"Očistimo Srbiju, počnimo od Dulića!", postao je slogan koji se poslednjih dana provlačio po internetu. Ovakve i još gnevnije komentare građana izazvala je informacija koja je eksplodirala tokom vikenda o "sajtu od 25.000 evra", www.OcistimoSrbiju.rs
Stvar se dogodila baš u trenutku kada je ministar za zaštitu životne sredine Oliver Dulić otišao na godišnji odmor. Na pitanja o tome zašto sajt o nekoj akciji Ministarstva, vrlo jeftine izrade i sa šturim informacijama, košta otprilike 70 prosečnih srpskih plata, u petak uveče dao je državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Bojan Đurić.
Đurić je, inače, u ime Ministarstva i potpisao ugovor o izradi sajta sa firmom Logik Internet. U prvom trenutku on je nevešto objasnio novinaru „Politike“ da je portal rađen u programu CMS, „što je malo ozbiljniji kompjuterski jezik od onog koji se primenjuje za obične sajtove“. Ne samo da CMS nije program nego sistem za unošenje podataka na sajt, već i u trenutku kada je Đurić davao izjavu, na adresi www.OcistimoSrbiju.rs nije postojalo ništa ni blizu tome, već vrlo jednostavna i jeftina animacija sa šturim informacijama o reciklaži.
Dva dana kasnije, na istoj adresi pojavio se potpuno drugačiji sajt – naizgled ne mnogo skuplji, ali sa bazom deponija koja se može pretraživati i prikazati na integrisanim Gugl mapama. Na našu konstataciju da su Gugl mape besplatne, Đurić kaže da su sateliti kojima se snima teren izuzetno skupi.
ZAPLET: Izrada retko kog sajta u Srbiji košta 25.000 evra, a takav kakav je za vikend stajao na adresi www.OcistimoSrbiju.rs većina srpskih firmi napravila bi za nedelju dana, za hiljadu evra. Cena izrade sajta u Srbiji se, inače, kreće od 200 evra u jednostavnoj izvedbi u kućnoj varijanti „na crno“, preko 1000 evra koliko bi, na primer, koštao jednostavniji sajt u nekom preduzeću, pa do oko 5000 evra za komplikovan, interaktivan i zahtevan sajt. Sigurno da neki vrede i koštaju 25.000 evra (već su neki ovdašnji bogataši to potvrdili i rekli da neki koštaju i milion), ali Očistimo Srbiju ne deluje kao da je i blizu toga, a nadamo se – nema ni ambiciju da bude.
Đurić se u izjavi „Politici“ zapetljao govoreći o konkursu koji je raspisan za izradu sajta, kao nabavci male vrednosti. On je rekao da je jedan od ponuđača za izradu istog sajta tražio 40.000 evra, što je, kako primećuje Koalicija za nadzor javnih finansija, koja je prva objavila podatke o sajtu – nemoguće, jer to prevazilazi okvire nabavke male vrednosti i zahteva raspisivanje tendera. Đurić je u razgovoru za „Vreme“ pojasnio ovo rekavši da je Ministarstvo poslalo na veliki broj adresa projektnu dokumentaciju i da su stizale ponude i do 40.000 evra, ali da su na kraju odabrane i pozvane tri firme od kojih je Logik Internet dao najnižu ponudu.
Drugi problem je što ugovor zaključen u aprilu 2010. godine između Ministarstva i Logik Interneta predviđa da posao bude okončan za mesec dana (ako je sajt toliko komplikovan, kako je moguće da se tako brzo završi?). Takođe, po ugovoru, novac se isplaćuje u delovima – 30 odsto avansno, a ostatak po završenom poslu. Posao nije završen, a kako smo saznali od Nikole Savića, direktora preduzeća Logik Internet, novac mu je isplaćen u celosti.
Đurić, međutim, navodi da sajt jeste završen, i da je posredi veliki nesporazum. U razgovoru za „Vreme“ on kaže da je portal zapravo završen u roku, i da je u septembru, ako se on pita, izgledao odlično. U decembru je portal povučen na „redovno održavanje“ jer, kako je rekao, direktor akcije Očistimo Srbiju Milan Kinđić, ima veoma ambiciozne ideje i želeo je da se nove stvari dodaju. Za to vreme je na adresu www.OcistimoSrbiju.rs postavljena ona jednostavna animacija o reciklaži, kakvu je pogledalo pola Srbije u trenutku kada su mediji počeli da javljaju o ovoj temi. Zbog „medijske hajke“ vraćena je u roku od dva dana pređašnja verzija sajta koja, po oceni Đurića, ne izgleda ni blizu onome kakva je bila nekoliko meseci ranije. Na pitanje zašto je novac isplaćen ako sajt nije završen, Đurić ponavlja da jeste završen, ali da trenutno gledamo privremenu verziju – konačna će moći da se vidi za nekoliko nedelja.
Zanimljivo je i da tako nedovršen sajt, onaj što je bio samo zamena, sa animacijom i šturim informacijama, Ministarstvo za zaštitu životne sredine reklamira banerima na internetu.
Tokom vikenda, onaj prvi sajt samo je integrisan u drugu platformu koja je malo šarenija i popunjena informacijama koje već stoje na sajtu Ministarstva za zaštitu životne sredine. Integrisana je i Gugl mapa, i ubačen je jedan Jutjub video-snimak o akciji „Očistimo Srbiju“. Veći deo sajta je prazan i stoji informacija da je u izradi, što je jasno naznačeno i na početnoj stranici sajta: „Nova verzija portala je u test fazi. Nove funkcionalnosti su u razvoju i dodaju se novi sadržaji.“
LOGIK(A): U periodu od kada je ovaj posao sklopljen do danas, Logik Internet se fiktivno vodi na bivšoj adresi a u suštini, ono malo zaposlenih što je ostalo, nije primalo redovne plate i radili su od kuće. Nikola Savić je objasnio za „Vreme“ da je firma i danas „zbog smanjenja troškova u procesu menjanja lokacije“.
On je rekao da se u prethodnom periodu radilo na funkcijalnostima koje će se koristiti u pozadini, a obezbeđivaće komunikaciju Ministarstva i opština po pitanju akcija, kao i prikupljanje, analizu i objavljivanje podataka vezanih za akcije… „Te funkcionalnosti će postajati vidljive kako podaci iz svih relevantnih institucija budu pristizali i bivali obrađeni“.
Na pitanje da li je njegovoj firmi Ministarstvo isplatilo sav novac, kaže: „Jeste, kada smo završili razvoj svih delova veb aplikacije koja pokreće portal. Kao i svaki živi sajt, potrebno ga je dalje održavati, što se uvek radi nakon lansiranja. Održavanje i eventualne dorade, kao i pomoć kolegama iz Akcije koji koriste portal, neće biti dodatno naplaćeni, što je standardni postupak.“
Sve zvuči vrlo logično, i zaista kao nesporazum. Na poslednjoj verziji vidi se da je uložen veliki trud kako bi u bazu bili uneti podaci o deponijama. Na ostatku sajta, međutim, nema gotovo ništa. Poslednja vest o aktivnostima zaista je objavljena pred „skidanje“ portala, ali ostale sekcije – foto-galerija, linkovi, projekti – još su „u izradi“, što po nekoj logici govori da su u izradi bile i u decembru.
Pretpostavimo i da taj sajt vredi 25.000 evra i da mu je to cena. Ostaje pitanje zašto ni posle devet meseci od sklapanja ugovora ovaj sajt, iako izmenjen, i dalje izgleda kao da ga je pravio „talentovani srednjoškolac“. Zašto je novac isplaćen, ako u ugovoru piše da će to biti obavljeno tek kad posao u celosti bude završen. Možda Dulićevom ministarstvu jedan sajt i „dva miliona dinara ili nešto manje“ zvuči nevažno, ali na „ovu skupoću“ sva ova pitanja o trošenju novca iz perspektive građana ni najmanje nisu „nekorektna“.
Posle svega, portal bi mogao postati i vrlo zanimljiv i ljudima koji nisu preterano zainteresovani za deponije. Za samo četiri dana, do utorka uveče kada završavamo ovaj broj „Vremena“, zabeležena je rekordna poseta, neuporediva sa posetom za sve prethodno vreme koliko sajt postoji. Kako smo čuli od nekih sagovornika, o svemu se raspitivala i Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, a i najave tužbi sa raznih strana koje su prosto pljuštale poslednjih dana obećavaju da ćemo o ovome još slušati.
Dulić: Postavljaju mi nekorektna pitanja
Ministar Oliver Dulić tvrdi da se mesecima nalazi pod medijskom hajkom čiji je cilj njegova lična diskreditacija zbog uvođenja reda u sektor građevine, verovatno aludirajući na medijske navode poput onog da njegova firma posluje sa 70 budžetskih institucija. „Bavim se uvođenjem reda u građevini koji podrazumeva sprečavanje korupcije, donošenje brojnih planova i akata koji će sprečiti dalji haos u tom sektoru“, rekao je Dulić dodajući da to podrazumeva i izgradnju hiljada stanova čije će cene biti realne, potom inspekcijski nadzor i sprečavanje divlje gradnje „izbijanjem stotina miliona evra iz džepova onih koji su zgrtali novac od građana naplaćujući nerealno visoke cene kvadrata“.
„Drago mi je da je posle nekoliko godina mog rada jedina zamerka koja može da mi se pronađe to da li je jedan sajt trebalo da košta dva miliona dinara ili nešto manje“, rekao je Dulić.
On je naglasio da je Ministarstvo svima zainteresovanima dostavilo svu dokumentaciju koja je tražena u skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja, ali da „neko to pokušava da zloupotrebi postavljajući pitanja koja su nekorektna“.
Što se tiče sajta i njegovog sadržaja, kad bude završen, omogućiće da svaki građanin koji želi da učestvuje u akciji „Očistimo Srbiju“ može da se informiše o tome gde i kome da se obrati. Građanin, ukoliko primeti deponiju, može da je fotografiše i pošalje preko ovog sajta, može da se informiše o očišćenim i postojećim deponijama, a sajt će omogućiti i koordinaciju velikog broja ljudi koji su u sve ovo uključeni.
I, za kraj, Dulić je dodao: „Želeo bih da poručim onima koji stoje iza ovoga, a to svakako nisu nevladine organizacije, da ću nastaviti da radim posao koji sam započeo i završiću ga do kraja. Uvešćemo red u Srbiju.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Već godinama se govori o vraćanju obaveznog vojnog roka, i do sada su te priče izgledale kao još jedno zamajavanje javnosti od strane vlasti. Međutim, usred krize na Kosovu, predsednik je sada kazao da je ovaj put – stvarno. Prethodnih dana tabloidi se, takođe, bave time kako su zemlje regiona ljubomorne na Srbiju jer kupuje savremeno oružje i ima tako jaku vojsku. Međutim, već godinama – ljudi iz vojske odlaze. Vojne vežbe se prave mahom kao predstave, ne samo kako bi se “zasenila prostota” i pridobio koji poen, već i da se prikrije pravo stanje stvari. A kakvo je ono? Redakciji “Vremena” se javio uzbunjivač iz Vojske Srbije koji govori upravo o tome – kakvi su odnosu unutar VS, kakva je (ne)mogućnost napredovanja, koliki je upliv politike i nestručnog kadra, šta se dešava sa vojnim sindikatom, kakva su ulaganja, koliko je vojska osposobljena za ratna dejstva
Besplatan građevinski materijal za Srbe sa Kosova je mera koju je predsednik Srbije tek usput pomenuo, ali je u teškoj konkurenciji možda najviše ponižavajuća. I za Srbe na Kosovu i za sve ostale građane Srbije. Jer, podrazumeva se da imaš gde da zidaš. A kako da imaš kad hoće da te oteraju sa Kosova
Novosadska vlast i javne službe radile su sve suprotno od onoga što je trebalo da čine. O prisustvu “crvića” građani nisu čuli od nadležnih institucija nego preko društvenih mreža. Potom su različite službe pričale različite stvari i dovodile građane u zabludu. Onda su zaćutale. Naime, problem je “rešen” tako što je smenjen direktor Instituta za javno zdravlje, epidemiolog, i na njegovo mesto postavljena stomatološkinja Milena Tabaković, kćerka guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković
Zbog rekonstrukcije, građani Železnika skoro dve godine nemaju dom zdravlja. Rokovi su više puta pomerani, ali ova zdravtsvena ustanova još uvek nije otvorena. Izvor “Vremena” iz Doma zdravlja “Dr Simo Milošević” kaže da su radovi završeni, ali da se za otvaranje čeka politička odluka. Od nje trenutno zavisi zdravstvena zaštita preko 20000 građana
Izgleda da će profesor Slaviša Orlović, uprkos optužbama za seksualno uznemiravanje i činjenici da je na tu funkciju izabran protivpravno, postati dekan Fakulteta političkih nauka. Bune se svi – od studenata preko profesora pa sve do odlazećeg dekana, koji tvrdi da će se, ukoliko se odluka o izboru Orlovića ne povuče, sve okončati na Upravnom sudu
Ako se zaista uvede obavezno služenje vojnog roka najviše će se radovati vlasnici kafana i šatora - eto njima posla oko ispraćaja. Što se svih drugih tiče – isuviše je nedorečenosti u predlogu koji je na stolu, kao da se grupa neukih malo poigrala sa Vojskom Srbije
Od tri koraka koja je ministar kulture Nikola Selaković najavio u cilju vraćanja upotrebe ćiriličkog pisma, jedan je besmislen, drugi štetan, a treći nije ništa novo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!