USPEŠNO UPRAVLJAMO SA VIŠE VRSTA OPASNOG OTPADA: Hugh McReynolds / foto: m. milenković
Proaktivan stav prema životnoj sredini jedan je od ciljeva u poslovanju kompanije Carnex iz Vrbasa, od 2006. godine, od kada je ova kompanija u većinskom vlasništvu finansijske institucije za upravljanje investicionim fondovima Ashmore iz Londona
Tradicija u proizvodnji prerađevina od mesa, duga već više od pola veka, sa sobom nosi i određene odgovornosti, naročito kada je reč o poslovanju u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.
„Problemi su se nagomilavali nekoliko decenija, a Carnex je posvećen rešavanju ovih istorijskih ekoloških pitanja, te nastavljamo da investiramo u ovu oblast, kao odgovoran društveni partner“, izjavio je za „Vreme“ generalni direktor Carnexa Hugh McReynolds.
Kolika su planirana ulaganja Carnexa u ekologiju?
U okviru sveukupnog investicionog plana, koji smo usvojili 2008. godine, planirana su direktna ulaganja u vrednosti od preko 2,5 miliona evra, a u cilju rešavanja ekoloških problema. Najveći iznos je predviđen za izgradnju postrojenja za primarni tretman otpadnih voda, čime će Carnex doprineti očuvanju jednog od najzagađenijih vodotoka u Evropi – Velikog Bačkog kanala. Idejni projekat je završen, prikupljanje potrebne dokumentacije takođe, dok je u toku tender za građevinske radove. Naredne godine očekujemo da će Carnex još više doprineti čišćenju Kanala, odnosno da će izgradnja prečišćivača biti završena. U izradu projekta, kao i izgradnju, planira se ulaganje od oko 1,5 miliona evra.
Carnex poseduje i tri farme za uzgoj svinja. Na koji način vodite računa o uticaju ovih farmi na životnu sredinu?
Ponosni smo jer smo okončali instaliranje separatora na jednoj od naših farmi svinja. Na taj način je omogućeno odvajanje tečne od čvrste faze stajnjaka. Čvrsti deo će se kasnije koristiti za obogaćivanje poljoprivrednog zemljišta. Separacijom čvrste i tečne faze stajnjaka dobijaju se kvalitetno đubrivo i voda za navodnjavanje, odnosno đubrenje zemljišta u vlasništvu IM i to korišćenjem savremenih prikolica za razbacivanje stajnjaka. Kupili smo cisternu za razbacivanje osoke i traktor koji bi se koristio na zemljištu, nedaleko od farmi.
Pored toga, na farmama u Vrbasu, Bačkom Dobrom Polju i Savinom Selu izrađeni su osmatrački objekti – pijezometri, obavljeno je geodetsko snimanje položaja i izrađena prateća tehnička dokumentacija. Sve ove mere neophodne su radi monitoringa, nesmetanog merenja nivoa podzemnih voda i uzimanja uzoraka za praćenje kvaliteta prve izdani podzemne vode i uticaja farmi na životnu sredinu.
Takođe, ove godine smo instalirali automatske hranilice za svinje, kako bi se smanjila količina hrane koja se ispira na farmama i na taj način postaje neupotrebljiva.
Na koji način tako velika industrija, kakva je Carnex, upravlja otpadom?
Jedna od značajnijih smernica poslovanja Industrije mesa Carnex jeste upravljanje posebnim tokovima otpada, usklađenim sa ciljevima zaštite životne sredine. U kompaniji se iz različitih procesa rada svakodnevno stvara znatna količina otpada, odnosno sekundarne sirovine. Po svom karakteru, najveća količina tako nastalog otpada spada u klasu neopasnog, koji iz Carnexa preuzimaju firme ovlašćene za preuzimanje, transport, reciklažu i tretman otpada, sa kojima smo potpisali godišnje ugovore. U ovu grupu spada otpad od aluminijumske folije nastao pri proizvodnji ambalaže, otpad od plastičnih gajbi, burad i PET ambalaža, drvene otpadne palete, gvožđeviti otpad koji nastaje rashodovanjem starih mašina, istrošene pneumatske gume od vozila, otpad od kartona, istrošeni kertridži od laserskih štampača.
Za mnoge vrste otpada u Srbiji još ne postoji adekvatno rešenje u praksi ili je alternativa veoma skupa, naročito za opasan otpad. Neke vrste otpada, zbog nedostatka postrojenja za spaljivanje opasnog otpada u Srbiji, prinuđeni smo da izvozimo u države Evropske unije. Uspešno upravljamo sa više vrsta opasnog otpada. Na primer, opasne i kancerogene piralenske kondenzatorske baterije iz trafo-stanica su uklonjene i izvezene u Nemačku, gde se uništavaju spaljivanjem u specijalizovanim pećima za opasan otpad. Slično se rešava i problem skladištenja i isporuke elektronskog i računarskog otpada, istrošenih akumulatora, rabljenog ulja…
Kada je reč o pribavljanju integrisane dozvole, u kojoj fazi se Carnex nalazi?
Kompanija Carnex je u postupku podnošenja zahteva za integrisanu dozvolu – IPPC (Integrate Pollution Prevention and Control). Reč je o veoma zahtevnoj proceduri, a dozvola se traži za izvođenje aktivnosti u našim postrojenjima, u Industriji mesa i na farmama svinja u Vrbasu, Bačkom Dobrom Polju i Savinom Selu. Imajući u vidu da je reč o kompleksnom poslu, osnovan je Tim za rad na pribavljanju IPPC dozvole, koji se sastoji od 13 članova – zaposlenih, čija će stručnost i pomoć u pribavljanju integrisane dozvole i pripremi neophodne dokumentacije biti od velikog značaja. Takođe, angažovali smo i konsultantsku kuću Tahal-Fideco iz Beograda a za pružanje konsultantskih usluga prilikom pripreme zahteva za izdavanje integrisane dozvole, kao i za pripremu i izradu dokumentacije koja se prilaže uz zahtev.
Koliko su zaposleni zainteresovani da doprinesu razvoju imidža ekološki odgovorne kompanije?
Formirali smo tim za smanjenje, odnosno racionalizaciju potrošnje vode u Industriji mesa. Njegov rad podrazumeva edukaciju i podizanje svesti svih zaposlenih na rešavanju konkretnih zadataka za smanjenje potrošnje vode. Posle određenog perioda, rezultati su uočljivi, na šta smo veoma ponosni. Smanjena je i potrošnja vode na farmama, i to za 50 odsto u odnosu na prethodne godine.
Takođe, kolege iz Departmana za ekologiju Carnexa redovno objavljuju radove u vezi sa zaštitom životne sredine u stručnim zbornicima i aktivni su učesnici na međunarodnim konferencijama. Pored toga, naši stručnjaci održavaju obuku i edukaciju svima u kompaniji, od zaposlenih u proizvodnim pogonima do menadžmenta.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
