foto: ap photo
Grčka je sve bliže bankrotu. Na kriznom sastanku u Berlinu kancelarka Angela Merkel i premijer Aleksis Cipras nisu postigli nikakav spektakularan dogovor, ali su se potrudili da smire strasti. Levičarska vlada u Atini traži više vremena za sprovođenje svoje vizije reformi, ali je pitanje da li su konzervativni političari, pre svega u Berlinu, voljni da još jednom popuste
Za „Vreme“ iz Bona
Zaista ga je pokazao! Ili ipak nije? Stinkenfinger, srednji prst leve ruke Janisa Varufakisa, postao je mejnstrim tema u nemačkoj javnosti. Desilo se to 15. marta tokom popularnog političkog tok-šoua Gintera Jauha na prvom programu javnog servisa. Voditelj Jauh – koji je plaćen milion evra godišnje za jednu emisiju nedeljno – uključio je direktno iz Atine grčkog ministra finansija kako bi ga pitao za sporni srednji prst. Prikazan je snimak sa zagrebačkog Subverziv festivala 2013. godine, na kojem Varufakis uz odgovarajući gest kaže da je Grčka trebalo da napusti evrozonu, pa da Nemci onda sami rešavaju probleme. Varufakis je demantovao da je ikada pokazao srednji prst Nemcima i tvrdio da je snimak montiran. Jauhova produkcija se bacila na proveru snimka i, kako su saopštili, ništa ne ukazuje na to da je videom manipulisano.
Bilo kako bilo, tek nemački jezik ima preciznu reč za ovakve pojave: Entsachlichung – obespredmećivanje. Kada čitava debata sa glavnog puta skrene u sporedne sokake, jedna digresija rađa drugu, teze se menjaju i više se niko ne seća o čemu je zapravo reč.
Koliko je uopšte suluda i beskorisna čitava priča o navodnom Varufakisovom gestu upečatljivo je demonstrirao Jan Bemerman, mladi autor jedne satirične emisije Drugog programa nemačke televizije. On je objavio desetominutni video u kojem detaljno objašnjava kako je njegova ekipa u originalni snimak Varufakisovog nastupa u Zagrebu naknadno ubacila „sporni“ gest. Vidimo neku vrstu making–ofa, glumca koji pred zelenom pozadinom snima pokret levom rukom, profesionalne montažere koji vode računa čak i o senkama… Bemerman na kraju kaže: „Draga redakcijo Gintera Jauha: Janis Varufakis nije u pravu. Vi niste manipulisali snimak. Vi ste jednostavno izvukli video iz konteksta i razvlačili jednog grčkog političara po studiju. Da bi se Mudi i Fadi (tipični Nemci, prim. aut.) uveče nakon serije ‘Mesto zločina’ još jednom dobro najedili. ‘Auslender! Izbacite ga iz Evrope! Siromašan je i uzima nama Nemcima pare. To nema nigde! Mi smo ovde glavni!’ Eto, to ste uradili.“
POHLEPNI GRCI: Drugi program je brže-bolje saopštio da je Bemermanov video satira, ali sam moderator je ostao zagonetan. Bez obzira na to da li je njegova ekipa lažirala srednji prst, ili je lažirala lažiranje, poruka je jasna: koga uopšte briga za jedan gest?
Ima koga je briga. Desno krilo nemačke štampe oličeno u bulevarskom „Bildu“ i „ozbiljnom“ „Veltu“ – dva glavna izdanja konzervativnog Aksel Špringera – napali su Varufakisa teškim oružjem: „Lažov“ – naslovio je „Bild“ svoj tekst. „Sam je sebe sredio. Jer ko vidi Janisa Varufakisa, uvek će videti i srednji prst. Ko ga sluša, čuće: Stick the Finger to Germany. Mogao bi i večno da ćuti, da odseče levu ruku – srednji prst koji je 2013. pokazao u Zagrebu biće i dalje tu. Kao i laž. Jer je u nedelju na nemačkoj televiziji porekao taj srednji prst koji su svi videli. Srednji prst još i ne bi bio problem, jer je to bilo pre njegove političke ere. Ali laž potiče od njega, ministra finansija jedne zemlje koja je upućena na poverenje drugih…“
Između dva i tri miliona Nemaca svakog jutra kupi „Bild“, još više njih posećuje njegov portal. Uticajni tabloid kolportira ono što većina misli. Pre nego što je dogovoren privremeni paket pomoći za Grčku („Kapitulacija Aleksisa Ciprasa i Gorak ukus pobede“, „Vreme“ 1260), „Bild“ je preko cele strane odštampao veliko Nein davanju novih milijardi „pohlepnim Grcima“ i zamolio čitaoce da se fotografišu sa tom parolom i tako podrže akciju. Odziv je, kažu, bio rekordan. Nije čudo što u takvoj atmosferi grčka ambasada u Berlinu od izbora levičarske Sirize dobija stotine psovačkih i pretećih poruka, kako je za „Tagesšpigel“ rekao ambasador Panos Kalogeropulos.
GAŠENJE POŽARA: U ponedeljak 23. marta, nemačka kancelarka Angela Merkel pronašla je slobodno popodne da ugosti svog grčkog kolegu Aleksisa Ciprasa na radnoj večeri. „Poseta u kojoj se sreću čisto zlo i nepatvoreno dobro, s tim što podela uloga zavisi od nacionalnog narativa“, pisao je levičarski „Tagescajtung“: „Merkelova u Atini važi za opasnu kormilarku Evrope koja hoće da ponizi jednu ponosnu naciju. U Berlinu Cipras slovi za neozbiljnog vetropira koji dolazi iz bankrotirane države da bi uzeo naše pare.“ Susret je protekao očekivano – bez velikih dogovora, ali sa jasnom namerom da se ohlade glave i da se debata o grčkoj krizi ponovo „opredmeti“.
Pre nego što je ušao u Kancleramt, Cipras je sebi dozvolio malo odstupanje od protokola – zaustavio je kolonu kako bi se rukovao sa levičarskim demonstrantima nedaleko od sedišta kancelarke. Na konferenciji za novinare usledila je razmena uobičajenih ljubaznosti, Merkelova je birokratski govorila o „neophodnosti ispunjenja prelaznog sporazuma“ i potrebi da se suzbije dramatična nezaposlenost u Grčkoj od 26 odsto i nezaposlenost među mladima (51 odsto). Cipras je pohvalio svoju domaćicu kao osobu koja „zna da sluša“, te oprezno i mnogo blaže nego kod kuće pomenuo pogrešnu politiku štednje i dodao da istrajavanje na stereotipima nije dobro ni za koga – Grci nisu lenštine, a Nemci nisu krivi za grčku bedu.
„Nema sumnje, kancelarki bi bilo draže da su grčki birači pre nekoliko sedmica ponovo izabrali staru vlast. Sa druge strane, pragmatičnost je deo njenog imidža, baš kao i žaketi raznih boja. Zato razgovara sa svakim ko dođe“, piše ugledni „Zidojče cajtung“. Podseća se da je Merkelova na sličan način dočekivala i Ciprasove prethodnike, socijalistu Papandreua i konzervativca Samarasa, da je i pred njima pominjala prijateljske odnose dve zemlje i „hiljade nemačkih turista“ koji se svakog leta sunčaju na plažama od Rodosa do Zakintosa. No, prigodne priče sa konferencija za novinare ne menjaju ništa, upozorava minhenski list: „Problemi Grčke su već pet godina sama srž evropske krize. Kraj se ne nazire.“
OPET O BANKROTU: Tu ništa nije promenio ni prelazni dogovor iz februara prema kojem će Grčka dobiti novih 15 milijardi evra ukoliko do kraja aprila krene u mere štednje koje uključuju i ranije odlučno odbacivanu privatizaciju. Zajmodavac je stavio tranšu od 7,2 milijarde na led, čekajući na potpunu listu planiranih reformi koju bi Atina trebalo da predstavi ovih dana i o kojoj će odlučivati samo finansijski eksperti Sirize, bez ikakvog diktata omražene kreditorske Trojke. Bez obzira na to što Cipras i Varufakis pred domaćom publikom i dalje govore o „kraju štednje“, jasno je da će morati makar da odlože veći deo skupih predizbornih obećanja o socijalnoj državi.
Više medija prenosi da će jedna od nepopularnih mera biti pomeranje starosne granice za odlazak u penziju sa 65 na 67 godina, čime bi vlada u Atini pokušala da smanji broj odlazaka u prevremenu penziju. Trenutno muškarci završavaju radni vek sa prosečno 62, a žene sa manje od 60 godina. Privatizacija koju je zacrtala Samarasova vlada biće nastavljena u nešto izmenjenom izdanju – Fraport (firma koja vodi frankfurtski aerodrom) moći će da preuzme 14 grčkih aerodroma, ali će pirejska i solunska luka ostati u većinskom državnom vlasništvu. Osim toga, pitanje je koliko će ubuduće pomenuti nemački turisti hrliti u Grčku, jer je za egejska ostrva planirano podizanje poreza na dodatu vrednost koji je do sada bio niži nego na kopnu. Skočiće porez na hotele, alkohol i cigarete. Malo oduška će Siriza sebi dati ukidanjem poreza na nekretnine, na kojem su kreditori ranije insistirali.
U Evropi se glasno sumnja da će reforme biti dovoljno opsežne i brze, pogotovo što Atini narednih meseci stari krediti prispevaju na naplatu (videti okvir). Da do kraja aprila ne treba očekivati čuda nagovestio je još u petak hitni sastanak Ciprasa, Merkelove, francuskog predsednika Fransoa Olanda i čelnih ljudi EU. Kako se tumači, Cipras je u tom uskom krugu pokušao da kupi dodatno vreme za svoju verziju reformi i odloži bankrot i da pomenute milijarde dobije, ako može, pre nego što je planirano. Tako je posetama Briselu i Berlinu grčki premijer obavio svoju već drugu evropsku turneju, nakon što je prva neslavno propala kada je njegov južnjački šarm naišao na hladan prijem čak i kod italijanskih i francuskih socijalističkih vlasti.
„Žao mi je Grka“, jedva je dočekao da kaže nemački ministar finansija Volfgang Šojble, „izabrali su vladu koja se trenutno prilično neodgovorno ponaša.“ Šojble rado preuzima ulogu džangrizavog starca koju mu je atinska čaršija ionako namenila. Konzervativni političar u ekonomskim pitanjima često među svojim demohrišćanima nastupa kao partijski bič, koji treba da prikupi glasove u Bundestagu za namere berlinske vlade. Do sada se, pred odlučujuća glasanja, uvek zalagao za nove tranše pomoći Grčkoj ne propuštajući da otrovnim izjavama ipak skupi koji poen kod čitalaštva „Bilda“.
No, da li je ovog puta sve isto kao do sada? Mnogi misle da nije i da bi već poslovično dosadne priče o tome kako je Grčka „na ivici bankrota“ ovog puta mogle i da se obistine. Za mnoge konzervativce u EU bi to bila zgodna poruka biračima, posebno u Španiji, da na predstojećim izborima ne talasaju ulevo, jer od toga nema vajde. Drugi upozoravaju da bi puštanje Grčke da padne preko ivice označilo početak kraja evropskog projekta i širom otvorilo vrata evroskepticima i notornim desničarima.
Grčka zvanično duguje 315 milijardi evra, ali tome treba dodati 115 milijardi drugih kredita od kojih je dobar deo dobila Grčka centralna banka. Uslovi i tempo otplate variraju. Tako novac uzet iz programa za spas evra ima rok otplate od 32 godine i stiže na naplatu tek 2022. Akutni problem su rate koje već sada treba vraćati MMF-u i Goldman Saksu, te kamate Evropskoj centralnoj banci – samo prošle nedelje je Grčka morala da vrati oko tri milijarde evra. Za nekoliko dana će iz državne kase otići redovne dve milijarde evra za plate i penzije, a onda, upozorava Evropska komisija, postaje kritično. U aprilu MMF-u treba da bude uplaćeno još pola milijarde, kao i još 2,4 milijarde na osnovu državnih obveznica. Atina će od maja u mesečnom tempu morati da isplaćuje između dve i tri milijarde evra da bi namirila poverioce.
Ne ohrabruje ni najnovija računica prema kojoj je Grčka prošle godine ostvarila primarni budžetski suficit od svega 0,4 odsto, umesto 1,5 odsto koliko je prethodna konzervativna vlada obećala poveriocima. Za ovu godinu se od Grčke traži suficit od tri, za sledeću od čak 4,5 odsto. To je oštro kritikovao evropski poslanik Zelenih Sven Gigold: „Uprkos udelu siromašnih od 30 odsto, država treba još da smanjuje izdatke. Dakle, mastan budžetski suficit bi trebalo da bude važniji od suzbijanja bede u kojoj živi narod Grčke? To ne sme da bude princip evropske politike“, piše Gigold za nedeljnik „Cajt“. Naslov njegovog teksta je jasan: „Dajte Ciprasu još vremena“.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
