Za one koji ga ne znaju

Miodrag Rakić je iz Demokratske stranke (DS) izašao na svoj rođendan – 31. januara ove godine. Nekoliko dana kasnije, skinuta je sa sajta DS-a njegova biografija: tu je pisalo da je rođen 1975. u Beogradu, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i Pravni fakultet. U DS-u je od 1996. i obavljao je funkcije predsednika Opštinskog odbora DS Palilula, a bio je član i stalnog sastava Gradskog odbora Beograd, Izvršnog odbora stranke, stalnog sastava Glavnog odbora i sekretar Predsedništva. Od 15. skupštine DS-a, 25. novembra 2012, bio je jedan od potpredsednika stranke.

Rakić je od 2003. do 2004. savetnik tadašnjeg ministra odbrane Srbije i Crne Gore Borisa Tadića – koji ga je, navodno, primetio u DS-ovoj školi za političku edukaciju – a potom, od 2004. do 2012, i šef kabineta predsednika Tadića. Međutim, pažnju javnosti Rakić je privukao tek 2010. kada je posto sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i predsednik državnog Biroa za koordinaciju tajnih službi.

VEZISTA, ZEMLJAK, PRIJATELJ: „Miodrag Rakić je bio bog i batina u prošloj vlasti. Stub cele vlasti u prošlom sistemu bio je Miki Rakić“, rekao je za „Večernje novosti“ u februaru 2013. Velimir Velja Ilić, ministar za građevinu i urbanizam i predsednik Nove Srbije. I zaista, Rakićevo ime se pojavljuje u svedočenjima na Specijalnom sudu, dokumentima Vikiliksa o hapšenju Ratka Mladića i osnivanju Srpske napredne stranke (SNS), mediji ga povezuju sa „istorijskim“ pomirenjem DS-a i Socijalističke partije Srbije (SPS), posredovanjem između Tadića i Dragana Đilasa, aferama oko Darka Šarića, Stanka Subotića, Miroslava Miškovića…

O najvećem delu tih napisa Miodrag Miki Rakić najčešće kaže: „Ne bih da komentarišem.“ U veoma retkim javnim istupima ostavlja utisak opreznog i odmerenog govornika. Na nekim fotografijama je nasmejan.

Kao predsednik Biroa za koordinaciju tajnih službi 2010. godine, Miodrag Rakić je stekao medijsku promociju zahvaljujući Vikiliksu. Među procurelim „strogo poverljivim“ dokumentima nalazi se depeša iz američke ambasade u Beogradu u kojoj je navedeno je da je Miodrag Rakić, 25. avgusta 2009, otpravnici poslova rekao da se Mladić krije negde u Srbiji i dodao da mu u skrivanju pomažu „strani izvori“, misleći na Moskvu. Dva meseca kasnije, opet iz Vikiliks izvora, javnost saznaje da „Tadićev savetnik predvodi lov na Mladića“. U konkretnoj depeši se navodi ocena Dejana Mihova, šefa beogradske kancelarije Međunarodnog suda za ratne zločine, da Srbija veoma aktivno traga za Mladićem i da sastancima Akcionog tima (kojima zvanično predsedavaju Rasim Ljajić i tužilac Vladimir Vukčević) zapravo rukovodi Rakić.

O njegovom značaju za saradnju sa Haškim sudom govorio je i Đilas, predsednik DS-a: „On je čovek koji je dao ključni doprinos završavanju saradnje sa Haškim tribunalom uz pažljivo čuvanje nacionalnih interesa“ (NIN, februara 2013).

Sredinom 2011. mediji počinju da navode kako je Rakić „vojnik za specijalne veze sa rivalima i održavanje odnosa u partijama“. U julu 2011. „Večernje novosti“ pišu da je on najzaslužniji za „‘privođenje’ socijalista proevropskom taboru“ zašta treba zahvaliti dugogodišnjem poznanstvu sa (iako zvanična biografija kaže drugačije) zemljakom iz Žitorađe – Ivicom Dačićem. U istom tekstu stoji i da je Rakić „stari drugar“ sa Aleksandrom Vučićem, tadašnjim zamenikom predsednika SNS-a. Nekoliko meseci kasnije, Vučić je u „Novostima“, na pitanje šta bi bilo kada bi ga njegov prijatelj Miki Rakić zamolio da uđe u Cvetkovićevu vladu, odgovorio: „Sa drugovima i prijateljima mogu da izađem na ručak i na večeru, da razgovaram o svemu, ali u vladu ulazimo sa onima koji mogu da donesu promene, a ne sa DS-om.“

Nakon poraza na izborima 2012. i, potom, sve većih sukoba unutar u DS-a, u septembru iste godine – uz epitet „pomiritelj“ – „Kurir“ predstavlja Rakića kao čoveka kome Tadić najviše veruje i preko koga će se osnovati trojno predsedništvo u kome bi bili Tadić, Đilas i Bojan Pajtić. U isto vreme, isti tabloid navodi i da je Rakić sa Vučićem, koji je prethodno postao prvi potpredsednik vlade (PPV), dva sata šetao novobeogradskim kejom i „dinamično“ razgovarao.

Javlja se ponovo Vikiliks: „Blizak savetnik predsednika Tadića Miodrag Rakić izjavio je, 3. novembra 2008, da ga je predsednik šest meseci ranije zadužio da ohrabri Nikolića da podeli Srpsku radikalnu stranku (SRS) zbog toga što bi njihovi simpatizeri bili presudni na proevropskom putu Srbije.“ Prema istom izvoru, Rakić je uoči osnivačke skupštine SNS-a, 21. oktobra 2008, tražio od medija da promovišu ovaj događaj. Dragan Todorović iz SRS-a je tada rekao da mu nije bio potreban Vikiliks da bi shvatio pozadinu raspada stranke. Vučić je celu stvar nazvao glupostima, a Rakića nije ni pomenuo.

PRIPREME ZA NOVI POČETAK: Miodrag Miki Rakić se prvi put eksplicitno predstavio javnosti 25. novembra 2012. Na izbornoj skupštini DS-a izašao je za govornicu u Centru Sava, spustio mikrofone na svoju visinu i staloženo rekao: „Dobar dan. Za one koji me ne znaju, ja sam Miodrag Rakić… Čuo sam da se to malo zna.“

Izabran je za jednog od sedam potpredsednika: smatra se za glavnog arhitektu kompromisa između Đilasa i Tadića na osnovu koga je bivši postao počasni predsednik stranke.

Dan kasnije, Rakić daje svoj prvi intervju, a prvo pitanje novinara „Blica“ glasi: „Ko ste vi, gospodine Rakiću?“ Iz odgovora se nije saznalo ništa, a Rakić je intervju iskoristio da naglasi da je država dobila bitku protiv organizovanog kriminala sprečivši dalje delovanje narko-bosa Darka Šarića, ali i da joj predstoje još mnoge bitke. U istom kontekstu je krajem 2012. Rakićev apel da se ispitaju navodi Vučića i predsednika Tomislava Nikolića da ih neko nezakonito prisluškuje.

A onda je usledila afera „Banana“: „Informer“, tabloid blizak SNS-u, objavljuje da se Dačić tokom 2008. sastajao sa Rodoljubom Radulovićem, zvanim Miša Banana, članom kriminalnog klana Darka Šarića. O čemu je tu reč, delimično je objasnio Rakić 30. januara u „Novom magazinu“, rekavši da su svi kontakti političara sa kriminalcima dokumentovani u Tužilaštvu i UKP-u (kasnije precizirano na 130 diskova dokaza), ali da se nije išlo u dalje istraživanje tih komunikacija da ne bismo „klanu pokazali koliko znamo“. Na pitanje kada javnost treba da sazna za sve te pojedinosti, Rakić je odgovorio da to treba uraditi u sudnici Specijalnog suda, kad Darko Šarić bude u pritvoru.

Sam Ivica Dačić je priznao sastanke, ali se branio da nije znao ko je taj čovek i da nije imao kontraobaveštajnu zaštitu. Sociološkinja Vesna Pešić u „Politici“ kaže da su po njenoj proceni „u toj aferi su učestvovali Miki Rakić i Aleksandar Vučić“. Prvoga prozivaju u javnosti što dokazi o spornoj komunikaciji nisu predati Tužilaštvu odmah po otkrivanju. „Radi se o tome da je Dačić samo formalno figurirao kao ministar, i da su ljudi iz vrha policije bili samo instrument u rukama Rakića i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića“, govorio je tada komentator iz bezbednosnih struktura Marko Nicović, a na sličan način su istupali i lider Ujedinjenih regiona Srbije (URS) Mlađan Dinkić, Velimir Ilić, pojedini kriminolozi…

U Rakićevu zaštitu je stao njegov tadašnji predsednik Dragan Đilas u NIN-u „To su besmislice. Ni Miodrag Rakić, ni ja, niti bilo ko iz DS-a nema veze sa objavljivanjem ovih transkripata u novinama. I urednik ‘Informera’ je demantovao da je bilo šta dobio od Rakića. Miodrag Rakić je veliki profesionalac i zato nijedna informacija o slučaju Šarić nije isplivala u javnost četiri godine, niti je ikada korišćena za političke obračune i ucene, ni u vreme kada je Ivica Dačić i pored javnog obećanja da podržava Tadića napravio vladu sa naprednjacima. Moram da kažem da sam ja kao predsednik stranke ponosan na to što je Miodrag Rakić danas moj potpredsednik.“

Rakić je bio staložen: „Želim samo da kažem da smo svi profesionalno radili svoj posao i nadam se da svi oni koji su profesionalno radili svoj posao neće sad postati žrtve tog svog profesionalizma.“ Susrete Dačića i Banana Radulovića – nije hteo da komentariše.

NOVI DOGOVOR I PRLJAV VEŠ: Rakić se ponovo pojavio u javnosti 26. aprila 2013. autorskim tekstom u „Blicu“ povodom potpisivanja Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. „Ovaj trenutak treba da iskoristimo za razgovor svih parlamentarnih stranaka“, piše on i konstatuje: „Verujem da je vreme za novi politički dogovor.“ Taj dogovor bi trebalo da sadrži promenu Ustava, broja poslanika u Skupštini, promenu političkog sistema, nadležnosti i finansiranje Vojvodine, lokalne samouprave, regiona, pominje jačanje institucija, reforme penzionog, zdravstvenog i sistema javne uprave i obrazovanja. „Ne verujem da će i ova vlada, zbog svog sastava, to smeti da uradi. I zbog toga nam treba novi i širi politički dogovor jer ove reforme nisu pitanje rejtinga stranaka i njenih lidera, već budućnosti zemlje“, piše Rakić, a pred kraj se posredno obraća i svom prijatelju sa kojim ne priča o politici: „Ne bih voleo da Vučić uzalud potroši svoju popularnost jer će nam svima biti gore. Zato i predlažem novi politički dogovor.“

Trud oko političkog dogovora nije posut ružama. Ima i prozivanja. Stanko Cane Subotić, biznismen kome se u Specijalnom sudu u Beogradu sudi za šverc cigareta u Srbiji 2006, septembra 2013. izjavio je da je Rakić (zajedno sa Tadićem i bivšim članom DS-a Vukom Jeremićem) „vršio pritisak na njega“. Kasnije – preciznije: „Tadić i Rakić glavni su organizatori mog progona i otimanja moje imovine u Srbiji od 2006. naovamo“. Na kraju ih je pozvao da pred kamerama idu na detektor laži.

Na sajtu DS-a Rakić je saopštio da Subotića nikad nije video („za razliku od velikog broja političara u Srbiji“) i da njegovo prisustvo u zemlji treba iskoristiti za istraživanje finansijske povezanosti Subotića i Šarića.

Međutim, krajem prošle godine, usijavaju se tenzije u DS-u. „Kurir“ piše da Đilas zajedno sa Živoradom Anđelkovićem kriminalizuje Tadića i Jeremića. Rakićev komentar pokazuje otkud vetar duva: „Ne bih se bavio pričama ljudi koji su upropastili sve čega su se dotakli, od raznih košarkaških i fudbalskih klubova do izbornih kampanja, završno sa Voždovcem.“

U novembru Vučić gostuje u „Utisku nedelje“ i ponovo uverava javnost da jeste prijatelj sa Rakićem i ovaj put kaže da bi mu ponudio neki od najodgovornijih poslova, ali to ne čini jer zna da on ne bi prihvatio.

Istovremeno, u sudnici Specijalnog suda još jednom odzvanja ime Miodraga – Mikija Rakića. Milo Đurašković, drugooptuženi u procesu protiv Miroslava Miškovića, vlasnika Delta holdinga, rekao je 24. januara ove godine da su Tadić, Rakić i bivši DS-ovac Dušan Petrović zahtevali da u poslove na Koridoru 10 bude uključena firma Inter-kop Šabac, koja nije ispunjavala uslove. Tadić je to demantovao, Rakić se po tom pitanju nije oglašavao, ali jeste po jednom drugom.

U svom drugom autorskom tekstu, ovog puta za „Politiku“ (16. januar 2014), piše o Vučiću kao „političkom autoritetu“ za milion aktivista „raznih političkih i nepolitičkih organizacija“, koji su „spremni da se odazovu pozivu za bilo kakav skup: navijači, desničari, protivnici evropskih integracija“; o tome da je „politički dogovor sa Vučićem politički dogovor sa njima“; o tome da je Vučiću, zbog jaza između tadašnjeg SNS-a i koalicije, potrebna podrška sa „druge strane“. Na kraju pominje i tri prioriteta DS-a: državnost, demokratiju i stvaranje ambijenta za raspravu o temeljnim pitanjima srpskog društva koji bi omogućio razvoj i unapređenje pravne i političke kulture društva.

DS nije pokazao razumevanje za „novi politički dogovor“. Na sednici Glavnog odbora, 18. januara, Đilas nije smenjen sa mesta predsednika stranke, a Tadić je dvanaest dana kasnije (sutradan i Rakić) napustio stranku i najavio učešće na izborima s budućom Novom demokratskom strankom.

Kako je „Blicu“ preneo jedan od učesnika te sednice Glavnog odbora DS-a, Rakić je tokom rasprave rekao da ne želi tenzije sa ljudima sa kojima radi. „Ovakva Demokratska stranka je izgubila ideju, a izgleda i misiju“, rekao je Rakić, a na kraju i: „Hvala vam za sve.“ Dragan Đilas mu je odgovorio: „Hvala tebi.“

Inače, u oba svoja autorska teksta Miodrag – Miki Rakić pominje Đilasa i Tadića po jednom, a Vučića – sedam puta.

foto: peđa mitić