Vozovi visokog rizika

Specijalno za „Vreme“ iz Londona

U londonskom metrou i vozovima širom Velike Britanije u petak ujutru, 24 časa posle masakra u Madridu, vladao je muk. Kako je istraga sa sve većom izvesnošću ukazivala da su bombe u Španiji delo islamskih ekstremista, a ne baskijske terorističke organizacije ETA, tako su se širili nelagoda i strah od reprize Madrida u britanskoj prestonici.

Nova taktika demonstrirana u napadu u Madridu alarmirala je odgovorne za bezbednost. Ogromne ljudske žrtve i materijalna šteta izazvane su bez upotrebe bombaša samoubica. Ovog puta meta su bili obični ljudi u svakodnevnoj rutini, a ne izrazito simboličke mete, poput Trgovinskog centra u Njujorku ili noćnog kluba na Baliju. Štaviše, pored letenja, sada je i putovanje vozom postalo rizično. Komentarišući Al Kaidu, neimenovani britanski vladin izvor je rekao: „To je veoma lukava i sofisticirana organizacija koja je više nego spremna da brzo promeni taktiku i iskoristi sve slabosti koje uoči.“

„OČI I UŠI„: U Londonu je bez oklevanja proglašen, drugi put, najviši stepen pripravnosti za teroristički napad i pojačane su bezbednosne mere. Najviši stepen stupa na snagu u slučaju konkretne pretnje od terorizma. To se dogodilo prošle godine kada su tenkovi okružili londonski aerodrom Hitrou u operaciji koja je koštala 2,3 miliona funti.

Desetine policajaca u civilu počele su da patroliraju londonskim metroom u potrazi za sumnjivim paketima i potencijalnim bombašima samoubicama. Istovremeno, uniformisani policajci češće će zaustavljati i pretraživati putnike na licu mesta. Povećani broj policajaca u metrou biće dodatno ojačan antiterorističkim jedinicama opremljenim sofisticiranim portabl-rendgenima i monitorima za hemijske agense.

Britanska nadzemna železnička mreža od 11.000 milja šina i 2500 železničkih stanica, koje svakodnevno koristi pet miliona ljudi, takođe je ranjiva. Razmatrala se mogućnost postavljanja aerodromskih rendgena za proveru prtljaga na železničkim stanicama, ali je odbijena zbog poremećaja u saobraćaju koje bi ovakve mere izazvale. Ipak, ozbiljno se raspravlja o uvođenju ograničenih provera na glavnim železničkim čvorovima, uz nastojanje da se nađe ravnoteža između adekvatnih bezbednosnih mera i očuvanja normalnih uslova za svakodnevni život i poslovanje.

Vlasti su svesne da je terorizam potpuno nov izazov kome same bezbednosne strukture bez pomoći građana ne mogu biti odgovor. Andi Troter, zamenik načelnika Britanske transportne policije (BTP), zadužene za bezbednost u saobraćaju, apelovao je na sva tri miliona korisnika londonskog metroa da budu „oči i uši“ policije u borbi protiv terorizma. Na to će ih podsećati posteri na svim stanicama podzemne železnice. Putnici se mole ne samo da prijave sumnjive predmete već i da se ne ustežu da otvoreno pitaju saputnike čiji je paket, torba ili kofer koji izgleda napušteno. Sve vreme iz zvučnika u redovnim intervalima na peronima se čuje napomena da se lične stvari ne zaboravljaju.

BEZ GARANCIJE: Bez obzira na sve bezbednosne mere koje se preduzimaju, britanski zvaničnici ne daju prazna obećanja zabrinutom narodu. Ocenivši da rizik od terorističkog napada u Ujedinjenom Kraljevstvu nije veći nego što je bio pre bombi u Madridu, ili pre 11. septembra 2001, ministar unutrašnjih poslova Dejvid Blanket je izjavio da se ne može garantovati da nikada neće doći do napada. „Veoma je verovatno da ga oni upravo sada planiraju“, dodao je ministar.

Posle tragedije u Madridu pojačane bezbednosne mere usredsređene su na železnicu, i samo su deo u nizu bezbednosnih aktivnosti koje britanska vlast sistematski preduzima još od 11. septembra 2001.

Na svim aerodromima je pojačano obezbeđenje, borbeni avioni su u stalnoj pripravnosti u slučaju kidnapovanja, a piloti imaju posebnu psihološku obuku za eventualno obaranje putničkog aviona. Specijalne mere su uvedene i u primorskim lukama zbog mogućnosti terorističkih napada na trajekte. Postoje planovi za hitnu evakuaciju delova Londona, a nedavno je izvedena simulacija hemijskog napada na jednu stanicu londonskog metroa. Hitne medicinske službe su opremljene detektorima za radijaciju i mobilnim jedinicama za dekontaminaciju.

Paradoksalno je da je efikasno obezbeđenje aerodroma otvorilo novi front „mekih meta“ za teroriste. „Znamo da su izvesne terorističke grupe proveravale aerodrom Hitrou ali se ispostavilo da je on za njih tvrd orah. Došli su, prošetali, pogledali i okrenuli se i otišli“, izjavio je šef londonske policije ser Džon Stivens.

Građani se zasad ne daju zastrašiti. „Moram da zaradim za život i moram da idem na posao“, kaže jedna putnica u metrou. Pojačane mere bezbednosti uživaju opštu podršku. Ipak, u vazduhu lebdi pitanje kada, gde i kako. I sam gradonačelnik Londona Ken Livingston svestan je da se ovakve slutnje ne mogu odagnati. On je izjavio da bi bilo čudo ukoliko bi London uspeo da izbegne napad.

POLITIČKI POTRESI: Zločin u Madridu i poraz vođe španskih konzervativaca Hose Marie Asnara je izazvao politički potres u Britaniji. Britanski premijer Toni Bler je u neočekivanom razvoju događaja u Španiji izgubio bliskog evropskog saveznika u ratu u Iraku i globalnoj borbi protiv terorizma, a u liku njegovog naslednika Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera dobio žestokog kritičara iračkog rata i posleratne strategije.

Za britanske komentatore, teroristički napad u Madridu je evropski 11. septembar. Umesto da je prolivena krv približila saveznike sa obe strane Atlantika, ona je dovela „koaliciju voljnih“, za koju je rat u Iraku bio deo globalne borbe protiv terorizma, na sâm prag raspada. Za Amerikance, ali i za britanski establišment postojanje ove koalicije bilo je jedan od ključnih argumentata za legitimitet akcije u Iraku.

Blerovu reakciju na napade u Madridu mnogi su uporedili s Čerčilovim oratorskim nastupima za vreme Drugog svetskog rata: „Usprotivićemo se njihovoj rešenosti našom; bićemo odlučni koliko su oni fanatični, i snažni u odbrani onoliko koliko su se oni nameračili na zlo.“ Sapaterova najava o povlačenju 1300 španskih vojnika iz Iraka podrila je Blerov kredibilitet. Posledice reorganizacije španske političke scene stavljaju se u britanskoj javnosti u mnogo ozbiljniji kontekst.

„Al Kaida može sebi čestitati na prvoj pobedi na evropskim izborima“, prokomentarisao je za BBC Timoti Garton Eš, komentator i publicista sa Univerziteta u Oksfordu. Ovdašnji analitičari se pitaju u kojoj meri je izborni obrt u Španiji bio poražavajući utoliko što je ukazao na slabost demokratija; da li to znači da će teroristi zaključiti da bombe mogu da promene rezultate izbora; takva pretnja demokratiji je pretnja samom tkivu zapadnih društava.

Bleru kod kuće ne nedostaju glasni kritičari njegove ratne politike prema Iraku i bliskog savezništva sa američkim predsednikom Džordžom Bušom. Stoga predviđanja da bi mogla da ga zadesi slična sudbina na izborima koji bi trebalo da se održe sledeće godine nisu potpuno neosnovana. Dodatnu neizvesnost unose i špekulacije o američkim reakcijama na posledice zločina u Madridu na transatlantsko savezništvo, i kako bi se one mogle odraziti na predstojeće američke izbore.

Sapaterove radikalne spoljnopolitičke izjave su istovremeno i ojačale Blerovu poziciju. Čak su i neki predstavnici Konzervativne partije, koja je Blerov politički protivnik na domaćem terenu, pružili punu podršku njegovom čvrstom stavu prema teroristima. Po njima, Sapaterova izjava o unilateralnom španskom povlačenju iz Iraka upravo znači nagrađivanje terorista onim što su tražili.

Garton Eš ističe da evropski 11. septembar zahteva evropsku solidarnost i saradnju u borbi protiv terorizma. On ukazuje na najveći izazov pred Evropom, koji je i politički i policijski: kako učiniti da se 12 miliona muslimana koji žive u Evropi osećaju kao kod kuće.

Bler veruje da napad u Madridu zapravo potvrđuje ispravnost njegove politike čvrste ruke prema teroristima. Masovni antiratni protesti u Londonu već se uveliko planiraju za godišnjicu početka rata u Iraku, 20. marta. Proteklu godinu su organizatori nazvali „godinom laži“. Za njih je tragični Madrid bio dokaz promašaja Blerove politike. Najavljene demonstracije u Londonu mogle bi da zamene glasački listić u Španiji. Blerova uteha zasad može biti da politička scena nije iznedrila njemu ubedljivu alternativu.