Jugoistočna Evropa i Istočni Mediteran se pretvaraju u važnu raskrsnicu energetskih tokova i tako povećavaju svoj geopolitički višak vrednosti. Istovremeno se povećava i opasnost od destabilizacije regiona jer se otvara prostor za sukob svetskih i regionalnih sila
Za „Vreme“ iz Soluna
U sredu 8. januara 2020. su predstavnici Turske i Rusije u prisustvu delegacija iz Bugarske i Srbije u Istanbulu zvanično otvorili gasovod Turski tok 2, poznat i kao „Balkanski tok“. Šest dana ranije je u Atini uz blagoslove Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država potpisan trilateralni sporazum između Grčke, Kipra i Izraela o izgradnji Istočnomediteranskog gasovoda EastMed (East Mediterranean Pipeline) kojim će preko Grčke i Italije u Evropu stizati prirodni gas iz novih podvodnih nalazišta u jugoistočnom Mediteranu.
Projekat EastMed predviđa izgradnju gasovoda dužine 1900 kilometara koji je u svom najvećem delu podvodan. Od podvodnog depoa Levijatan, koji se nalazi najbliže izraelskoj obali, ispumpani gas bi trebalo da preko Kipra i Krita ide do Peloponeza. Njegov tok će se nastaviti kroz kontinentalnu Grčku do Igumenice, gde ga čeka već završeni grčko-italijanski gasovod „Posejdon“ (IGI). On će preći Jonsko more i završiti u Otrantu u Italiji, odakle će moći da se priključi na evropske gasovodne mreže.
ANTIRUSKI TOK
Preko 1300 kilometara ovog gasovoda prolaziće ispod mora do dubine od 3000 metara, koštaće oko šest milijardi evra i imaće protok od 20 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. „Fajnenšel tajms“ piše da je cilj EastMeda da pokrije deset odsto evropskih energetskih potreba i zaobiđe Tursku, nudeći Evropi alternativno rešenje energetskog snabdevanja i pomažući joj da se postepeno oslobodi zavisnosti od ruskog gasnog monopola.
Posle potpisivanja trilateralnog sporazuma o izgradnji EastMeda, grčki premijer Kirijakos Micotakis izjavio je da ovaj sporazum „ima geostratešku i razvojnu dimenziju“ i naglasio kako „on ni za koga ne predstavlja pretnju, nego je naprotiv doprinos miru i geopolitičkoj stabilnosti“. EastMed, koji podržavaju i SAD i EU, će prema rečima grčkog premijera „unaprediti geopolitičku ulogu Grčke i Kipra. A to je naročito važno za Grčku, koja je nedavno izašla iz dugogodišnje krize i pokušava da privuče još investicija ne bi li ubrzala svoj privredni razvoj.“
Govoreći o značaju gasovoda EastMed, kiparski predsednik Nikos Anastasijades je istakao značaj podrške EU koja finansira tehničke studije projekta i konstrukcije gasovoda, ali i otvorenu podršku Amerike koja razume geostratešku važnost ovog projekta.
Premijer Izraela Benjamin Netanijahu je naglasio da će Izrael potpisivanjem EastMeda postati veoma moćna zemlja koja proizvodi i izvozi energiju, a to će pak doprineti stabilnosti i bezbednosti u regionu. On je podsetio da su „u Atini i Jerusalimu postavljeni temelji zapadne civilizacije“ te da su Grčka, Izrael i Kipar „stvorili vrednosti koje su zavladale čovečanstvom“, ali da u modernom dobu te zemlje nisu bile dovoljno povezane i da će se sada to ispraviti.
Američki ambasador u Grčkoj Džefri Pajat je rekao da „energetski projekti kao što je EastMed pomažu nezavisnosti EU od Rusije, za razliku od projekata poput Turskog i Severnog toka“.
TURSKA REAKCIJA
Odmah posle potpisivanja ovog sporazuma u Atini, turska vlada je iznervirana govorila o „zamci“ koja se protiv nje gradi u Istočnom Mediteranu. Čak je upozorila kako će pokrenuti istraživanja ugljovodonika na morskim parcelama južno od grčkih ostrva Kasteloriza i Krita koje na osnovu memoranduma potpisanog prošle godine sa libijskom vladom u Tripoliju smatra svojima. Ovaj memorandum se smatra nezakonitim, jer se ne zasniva na međunarodnom pomorskom zakonu koji ostrvima priznaje pravo na EEZ (ekskluzivna ekonomska zona) i zato su ga, pored ostalih, osudile i EU i SAD.
Za Tursku je to bio izgovor da pogazi zakonita prava Grčke u Istočnom Mediteranu. Isti izgovor koristi i da bi sprečila ili odložila izgradnju EastMeda, za koji bi želela da pređe preko njene teritorije, kao što prolaze gasovodi Turskish Stream, Blue Stream i TANAP, i da na taj način postane neprikosnoveni energetski gospodar Jugoistočne Evrope.
ERDOGANIZACIJA LIBIJE
Umešanost Turske u dugogodišnji libijski građanski rat na strani vlade Al Saraja od višestrukog je značaja. S jedne strane to je demonstracija neootomanizma i preporoda turske moći, a sa druge predstava za unutrašnje potrebe, „legitimna samoodbrana od zavere kolonijalističkih snaga i njihovih saveznik, Grčke i Kipra juče, a Egipta i Emirata danas“, kako navodi profesor otomanske istorije Olivije Buket na pariskom Univerzitetu Didro.
Po njemu je „erdoganizacija nacionalistički antiimperijalizam, po kome sve što je ikada bilo otomansko, kao recimo Kipar, Krit ili egejska ostrva, mora opet biti otomansko“. Erdogan tvrdi da „kolonijalne države“ Grčka, Kipar i Izrael i njihovi saveznici žele opet da između sebe podele Mediteran, u čemu ih treba sprečiti, baš kao i ambiciozni plan izgradnje EastMeda, kaže profesor Buket.
Ali Libija nije Sirija, pre svega zbog svog geostrateškog položaja i nafte. Rusija, Saudijska Arabija, Italija, Egipat, Francuska i dosta drugih zemalja imaju svoje interese u Libiji i već su direktno ili indirektno umešane u ovaj sukob. „Taj autobus je toliko pun da zapravo nema više mesta za Tursku“, kaže turski novinar Ragip Duran.
foto: ap / dpaIZ RUSIJE ZA EVROPU, SA SVIH STRANA: Izgradnja gasovoda Severni tok u Baltičkom moru
VRUĆA EPIZODA
U međuvremenu Turska pojačava pritisak na Grčku ne samo objavljujući geografske karte bez EEZ-a za grčka ostrva u Istočnom Mediteranu, nego i slanjem istraživačkih brodova u susedna mora sa nedefinisanim granicama. Tokom 2019. broj provokacija, takozvanih virtuelnih aeromahija grčkih borbenih aviona sa turskim avionima u Egeju, popeo se na 384, dok ih je 2010. bilo svega 13. Turski borbeni avioni su u 2019. povredili grčki vazdušni prostor rekordnih 4811 puta.
Istovremeno se prodiranje turskih ratnih brodova u grčke vode popelo na 2032, što je petnaest puta više nego u 2010. kada ih je ukupno bilo 133. Sve navedeno ukazuje na eksploziju turskih prestupa i izazova u Egejskom moru, što takođe povećava tenzije među komšijama i NATO saveznicima, stvarajući uslove za izazivanje neke od vrućih epizoda kakve su se već desile 1996. i 1997.
Prema analizama časopisa „Politiko“, analitičari i diplomate se pribojavaju Erdoganovih namera da će da izazove oružani sukob sa Grčkom ili sa Francuskom, koja je poslala svoje brodove do Kipra. Ova zapaljiva situacija ozbiljno brine i Vašington, čija se najveća pomorska baza u Sredozemlju nalazi u luci Suda na Kritu i SAD nikako ne bi želele da dođe do raspada južnoistočnog krila NATO-a, od čega bi korist imala samo Moskva.
„Ne želimo da dođe do bilo kakve krize. Ne želimo da Grčka i Turska kao u prošlosti dosegnu kritičnu tačku posle čega smo morali da intervenišemo“, izjavio je nedavno u Atini američki ambasador Džefri Pajat. Objasnio je kako će Vašington nastaviti da bude aktivan i da pomaže Grčkoj i Turskoj u rešavanju njihovih razlika.
GRČKI ENERGETSKI PROJEKTI
SAD i Grčka sarađuju u oblasti energije. Američki East Med Act (Akt o bezbednosnom i energetskom partnerstvu u Istočnom Mediteranu), koji je stupio na snagu početkom 2020, ima za cilj da štiti prevoz gasa od depoa u Istočnom Mediteranu preko Grčke ka Evropi. Američki potezi su otvoreno usmereni ka unapređenju grčke uloge kako bi se zaustavio prodor Moskve u Jugoistočnu Evropu.
U toku 2020. gasovod TAP (Trans Adriatic Pipeline) počeće normalno da radi u Grčkoj u dužini od 550 kilometara, a kada bude gotov albanski deo od 215 km, prevoziće azerbejdžanski gas preko Grčke i Albanije u Italiju. Ubrzano se nastavljaju i radovi na izgradnji stanice tečnog prirodnog gasa (LNG) u Aleksandropolisu koja ima ogromna postrojenja za skladištenje i dopunu goriva koje će stizati specijalnim brodovima i iz Amerike i dalje će se slati na tržišta Istočne Evrope. Za ovaj projekat, u kome će Bugarska učestvovati sa 20 odsto, a Rumunija razmišlja da se uključi sa istim procentom, smatra se da je od velike geostrateške važnosti i očekuje se da će biti završen do kraja 2022. i da će se povezati i sa TAP-om (Transjadranski gasovod) i sa gasovodom Grčka–Bugarska (IGB) koji bi dotada trebalo da bude završen.
Svemu tome treba dodati istraživanja ugljovodonika koje će započeti ove godine južno od Krita, u Jonskom moru i na zapadu Grčke, a gde se prema dosadašnjim istraživanjima naslućuju velika nalazišta nafte i zemnog gasa. To samo po sebi predstavlja ozbiljan rizik po geopolitičku stabilnost, kao što to obično biva u energetski bogatim područjima kada se otvaraju apetiti konkurentskih snaga koje bi ili želele ili već imaju kontrolu nad tim resursima, ili da što dublje uvuku ruku u ćup sa medom.
Turski tok
Posle prigovora Evropske komisije i SAD, Rusija je u decembru 2014. odustala od plana o izgradnji gasovoda Južni tok. Ali je odmah pokrenula alternativni plan kako bi postigla iste ciljeve. Ovog puta je postavila Tursku kao strateškog partnera i glavnu raskrsnicu za tranzit ruskog gasa u regionu. Uprkos kašnjenjima, uglavnom zbog obaranja ruskog borbenog aviona u Siriji pod turskom vatrom, ali i zbog neuspešnog pokušaja puča u Turskoj u julu 2016, podvodni gasovod Turski tok je završen u januaru 2020. godine. Linija 1 ovog gasovoda može godišnje da preveze 15,75 milijardi kubnih metara gasa na tursko tržište. Linija 2, takođe kapaciteta 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje, imala je malu avanturu. Na početku je grčka levičarska vlada prvih meseci 2015. pregovarala sa Moskvom da gasovod prođe preko grčke teritorije i da se nazove Grčki tok. Ali posle potpisivanja novog sporazuma sa zajmodavcima i prozapadne promene politike Sirize Moskva se predomislila. Rusija je odlučila da gasovod prođe kroz Bugarsku i nazvan je Turski tok 2 ili „Balkanski tok“. Odatle će nastaviti preko Srbije u dužini od 403 km i Mađarske do centralne Evrope. Planirano je da prvi ruski gas preko Turskog toka 2 bude pušten ka Evropi sredinom 2020.
Poznato je da zbog antimonopolskih pravila Evropske unije Gaspromu nije dozvoljeno da funkcioniše kao snabdevač i istovremeno kao distributer gasa unutar Unije. U slučaju kršenja ovog pravila, Evropska komisija je spremna da primeni stroge sankcije. Takođe, nedugo posle otvaranja Turskog toka (08. 01. 2020.) Stejt department je optužio Moskvu da koristi taktiku „zavadi pa vladaj“ kako bi potkopala evropsku energetsku bezbednost. „Verujemo da Severni tok 2 i Turski tok ne doprinose nimalo energetskoj bezbednosti Evrope i da će to dati Rusiji samo još jedan adut za političku i ekonomsku prisilu evropskih zemalja, naročito Ukrajine“, stoji u saopštenju Stejt departmenta. Usput se ističe da je američki Senat usvojio predlog zakona kojim se uvode sankcije Turskom toku i Severnom toku 2, kao mera čiji je cilj „odvraćanje od ruske agresije“. Tako raste opasnost od američko-ruskog gasovodnog rata, što je uvek najopasnije po narode u regiji, jer kada se u močvari svađaju bizoni, žabe prve nastradaju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!