti, državni činovnici, umetnici, pisci i naučnici. Uskoro će, krajem aprila, ovde ući i novi predsednik SANU. Akademik Hajdin, mada na to ima pravo, odlučio je da se ne kandiduje po četvrti put.
Neki od kandidata su dobro poznati, a o njihovim imenima je već izveštavala beogradska štampa. Kako „Vreme“ saznaje u SANU, najveće šanse imaju dvojica kandidata, mada ih „u trci“ već ima trojica. Po svemu sudeći, za predsednika bi se mogli kandidovati neurolog i sadašnji potpredsednik SANU Ljubiša Rakić, neurolog Vladimir Kostić, kao i urolog Jovan Hadži-Đokić. Sva tri akdemika su iste struke, lekari, i dolaze iz najbrojnijeg i najmoćnijeg odeljenja u Akademiji – Odeljenja medicinskih nauka. I mada se ove godine, pored izbora za predsednika u aprilu, na jesen događaju i izbori za nove članove, do izbora za predsednika je ostalo nešto više od mesec dana i sve je sasvim neizvesno.
VELIKI UTORAK: Akademija je, uprkos svemu, naučna ustanova. Današnja akademija je potekla od Društva srpske slovesnosti koje je osnovano 1841. godine, iz koga je nastala Kraljevska akademija. Naziv akademije službeno je uveden zakonom od 1. novembra 1886, što je bio samo jedan od prelomnih momenata u razvitku ovog naučnog društva. Po zakonu koji je usvojen 2011. godine, SANU je definisala svoj status u modernoj Srbiji i u skladu sa zakonom zauzela vrh piramide u naučnoistraživačkoj delatnosti u zemlji.
Tokom duge istorije, Akademija je ne samo pravno već i praktično zauzimala ključno mesto u razvoju srpske nauke. Mada se njen ugled menjao u različitim periodima, uglavnom u vezi sa političkim prilikama i angažmanom akademika na ovom planu, naši brojni najznačajniji naučnici bili su akademici ili su sa akademijom bili tesno povezani. Tokom poslednjih deset godina, ovo lice SANU se okrenulo ka javnosti – dok je njome predsedavao Nikola Hajdin, Akademija se kretala mnogo više „naučnim“ nego „nacionalnim kursom“. To je očigledno pogodovalo i većini među samim akademicima. Kada je pre četiri godine Hajdin osvojio treći mandat, to se dogodilo vrlo ubedljivo – za ponovni izbor predsednika glasao je 81 akademik, dok je protiv bilo samo njih 29.
Novi izbori su zakazani za utorak 7. april, budući da se u toj nedelji obeležava Uskrs, pa su akademici želeli da ovo pitanje razreše pre Velikog četvrtka i petka. U skladu sa procedurom, kandidati imaju rok do 16. marta da istaknu svoje kandidature. Za učešće na izborima potrebni su potpisi i podrška dvadeset akademika. Nekoliko dana kasnije, 19. marta, svaki od kandidata koji preda ove potpise javno se predstavlja kolegama akademicima. Za razliku od mnogih drugih izbora, gde kandidat sam predstavlja svoj program, ovde o kandidatima besede drže drugi akademici. Pored kandidata za predsednika, na ovaj način će se predstaviti i kandidati za dva potpredsednička mesta i mesto generalnog sekretara Akademije.
KANDIDATI I ODELJENJA: Kako za „Vreme“ objašnjavaju u Akademiji, o novom predsedniku odlučuje većina od ukupnog broja aktivnih članova SANU. Trenutno ima 137 dopisnih i redovnih članova u Akademiji. Međutim, ove godine svi oni ne mogu da odlučuju o rukovodstvu, pošto je jedanaestorici to pravo „uskraćeno“. Naime, posle analize prisutnosti na sednicama, odeljenja svake godine daju spiskove svojih aktivnih članova koji dolaze na sednice, odnosno onih koji, kako se to kaže u SANU, „učestvuju u radu Akademije“.
Zbog toga će o novom predsedniku odlučivati 126 akademika. Da bi postao predsednik, kandidat mora da osvoji bar polovinu tog broja, odnosno bar 63 glasa. Glasanje je tajno, glasa se na papirima između nominovanih kandidata. Istovremeno se biraju ne samo predsednik, nego i potpredsednici i sekretar, ali je to glasanje odvojeno, pošto se svaka funkcija nezavisno bira. Ukoliko tom prilikom niko ne obezbedi podršku više od 50 odsto glasača, dve nedelje kasnije za nove kandidate se organizuje novo glasanje.
Budući da je broj glasova presudan, najveći uticaj imaju odeljenja sa najvećim brojem članova. U SANU trenutno postoji osam odeljenja, među kojima je najbrojnije Odeljenje medicinskih nauka. Zato nije mnogo čudno zašto se na ovim izborima očekuje utakmica između tri člana ovog odeljenja. U javnosti se najviše govorilo o akademiku Ljubiši Rakiću (1931), poznatom neurologu. On se već kandidovao za predsednika, ali je izgubio od Hajdina. No, bio je kasnije izabran za potpredsednika za prirodne nauke, što je funkcija koju i sada obavlja.
Njemu je direktno suprotstavljen akademik Vladimir Kostić (1953). Kao i njegov takmac, Kostić je neurolog i profesor Medicinskog fakulteta. Rukovodio je Institutom za neurologiju Kliničkog centra Srbije. Kako „Vreme“ saznaje, Rakić kao potpredsednik ima veće izglede za pobedu, dok Kostić želi da promoviše ideju većeg odvajanja Akademije od države. Mada se ranije o njemu nije puno govorilo, odnedavno se među kandidatima pojavio i akademik Jovan Hadži-Đokić (1944), takođe profesor Medicinskog fakuleta, ali urolog.
NEDOSTOJNI PRITISCI: Zanimljivo je da, ma kakva da bude utakmica za predsednika, ona zapravo predstavlja samo pauzu u jednoj drugoj borbi koja uveliko traje. Naime, jesenji izbor novih članova za koji je prijavljivanje završeno 31. januara izaziva mnogo više tenzija, kako javnih tako i unutrašnjih. Između ostalog i zbog toga što je zvanje akademika, bez sumnje, jedno od najuglednijih koje građanin Republike Srbije može da stekne u životu. Zahvaljujući zakonu o SANU, akademici koji su mahom penzioneri imaju pravo i na akademijski dodatak od 2,5 prosečnih plata u Republici Srbiji, dok rukovodioci i članovi brojnih odbora ostvaruju za nijansu veće prihode. No, daleko više od novca, mnoge ka SANU privlači prestiž koji nosi zvanje akademika, uprkos tome što je bilo trenutaka kad je javna slika SANU bila vrlo negativna.
Izbor za nove članove i prijem dopisnih u redovne zakazan je sedam meseci nakon izbora predsednika, za 6. novembar. Kao i mnoge druge akademije, ova je ustanova naučno društvo, članstvo u njoj je doživotno i stiče se samo glasovima onih koji su već članovi. Ovakva organizacija je zbog toga po svojoj prirodi zatvorena, a pored naučnih tradicija baštini i neke ne baš sasvim pozitivne pojave. Tako je broj žena koje su članice Akademije zapanjujuće mali. No, mada članove mogu da predlažu razna druga stručna i umetnička udruženja i univerziteti, svaki kandidat mora da stekne poverenje polovine članstva. To, nažalost, dovodi i do pritisaka, a tokom prethodnih izbora se u beogradskoj štampi čak tendenciozno pisalo kako se mesto akademika prodaje za 10.000 evra.
„Kao i mnogi od vas, tako sam i ja ovih dana izložena neprijatnim i nedostojnim pritiscima raznoraznih pojedinaca, koji bi po svaku cenu da postanu članovi SANU, tako da je već i sam čin izbora tih novih članova doveden na nivo pijačne trgovine“, nedavno je u otvorenom pismu svojim kolegama napisala akademik Isidora Žebeljan, ugledna kompozitorka, reagujući na pritiske oko prijema novog članstva. „Razočarana sam, ali ne i iznenađena, time što neki od naših uvaženih kolega lako daju ono malo preostalog morala time što podržavaju članstvo u SANU onih osoba čiji kvalitet (stručni i moralni) ni u kom slučaju ne može i ne sme da bude smatran vrednim takvih obećanja, ako želimo da SANU očuva svoju suštinu kao elitne nacionalne institucije nauke i umetnosti“, napisala je Žebeljan, jedna od retkih žena u SANU.
Josif Pančić (1887–1888)
Čedomilj Mijatović (1888–1889)
Dimitrije Nešić (1892–1895)
Milan Đ. Milićević (1896–1899)
Jovan Ristić (1899)
Sima Lozanić (1899–1900)
Jovan Mišković (1900–1903)
Sima Lozanić (1903–1906)
Stojan Novaković (1906–1915)
Jovan Žujović (1915–1921)
Jovan Cvijić (1921–1927)
Slobodan Jovanović (1928–1931)
Bogdan Gavrilović (1931–1937)
Aleksandar Belić (1937–1960)
Ilija Đuričić (1960–1965)
Velibor Gligorić (1965–1971)
Pavle Savić (1971–1981)
Dušan Kanazir (1981–1994)
Aleksandar Despić (1994–1998)
Dejan Medaković (1999–2003)
Nikola Hajdin (2003–2015)
Istorija Akademije se može podeliti na četiri veće etape, prema oblicima u kojima je funkcionisala: Društvo srpske slovesnosti (1841–1864), Srpsko učeno društvo (1864–1886), Srpska kraljevska akademija (1886–1947) i Srpska akademija nauka i umetnosti (1947–2011)
Tokom svog razvoja, Akademija je prošla kroz niz faza, kroz prelome i uzlete, od kojih su neki došli kao rezultat dramatičnih istorijskih preokreta, dok su drugi bili posledica unutrašnjeg vrenja i razmimoilaženja akademika. No, Akademija se održala jer je ne samo pravno, već i praktično zauzimala važno mesto u razvoju srpske nauke.
Rastući i razvijajući se od 1841. godine, iz Društva srpske slovesnosti, a potom iz Srpskog učenog društva, Srpska kraljevska akademija se po zakonu formira 1886. godine. Ona preživljava Prvi svetski rat i traje sve do 1942, kada tokom okupacije njen rad biva zamrznut, pa ponovo pokrenut 1944. Tokom većeg dela tog perioda, Akademijom predsedava Aleksandar Belić, koji će ostati njen predsednik i nakon Drugog svetskog rata.
U jesen 1944, po nalogu rejonske milicije, sa zgrade Akademije se skida tabla sa dotadašnjim nazivom i briše se reč „kraljevska“. Novi naziv je Srpska akademija nauka. No, Akademija će tek 1947. definisati svoj novi status. Tada dolazi do velikih lomova, deo članstva i predsednik daju ostavke, ali se vraćaju odlukom Vlade NR Srbije. Tada će Akademija biti uspostavljena novim zakonom, kada počinje četvrta faza njene istorije.
Krajem osamdesetih, uoči i nakon sloma Jugoslavije, Akademija je prošla kroz još jedan istorijski preokret, da bi tek nakon 2003. ponovo zauzela kurs vodeće naučne ustanove u zemlji. Tokom svoje istorije, Akademija je uticala i na formiranje gotovo svih važnih kulturnih i naučnih ustanova u zemlji.
Po zakonu iz 2011. godine, Srpska akademija nauka i umetnosti zauzima vrh piramide u naučnoistraživačkoj delatnosti u Srbiji. Danas se Akademija sastoji od više odeljenja u kojima je organizovan rad po oblastima istraživanja akademika:
Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke
Odeljenje hemijskih i bioloških nauka
Odeljenje tehničkih nauka
Odeljenje medicinskih nauka
Odeljenje jezika i književnosti
Odeljenje društvenih nauka
Odeljenje istorijskih nauka
Odeljenje likovne i muzičke umetnosti
Svako odeljenje vodi sekretar, a unutar odeljenja se sastaju različiti odbori koji se osnivaju da bi rešavali razna pitanja od naučnog značaja. U sastavu Akademije su i ogranak u Novom Sadu, Centar u Kragujevcu, Centar u Nišu, zatim više različitih instituta, kao i fondovi i zadužbine.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
