Zašto pada Nebojša Stefanović

Ono što se nekada završavalo iza zatvorenih vrata Srpske napredne stranke sada ide u vidu rijaliti programa. Ostalo je samo da se kamere postave u mesne odbore SNS-a i da po čitav dan slušamo jednu te istu priču koju ponavljaju dojučerašnji prijatelji i saborci Nebojše Stefanovića.

Partija je naprasno progledala, članovima su dostavljene informacije o kojima oni nisu mogli ni da slute, došao im je glas o tome da je dojučerašnji broj dva u partiji i verni pratilac Aleksandra Vučića još iz perioda kada nije znao da će biti ovaj Vučić, sada čovek koga treba izbaciti iz partije i smeniti sa svih funkcija u državi jer je na neki način umešan u „aferu prisluškivanje“, a samim tim, kako je predstavljeno i građanima i članovima partije, u pokušaj likvidacije Aleksandra Vučića.

Od trenutka kada su Južne vesti prošlog petka objavile informaciju da je niški odbor stranke pokrenuo postupak zatraživši da se Stefanović izbaci i da se stranka od njega ogradi, ne prestaje debata u javnosti o tome kako je do toga došlo, šta to znači i da li će do razlaza svakako doći. U manje od nedelju dana, skoro svi koji znaju da govore komentarisali su u medijima i na društvenim mrežama tu temu, učinio je to javno i predsednik SNS a Aleksandar Vučić. Ali ni od koga nismo čuli prave razloge ovakve „dinamike“ unutar vladajuće i dominantne partije.

Dok u centralu u Beogradu stižu zapisnici sa sednica odbora širom Srbije kojima se složno traži jedno te isto, verovatno ono što je iz Beograda naloženo da se traži, a predsednik SNS-a je zabavljen poslovima u Evropi, sporadično se u javnost puštaju i neki snimci ili autentični glasovi koji pokazuju da je monolit narušen i da je čak i tako disciplinovano članstvo zbunjeno onim što se dešava.

Ono što odlikuje ovu „debatu“ jeste činjenica da o njoj nema reči na glavnim televizijskim stanicama i u većini novina koje su pod kontrolom vlasti: tu i tamo neko pomene da su neki odbori tražili smenu/izbacivanje Stefanovića iz stranke, ali to ostaje kao tema za one medije koji nisu pod kontrolom režima. Na toj strani, oni koji se svakodnevno izjašnjavaju o „slučaju Stefanović“, čekaju da ga neko „otvori“ na velikoj TV stanici i da to valjda označi i početak kraja Vučićevog najbližeg partijskog saradnika.

Dok se to ne dogodi, ostaju samo nagađanja i polupredikcije o tome šta sve ovo znači i čemu služi.

1. VUČIĆ OBEZBEĐUJE PROSTOR ZA POBEDU U BEOGRADU

Jedna od najzastupljenijih teorija je ona koja kaže da se sve ovo dešava da bi se do 29. maja oslobodio prostor za spajanje stranke Aleksandra Šapića i SNS-a, što bi trebalo da znači i formalni početak kampanje za Beograd. Stefanović je predsednik beogradskih naprednjaka, poverenik za najveću stranačku formaciju, ali je jasno da njegov rejting u Beogradu ne znači ništa i da on ne može da donese glasove. Opet, Šapić, kako je pominjano više puta, svojim stavom da „ćuti i trpi“ ima više pozitivnih nego negativnih poena i predstavlja danas možda najbolji izbor za lokalne izbore u Beogradu.

Ova teorija predstavlja Vučića u najboljem svetlu kao čoveka koji hladne glave i vođen stranačkim interesom radi ono što je najbolje za partiju. Procenjeno je da je Stefanović toliko oštećen da mu nema popravke i da bi njegov ostanak na čelu beogradske sekcije naprednjaka doneo samo štetu. Kako je Stefanović ipak jedan od osnivača stranke koji je najduže poživeo u vrhu, treba naći neki snažan motiv koji bi objasnio članovima zašto se on sklanja a u isto vreme, kao, radi značajne poslove za državu. U to ime, o njemu su se već izjasnili odbori po Beogradu i najlepše od svega je da njegovo proterivanje traže ljudi koje je sam izabrao i postavio na stranačke funkcije. Međutim, to je politika, nema nikakve sentimentalnosti i ako je procena da će za grupu baš to biti bolje, on mora da „leti“ da bi grupa preživela. Ako se ta teorija pokaže kao ispravna, onda njegova sudbina možda neće biti toliko potresna i on će lagano biti uklonjen prvo sa mesta na kojima može da utiče, a kasnije i iz javnog života, poput Tomislava Nikolića pred predsedničke izbore 2017. godine.

foto: rade prelić / tanjug / za uvećanu sliku desni klik pa »open image...«

2. STEFANOVIĆ UGROŽAVA VUČIĆEVU BEZBEDNOST

Ova teorija je vidljiva jer je taj argument korišćen u javnom opanjkavanju Stefanovića. Njegovo ministrovanje se ocenjuje kao pogubno po Srbiju i Vučića, on je svojim lošim radom doprineo jačanju mafije, a tek treba da se vidi da li je i sam bio deo mafije. Za javnost je ovakva priča najbolja jer „puca“ na emotivnu stranu i tiče se bezbednosti predsednika i cele države. Iako niko nije direktno povezao Stefanovića sa mafijašima iz grupe Veljka Belivuka, na posredan način se to ipak provlači kroz javnost, a onda završava u mesnim odborima. Na ovim stranicama je mesecima, pa i godinama unazad ukazivano i pokazivano koliko je Stefanović bio loš kao ministar policije, ali niko se na to nije posebno osvrtao jer je sve i tako bilo pripisivano odlukama koje je donosio Vučić.

Sada se stvar preokreće i dobija literarnu dimenziju: Stefanović je sve vreme, a posebno poslednje dve-tri godine bio „guja u nedrima“, izdajnik koji je iza leđa radio Vučiću koji mu je verovao. I sam Vučić je više puta pomenuo tu situaciju u javnim nastupima, gde je ostalo samo još da nam saopšti da se kaje i stidi što je bio „slep kod očiju“ i da se valjda zahvali, na primer, BIRN-u ili Aleksandru Obradoviću, uzbunjivaču iz valjevskog „Krušika“, koji su onoliko redova napisali o zloupotrebama Stefanovića i njegove saradnice Dijane Hrkalović.

Haos koji je počeo u jesen 2016. godine ubistvom Aleksandra Stankovića Mutavog poslednjih meseci kreće da se „odmotava“ i da nam postaje jasno šta je tih dana govorio Stefanović okružen specijalnim jedinicama MUP-a Srbije. Ispostavlja se da je i on sam neka vrsta „janjičara“, samo još da vidimo za koju je „vojsku radio“, da li „iz principa“ ili iz nekog drugog ugla. Ako bi ova teorija bila tačna, onda se Stefanoviću priprema svileni konac i to bi značilo da posle izbacivanja iz partije ide „na sud“ jer će biti obelodanjeno da je i sam deo nekakve urote ili, u najmanju ruku, čovek koji je javnu funkciju iskoristio da se obogati i da svojim čaušima obezbedi milionske poslove na račun države.

3. OVO RADE STRANE SLUŽBE DA BI PRITISKALE VUČIĆA

Ovo je možda najbolja opcija za Stefanovića jer bi mogla da znači da je on deo neke veće igre koju vode moćni strani lobiji koji imaju interese u Srbiji. Ovakav scenario lako može da se „primi“ među bivšim radikalima sklonim teorijama zavere i pričama o tome da iza svega stoji „neka Cija“ koja je pripremila plan koji mi sada ne možemo ni da razumemo. Po toj teoriji, Stefanović je najverovatnije „američki čovek“ i ta činjenica je dovela do toga da on i dalje pored svih „prestupa“ ostaje u vlasti i na visokom položaju.

Ako se pogleda šta je radio Stefanović poslednjih nekoliko meseci, a to su najčešće sastanci sa ambasadorima velikih sila i sa predstavnicima stranih država kao da je ministar spoljnih poslova, ovakav argument još više dobija na značaju i služi za pravljenje novih i novih krugova zavera i misterija. Preko Stefanovića, koji je tu igru prihvatio i koji čeka „svojih pet minuta“, sile navaljuju na Vučića stavljajući mu do znanja da nije svemoguć i da razume da je smenjiv. Ono što ne ide u prilog ovakvom razumevanju je činjenica da je Stefanović jedna od ličnosti koje gotovo da nemaju politički rejting i od koga bi se teško mogao da napravi lider koga bi javnost u Srbiji podržala čak i kada bi glasno i javno „ustao“ protiv Vučića. Pre će biti da se ova teorija „potura“ iz samog SNS-a da bi se Stefanović prema članstvu dodatno zaprljao, a da se prema javnosti sve koristi da se Vučić predstavi kao žrtva zavere mnogo jačih „faktora“ koji žele da kontrolišu sve u Srbiji.

Sve ovo bi vrlo brzo, već za dve nedelje, moglo da dobije i svoje otelotvorenje u javnosti kada se dogodi ta najavljivana sednica SNS-a 29. maja. Osim što će toga dana Vučić moći da prepričava svoje dogodovštine iz Barija 1991. godine (biće 30 godina od Zvezdine evropske titule), možda će konačno razrešiti i sve dileme oko svog dugogodišnjeg posilnog Stefanovića. I to tako da mu rejting u javnosti bude neokrnjen i da dobije neki poen više, ali i da se „stranačko telo“ ne pocepa. Ako smo nešto naučili za ovih devet godina Vučićeve vlasti, to je da on teško i sporo donosi odluke, da je sklon beskonačnom odlaganju, premeravanju i vrdanju, pa je moguće i da se na koncu ništa ne promeni. A ukoliko smo nešto naučili o Stefanoviću za ovih devet godina na vlasti, jeste da on ume da čeka u tišini i da je sposoban da izigrava naivka i neznalicu. Nož i pogača su kod prvog, ali drugi zna da se nametne i da bude poslušan. Šta god da se desi, po život u Srbiji neće biti značajnih posledica.