Mrtvi, osakaćeni, prebijeni, sluđeni… Tako završavaju građani koji se iz različitih razloga nađu pod rukom i pendrekom srpske policije. Poslednji slučaj, za koji malo ko veruje da se stvarno tako odigrao, najbizarniji je: čovek se obesio u marici, dok su mu ruke bile vezane
Nema još ni nedelju dana kako se događaj koji je povod za ovaj tekst odigrao, a već je duboko potonuo u zaborav. U nekoj drugoj zemlji, sa manje događaja u minutu, i dan-danas bi bio prva vest.
Muškarac star 42 godine, inače višestruki povratnik, koga je policija iz Uba 2. aprila sprovodila u zatvor, obesio se u policijskoj marici. U maricu je uveden sa lisicama kojima su mu policijaci vezali ruke pozadi. Kada je zatečen obešen, ruku su mu i dalje bile vezane lisicama, ali napred. Kako je MUP zvanično saopštio, četrdesetdvogodišnji M.M, nakon odluke suda kojom mu je određen pritvor, pokušao je da pobegne. Policijski službenici su ga sustigli i smestili u maricu, tvrdi MUP. U marici je zatim zatečen obešen. I to, kako je Televiziji Insajder potvrđeno u MUP, pod neverovatnim okolnostima: sa rukama koje su mu vezane napred, iako su mu policajci prethodno vezali ruke pozadi. Obesio se učkurom koji je izvadio iz trenerke. U marici je, navodno, bio sam.
“Nama slučajevi govore da su ljudi izvršili samoubistvo vešajući se o radijator koji je vrlo malo izdignut iznad površine parketa ili betona. Znači, govoriti kako je on izvršio to samoubistvo, odnosno koju je veštinu upotrebio da bi do toga došlo, po meni je mnogo manje važno nego to kako policija nije bila tu da ga spreči. Glavni akcenat treba da bude na policajcima koji su bili zaduženi da ga prate i budu sve vreme uz njega. Apsolutno tvrdim da je u marici sa njim trebalo da bude bar jedan do dva policijska službenika, imajući u vidu o kakvom licu se radi i kakva je njegova istorija izvršavanja krivičnih dela”, rekla je za Insajder pukovnica u penziji Slavica Radovanović.
O događaju je obavešteno Osnovno i Više javno tužilaštvo u Valjevu, a slučaj je predat i Sektoru unutrašnje kontrole MUP, koji će ispitivati odgovornost policajaca koji su sprovodili pritvorenika.
“Policajci mogu biti suspendovani na određeno vreme, mogu biti vraćeni na posao, mogu dobiti trajno udaljenje iz Ministarstva unutrašnjih poslova kada se utvrde sve činjenice i okolnosti kako je došlo do događaja i kako su nastali propusti. Isto tako, javni tužilac može i da zatraži neka dodatna pojašnjenja, dodatna obrazloženja pa može to da kvalifikuje i kao krivično delo”, kaže pukovnica Radovanović.
Prva naložena mera je obdukcija preminulog, a rezultati se čekaju.
SUMNJA U ZVANIČNU VERZIJU
Da je ovo neka druga zemlja, prvo bi se MUP oglasio nekim smislenijim saopštenjem, a pre svega objašnjenjem, ako ni o čemu drugom a ono: zašto je M.M. bio sam u marici i da li će i na koji način oni koji su to dopustili biti sankcionisani. Međutim, u ovoj zemlji, MUP-u ne verujemo. To ne znači da možda sada ne govore istinu. Dešavale su se i neverovatnije stvari. Nas je, međutim, MUP toliko puta lagao da je svaka sumnja u njihova saopštenja i izjave – opravdana. Lako bi bilo da su nas lagali manje i drugačije. Ali ne, nas su doslovno lagali o načinima na koje su ljudi posle njihovih intervencija završavali mrtvi ili osakaćeni.
I naravno, prva asocijacija nam je smrt pritvorenika D.D. u Boru. Podsetimo, reč je o bratu jednog od dvojice osumnjičenih za smrt devojčice Danke Ilić, koja je nestala pre nešto više od godinu dana. Prošle nedelje, 7. aprila, navršilo se godinu dana otkako smo saznali da je D.D. preminuo, prvo su nam rekli – od srčanog udara.
Njemu je dan ranije određeno zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da je, nakon izvršenog krivičnog dela, pomogao bratu, a policija je saopštila da je iste noći preminuo “prirodnom smrću”. Nedugo potom, nedeljnik “Radar “objavio je da je obdukcija Instituta za sudsku medicinu u Beogradu pokazala da brat osumnjičenog u pritvoru nije umro prirodnom smrću, već od posledica batinanja, čiji su tragovi bili jasno vidljivi i detaljno opisani u nalazu veštaka.
Ovog 7. aprila, Rodoljub Šabić, advokat i predsednik Civilnog odbora za zaštitu ljudskih prava, saopštio je da je prošla puna godina od kada je pritvorenik D.D. usled torture preminuo u policijskoj stanici u Boru.
Javnost u međuvremenu nije dobila informacije da li je išta ozbiljno preduzeto u rasvetljavanju ovog slučaja, kaže Šabić.
Šabić je u pisanoj izjavi naveo da je ova godišnjica povod da se “još jednom ukaže na neprihvatljiv odnos vlasti prema čak i najgrubljim kršenjima ljudskih prava usled zlostavljanja”, a da je ovo samo jedan od slučajeva zbog kojih poverenje građana u policiju opada. Prema njegovim navodima, istraživanja javnog mnjenja o odnosu prema policiji ukazuju da više od 70 odsto građana Srbije uopšte ili uglavnom nema poverenja u policiju, da samo 6,1 odsto ima poverenja u nju, a da oko polovine misli da “policija štiti samo interese političke vlasti i svojih najviših zvaničnika”.
“Ni sektor unutrašnje kontrole MUP ni tužilaštvo se ne oglašavaju. Ne zna se ništa ni o policajcima koji su bili akteri događaja, ni o lekaru koji je navodno ‘pokušao reanimaciju’, ni o mrtvozorniku koji je konstatovao ‘prirodnu smrt’. Čak ni o akterima prethodnog lažnog saopštenja o navodno ‘prirodnoj smrti’ ne zna se ništa. Iako je saopštenje bilo očigledan pokušaj svesnog i namernog obmanjivanja javnosti, odnosno prikrivanja veoma teškog krivičnog dela – ne pominje se bilo kakva i bilo čija odgovornost za to”, smatra Šabić.
KAKO SU OSAKATILI ILIJU KOSTIĆA
Još nisu otkrivene okolnosti pod kojima je u policiji povređen Novosađanin Ilija Kostić (74). Priveden je u novembru prošle godine, kada je na protest u organizaciji opozicije ispred zgrade Višeg suda i Tužilaštva u Novom Sadu, biber sprejom poprskao policajca. Nakon toga je završio u bolnici, gde mu je amputiran testis. Tvrdi da ga je policija pretukla u stanici. Policija je tvrdila da su ga lekari tri puta pregledali u pritvoru, a da su tek četrti put konstatovane povrede, ne objašnjavajući zašto mu je pregled bio potreban.
U izjavi pred tužiocem Kostić je opisao na koji način su ga tukli u policijskoj stanici. On je na početku razgovora u Osnovnom javnom tužilaštvu, nakon što je uhapšen u četvrtak 21. novembra i izveden pred njega dan kasnije, prihvatio izabranog branioca, te je rekao da ga je lekar pregledao, ali da nije dobio izveštaj.
“Hteo bih da dodam da sam ja dobio udarac u testise, šamar u lice i udarac u glavu od dvojice u civilu. Ne znam ko su oni, ali prepoznao bih ih kada bih ih video, ali ja ne znam da li su oni neki građani ili policajci. To se dogodilo u zgradi policije u Ulici Kraljevića Marka, između 9 i 10 časova, ali ja ne znam u kojim prostorijama sam tada bio jer su mene premeštali u više prostorija”, izjavio je on.
Naime, kako je dodao, prvo je bio u toj jednoj prostoriji sa trojicom policajaca u civilu, a onda su “uletela još dvojica u civilu dok je on sedeo za stolicom”.
“Jedan me je udario šakom u glavu i to u levi deo glave iznad ušiju, drugi mi je udario šamar, nakon čega mi je rekao da ustanem, pa me je kolenom udario u testise i taj mi je opsovao sve po spisku i mlado i staro. To se sve brzo odigralo, pa su ova dvojica brzo izašla, a ova trojica su meni rekli ‘drugar, to ti nije trebalo’. To mogu oni da potvrde, ako su ljudi. Ovaj što me je udario kolenom je nabildovan i tu je negde moje visine oko 180 centimetara, a drugog nisam dobro video”, nastavio je Kostić.
Zbog toga ga je, kako je rekao tužiocu, pregledala doktorka, koja je konstatovala da mu je jedan testis otekao, ali da je to normalno kod pojedinih muškaraca. Kako je istakao, ta doktorka se nije predstavila, a kada je tražio izveštaj, bila je drska.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je na tvrdnje da je policija pretukla Kostića rekao da lekari nisu utvrdili da on ima povrede, ali da sve treba ispitati.
“On je dva dana bio u policiji, otpušten je pre dva dana, danas (24. novembar) se požalio. Tri puta je obavljan lekarski pregled, nisu konstatovane nikakve povrede i sada ispada da ga je neko u policiji pretukao. Naravno, sve treba ispitati”, ispričao je Dačić za TV Pink.
Ali, ništa nije ispitano. Na pitanje da li postoje potvrde da nije bilo povreda, Dačić je odgovorio da kada potvrdu tri puta daju lekari, “stvarno ne zna šta više treba”.
Možda treba da se ispita, jer se slučaj Ilije Kostića nije makao sa mrtve tačke ni danas, četiri i po meseca kasnije.
Advokat Ivan Ninić odmah je Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu podneo krivičnu prijavu protiv policajaca koji su postupali prema privedenom Iliji Kostiću, a zbog zlostavljanja i mučenja i nanošenja teških telesnih povreda, i zatražio je od tužioca da inicira meru pritvora. Ninić je tada izjavio FoNetu i da je Sektoru unutrašnje kontrole (SUK) Ministarstva unutrašnjih poslova podneo pritužbu i inicijativu za hitnu suspenziju policajaca koji su “krvnički pretukli Kostića” i naneli mu povrede zbog kojih je operisan u Kliničkom centru Vojvodine. Prema njegovom mišljenju, vlast će pokušati sve da taj slučaj marginalizuje, jer im ne ide u prilog da se o tome priča u javnosti.
I tako je i bilo. Ni danas ne znamo ništa ni mi ni Ilija Kostić.
PANDEMIJSKI PROTESTI KAO DALEKA PROŠLOST
U julu 2020. našli smo se na ulici jer je vlast prvo tvrdila da je broj zaraženih korona virusom drastično opao i da smo “pobedili koronu”. Ispostavilo se da su lažirali broj zaraženih i preminulih kako bi bili održani parlamentarni izbori. Nakon izbora, predsednik Aleksandar Vučić hteo je da vrati ograničenja kretanja i policijski čas, što je rezultiralo protestima na kojima su demonstranti brutalno prebijani.
Posebno surovo prebijanje dogodilo s eu Novom Sadu 8. jula 2020. godine, kada su se policajci sukobili sa demonstrantima. Tom prilikom je zaustavljen i prebijen mladić koji je vozio bicikl. Ispostavilo se da ima autizam i da nema nikakve veze sa demonstracijama, već se na meti brutalnih policajaca našao slučajno. Možda bi i taj incident prošao bez reakcija da se na društvenim mrežama nije pojavio snimak brutalne policijske intervencije. Na snimku se vidi da policajac u uniformi ruši momka s bicikla, potom pritrčava policajac u civilu koji ga udara kolenom, a potom i još jedan policajac u civilu koji mu upućuje više udaraca. Mladića su potom policajci ostavili da leži na ulici, bez privođenja ili pružanja pomoći. Pomogli su mu prolaznici.
Jedan od nasilnih policajaca identifikovan je kao Slobodan Drmanac, protiv njega je podneta krivična prijava i on je smenjen. Ipak, nekoliko godina kasnije postupak je obustavljen, a Drmanac je vraćen na mesto načelnika gradske UKP. Porodica autističnog dečaka zbog ovog slučaja tužila je državu Srbiju, pa im je na ime odštete isplaćeno oko 2700 evra.
Međutim, ime Slobodana Drmanca povezano je sa još jednim prebijanjem u Novom Sadu, u kom nije učestvovao sam. I tu se zapravo zatvara jezivi krug u čijem su centru zajedno mladić sa autizmom i Ilija Kostić.
BATINAŠKI TANDEM
Incident se odigrao u oktobru 2017. godine, kada je Goran Urošević, revoltiran što mu policija ne vraća zaplenjene automobile uprkos nalogu suda da to učini, manjim kamionom otišao pred zgradu policije i namerno oštetio par policijskih vozila. Prema njegovim rečima, ali i snimcima, on je izašao iz kamiona i digao ruke, bez pružanja otpora policajcima koji su mu prvi pritrčali.
Tada su iz zgrade izašli Slobodan Drmanac i Goran Radonjić. Oborili su Uroševića na zemlju, a zatim ga odvukli do zgrade, sve vreme ga udarajući. U zgradi su ga, vezanog lisicama, ubacili u prostoriju u kojoj su, onesvešćenog, nastavili da ga tuku. Uroševića je vezanog i krvavog probudila hitna pomoć, koju je, kako je izjavio na sudu, Radonjić pozvao “jer mu se Urošević požalio na visok pritisak”. Više od 15 registrovanih povreda, hematoma po celoj glavi, leđima, oderotine po stomaku i leđima, Drmanac i Radonjić su pred sudom objasnili “samopovređivanjem”. Upravo taj Goran Radonjić, prema navodima Ilije Kostića, odgovoran je i za njegovo batinanje i posledični gubitak testisa.
POD LUPOM SAVETA EVROPE
Evropski komitet za sprečavanje torture i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT) objavio je u januaru 2025. godine izveštaj o svojoj ad hoc poseti Srbiji u martu 2023. godine, zajedno sa odgovorom vlasti Srbije. U fokusu ove posete bila je provera načina na koji policija postupa prema osobama lišenim slobode i u kojoj meri se efikasno sprovode istrage na osnovu optužbi za loše postupanje policije. Komisija je takođe ispitala uslove u pritvorima, kao i samo postupanje prema osobama koje se nalaze u pritvoru, te postupanje sa maloletnim prestupnicima na odeljenju za intenzivni rad u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu.
U izveštaju CPT zaključuje se da su osobe lišene slobode i dalje u riziku od zlostavljanja koje, u pojedinim slučajevima, može prerasti čak i u mučenje. Brojne tvrdnje o fizičkom i psihičkom zlostavljanju osumnjičenih za krivična dela prisutne su pre svega na području Beograda. U tvrdnjama se navodi da su osumnjičeni bili izloženi udarcima, šamaranju, šutiranju i udarcima policijskim palicama, kao i da su doživeli da im se stavlja plastična kesa na glavu i daju električni šokovi ručno izrađenim uređajima, kao i da se sve to dešavalo u trenutku hapšenja ili u policijskoj stanici.
Kada je u pitanju efikasnost sprovođenja istraga, CPT je utvrdio nedostatke poput sporosti i odsustva temeljnosti u sprovođenju istrage u slučajevima navodnog lošeg postupanja policijskih službenika, kao i da se ne primenjuju adekvatne istražne tehnike. Komitet se zalaže da se rad tužilaca reorganizuje, te da se imenuju specijalizovani tužioci, kao i da se primenjuju prilagođene istražne tehnike.
Sveukupno posmatrano, CPT zaključuje da se postupanje prema osobama u policijskom pritvoru, posebno na području Beograda, nije poboljšalo od prethodnih njegovih poseta 2017. i 2021. godine. Napori vlasti su, nažalost, bili fragmentarni. Nedovoljna aktivnost srpskih vlasti da sprovedu preporuke CPT za iskorenjivanje lošeg postupanja policije predstavlja neuspeh vlasti da potpuno sarađuju sa Komitetom. Međutim, Komitet veruje da će biti preduzete usaglašene aktivnosti na sprovođenju preporuka sadržanih u ovom izveštaju.
Ostim toga, CPT je utvrdio i da su sami pritvori popunjeni mnogo preko svojih kapaciteta. Na primer, u Okružnom zatvoru u Novom Sadu, pritvorena lica imaju manje od dva kvadratna metra životnog prostora. Ovi uslovi su dodatno pogoršani lošim održavanjem i higijenom u ćelijama, osim u slučaju Okružnog zatvora u Beogradu. Inače, aktivnosti koje su na raspolaganju pritvorenim licima, a koja su u svojim ćelijama i po više od 22 sata dnevno, izuzetno su siromašne. Komitet daje u svom izveštaju konkretne preporuke za otklanjanje ovih nedostataka.
U Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu CPT je zabeležio brojne navode o šamarima i udarcima gumenim palicama po butinama i zadnjici maloletnika, koje je osoblje primenjivalo kao vid telesnog kažnjavanja.
I to su sve slučajevi zabeleženi između 2021. i 2023. A mi od leta 2024. imamo prvo hapšenja zbog protesta protiv iskopavanja litijuma, kada su političari i aktivisti u nekoliko navrata hapšeni, pa tek onda ovo što još živimo – proteste nakon pada nadstrešnice 1. novembra.
I imamo najmanje šest političkih zatvorenika, od kojih za bar jednog znamo da su ga u zatvoru napale stenice. Ali o uslovima u zatvorima nekom drugom prilikom. Sad nam je još ostalo da podsetimo i na to da je najmanje 3000 građana Srbije bilo žrtva policijske brutalnosti 15. marta u 19 sati i 11 minuta, kada je usred Beograda upotrebljeno zvučno oružje za koje ne znamo šta je, ali policija kaže da nije ništa i da lažemo. Ili smo se uspaničili. U realnosti, ovakvo ponašanje je psihološko zlostavljanje, poznato kao gaslighting, odnosno sluđivanje.
Nije neka uteha, ali oni koji su se našli na udaru zvučnog oružja bar su živi i imaju sve delove tela, što je privilegija koju nemaju sve žrtve srpske policije.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
