“Ludost je raditi istu stvar više puta i očekivati drugačiji rezultat”, čuveni je citat Alberta Ajnštajna koji možemo primeniti na opozicione pokušaje da se sačuva izborna volja građana, odnosno da se uspešno organizuje kontrola izbora na svim biračkim mestima u Srbiji. Šta je neophodno uraditi da bi se ovoga puta zaštitio svaki glas
Radovanovic Aleksandar PSG…
Moj prvi dodir sa organizovanom politikom bio je poziv da se priključim štabu Saše Jankovića i pomognem oko kontrole izbora. Pošto tada nisam imao nikakva znanja o stranačkom životu, nisam bio svestan koliko je teško organizovati kontrolu na apsolutno svim biračkim mestima (BM) u Srbiji. Ispostavilo se da kontrola biračkog procesa zaista funkcioniše u centrima velikih gradova, ali što se ide dalje ka periferiji ili ka manjim mestima u Srbiji, pritisak SNS-a je sve veći, a broj ljudi zainteresovanih da pruži otpor mali.
Pored pritiska režima – koji je osnovni razlog nedovoljnog broja onih koji hoće da brane izbornu volju – problem je i što stranke opozicije koriste građane koji im se prijave da budu kontrolori (kolokvijalni naziv za članove biračkih odbora) kao jedan od parametara pri pregovorima o listi, odnosno kao pokazatelj sopstvene snage. U tim brojevima kontrolora se neretko preteruje; na spiskove se stavljaju ljudi koji nisu ni obučeni ni motivisani da se suprotstave SNS-u. Stranke samostalno pribavljaju kontrolore, a spisak se sravnjuje tek kada je kasno za reagovanje. Tada već nije moguće da se kontrolori prebace sa lokacija gde ih ima više nego što je neophodno na ona mesta na kojima se niko nije prijavio, što dovodi do situacije da u centru Beograda imamo i po 10 ljudi na jednom BM, a da na mestima u Sopotu ili Topoli nema nikoga.
Danas je situacija značajno drugačija, stranke su mesecima zajedno na ulici, a takvo delovanje je obnovilo poverenje i dovelo do potpisivanja Dogovora za pobedu. Mislim da nakon što je usvojen taj dokument, u kom su se sve stranke koje su učestvovale u organizaciji protesta “Srbija protiv nasilja” obavezale na zajednički rad na kontroli izbora, konačno je došlo vreme da se ozbiljnije pristupi ovom poslu.
Jedini način da se uspešno organizuje kontrola izbora je da se formira jedinstveno koordinaciono telo, a da se stranke odreknu kontrolora kao dela svog stranačkog aparata. Ovo telo imalo bi centralni štab, okružne štabove i opštinske štabove u skladu sa teritorijalnom organizacijom Srbije. U njega bi na opštinskom nivou ušli predstavnici svih stranaka, ali bi oni između sebe odredili jednog koji je odgovoran za bazu podataka i koji bi svakodnevno vodio računa o tome ko su ljudi koji su prijavljeni, da li su i kakvu obuku prošli i šta im je neophodno da bi uspešno radili na izborni dan. Potpuno je svejedno iz koje stranke dolazi lokalni koordinator, jedini parametar je da bolje od ostalih poznaje rad u programu eksel.
Na dvonedeljnom nivou radio bi se presek popunjenosti BM, a u slučaju da postoje mesta sa ozbiljnim manjkom pokrivenosti, okružni štabovi bi pravili preraspodelu iz opština gde postoji višak. Ukoliko ni to nije dovoljno da se popune sva BM, sačinio bi se plan preraspodele iz velikih gradskih centara ka praznim BM što bi bilo zaduženje centralnog štaba. Konačni cilj koji bi ova koordinacija morala da sprovede jeste da na mestima na kojima glasa više od 500 birača bude najmanje pet opozicionih kontrolora, a na mestima na kojima glasa manje od 500 birača, najmanje troje opozicionih kontrolora. Glasa se na 8255 BM (izbori 2022), na 3500 BM glasa manje od 500 birača, a na 4755 više. To bi značilo da je najmanji broj neophodnih kontrolora – kako bi proces bio u potpunosti zaštićen – 31 hiljada. Bez obzira što deluje da je ovo ogroman broj ljudi, siguran sam da opozicione stranke uz kampanju i dobru organizaciju mogu da ga dostignu.
Pored zaštite biračke volje građana, najznačajniji zadatak koji kontrolori imaju je da u što kraćem roku jave rezultat sa svog BM. Naime, opozicija od 2017. nije uspela da sakupi rezultate sa više od 70% BM u Srbiji. To čini da zavisimo od rezultata koje objave RIK ili vladajuće stranke i onemogućava nas da znamo da li je došlo do krađe. Zato moramo uložiti značajna sredstva, znanje i napore kako bismo napravili sistem za javljanje rezultata na tri nivoa.
Prvi nivo su sada već čuvene aplikacije, koje moraju biti isprobane i spremne za svaki napad režima. Nažalost, moje iskustvo je da smo sa svakom aplikacijom uvek imali problem. Zbog toga je neophodno napraviti drugi nivo javljanja, koji podrazumeva da lokalni štabovi pozovu svakog kontrolora koji ne unese rezultat u aplikaciju i da oni to urade umesto njega. Treći nivo jeste zaduženje mobilnih timova koji će obići sva BM po završetku glasanja i prikupiti ili fotografisati sve Zapisnike o radu biračkih odbora, pošto po jedan primerak Zapisnika dobijaju predstavnici četiri prvoplasirane stranke po rezultatu na tom BM (što je uvek najmanje jedna lista opozicije), a jedan primerak mora biti zalepljen na vrata biračkog mesta. Tako bismo obezbedili da imamo ukupan rezultat sa svih BM u Srbiji i sprečili bilo kakve manipulacije koje potencijalno može da napravi RIK. To je u našem interesu, ali to je ujedno i dužnost koju imamo prema građanima.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
