USPEŠNO UPRAVLJAMO SA VIŠE VRSTA OPASNOG OTPADA: Hugh McReynolds / foto: m. milenkovićProaktivan stav prema životnoj sredini jedan je od ciljeva u poslovanju kompanije Carnex iz Vrbasa, od 2006. godine, od kada je ova kompanija u većinskom vlasništvu finansijske institucije za upravljanje investicionim fondovima Ashmore iz Londona
Tradicija u proizvodnji prerađevina od mesa, duga već više od pola veka, sa sobom nosi i određene odgovornosti, naročito kada je reč o poslovanju u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.
„Problemi su se nagomilavali nekoliko decenija, a Carnex je posvećen rešavanju ovih istorijskih ekoloških pitanja, te nastavljamo da investiramo u ovu oblast, kao odgovoran društveni partner“, izjavio je za „Vreme“ generalni direktor Carnexa Hugh McReynolds.
Kolika su planirana ulaganja Carnexa u ekologiju?
U okviru sveukupnog investicionog plana, koji smo usvojili 2008. godine, planirana su direktna ulaganja u vrednosti od preko 2,5 miliona evra, a u cilju rešavanja ekoloških problema. Najveći iznos je predviđen za izgradnju postrojenja za primarni tretman otpadnih voda, čime će Carnex doprineti očuvanju jednog od najzagađenijih vodotoka u Evropi – Velikog Bačkog kanala. Idejni projekat je završen, prikupljanje potrebne dokumentacije takođe, dok je u toku tender za građevinske radove. Naredne godine očekujemo da će Carnex još više doprineti čišćenju Kanala, odnosno da će izgradnja prečišćivača biti završena. U izradu projekta, kao i izgradnju, planira se ulaganje od oko 1,5 miliona evra.
Carnex poseduje i tri farme za uzgoj svinja. Na koji način vodite računa o uticaju ovih farmi na životnu sredinu?
Ponosni smo jer smo okončali instaliranje separatora na jednoj od naših farmi svinja. Na taj način je omogućeno odvajanje tečne od čvrste faze stajnjaka. Čvrsti deo će se kasnije koristiti za obogaćivanje poljoprivrednog zemljišta. Separacijom čvrste i tečne faze stajnjaka dobijaju se kvalitetno đubrivo i voda za navodnjavanje, odnosno đubrenje zemljišta u vlasništvu IM i to korišćenjem savremenih prikolica za razbacivanje stajnjaka. Kupili smo cisternu za razbacivanje osoke i traktor koji bi se koristio na zemljištu, nedaleko od farmi.
Pored toga, na farmama u Vrbasu, Bačkom Dobrom Polju i Savinom Selu izrađeni su osmatrački objekti – pijezometri, obavljeno je geodetsko snimanje položaja i izrađena prateća tehnička dokumentacija. Sve ove mere neophodne su radi monitoringa, nesmetanog merenja nivoa podzemnih voda i uzimanja uzoraka za praćenje kvaliteta prve izdani podzemne vode i uticaja farmi na životnu sredinu.
Takođe, ove godine smo instalirali automatske hranilice za svinje, kako bi se smanjila količina hrane koja se ispira na farmama i na taj način postaje neupotrebljiva.
Na koji način tako velika industrija, kakva je Carnex, upravlja otpadom?
Jedna od značajnijih smernica poslovanja Industrije mesa Carnex jeste upravljanje posebnim tokovima otpada, usklađenim sa ciljevima zaštite životne sredine. U kompaniji se iz različitih procesa rada svakodnevno stvara znatna količina otpada, odnosno sekundarne sirovine. Po svom karakteru, najveća količina tako nastalog otpada spada u klasu neopasnog, koji iz Carnexa preuzimaju firme ovlašćene za preuzimanje, transport, reciklažu i tretman otpada, sa kojima smo potpisali godišnje ugovore. U ovu grupu spada otpad od aluminijumske folije nastao pri proizvodnji ambalaže, otpad od plastičnih gajbi, burad i PET ambalaža, drvene otpadne palete, gvožđeviti otpad koji nastaje rashodovanjem starih mašina, istrošene pneumatske gume od vozila, otpad od kartona, istrošeni kertridži od laserskih štampača.
Za mnoge vrste otpada u Srbiji još ne postoji adekvatno rešenje u praksi ili je alternativa veoma skupa, naročito za opasan otpad. Neke vrste otpada, zbog nedostatka postrojenja za spaljivanje opasnog otpada u Srbiji, prinuđeni smo da izvozimo u države Evropske unije. Uspešno upravljamo sa više vrsta opasnog otpada. Na primer, opasne i kancerogene piralenske kondenzatorske baterije iz trafo-stanica su uklonjene i izvezene u Nemačku, gde se uništavaju spaljivanjem u specijalizovanim pećima za opasan otpad. Slično se rešava i problem skladištenja i isporuke elektronskog i računarskog otpada, istrošenih akumulatora, rabljenog ulja…
Kada je reč o pribavljanju integrisane dozvole, u kojoj fazi se Carnex nalazi?
Kompanija Carnex je u postupku podnošenja zahteva za integrisanu dozvolu – IPPC (Integrate Pollution Prevention and Control). Reč je o veoma zahtevnoj proceduri, a dozvola se traži za izvođenje aktivnosti u našim postrojenjima, u Industriji mesa i na farmama svinja u Vrbasu, Bačkom Dobrom Polju i Savinom Selu. Imajući u vidu da je reč o kompleksnom poslu, osnovan je Tim za rad na pribavljanju IPPC dozvole, koji se sastoji od 13 članova – zaposlenih, čija će stručnost i pomoć u pribavljanju integrisane dozvole i pripremi neophodne dokumentacije biti od velikog značaja. Takođe, angažovali smo i konsultantsku kuću Tahal-Fideco iz Beograda a za pružanje konsultantskih usluga prilikom pripreme zahteva za izdavanje integrisane dozvole, kao i za pripremu i izradu dokumentacije koja se prilaže uz zahtev.
Koliko su zaposleni zainteresovani da doprinesu razvoju imidža ekološki odgovorne kompanije?
Formirali smo tim za smanjenje, odnosno racionalizaciju potrošnje vode u Industriji mesa. Njegov rad podrazumeva edukaciju i podizanje svesti svih zaposlenih na rešavanju konkretnih zadataka za smanjenje potrošnje vode. Posle određenog perioda, rezultati su uočljivi, na šta smo veoma ponosni. Smanjena je i potrošnja vode na farmama, i to za 50 odsto u odnosu na prethodne godine.
Takođe, kolege iz Departmana za ekologiju Carnexa redovno objavljuju radove u vezi sa zaštitom životne sredine u stručnim zbornicima i aktivni su učesnici na međunarodnim konferencijama. Pored toga, naši stručnjaci održavaju obuku i edukaciju svima u kompaniji, od zaposlenih u proizvodnim pogonima do menadžmenta.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – u Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
