Postprodukcija zločina

Od snimaka odrubljivanja glava zapadnim novinarima preko spaljivanja živog jordanskog pilota, ekstremisti Islamske države su nedavnim pogubljenjem 21 egipatskog Kopta na libijskoj obali podigli stepen svoje ideološko-propagandne video-produkcije zločina do nivoa morbidnog rijaliti šoua.

Zaista, početak petominutnog videa koji su napravili pripadnici „Islamske države – provincija Tripoli“, kako su se sami deklarisali, najviše liči na poznati rijaliti šou Survival – dve „ekipe“, jedni odeveni u crno sa fantomkama na glavama, drugi u prepoznatljivim narandžastim zatvoreničkim uniformama. Jasno je, međutim, da narandžasti nemaju nikakve šanse protiv crnih i da će izgubiti ne samo „takmičenje“ već i svoj život. Šokiranim gledaocima, upoznatim sa prethodnim viralima koje je objavila ID a u kojima su pojedinačno ubijani zarobljenici u narandžastim uniformama, moralo se oteti užasnuto pitanje: „Da li je moguće da će ih sve poklati?“

BESTIJALNI FILM: Dodatno uznemirenje izaziva činjenica da je ovaj video u produkcionom smislu daleko kompleksniji i zahtevniji od prethodnih, u kojima su teroristi snimljeni u jednom kadru kako odsecaju glave žrtvama. Korišćeno je nekoliko kamera (od kojih bar jedna na kranu), očigledno je da su se dublovi ponavljali, da je osmišljen kakav-takav mizanscen, dodati su muzika i šum talasa, postoji špica kao i naslov „filma“. U filmskoj teoriji postoji opskurni žanr zvani bestijalni film, sa stvarnim scenama brutalnog mučenja, silovanja i ubistava. Prema Dejvidu Kerekesu i Dejvidu Slejteru, autorima knjige Ubijanje za kulturu, ovakvi filmovi „cirkulišu među šačicom otpadnika u svrhu zabave“. Iako još uvek traje stručna rasprava o tome da li su ikada ubistva i silovanja snimana u komercijalne svrhe, američki producent Alan Šeklton je još sedamdesetih godina tvrdio da se bestijalni filmovi produciraju u Južnoj Americi, „tamo gde je život jeftin“.

UBISTVA UZ SPECIJALNE EFEKTE: Možda ni danas život ne vredi mnogo, ali je verovatno najjeftiniji na teritoriji koju kontroliše ID.

„Svima vama krstašima: Kunemo se Alahom da ćemo vašu krv pomešati sa morem u kojem ste sakrili telo šeika Osame bin Ladena“, zapretio je „Džihad Džozef“ negde na obali Mediterana, mašući nožem ka objektivu kamere.

Nekoliko sekundi kasnije izdao je naređenje da se pogubi 21 hrišćanin. Da, ovaj snimak ima i prezentera, ekstremistu koji je jedini obučen u maskirnu uniformu kako bi publika lako identifikovala ko je od njih komandant zločina.

Uznemirenje videom, u čijem je snimanju na terenu učestvovalo nekoliko desetina ljudi i bar još pet, šest u postprodukciji, bilo je toliko da je američki Konzorcijum za istraživanje i analizu terorizma (TRAC) angažovao eksperte da utvrde autentičnost snimka. Glavna urednica TRAC-a Verjan Kan tvrdi da je na snimku korišćeno nekoliko specijalnih efekata: multiplikacija aktera u širokim kadrovima, snimanje u studiju na hroma-ki platnu, naknadno softversko bojenje mora u crveno. Ovo potkrepljuje nelogičnostima o pravcu i veličini otisaka stopala u pesku, kao i utiskom da su džihadisti, svi do jednog, viši od svojih nesrećnih žrtava skoro po pola metra. Međutim, Verjan Kan ne tvrdi da su ubistva lažirana, već da su izvedena u studiju jer: „Inovativnost ID u korišćenju hroma-ki tehnologije jeste što time, najverovatnije, smanjuju svoju izloženost dronovima i satelitima koji bi mogli da lociraju njihove operacije.“

Kako god da je ovaj video snimljen, jezu izaziva činjenica da je u njegovu produkciju uloženo mnogo: od tehnike i pripreme do ljudi na terenu i van njega. Poruka Islamske države je veoma jasna: za razliku od bestijalnog filma u kojem bi scene klanja, odsecanja glava i liptanja krvi trebalo da traju što duže, u ovom videu šok je pojačan kratkim kadrovima egzekucije, brzim belim blicevima, kratkim odtamnjenjima i zatamnjenjima, pojačanom muzikom i brzim prelaskom na zloslutni mirni kadar krvavog mora.

Ona „šačica otpadnika“ ostala je uskraćena za količinu brutalnosti potrebnu za njihovo izopačeno uživanje, dok su svima ostalima brutalni, izopačeni sadisti saopštili da treba da ih se plaše još dugo i u svakom trenutku.