Dan pre senzacionalnog preokreta u utakmici sa OFK Beogradom (od 0:2 do 6:2), direktor bivšeg prvaka Evrope i sveta izneo je podatke o dugovanju fudbalskog kluba i garantovao osvajanje domaće lige u proleće 2016. Tomislav Karadžić, predsednik Fudbalskog saveza Srbije, njegov komesar „za integritet“, odnosno bezbednjak Milivoje Mirkov, i zasad neidentifikovani ljudi u UEFA, posumnjali su 19. jula uveče u rezultat utakmice OFK Beograd – Crvena zvezda (2:6). Dan ranije brojni ljubitelji fudbala, pre svega oni koji ga dugo prate i poznaju, posumnjali su u finansijski izveštaj koji je na skupštini kluba prezentovao Zvezdan Terzić, generalni direktor Crvene zvezde.
Dokaza da je meč na Vračaru namešten je malo, najjači je taj da su, prema rečima Mirkova, „na kladionicama bile enormne uplate“, a sam komesar za integritet je priznao da će verovatno biti nemoćan, kao i u mnogim ranijim slučajevima, i da se tu moraju umešati država i Interpol. Ali je zato dokaza da je Terzić prenaglio kad je Zvezdino finansijsko stanje opisao kao mnogo zdravije nego pre nekoliko meseci zaista mnogo. Još je generalni direktor dodatno podgrejao navijačke strasti kad je „garantovao“ da će Zvezda u junu 2016. osvojiti titulu državnog prvaka. Reakcije su se kretale u rasponu od „kako se išta može verovati čoveku koji daje garancije da će njegov tim biti dogodine prvak“, do poruke na društvenim mrežama „koja je prva, ali baš prva Terzićeva asocijacija na slova CZ?“
KRENULO NAS: Šta je sporno u finansijskom izveštaju Crvene zvezde? Pa, uprošćeno, to da je klub 1. juna bio dužan 41 milion i 134.000 evra, što je oko sedam miliona manje nego zimus. Ovaj podatak iznet je pred 63, od ukupno 146 delegata skupštine kluba, uz opasku da je Zvezda od transfera igrača u sezoni 2014/15. zaradila 882.000 evra, što je sedam puta manje nego u sezoni 2013/14. Uz to, isplaćeno je desetak miliona evra dugovanja bivšim igračima, trenerima i menadžerima da bi se dobila licenca UEFA (ispostavilo se da je licenca trajala kratko, „poništio“ ju je kazahstanski Kajrat).
Mnogi su se zapitali: otkud tako dobro finansijsko poslovanje kluba koji godinu dana nije odigrao nijednu evropsku utakmicu, a prihodi od prodaje karata, marketinga i TV prava su skoro zanemarljivi? Da nije u pitanju neko neobjašnjivo čudo, poput onog koje je u Košarkaškom klubu Crvena zvezda napravio Nebojša Čović, do zimus jedan od potpredsednika fudbalskog kluba? Da podsetimo, on je pre tri godine preuzeo bankrotirani klub sa Malog Kalemegdana, koji je imao dugove preko deset miliona evra. Ovog juna saopštio je da KK Zvezda više ne duguje ništa, i da je UPPR (unapred pripremljeni program reorganizacije) odrađen godinu dana pre roka.
Poverioci nisu reagovali na to, što bi trebalo da znači da je Čović uradio nešto što se graniči sa magijom: razdužio je klub u vreme kad se svi drugi zadužuju. Nešto slično kao i Terzić u fudbalskoj sekciji.
GASPROM ČASTI: Ovog puta javnosti nije prezentovana struktura duga FK Crvena zvezda, samo je rečeno, što se prihodne strane tiče, da je tu generalni sponzor Gasprom uplatio svoje obaveze za godinu i po dana unapred, pa još na to dodao bonus od milion evra. Tačnije, Gasprom je namenski uplatio 18 rata svog generalnog sponzorstva, što je iskorišćeno da se plati čak 90 odsto sportskih dugova (transferi, bivši igrači, deo poreza…). Ovde treba pojasniti jednu stvar: Gasprom nije nikakva država Srbija, kako mnogi misle s obzirom na činjenicu da je ruska firma suvlasnik NIS-a zajedno sa našom državom, nego je autentična ruska kompanija koja sa mnogo većim svotama sponzoriše klubove širom sveta. Čelnici te kompanije koliko god vole fudbal, skoro isto toliko vole i Petra Škundrića, političara-veterana sa članskom knjižicom SPS-a i glavnog čoveka za vezu između Gasproma i Crvene zvezde. Jer, da nije bilo Škundrićevog uticaja, ne bi bilo ni sponzorstva.
Sad, kad je Gasprom uplatio unapred novac, na Zvezdinoj upravi je težak zadatak da pronađe alternativne izvore finansiranja i sponzorstva, što bi trebalo dovesti do daljeg smanjenja duga. U klubu su uvereni da će u tome uspeti.
Toliko o Zvezdinim prihodima. Što se tiče strukture duga, poslednji izveštaj je onaj iz oktobra 2013, koji je javnosti saopštio tadašnji potpredsednik Nebojša Čović. Teško da se tu nešto dramatično promenilo, pa da se podsetimo u najkraćim crtama kome se i koliko duguje. Bankama Zvezda duguje oko 17,7 miliona evra, pozajmice iznose 3,5 miliona evra. Obaveze prema bivšim igračima negde su oko milion evra, a obaveze prema klubovima oko četiri miliona. Za poreze, klub je dužan gotovo tri miliona evra, a agentima „dođe“ šest miliona.
Pre dve godine skoro da nije bilo banke koja funkcioniše na ovim prostorima, a da im Crvena zvezda nije nešto dugovala. Tada su se pominjale Poštanska štedionica, Erste banka, EFG, Agrobanka, Marfin, Univerzal, Komercijalna i banka Inteza.
Pozajmice su se odnosile uglavnom na novac koji je klubu, preko svojih firmi Mera investment i Kraford investment, pozajmljivao Marko Mišković od 2007. do 2009. Takođe, klubu su pozajmljivali Dragi Mićović (Maleks), kompanije Napredak invest (Ljubomira Šćepanovića), Jugotrejd (Branimira Babarogića), Dobrivoje Tanasijević, Vladimir Jugović…
FINANSIJSKA AGONIJA: Interesantno je pogledati i koja uprava je koliko zadužila klub iz Ljutice Bogdana. Uzmimo da je početak finansijske agonije počeo 2002, u vreme predsednikovanja Dragana Džajića. Zvezda je godinu počela sa pozitivnim saldom od skoro četiri i po miliona evra, ali je novac počeo da ponestaje već te jeseni. Džajić je dao ostavku 1. oktobra 2004, i svom nasledniku ostavio u kasi kluba dug od – dva i po miliona evra. U ono vreme mnogo, a danas bi se ta svota smatrala i te kako pozitivnim poslovnim rezultatom.
Džaju je nasledilo kolektivno rukovodstvo Miloš Marinković – Milan Vujin, i vodilo klub deset meseci, do 6. jula 2006. kad je u predsedničku fotelju seo Dragan Stojković Piksi. On je nasledio dug od skoro šest miliona evra. Dve godine i četiri meseca kasnije, kad je Piksi iznenada dao ostavku i otišao u Japan, Zvezdin dug je iznosio već zavidnih 14,6 miliona.
Nasledio ga je biznismen Toplica Spasojević, koji nije uspeo da zaustavi finansijsko survavanje. U nekoliko meseci, koliko je proveo kao prvi čovek kluba, dug je narastao na 15,3 miliona. Ne mnogo, ali nije ni smanjen.
Spasojević je predao fotelju holivudskom ugostitelju Denu Tani, ranije poznatom pod imenom Dobrivoje Tanasijević. I on se zaduživao, ukupno nešto preko tri miliona, pa je na kraju vladavine Dobrivoja Dena Tane klub bio u minusu 19,5 miliona evra. I onda je na čelo došao Vladan Lukić. U vreme njegovog predsednikovanja klub se našao u takozvanoj dužničkoj spirali, dobro poznatoj svakom građaninu koji uzima kredite za refinansiranje ranijih dugova. Da je bar bilo takmičarskog uspeha, verovatno bi Vladan Lukić ostao u lepšem sećanju. Ovako…
On je ostavio Zvezdu u dugu od skoro 49 miliona evra, a u izveštaju komisije formirane krajem 2012, sa zadatkom da napravi presek finansijske situacije, stoji ova ocena Lukićevog učinka: „Uprava na čelu sa Vladanom Lukićem najviše je zadužila Crvenu zvezdu. Na kraju 2009. godine evidentiran je minus od 22.398.806 evra. Godinu kasnije povećan je na 31.296.477, godina 2011. ispraćena je sa 38.429.400, a zaključno sa 31. oktobrom 2012. iznosi 48.473.459.“
Interesantno je da je Čović u oktobru 2013. ponosno izjavio da je uprava sa Draganom Džajićem na čelu, i sa njim kao potpredsednikom, uspela da smanji dug na 44 miliona evra, i – da je cilj titula.
Zvezdan Terzić je 18. jula 2015. rekao nešto slično – dug je sada 41 milion, a on garantuje titulu. Na to je sadašnji počasni predsednik Dragan Džajić reagovao rečima da se „govornica olako shvata“. Dodao je: „Nisam imao nameru da se javljam ni da iznosim bilo kakvo mišljenje na ovoj skupštini. Međutim, jednom zanavek, moramo voditi računa šta se za ovom govornicom izgovara, jer ovo je najviši klupski organ. Ne može se prelaziti preko nekih stvari tek tako. Bio sam 18 meseci na čelu, zadovoljan kao nikad što smo bili prvaci. Ako je neko platio cenu, ja sam. Ne želim više da je plaćam.“
