Tortura u garaži vlade Srbije

“Nasilje će se tek sprovoditi”, odjekivalo je garažom zgrade Vlade Republike Srbije. Topla noć 14. na 15. avgust 2025. godine ogolila je režim, a slike modrica studenata i građana koji su mučeni i prebijani obišle su svet. Tu, u prizemlju – garaži Vlade Srbije, iznad kog su radno mesto premijera ove države Đura Macuta i kabineti njegovih potpredsednika, te pojedinih ministara, odvijala se noć torture.

Jezive pretnje, prebijanja, uništavanje telefona i ličnih stvari otetih studenata, prema svedočenjima sagovornika nedeljnika “Vreme” sprovodili su ozloglašeni deo policije JZO (Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata) i njegov komandant Marko Kričak.

Studente i građane najpre su lovili na svakom ćošku, trgu, ulici. Desetine muškaraca u civilu, u uskim majicama i sa tetovažama, uglavnom bez vidljivih policijskih obeležja, u četvrtak kasno uveče ustremili su se na one koji su se vraćali kućama posle protesta. Nisu bežali pošto su mislili da nemaju razloga – mirno su prolazili ulicama u manjim grupama. Odmah bi ih bacali na zemlju, saplitali, šutirali. Koga bi zatekli na Slaviji, ubacivali su ga u neobeležene automobile i vozili ka Vladi Srbije, a uhvaćene u Ulici Kneza Miloša, centralnoj ulici prestonice, bukvalno bi po nekoliko minuta vukli po asfaltu ka zgradi Vlade u Nemanjinoj.

Zatim su sve uhvaćene odvlačili u garažu. Do tamo je svako od njih morao da prođe pored mesta gde je marta 2003. ubijen tadašnji premijer Zoran Đinđić. Na tom mestu su u zidu i dalje vidljivi tragovi metaka koje su u Đinđića ispalili pripadnici u to vreme ozloglašene policijske jedinice JSO, na čelu sa Miloradom Ulemekom Legijom i udruženi sa kriminalcima iz Zemunskog klana.

Za one koji se možda ne sećaju, zato što su tek rođeni ili su tek učili da hodaju kada je Đinđić ubijen, a sada su žrtve torture, na dan atentata garaža u Vladi Srbije nije radila. Eto, baš tada rešili neki da je renoviraju, pa je automobil morao da se parkira baš kod ulaza u zgradu, koji je atentator nanišanio kroz okular snajpera.

Nikada do kraja nisu razjašnjene veze Zemunskog klana i onih koji su bili vladajući, ali i opozicioni političari. Spekulisalo se i te kako o kontaktima klana sa vođom Srpske radikalne stranke Vojislavom Šešeljom, a danas isti taj lider radikala preko režimskih glasila “vaspitava” policiju.

“Razumem policiju koja neće da digne ruku na ženu, ali treba da udara nogama”, izjavio je Šešelj. A je l’ treba da prođu nekažnjeno? Te male kurvice koje neprekidno pokazuju srednji prst.” Da li inspirisana Šešeljom, služenjem režimu ili sopstvenim ludilom, grupa policajaca ubrzo je rukama i nogama i uvredama i pretnjama primenila torturu i nad ženama, i to ni manje ni više nego u institucionalnom sedištu države.

Foto: Tadić raw

“DA TE SILUJEM PRED SVIMA, SVI ĆE TO GLEDATI”

Studenti, među kojima je bila i Nikolina Sinđelić, kao i nekoliko građana, odvučeni su preko mesta atentata na prvog demokratski izabranog premijera Srbije sivim hodnikom i uvučeni u garažu – mesto torture. Odzvanjali su udarci, koža o kožu, meso o meso, kost o kost, lomljava i urlanje:

“Kurvo, ti si nas snimala?”; “Treba da me zamoliš da prestanem da te bijem”; “Sad ću da te jebem, da te silujem pred svima, svi će to gledati”…

To su reči koje joj je, kako svedoči studentkinja Fakulteta političkih nauka Nikolina Sinđelić, uputio lično komandant JZO Marko Kričak.

Kako se sve desilo, Nikolina je objasnila.

“Nalazila sam se u Kneza Miloša, kolega i ja smo bili u prisustvu predsednika NPS Miroslava Aleksića i poslanika NPS. Nakon što smo se razišli, Stevan Zdravković, ja i još jedna prijateljica krenuli smo kućama, spuštali smo se niz Nemanjinu, gde su u tom času pripadnici JZO, policije i mnogi maskirani muškarci izlazili iz garaže Vlade. Izjurili su, krenuli da tuku narod pendrecima, teleskopskim palicama… Svi su uglavnom bili u civilu, niko u uniformi”, rekla je ona.

Dodaje da nije znala da je Stevan priveden.

“Kad su nas uveli u garažu, videli smo se, iza tih rešetaka, bacili su nas sve na pod, morali smo da ležimo na podu, kao kriminalce su nas poređali, neki su imali vezice i lisice, morali smo da gledamo u pod. Nakon nekoliko trenutaka pojavio se i komandant JZO Marko Kričak. Prvenstveno smo morali sve da izbacimo iz torbi, gde sam ja doživela neprijatnost, mislim da su zbog toga i počeli da vrše nasilje, jer se u mojoj torbi nalazio fotoaparat koji je bio ugašen, ali kada se uključi, upali se crveno svetlo da se pokaže da je prazan. Onda su me oslovljavali sa ‘kurvo, ti si nas snimala’, kolegama su polomili telefone, meni su ga oduzeli i otišli do kombija. Moj telefon je prepolovljen, kameru su mi oduzeli i rekli da je više nikad neću videti”, nastavlja ona.

Glavna stvar u svemu tome, navodi ona, jeste to “da ju je Marko Kričak šamarao i udarao joj glavu o zid”.

“Govorio je kako će da me skine i da me siluje pred svima, da će to svi gledati, ja sam bila besna vidno, rekao je ‘treba da me zamoliš da prestanem da te bijem’, a dečku je rekao da će nasilje tek da usledi. Ja sam mu odgovarala, nisam htela da ćutim, on je bio sve nasilniji. U toj garaži smo proveli tri sata, posle su nas odveli u stanicu u Majke Jevrosime. Kad su uveli sve u kombi, rekli su da ja ostanem napolju. Uplašila sam se da ne ostanem sama sa Kričkom, molila sam policijskog službenika da me nikako ne ostavlja s njim, on mi je pomogao, želela bih da mu se zahvalim, zaista mislim da me je spasio. Pružili su mi pomoć, pitali da li treba da idem kod lekara”, kaže ona.

Nikolina dalje navodi da su u stanici u Majke Jevrosime bili dva sata, a da je ona ostala 20 ili 30 minuta duže od ostalih kolega.

“Smenjivali su se razni policajci i informacije o gonjenju, a kada sam pomenula da ću zvati advokata koji je i narodni poslanik NPS, oni su totalno promenili ponašanje, rekli su da nema potrebe nikoga da zovem”, kaže Sinđelić.

Posle celonoćne torture Nikolini su napisali novčanu kaznu za baklju koja je pronađena u njenom rancu. Kako kaže, više nije imala snage da im objašnjava da ni ta baklja ne pripada njoj.

Da li je Nikolina ikako isprovocirala policiju da je privede te noći?

Prema njenim rečima, nešto pre nego je oteta sa ulice suprotstavila se rečima grupi rmpalija koji su hapsili maloletnika. Među njima je bio i Kričak. Nikolina im je dovikivala, a snimak tog događaja postoji i na društvenim mrežama.

“Ostavite ga, on je maloletan”, viknula je. Tada joj je, kako kaže, prišao jedan od pripadnika JZO i na uho joj rekao: “Nije ti ovo trebalo.”

“ZAŠTITA BEZBEDNOSTI”

foto: printscreen

Zbog javnog svedočenja Nikoline Sinđelić MUP je nepun sat kasnije medijima poslao demanti. Ministarstvo unutrašnjih poslova “najoštrije demantuje navode koji su se danas pojavili u pojedinim medijima i na društvenim mrežama o navodnom maltretiranju Nikoline Sinđelić” u zgradi Vlade Republike Srbije, ističući da je “policija postupala u skladu sa zakonom, a u zgradu Vlade su uvedeni isključivo radi zaštite njihove bezbednosti”, navode oni.

“Naime, Nikolina Sinđelić (22) iz Obrenovca, članica pokreta Mladi Borba, zajedno je sa S. Z. (25) iz Niša, D. C. (26) iz Beograda, Đ. K. (41) iz Beograda, Đ. M. (24) iz Požarevca i R. N. (26) iz Beograda, kasno sinoć, 14. avgusta 2025. godine, oko 23 časa na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine učestvovala u nezakonitom javnom okupljanju i blokadi saobraćaja”, tvrde iz MUP.

“(Grupa je) potom kamenicama, staklenim flašama i bakljama gađala policijske službenike i zgradu Vlade Republike Srbije u Nemanjinoj 11. Policija je ova lica uvela u zgradu Vlade isključivo radi njihove zaštite, dok po njih ne stigne službeno vozilo i preveze ih u Policijsku stanicu Stari grad na dalje postupanje”, dodali su. Kod Nikoline Sinđelić, navodi MUP, tom prilikom je pronađena baklja. “Oko 01.30 časova, navedena lica su policijskim vozilom dovedena u PS Stari grad, odmah je kontaktiran dežurni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji se izjasnio da nema elemenata krivičnog dela, kao i dežurni sudija za prekršaje, koji je naložio da se protiv svih lica podnesu prekršajne prijave u redovnom postupku za prekršaj iz Zakona o javnom redu i miru”, dodali su.

U 03.00 časa ovi ljudi su pušteni iz policijske stanice, kaže MUP.

“Tokom celog postupka nije bilo primene sredstava prinude, vezivanja, vređanja ili bilo kakvog maltretiranja. Sve radnje policije sprovedene su u skladu sa zakonom i isključivo radi zaštite javnog reda, mira i bezbednosti učesnika i građana. Ministarstvo unutrašnjih poslova poziva sve medije da objavljuju samo proverene informacije i da se uzdrže od širenja neistina kojima se nanosi šteta ugledu državnih organa i obmanjuje javnost”, zaključuju oni.

Demanti je zapravo samo potvrdio sled i satnicu događaja. A posle Nikoline sve više svedoka počelo je da se javlja medijima i da potvrđuje priču maltretirane studentkinje.

“UPUCAĆU TE U GLAVU”

Nikolinin kolega Stevan Zdravković slušao je udarce i pretnje koje je dobijala. Kako kaže, on nije odmah prepoznao Krička, ali je shvatio da tog čoveka svi ostali policajci u prostoriji slušaju i da je on taj koji izdaje naređenja.

“Naša pozicija je u tom momentu izuzetno slična, bili smo na 2-3 metra razdaljine, video sam kako se Žandarmerija povlači sa Slavije i krenuli smo da se pomerimo ka Spomeniku Stefanu Nemanji. Silazimo nadole, iskače 30–40 policajaca, mi to ne znamo u tom trenutku, istrčavaju, krećem da trčim, saleću me, padam, izgulio sam se, ali kako su neki prošli, ja sam zlatan. Hvataju nas, vezice na ruke, ja kažem ništa nisam uradio, njih to ne zanima, uvlače nas unutra. Razumem da je to njima naređeno, uvode nas u garažu, proživeli smo isto, bili smo samo na različitim krajevima te garaže”, kaže on.

I Zdravković navodi da su bili na podu.

“Da gledamo dole, ne smemo da mrdnemo glavu slučajno da ne bi videli nešto što je nelegalno, odmah su telefone slomili, neki je slomljen pendrekom, Nikolinin rukom, a moj nogom uza zid”, kaže on i navodi da je to bilo “traumatično iskustvo”. Istakao je “neustrašivost koju je koleginica pokazala”.

Student fizike Dušan Cvetković, koji je priveden posle protesta u četvrtak, rekao je da mu je jedan od policajaca pretio da će ga “upucati u glavu”.

“Bio sam priveden nešto kasnije. Bio sam na Slaviji, posle intervencije policije, kad su se kordoni raščistili, stajao sam sa mlađim bratom i njegovim drugom, pričali smo, najednom su dojurila kola sa rotacijom, iza njih nemarkirana policijska kola. Moj brat i njegov drug bili su pametniji, pobegli su, ja sam bio mlad i glup i mislio sam da mi neće ništa jer ne radim ništa, stojim mirno i gledam u telefon”, kaže on.

Dodaje da ga je “jedan visok mlađi policajac, sa značkom ispod majice, podigao i bacio na beton”: “Dotrčalo je još petoro, krenuli su da me gaze, da mi gaze glavu o beton, čista ona fašistička čizma. Hteo sam da zadržim telefon, da imam neki kontakt sa spoljnim svetom, šutirali su mi ruku, telefon sam ispustio, uzeli su mi telefon”, kaže Cvetković.

Bila je to ista jedinica sa kojom su kontakt imali i studenti FPN Nikolina Sinđelić i Stevan Zdravković.

“Na kraju sam i ja imao iskustvo sa Markom Kričkom, mladiće koji su me priveli nisam odmah povezao sa njim. Jedan me je pitao je l’ ćeš ti da rušiš državu, a drugi je držao ruke na glavi, jedva je suzdržavao bes, izjavio je ‘upucaću te u glavu’, tu sam se već malo uplašio. Kad smo išli ka toj garaži, podrumu, stali smo pored lica koje ću posle prepoznati kao Krička, čovek paradira značku oko sebe, ne znajući ko je on, na njega sam apelovao, pogledajte šta vam rade kolege, vi imate značku, molim vas – kažite gde me vode. Doveli su me do Vlade, izvukli iz kola, svima sam apelovao, vidite šta vam rade kolege”, kaže on.

Navodi i da su ga “ubacili u podrum sa licem dole, sa nekolicinom studenata koji su imali ruke iza leđa”: “Dosta sam pričao, možda su mi zato stavili lisice. Prepoznao sam po čizmama jednog koji me je prebio – drao sam se, ovaj me je prebio – pitao me je hoćeš da te prebijem i sad, rekao sam ‘ne, hvala’. Tu smo proveli dva sata, ostale su, kad je većina otišla, tri osobe – jedna žena i dva muškarca. U ovim situacijama se uhvatimo za najmanju kap ljubaznosti koju nam neko pruži, pravili su se fini, nudili nam vodu, šalili se, ne verujem da su prikladne šale, ta maska se jako brzo skine. Kada je Nikolina pričala tom čoveku da su joj pretili silovanjem, nazivali je kurvom, pretili drugim grotesknim delima, taj čovek se smeškao i kolutao očima, apelovala je i na ženu sa značkom, i ona se smeškala, pričao sam sa tom ženom, ona je rekla, ma sigurno ste ih provocirali, rekao sam da sam stajao mirno, ona je odgovorila – ‘e, pa…’,” priča on.

Dalje navodi da je, kad je došla marica, “intimnije upoznao Marka Krička”.

“Prišao mi je, pitao me šta radim na protestu, odgovorio sam ‘građansko pravo’, nije mu se svideo taj odgovor, lupio mi je šamar, on i još jedan bez značke su me vukli iza ćoška i sve vreme mi lupali šamare prilično jako”, navodi on. “U Majke Jevrosime su bili divni u poređenju sa ovima koji su bili u garaži Vlade. Kad se pojavi Kričak, ovi drugi policajci ne smeju da šušnu, oni se plaše njega, zamislite kako je onda nama”, kaže on.

I STRANI DRŽAVLJANI ZAVRŠILI U GARAŽI VLADE SRBIJE

“U zgradi u Nemanjinoj vladala je divljačka atmosfera. Policajci su vikali, bila je tu devojka kojoj je, kako mi je rekao moj prijatelj, bilo prećeno da će biti silovana pred svima. Da je neko to uradio mojoj sestri, ne znam šta bih učinio. Onda bi sva pravila prestala da važe”, priča za nedeljnik “Radar” Alesio Laterza, italijanski IT stručnjak, koji već tri godine živi i radi u Beogradu.

Laterzu je prošlog četvrtka, dok se vraćao kući sa prijateljem i kolegom, JZO oko ponoći uhapsio na ulici, u blizini Hrama Svetog Save, i odveo u sada već zloglasnu garažu Vlade Srbije, gde je kao i desetine, mahom mlađih Beograđana, doživeo torturu.

Laterza je posle otmice na ulici većinu vremena bio zatočen bez vode i hrane, kazao je za “Radar”. Niko mu nije objasnio zbog čega je uhapšen niti mu je bilo dozvoljeno da kontaktira ambasadu, niti advokata. Kada je policajcima rekao da je to njegovo pravo, rečeno mu je da to što mu se događa nije američki film.

“Hodao sam sa svojim srpskim prijateljem i kolegom, vraćajući se kući posle bioskopa, i uhapšeni smo obojica na istom mestu u isto vreme. Bio sam izgleda na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Kada smo prelazili preko Slavije i kretali se prema Hramu Svetog Save, policija je jurišala na ljude, zatvarajući taj deo grada. Išli smo kroz park pokušavajući da zaobiđemo glavno dešavanje, jer je situacija bila veoma napeta. Nismo shvatili da je policija bila tu parkirana kako bi hvatala ljude koji protestuju i verovatno sam bio prvi koga su uhapsili u toj akciji. Istrčali su iz automobila i krenuli prema nama. Video sam da je jedan od policajaca bio spreman da me tuče odmah. Vikao sam da se ne opirem i ne nameravam da bežim, a onda su me vezali i kolima odvezli u zgradu (garažu) u Nemanjinoj ulici. Bila je tu devojka kojoj je, kako mi je rekao moj prijatelj, bilo prećeno da će biti silovana pred svima. To me je jako pogodilo, jer su takve stvari zaista nedopustive i nezamislive. Jedan policajac je vikao na mene i govorio da držim glavu dole”, priča Laterza.

OSVETNIČKA PORNOGRAFIJA KAO NASTAVAK POLICIJSKE TORTURE

Samo nekoliko sati pošto se izvukla iz garaže Vlade i policijske stanice, Nikolina je za medije ispričala šta joj se dogodilo. Ubrzo su društvenim mrežama krenule da kruže fotografije kojima su režimski botovi, ali i bivša državna sekretarka MUP Srbije, pokušali da je diskredituju.

Studenti u blokadi objavili su saopštenje u kom navode da su, nakon što je njihova koleginica Nikolina javno progovorila o policijskom nasilju Marka Krička, na društvenim mrežama osvanule intimne fotografije.

“Distribuciju ovih fotografija pokrenula je Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka MUP-a”, navode. Ističe se da je “u momentu nastajanja fotografija, Nikolina bila maloletna. Osoba kojoj su prvobitno bile poverene zloupotrebila je njeno poverenje i delila ih je dalje. Ovo je klasičan i strašan primer osvetničke pornografije – zloupotrebe intime žene da bi se pokazala moć i kontrola, pet godina nakon već pretrpljene traume”, napisali su u objavi.

Ističe se i da ovo nije prvi put da se ove fotografije dele. “Zbog svog aktivizma protiv režima, koleginica je već preživljavala retraumatizaciju deljenjem ovih istih fotografija, sa ciljem da bude zastrašena. Ni tada nije poklekla – neće ni sada”, naveli su.”Prvo su je šamarali, udarali i pretili silovanjem. Sada koriste osvetničku pornografiju da bi je ponovo napali”.

U objavi su poručili da “Nikolina nema čega da se stidi. Sramota je na onima koji su odlučili da privatne slike upotrebe kao oružje.”

Poručili su i da “Nikolina nije simbol njihove moći – ona je dokaz njihove nemoći”.

“Zato što ne mogu da je ućutkaju, pokušavaju da je slome. Zato što nisu uspeli da je zastraše, pokušavaju da je ponize. Ali ne uspevaju. Njihovo nasilje ne govori ništa o njoj, govori sve o njima. Nasilnici su razotkriveni. Nasilnici su ti koji su bez dostojanstva”, napisali su u objavi.

“NIKOLINA SVI SMO, UPLAŠENI NISMO”

foto: mup

U Beogradu su se građani okupili ispred sedišta JZO, a potom i ispred Vlade, u znak podrške studentkinji FPN Nikolini Sinđelić.

Protest su organizovale žene zbora beogradskog naselja Cerak. Studentkinja Sinđelić je za agenciju Beta rekla da je spremna da ide van granica Srbije sa procesom protiv Krička i da će dati sve od sebe da se to ne dogodi više nikome.

“Nisu još podnete krivične prijave pošto i dalje traju veštačenja i pregledi koji nisu završeni, potrebno je još nekoliko dana da se sve odradi”, kazala je ona.

Advokatski tim koji će zastupati studentkinju FPN prikuplja elemente za podizanje krivične prijave protiv komandanta JZO i drugih pripadnika te jedinice.

Okupljeni su sa Mostarske petlje otišli do zgrade JZO, ali od pripadnica te jedinice koje su štititli ulaz nisu mogli dalje. Policajke u uniformama, nekoliko njih, postavljene su da spuštene glave i snažno stisnutih usana čuvaju ulaz u ozloglašenu jedinicu.

Protest je nastavljen ispred zgrade Vlade Srbije, gde je održano 16 minuta tišine za nastradale u padu nadstrešnice, a zatim su predstavnici građana predali i zvaničan zahtev za smenu komandanta JZO.

Okupljeni su na protestu nosili transparente “Ko nas štiti od policije”, “Nasilje nad ženama je zločin države”, “Neka gori ženski bes”, “Ženama je mesto u revoluciji”, a na čelu kolone bio je natpis “Nikolina svi smo, uplašeni nismo”.

U vreme kada ovaj tekst odlazi u štampariju (utorak uveče) slični protesti najavljuju se širom Srbije.