Jedinstveno unutrašnje tržište kao jedan od temelja Evropske unije, podrazumeva i dobro funkcionisanje oblasti finansija. One su u središtu nekoliko pregovaračkih poglavlja Srbije sa EU, a ovde ćemo razmotriti dva – ona koja se tiču finansijskih usluga i finansijske kontrole. Na putu Srbije ka EU to je definisano u poglavljima 9 i 32.
Krenimo redom. Poglavlje 9 – Finansijske usluge, odnosi se na usklađenost propisa u oblasti bankarstva, osiguranja i reosiguranja, penzionih fondova i tržišta kapitala. Najvažniji ciljevi pravnih tekovina EU u ovoj oblasti su obezbeđivanje finansijske stabilnosti i adekvatna zaštita potrošača, investitora i osiguranika. Osim toga, propisima u ovoj oblasti regulisana je i infrastruktura finansijskog tržišta, pravila za dobijanje dozvola za rad na njima, rad i nadzor finansijskih institucija. Dakle, veći deo zakonodavstva u ovoj oblasti odnosi se na institucije i ustanove koje se bave finansijskim uslugama. Moglo bi se reći da se odredbe ovog poglavlja nadovezuju na sva poglavlja o kojima smo već pisali u prethodnim nastavcima ovog feljtona, ali i na mnoga o kojima će tek biti reči.
SIGURNOST ZA INVESTITORE: Hoće li nakon pristupanja Srbije EU domaće finansijsko tržište i valuta biti stabilniji, a investitori sigurniji za ulaganja na njemu, ne možemo unapred znati. Ali, sve to jesu odredbe čije bi ispunjavanje trebalo da dovede do stabilizacije domaćeg tržišta i pristupanja jedinstvenom evropskom finansijskom tržištu. Finansijske institucije iz Srbije tako bi na njemu mogle da posluju u skladu sa „sistemom jedinstvenog pasoša“ i sa načelom „kontrole matične države“, bilo kroz uspostavljanje filijala ili kroz pružanje prekograničnih usluga. Jednačina je proporcionalna, pa bi po tom principu i finansijske institucije iz zemalja EU mogle da posluju na tržištu Srbije pod istim uslovima. Kao što je već rečeno, glavni ciljevi acquisa, koji se tiču finansijskih usluga, jesu obezbeđivanje finansijske stabilnosti, finansijske stabilnosti kompanija koje posluju u finansijskom sektoru i adekvatna zaštita korisnika usluga, investitora i osiguranika. Cilj je da se izgradi poverenje u finansijska tržišta i obezbedi njegova ujednačenost.
Kada je reč o stabilnosti finansijskih usluga, bitnu ulogu igra konkurencija (vidi „Vreme“ br. 1339), čije postojanje i način funkcionisanja na finansijskom tržištu nadziru odgovarajuća tela, čiji je način rada definisan poglavljem 9. Određene odredbe odnose se direktno na potrošače, a tiču se njihove zaštite. Najvažnije od svega, usklađivanjem propisa u ovoj oblasti obezbedio bi se stabilan i integrisan finansijski sistem, raznovrsnija ponuda usluga na tržištu, kao i sigurnost korisnika finansijskih usluga. Njime se utvrđuju i zahtevi u pogledu odobravanja, poslovanja i nadzora kreditnih institucija, kao i institucija za elektronski novac.
DOMAĆI EKSPERTI ZA STRANO TRŽIŠTE: Ono što ovo poglavlje podrazumeva jeste i da bi po pristupanju EU srpske nadzorne institucije direktno učestvovale u pripremi propisa koji uređuju jedinstveno finansijsko tržište EU, kao i u njihovoj punoj implementaciji kroz aktivno učestvovanje u funkcionisanju evropskog institucionalnog mehanizma za očuvanje finansijske stabilnosti.
Ovde dolazimo do dela koji bi građane Srbije, navikle na konstantna zaduženja kod banaka, mogao najviše da interesuje. Uslovi za uzimanje i vraćanje zajmova, ulaganje u privatne penzione fondove u sistemu jedinstvenog finansijskog tržišta EU utvrđeni su zakonodavstvom u ovoj oblasti. Princip „jedinstvenog pasoša“ i tu bi doneo određene promene, a samim tim i olakšice za uzimanje kredita. Takođe, ponuda finansijskih proizvoda i usluga bila bi raznovrsnija, a time bi efekat za sve učesnike bio povoljniji.
Na kraju, ostaje najvažnije pitanje koje se tiče onoga što bi bile konkretne koristi za Srbiju. Iz svega navedenog, glavni zaključak je da bi ove promene u skladu sa zakonodavstvom EU dovele do stabilnosti finansijskog tržišta i visoke konkurentnosti na njemu. S tim u vezi, poseban segment čini zaštita potrošača, koja se ogleda kroz njihovo informisanje o uslugama koje pružaju finansijske institucije što, između ostalog, uključuje usluge u oblasti osiguranja, kredita ili platnog prometa.
Početkom 2015. godine održan je skrining za ovo poglavlje, međutim, i dalje nije poznata pregovaračka pozicija, kao ni kada bi ovo poglavlje moglo da bude otvoreno.
FINANSIJSKA KONTROLA: Kako bi finansijsko tržište normalno funkcionisalo, bez povlašćenih pozicija za pojedine učesnike, neophodno je nadzirati ga. Baš tako je nazvano i naredno poglavlje kojim se bavimo u ovom tekstu. Do njega dolazimo praveći veliki skok jer u pregovorima nosi redni broj 32. Ovo je jedno od prva dva otvorena poglavlja u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, čime je u decembru prošle godine otpočeo put od 35 koraka. Osim ova dva, do sada su otvorena i poglavlja 23 i 24, a prema pisanju medija očekivanja Beograda su da bi tokom slovačkog predsedavanja EU, do kraja godine, moglo biti otvoreno još najmanje pet poglavlja: 5 – javne nabavke, 25 – nauka i istraživanje, 26 – obrazovanje i kultura, 20 – preduzetništvo i 29 – carinska unija.
Poglavlje 32 čine četiri glavna segmenta – interna finansijska kontrola u javnom sektoru, eksterna revizija, zaštita finansijskih interesa EU i zaštita evra od falsifikovanja i krivotvorenja.
Ovo poglavlje se prvenstveno bazira na određenim opštim aspektima interne kontrole i eksterne revizije nacionalnih fondova, dok se interesantnijim temama i konkretnim detaljima u vezi sa fondovima EU bave druga poglavlja, poput poljoprivrede i ruralnog razvoja, regionalne politike i koordinacije strukturnih instrumenata i ribarstva, kojima ćemo se detaljno baviti u narednim brojevima.
Kao što je rečeno, prva stavka u ovom poglavlju odnosi se na finansijsku kontrolu javnog sektora. Ona obuhvata međunarodno priznate standarde i dobru praksu EU u pogledu interne kontrole u celom javnom sektoru. Ovo je sveobuhvatan koncept za podršku državi kandidatu pri poboljšanju njenog sistema unutrašnje kontrole. Zajedno sa eksternom revizijom, javna unutrašnja finansijska kontrola odnosi se na celokupan javni budžet, posebno na prihode i rashode na centralnom nivou, uključujući strana sredstva. Revizija se odnosi na funkciju vrhovne revizorske institucije, koja je odgovorna parlamentu. Efikasna unutrašnja kontrola u javnom sektoru trebalo bi da doprinese uspešnom i odgovornom korišćenju budžetskih sredstava na državnom i lokanom nivou, a samim tim i na njihovu transparentnost. Time bi se mogućnost malverzacija i „pranja para“ svela na minimum.
Iako je uvek do sada bilo reči da je domaće zakonodavstvo neophodno uskladiti sa evropskim, kada je o poglavlju 32 reč, za prva dva njegova polja – internu kontrolu i eksternu reviziju – nema zakonskog okvira koji bi se preneo u nacionalno zakonodavstvo, već se sprovođenje ovih standarda vrši putem skrininga i preuzimanja obaveze države kandidata da će usvojiti međunarodne standarde interne kontrole i revizije kao i najbolje prakse EU.
Ostala relevantna pitanja u ovom poglavlju tiču se zaštite finansijskih interesa EU. Za razliku od prva dva pitanja, zaštita finansijskih interesa EU i zaštita evra od falsifikovanja i krivotvorenja čine glavni deo EU prava koji se prenosi u nacionalno zakonodavstvo u ovom poglavlju. Ova pitanja uključuju operativnu saradnju država članica, koje moraju biti sposobne da efikasno sarađuju sa Evropskom komisijom i da izveštavaju o svim sumnjivim slučajevima i neregularnostima, kao i o zloupotrebama. Saradnja je neophodna, kako za pojedinačne države članice tako i za čitavu zajednicu, jer obezbeđuje zaštitu fondova EU, kao i jednak nivo zaštite nacionalnih fondova.
ZAŠTITA VALUTE: Hoće li se Srbija odreći svoje valute ulaskom u EU ili će i dalje dinar biti glavno sredstvo plaćanja, nije poznato, ali svakako će morati da pojača kontrolu evropske valute. Zaštita evra od falsifikovanja odredba je koja ima mnogo širi obuhvat i odnosi se na zabranu upotrebe medalja i žetona sličnih kovanicama evra, obavezu finansijskih institucija da povuku falsifikovane novčanice i kovanice, kao i osnivanje tela i postupaka za efikasnu borbu protiv falsifikovanja.
Tokom prošle godine bilo je mnogo reči o reorganizaciji javnog sektora i smanjenju broja zaposlenih u njemu u skladu sa potrebom i odredbama zakona. Sistemom unutrašnje kontrole u javni sektor uveo bi se novi pristup upravljanju, čime bi se definisali strateški ciljevi, a time bi verovatno i prekobrojna zaposlenost u javnom sektoru bila smanjena bez drastičnih otpuštanja.
Ako je suditi po izjavama stručnjaka, može se očekivati da poglavlja koja su otvorena prva budu zatvorena na kraju procesa pregovora, pred samo pristupanje Srbije EU. Ipak, sve su to za sada samo pretpostavke. Za detalje, moraćemo da sačekamo konkretne poteze obe strane u pregovaračkom procesu.
Projekat „Pristupni pregovori sa Evropskom unijom: 35 koraka do cilja“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
