Pečeni zec i purica sa mlincima

U ponedeljak i utorak, 12. i 13. februara 2018. godine, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je sa delegacijom boravio u zvaničnoj poseti Republici Hrvatskoj. Domaćica mu je bila Kolinda Grabar Kitarović. Negde između razgovora o nestalim licima, povratku imovine, nedefinisanoj državnoj granici na Dunavu, pravosudnoj saradnji, srpskim mestima u Hrvatskoj bez struje, položaju hrvatske manjine u Srbiji, o tome da li i za šta bivši sledbenik četničkog vojvode Vojislava Šešelja Aleksandar Vučić treba da se izvini Hrvatima, da li će Hrvatska ili neće da ucenjuje Srbiju na njenom putu u Evropsku uniju, Kolinda i Aleksandar su sa smeškom na licu razmenjivali opaske o tome ko je kakav domaćin, kako je Kolinda ugostila Aleksandra i kako će tek Aleksandar da ugosti Kolindu kada mu ona uzvrati posetu.

Nakon napornog prvog dana posete, predsednik Srbije se sreo sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem u zgradi Vlade i, kako je ovaj drugi objavio na Tviteru, razgovarali su u četiri oka i o ratnim odštetama; otišao u Sabor; bio sa učesnicima Hrvatsko-srpskog privrednog foruma u Hrvatskoj privrednoj komori; posetio mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija, a zatim i zagrebačkog nadbiskupa, kardinala Josipa Bozanića; svratio do ambasade Srbije…

Kolinda Grabar Kitarović se potrudila da njeno gostoprimstvo ne ostane samo na rečima. U čast kolege iz Srbije priredila je svečanu večeru. Kao predjelo posluženi su hladna plata (šunka, kulen, pršut, hren); sir sa vrhnjem i pileća jetrica i šampinjoni sa žara. Sledila je zagorska juha. Za glavno jelo gosti su mogli da biraju između pečenog zeca sa heljdom i povrćem, pečene purice sa domaćim mlincima i stubičke pisanice sa njokama. Izbor salate sveden je na zelenu, matovilac, radić, zelje, kukuruz i pasulj. Za desert su posluženi zapečeni štrukli, savijača od jabuka i savijača od višanja (umak od vanile). Za piće su služeni diverzni domaći aperitivi; bijelo vino chardonnay Krauthaker, Rosenberg; crno vino Dingač, Matuško; desertni pjenušac Senator, Cattunar. U javnost nisu procurile informacija ko je šta i u kojoj meri konzumirao.

Jelovnik za svečanu večeru bio je kudikamo zanimljiviji od očekivanog ishoda Vučićeve posete Hrvatskoj i reakcija na nju. Što se tiče prošlosti, predsednik Srbije i sagovornici sa hrvatske strane složili su se da se gotovo ni oko čega ne slažu. Za sadašnjost su utvrdili da odnosi nisu baš najsjajniji. Što se budućnosti tiče, obostrano je obećano da će se više potruditi oko u ratu nestalih lica; da će se potruditi da bilateralno reše pitanje državnih granica, a ako ne uspeju, da će da prihvate međunarodnu arbitražu; da će srpska sela u Hrvatskoj dobiti struju; da će zajedno tražiti novac od Evropske unije za rekonstrukciju pruge Zagreb–Beograd i obrnuto; Grabar Kitarović pozvala je srpske investitore da više ulažu u Hrvatsku; predsednik Hrvatske privredne komore Luka Burilović rekao je da će sledećeg meseca ta institucija otvoriti svoje predstavništvo u Beogradu i ustupiti prostorije Srpskoj komori, kako bi imala svoje predstavništvo u Zagrebu.

Drugog dana posete Hrvatskoj predsednik Aleksandar Vučić je obišao Srbe u Vrginmostu i posle podne u Zagrebu sa Kolindom Grabar Kitarović prisustvovao skupštini Srpskog narodnog veća.

KARLOBAG–OGULIN–KARLOVAC–VIROVITICA: Moglo bi se reći da su Kolinda Grabar Kitarović i Aleksandar Vučić razgovarali i družili se u prijateljskoj i konstruktivnoj atmosferi. Naravno da je Evropska unija pozdravila ovaj „gest pomirenja“ u postjugoslovenskom prostoru, kako je susret Aleksandra i Kolinde predstavljen. I zaista je to mogao da bude, samo da je kao takav zamišljen, a ne kao predstava koju svako može da servira i tumači kako mu je volja.

Aleksandar Vučić se pred put i tokom boravka u Hrvatskoj pravio kao da nikada nije pozivao na boj i sakupljao dobrovoljce da ratuju za Veliku Srbiju čije bi se granice u Hrvatskoj protezale na liniji Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica, kao i da ta politika koju je kao radikal sve do pre koju godinu svesrdno zastupao nije poražena, a Srbi proterani iz Hrvatske.

Naravno da su hrvatski mediji i političari, izuzev domaćice Kolinde, insistirali na radikalskoj, ratnohuškačkoj prošlosti „srbijanskog“ predsednika. Bivša premijerka Hrvatske Jadranka Kosor izjavila je za N1 da je očekivala lično izvinjenje i kajanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom njegovog boravka u Hrvatskoj, zbog njegove prošlosti i izjava koje je ranije davao. Bivši hrvatski predsednik Ivo Josipović je zatražio od Vučića da „makar“ položi cveće civilnim žrtvama na Mirogoju, gde se nalazi Glas hrvatske žrtve – Zid boli, spomenik u čiji je crni mramor urezano 13.500 imena poginulih hrvatskih branitelja i civila.

Vučić je, po starom dobrom običaju, kontrirao sa zločinačkom operacijom „Oluja“ i rekao da mu na pamet ne pada da se izvinjava. Upitan za govor koji je održao u Glini 20. marta 1995. „braći Srbima i sestrama Srpkinjama“ (Vučić: „Nikada više ovde ustaška vlast neće moći da dođe… Nikad Banija neće nazad u Hrvatsku… Vi znate da ćete živeti u Velikoj Srbiji, u jedinstvenoj srpskoj državi, i tu odstupanja biti neće. Živeli!“ – https://www.youtube.com/embed/vu5qvsloewU), predsednik Srbije je odgovorio: „Interesantno je da je mera vaše podrške direktno proporcionalna meri poniznosti koju očekujete od nekoga ko je došao među vas. S moje strane tu potrebu da vam se dodvoravam nećete videti.“ Podsetio je i da su 1992. sve kuće Vučića u selu Čipuljić spaljene, ali da on, eto, nije došao da traži bilo čije izvinjenje.

IZBORNA KAMPANJA: Sve u svemu, mnogo je dobre volje potrebno da se o poseti Vučića Hrvatskoj govori kao o koraku ka pomirenju, dok, što reče neko pametan, Hrvatska kao da i dalje živi u devedesetim, a u Srbiji pod vlašću Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića kao da one nikada nisu postojale.

Pogotovu što su ministar odbrane Aleksandar Vulin i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, TV Pink i dnevni list „Informer“ svog šefa u Hrvatsku ispratili kao da ide ni manje ni više nego na nož ustašama, ali eto zarad boljitka Srbije i Srba prkosi opasnosti i hrabro ignoriše bezbednosni rizik, baš kao i prilikom „pokušaja ubistva u Srebrenici“.

Po već ustaljenoj praksi, Vučić je pokazao da u jednoj ruci drži ulje koje bi u svakom trenutku mogao da prospe na tinjajuću vatru postratnih odnosa i prepucavanja, a u drugoj aparat za gašenje požara. U ovom trenutku prevaže ono malo najavljene saradnje koje bi moglo da malo stiša strasti.

Nakon što je predsednik Aleksandar Vučić preživeo boravak među „ustašama“, prosvjede nekoliko stotina branitelja i udovica rata, te nekolicinu provokativnih novinarskih pitanja, moći će da se vrati u kampanju za beogradske izbore.

Na turneji po Hrvatskoj je sa svog stanovišta bio odličan, bio je onakav kakvog ga njegove pristalice hoće, kakvog ga žele na čelu Srbije i glavnog grada i svega drugoga.

Pošto u poslednje vreme osim sa Đinđićem voli da se poredi i sa Titom, bilo bi zanimljivo znati da li je na svečanoj večeri u Zagrebu jeo pečenog zeca, stubičku pisanicu ili puricu sa mlincima: ćuretina sa mlincima bila je jedno od Titovih omiljenih jela.