U svom pismu Žan-Batistu le Roju 1789. godine Bendžamin Frenklin je napisao rečenicu koja ostaje večna: "Naš novi Ustav je donet i deluje da će ostati tu za stalno, ali ni za šta na ovom svetu ne možemo reći da je sigurno, osim poreza i smrti." Upravo ove dve stvari, koje su pre više od dva veka bile jedine sigurne, to svojstvo zadržavaju do danas iako su se u domaćoj javnosti pojavile oprečne informacije
Svedoci smo situacije koja je u nezavidan položaj dovela ljude što zarađuju pružajući usluge šireg spektra putem interneta, popularno – frilensere, a radi se o tome da Poreska uprava vrši obračun i naplatu poreza za primanja koja su frilenseri ostvarili u prethodnom periodu. U vezi sa ovom situacijom, pojavio se, slučajno ili voljom neke interesne grupe, galimatijas informacija koje su često oprečne, a još češće i pogubnije – netačne.
Vodeći se time da je svakome ko je u nevolji potrebno pomoći, kao i time da je za rešavanje problema potrebno imati tačne i potpune informacije o tom problemu, izdvajam nekoliko glavnih zabluda koje su se javile.
FRILENSERI NE DUGUJU NIKOME NIŠTA
Ova izjava je na prvi pogled svakome „ko na brdu ak’ i malo stoji“ netačna, i protivi se osnovnoj logici da se na svaki prihod mora platiti (neki) porez. Oni frilenseri koji su novac zarađivali pružajući usluge stranim fizičkim ili pravnim licima bili su u obavezi da se „samooporezuju“, odnosno da sami na iznos koji su primili podnesu poresku prijavu, te da plate pripadajuće poreze i doprinose, a da zadrže neto iznos koji preostane nakon takvog plaćanja.
NISMO ZNALI DA TREBA DA PLATIMO POREZ
„Ignorantia iuris nocet“, odnosno: „Nepoznavanje prava škodi“ jedan je od postulata na kojima počivaju pravni sistemi od antičkih vremena, a znači da je svako dužan da se informiše o legalnosti svojih radnji. Tako su u ovom slučaju frilenseri bili u obavezi da znaju koje su njihove obaveze prema državi, kao što smo svi dužni da znamo kako smo u obavezi da vežemo pojas kada vozimo automobil.
NAPLATA POREZA JE RETROAKTIVNA
Retroaktivnost se u pravu koristi da bi se opisala situacija u kojoj se neki propis primenjuje unazad u odnosu na trenutak kada je on donet. U ovom slučaju ne postoji retroaktivnost, budući da obaveza plaćanja ovog poreza postoji od stupanja na snagu Zakona o porezu na dohodak građana, čemu ima skoro 20 godina.
Porezi i doprinosi se utvrđuju za poslednjih pet poslovnih godina, jer u tom roku zastareva pravo Poreske uprave da utvrđuje njihovu visinu.
NEPOGODNOSTI POSLOVANJA FRILENSERA I PARALELE SA ZAPOSLENJEM
Pogrešno je povlačiti paralele povremenih angažmana koji u svojoj suštini predstavljaju ugovor o delu, sa zaposlenjem, dužnostima i obavezama zaposlenih u Srbiji koji iz istog proizilaze.
Istina je da angažovani prema ugovoru o delu, bez obzira da li rade za domaće ili strane nalogodavce, ne uživaju pogodnosti bolovanja, trudničkog odsustva, plaćenog godišnjeg odmora, ali ujedno su nameti na takve ugovore utoliko niži u odnosu na ugovor o radu. Takođe, opredeljivanje za jedan vid poslovanja (da li je to zaposlenje kod poslodavca, preduzetnička delatnost ili pružanje usluga kao fizičko lice bez registrovane delatnosti) mora biti zasnovano na poznavanju uslova koje takvo poslovanje koristi.
Za kraj – ono što je osnovna zabluda, a to je da ne treba plaćati porez kao oblik građanske neposlušnosti. Svakako je jasno da od ove države mnogi nisu dobili ono što očekuju, i to niko ne spori, ali porez i doprinosi predstavljaju solidarna davanja kojih se svi, manje ili više voljno, odričemo kako bi nam deca išla u škole, kako bi nas policija štitila od kriminala i kako bi neko danas, a mi sutra primili iznos penzije i imali miran period života u kom nismo više sposobni da privređujemo.
Da li je ovakvo postupanje Poreske uprave nelegalno? Nije. Da li je nepravično i da li potencijalno može dovesti do toga da neko (svojom krivicom) dođe na rub egzistencije? Prema unutrašnjem moralnom kompasu autora – jeste.
Nadamo se da će se, u okviru postojećih ili budućih pravnih propisa, pronaći modalitet prema kojem će se poslovanje frilensera odvijati prema zakonu i da niko neće morati da spadne na prosjački štap. Kada ima volje, ima i načina.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
