foto: zoran žestić / tanjug
Američka Međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC) osnovana je pre svega kao instrument u strateškom globalnom takmičenju SAD sa Kinom, pomoću koga će Amerika preko razvojne pomoći širiti svoj politički uticaj na države kojima je ona potrebna
Međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC) institucionalno je „čedo“ Trampove administracije. Ova organizacija, koja je operativno zaživela januara 2020. godine, nastala je usvajanjem Zakona o boljoj upotrebi investicionih zajmova iz 2018. godine. Faktički, ovim zakonom predviđeno je spajanje državne agencije OPIC (Ovearseas Private Investment Corporation) i Tela za razvojne kredite (Development Credit Authority) pri Agenciji za međunarodni razvoj (USAID). Osnovna delatnost DFC-a jeste obezbeđivanje povoljnih kredita za finansiranje razvojnih projekata u inostranstvu, kao i pomoć u realizaciji privatnih američkih investicija u inostranstvu kroz osiguranje od političkog rizika i različite vidove tehničke pomoći.
Ključna prednost ove organizacije u odnosu na prethodne jeste veličina budžeta koji DFC-u stoji na raspolaganju. Njegov prethodnik OPIC imao je budžet od 29 milijardi USD, a Telo za razvojne kredite pri USAID-u je u periodu od 1999. do 2018. godine alociralo ukupno 5,5 milijardi USD u kreditiranje projekata širom sveta. Sa druge strane, ukupan budžet DFC-a je znatno veći i u startu iznosi čak 60 milijardi USD. Ovakva razlika nam jasno ukazuje na to da će DFC imati veći kapacitet nego njegovi institucionalni prethodnici. Takođe, činjenica da različite delatnosti u vezi sa američkim razvojnim investicijama u inostranstvu sada funkcionišu pod jednim krovom, te da DFC ima i nešto šire ingerencije od svojih prethodnika, trebalo bi da ojača njen institucionalni kapacitet i dovede do bolje koordinacije ovih aktivnosti.
ZAOKRET DONALDA TRAMPA
Odluka Donalda Trampa da formira ovakvu instituciju sa velikim budžetom mogla bi na prvi pogled biti začuđujuća. Neposredno nakon dolaska na mesto predsednika, Tramp je u svojim predlozima budžeta konstantno pokušavao da smanji sredstva delegirana razvojnoj agenciji USAID, koja je srce američkog pružanja pomoći subjektima u inostranstvu za razvojne projekte. Delovalo je da Donald Tramp smatra kako su ovakvi projekti bespotrebno bacanje novca, koji bi Amerikanci mogli bolje da upotrebe za sopstvene potrebe, a ne za finansiranje drugih – sve u skladu sa njegovom programskom maksimom „Amerika na prvom mestu“ („America First„). Tramp inače ne gaji veliko poverenje prema brojnim institucijama sistema u domenu spoljnog delovanja, bilo da je reč o Stejt departmentu ili o USAID-u.
Faktor koji je odneo prevagu i doveo do toga da se Tramp odluči za osnivanje DFC-a bila je želja za zaprečavanjem kineskog finansijskog, a posledično i političkog uticaja. U dokumentu DFC-a koji je objavljen pred polazak u poslovne posete Prištini, Beogradu, Atini i Jerusalimu, eksplicitno je navedeno da je ograničavanje kreditnog delovanja i uticaja „autoritarnih režima“ u zemljama koje posećuju jedan od primarnih ciljeva njihove posete.
Kina je veoma angažovana u kreditiranju razvojnih projekata širom sveta. Pretpostavka je da će razvojne kredite pratiti i porast kineskog uticaja, što se već dešava u brojnim afričkim državama. Trampova administracija na Kinu gleda kao na ključnog izazivača i oponenta Americi. Zbog toga je rešila da odvoji veliki novac za slične projekte, kako bi zaprečila dalje širenje kineskog uticaja i osigurala povećanje svog uticaja kroz povoljne razvojne kredite, kao i kroz druge vidove direktne razvojne pomoći državama kojima je finansijska pomoć potrebna.
LOPTA U DVORIŠTU SRBIJE
Otvaranje kancelarije DFC-a u Beogradu je nesumnjivo važno za Srbiju. Ipak, direktna korist naših privrednika i države od ove kancelarije zavisiće u velikoj meri od sposobnosti naših subjekata da ispune sve uslove za dobijanje ovih kredita – od pravljenja adekvatnih biznis planova, pa do dostizanja visokog nivoa transparentnosti u radu. Direktor kancelarije DFC-a u Beogradu Džon Jovanović je napomenuo da ne postoji unapred određen novac po regionima, tako da se, u ovom trenutku, ne može govoriti o tome koliko je milijardi namenjeno subjektima iz Srbije.
Svakako, ovo „Trampovo čedo“ neće biti rasformirano ukoliko on izgubi izbore. Demokratama su ovakva sredstva spoljne politike načelno i prijemčivija nego konzervativcima i verovatno će nastojati da očuvaju ovaj Trampov institucionalni legat, za čije je uspostavljanje u Kongresu glasala većina predstavnika obe partije. To je dobra vest i za Srbiju, koja barem u tom domenu ne mora da se mnogo brine oko toga ko će biti pobednik na američkim izborima 3. novembra.
i saradnici portala americki–izbori.rs
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
