Smešna strana svega

Neki stripovi kao Korto Malteze, Bluberi ili Princ Valijant su, kako se to kaže, veći od života. Asteriks je nesumnjivo među njima.

Prošlo je oko dve decenije otkad su se legendarni Asteriks i Obeliks poslednji put pojavili na srpskom jeziku. Poznato je da su prava na ovaj serijal među najskupljim u svetu, sa velikom listom zahteva i propisa vlasnika prava, pa izdavači najčešće nemaju infrastrukturu niti želju da se bave ovakvim gargantuanskim poslom sa neizvesnim uspehom, s obzirom da se pokazalo da u Srbiji ni poznati serijali nisu garancija uspeha. Istovremeno, objavljivanje stripa poput Asteriksa jeste i pitanje prestiža: posedovanje serijala kao što je Asteriks ukazuje na visoku poziciju na tržištu što je, sme se tvrditi, Čarobnoj knjizi izuzetan motiv da ga objavi.

Novo izdanje Asteriksa Čarobne knjige poklapa se sa pripremama za veliki jubilej – 60 godina ovog serijala koji će se obeležiti u Francuskoj sledeće godine. Prvi broj Asteriksa je serijalizovan u časopisu „Pilot“ 29. oktobra 1959. godine, da bi se u albumskom formatu pojavio dve godine kasnije. Asteriks je i u Francuskoj imao munjevit uspeh. Deveti album Asteriks i Normani iz 1966. godine za dva dana prodat je u 1,2 miliona primeraka, iako je to bila treća priča o galskom junaku objavljena te godine. Tvorci serijala, scenarista Rene Gošini i crtač Alber Uderco, koji su već ranije ostvarili zavidan uspeh sa Umpah Pahom, postali su instant zvezde „Pilota“ i kasnije izdavačke kuće Dargo. Do 2017. godine objavljeno je 37 albuma i veliki broj crtanih i igranih filmova.

Uderco je sam nastavio rad na Asteriksu i nakon Gošinijeve smrti 1977. godine. Samostalno je napisao i nacrtao još osam albuma, daleko sporijeg ritma objavljivanja nego dok je bio u tandemu sa Gošinijem. Po mišljenju mnogih, samostalni Udercovi albumi su i kvalitativno slabiji od prva 24 nastala u saradnji sa Gošinijem, a koje neki smatraju jedinim kanonskim Asteriksom. Usledili su i sudski sporovi sa Dargoom, u kojima su Uderco i naslednici Gošinija trijumfovali i preuzeli uzde izdavaštva ovog junaka. Na kraju je i Uderco prodao svoj udeo Hašetu, što je naišlo na osudu Udercove ćerke Silvije. Bila je ozlojeđena što su time odškrinuta vrata mogućnosti da drugi autori izuzev samog Uderca crtaju i pišu Asteriksa, te je čak tom prilikom dala oštar intervju „Mondu“ u kome je taj transfer nazvala izdajom galskih ratnika modernim Rimljanima oličenim u korporativnoj Evropi. Gošinijeva ćerka je na kraju ipak smirila strasti i istakla kako Asteriks ima pravo na treći život, jer se prva promena već odigrala kad je njen otac preminuo. Od 2009. godine nove avanture Asteriksa crta Didije Konrad po scenarijima Žan-Iva Ferija.

Dugovečnost nekog serijala ne meri se samo novim pričama i avanturama. Ključni sastojak je na koji način neki junak stari i koliko zadržava izvornog šarma, snage i harizme. Kada se realno sagledaju činioci Asteriksa recept je iznenađujuće jednostavan: malo galsko selo odoleva rimskoj okupaciji u vreme Cezara zahvaljujući čarobnom napitku lokalnog druida koji daje neiscrpnu snagu. Ova situaciona komedija smeštena je u mikrokosmos Francuske, Evrope i šire, a autori se neprestano poigravaju modernim lokalnim varijetetima, urbanom i etnografskom mitologijom savremenog društva. Švajcarci su tačni kao sat, čisti i vredni; Korzikanci su lenji; Francuska je Zemlja gurmanija, kako glasi naziv jednog od albuma… A najvažniji segment jeste pritajeno seme Asteriksa u svakom čitaocu. Jedan zametak otpora Rimu i civilizaciji, san o jednostavnom i neokaljanom životu nasuprot progresa, pa i tog korporativnog sveta koji je Silvija Uderco kritikovala.

Svi ti činioci Asteriksa aktuelni su danas koliko i 1959. godine kada je objavljena njegova prva tabla, i to ga prirodno čini svevremenim stripom. Privlačan je (i edukativan) za mlađe generacije, koliko je prijemčiv za starije i ciničnije čitaoce, koji mogu da nazru kakvi se sve slojevi kriju iza slatkaste i humoristične fasade.

Asteriks je na našim prostorima jedan od nekoliko serijala koji čine neizostavan deo opšte kulture, pa čak i pop-kulturnog mita, rame uz rame sa Alanom Fordom i Taličnim Tomom. Prostor bivše Jugoslavije je korenito primio ikonografiju Asteriksa našavši snagu da ga prilagodi lokalnim mitovima. U tome je velika zasluga prevodilaca, na prvom mestu Đorđa Dimitrijevića, čiji su prevodi korišteni za novo izdanje Čarobne knjige, ali i Ivana Klajna koji je pre dve decenije preveo Asteriksa u izdanju „Politikinog Zabavnika“. To su bile više adaptacije nego doslovni prevodi scenarija, sa izvanrednim lokalizmima i internim forama ex-Yu naroda. Mikrokosmos Francuske postao je poligon Jugoslavije, i podsvesno premostio u nama ukorenjen mit lokalnih zavada koje su na širem planu beznačajne kada se pojavi veća pretnja. Međutim, na praktičnom primeru pokazalo se da stvari nisu tako funkcionisale, pa je ta zajednička zemlja nestala u imploziji, ali su ljubav prema Asteriksu kao kulturnom modelu i kolekcionarski primerci na aukcijama ostali na ceni. Načelno, izvrsno je vreme da se mlađe generacije nauče, a starije podsete na ono što Asteriks predstavlja već 60 godina. A na prvom mestu to je smešna strana svega, posebno različitosti.