Sve što treba da znate o policiji na protestima

U Srbiji je policija politizovana i kriminalizovana. I to je nešto na čemu je ovaj režim predano radio, a to će biti teško nasleđe kome god i kada god dođe na vlast posle naprednjaka. Naime, za 13 godina u MUP su urađene brojne smene, prevremena penzionisanja, sistematizacije, tzv. karijerna napredovanja. Istovremeno su dovođene hiljade i hiljade novih ljudi, obično posle kratkih obuka i primanja “preko veze”.

Već je javna tajna da na nekim rukovodećim mestima rade ljudi kojima su tajne službe brisale dosijee pre prijema u policiju, brojni rukovodioci imaju kupljene diplome, a neke su direktno najopasniji kriminalci postavljali na najbitnije pozicije i oni vode odrede za progon kako studenata i građana, opozicije, tako i za “čišćenje” MUP od poštenih pripadnika policije. Gotovo sve što je u srpskoj policiji radilo “u ime naroda” a ne “u ime partije” u međuvremenu je hapšeno, satanizovano, prevremeno ili redovno penzionisano ili raspoređeno na neka mesta koordinatora, na kojima i ne znaju tačna zaduženja – ugurani su u skučene kancelarije, neretko i bez kompjutera, pa čak i stolice.

Nekada najiskusnije inspektore za ubistva, bez mrlje u karijeri, sada možete pronaći u vatrogasnim stanicama… Oni koji se razumeju u policijski posao i koji ne bi prihvatili naređenja mimo zakona godinama kao senke lutaju po memljivim hodnicima MUP, a na ulicu se izvode partijski pouzdani ili oni od kojih se očekuje da to budu ukoliko ne žele da im režim zagorča život. Ako je nekome i teško palo da lomi lobanje, lica, rebra i proliva krv sopstvenog naroda, taj je već uzeo bolovanje i traži način da izbegne povratak na posao u skorije vreme.

Naređenja na terenu izdaju policajci u uskim pantalonama, patikama od hiljadu evra, policajke sa profilima na Instagramu koje pored slika iz neke državne ustanove sa premijerom ili nekim ministrom imaju i fotografiju iz spa centra, sa plaže u Dubaiju i zadnjice u kupaćem u gro planu. Iz kancelarija, uvaljeni u kožne fotelje, svime rukovode načelnici sa stanovima na Dedinju vrednim po nekoliko miliona evra, kao i oni koji sve “slobodno vreme” troše na zidanje zgrada, otvaranje kafića i splavova ili držanje privatnih firmi za obezbeđenje.

Ko se nada da će policija preći na stranu naroda iz osećaja pravde, taj onda ne poznaje aktuelnu krvnu sliku MUP. Kriminalizovani i partijski kadar može samo da, ako se baš zakuva, izda režim, i to da bi spasao sopstvenu kožu, i to tek kad dogovori dobru cenu za nju.

foto: marko đoković / tanjug

I SA ŠTITOM I SA PENDREKOM SLUŽE PARTIJI

Nečinjenjem prema sumnjivim likovima i brutalnim činjenjem prema studentima i građanima koji samo traže izbore srpska policija je posle tamnih devedesetih opet dospela na mračnu listu. Ako bi neko od stranih državljana čitao ovaj tekst, važno je posle svega napomenuti da je Srbija država koja se predstavlja demokratskom i kojoj je cilj da postane članica Evropske unije.

Beogradski policajci mesecima stoje mirno, gotovo zastrašeno, pred šatorima u Pionirskom parku. Oko njih šetaju nabildovani tipovi u fantomkama, prete, kidišu i napadaju svakog građanina koji bi da priđe nekada jednom od najposećenijih parkova prestonice.

U Srbiji je generalno dozvoljeno nošenje fantomke, osim na sportskim događajima. Ne postoji zakon koji bi zabranjivao nošenje fantomke u drugim situacijama, poput javnog prevoza ili u kafićima.

Međutim, nije dozvoljeno da maskirani sumnjivci napadaju i prete kome stignu – studentima, prolaznicima, novinarima, pa i narodnim poslanicima opozicije, a da policajci u uniformama samo okrenu glavu.

U Pionirskom parku navodno su smešteni protivnici protesta koji se predstavljaju kao “Studenti koji hoće da uče”. Međutim, viđano je kako se iz tih šatora pomaljaju i glave prekaljenih kriminalaca i plaćenika poznatijih kao “psi rata”. Više puta je policiji prijavljivano da se u šatorima nalazi brojno vatreno oružje, arsenali dugih i kratkih cevi, kanistri sa suzavcima i gas maske, i to u rukama huligana i onih sa debelim dosijeima…

Predstavnici reda i zakona nikada nisu izvršili pretres. Vrh beogradske policije ćuti i krije se iza komandi iz sfere nenadležnih dok im se pred očima, tokom protesta u martu, odvijao i tzv. “Sajam klanova”.

foto: mlv / vreme

KO KOME NAREĐUJE U SRBIJI POD FANTOMKAMA?

I tako, igre nerava traju li traju, a građani se pitaju: Da li se policija plaši? Ne mrda? Ćute li zato što su na strani vlasti ili su naklonjeniji studentima?

Pitanja je bezbroj, a odgovor jedan – oni reaguju na komandu. Kakvo im je naređenje takvo im je i izvršenje… A izvršenja su se pokazala kao brutalna i nemilosrdna prema mladima, starima, devojkama, ženama, pa i deci.

Kad obuku oklope i kacige, uzmu pendrek i plastični štit, tada su tu da razbiju demonstracije, obično prvo upozorenjima, a s obzirom na to da se tako opremljeni teško kreću, pokušaće da obave posao uz što manju primenu sile.

Za defanzivu je predviđena specijalistička četa, imaju crne majice, pod njima obično pancir i nose metalni štit. Sa tako malo opreme gipki su i tu su da biju.

Inače i policajcima je dozvoljeno da nose fantomke, ako procene da su tako bezbedniji na terenu. Nije dozvoljeno da se ne predstave i ne legitimišu, što je bio čest slučaj prethodnih dana.

Načelnici policijskih stanica, načelnik i inspektori Odeljenja za javni red i mir, saobraćajni policajci, komadant policijske brigade, Interventna jedinice policije (IJP), svi oni odgovaraju načelniku Policijske uprave za grad Beograd Veselinu Miliću. I svaki grad u Srbiji ima svog načelnika Policijske uprave i hijerarhija je ista.

Kad je reč o Jedinici za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO) i Žandarmeriji, čiji je rad takođe veoma zapažen u javnosti, ali ne po dobru, oni odgovaraju direktoru policije.

Sektor unutrašnje kontrole (SUK) polaže račune direktoru i ministru policije. Trebalo bi da prate i istražuju ispravnost rada drugih policajaca. Apsurdno, ali čak su i oni učestvovali u hapšenjima i sukobljavali se sa građanima na Vračaru, koji su ih smatrali kidnaperima s obzirom na to da nikakva vidna policijska obeležja nisu imali.

U razgovoru za “Vreme” jedan od inspektora Sektora unutrašnje kontrole MUP Srbije rekao nam je (pod uslovom da ostane neimenovan): “Mi smo u civilu mesecima na ulici i posmatramo kolege u uniformama. Ali ne da bismo nadzirali njihov profesionalizam, već da bismo zabeležili koliko su odani vladajućoj partiji, pošto partija upravlja policijskom silom. To što oni do sada nisu pružali otpor, čak i ako su nekada bili provocirani, kada po ‘Ćacilendu’ pored njih šetaju sa motkama ili ih pobunjeni građani, recimo, gađaju jajima, to je samo zato što nisu imali komandu da dejstvuju. Da su odreagovali suprotno taktici osmišljenoj negde u političkom vrhu, odgovarali bi zato što su se oglušili o naređenje. Kada dobiju naredbu da rasturaju okupljene, onda, takođe zbog političkog pritiska, koliko god da su brutalni, ne odgovaraju za prekomernu upotrebu sile. Sve se zataškava. Setite se našeg kolege u civilu Lazara Bačića, kom su žandarmi povredili oko kod RTS. Kad u javnosti nije prošao spin da su ga povredili studenti, slučaj je stavljen u fioku,” kaže sagovornik za “Vreme”.

Elegično je, ali netačno zvučao govor jedne opozicionarke koja se kao pukovnica u penziji ovih dana obratila policajcima na ulici, rekavši im da će ih starešine, ako upotrebe prekomernu silu, “pustiti niz vodu” i kazniti. Međutim, ni izdaleka nije tako. Praksa poslednjih godina pokazuje da se policijska brutalnost miljenika vlasti nagrađuje. Primera ima širom Srbije. Na primer, brojni ekološki aktivisti u istočnoj Srbiji prebijani su i nikada nisu saznali ni identitete svojih mučitelja, a pretučene studente koji završe od udaraca na hirurškom stolu, posle operacije vezuju lisicama za krevet.

Upravo je zbog policijske brutalnosti veliki broj građana posumnjao da se ispod uniformi kriju kriminalci. Međutim sagovornik “Vremena” kaže da to nije slučaj.

“Kriminalcima sa dosijeom u sistemu i koji sarađuju sa BIA obično se daju značke bezbednosnih službi, ali da bi se zaštitili od ispravnih policajaca. Kad imate izuzetno kriminalizovan policijski kadar, kao što je slučaj u Srbiji, više nema potrebe da se za rasturanje demonstracija koristi iko ko već nije u zvaničnom policijskom sistemu. Mnoge građane su, kako sam video po komentarima na društvenim mrežama, zbunile brojne tetovaže na policajcima. Neki su ih prikrivali tkaninama, pa se dodatno posumnjalo da je reč o nekim prepoznatljivim tetovažama kriminalnih klanova. Istina je da se u policiju primaju i tetovirani, nije im zabranjeno da imaju i po više tetovaža, ali pravilnik predviđa da one budu diskretno pokrivene garderobom. Velika je vrućina, mnogi rade prekovremeno i onda su na terenu bili i u kratkim rukavima. Oni koji su pokrivali tetovaže zapravo su samo pokušali da kako-tako ispoštuju pravilnik o policijskom izgledu, a ne identitet. Sada su dozvoljene i brade, uredne u volumenu lica, za legitimacije je i dalje bolje da imaju obrijano lice, eventualno brkove,” zaključuje pripadnik SUK.

PRED SUDOM JAVNOSTI

foto: društvene mreže

Kad izostaje pravosudna pravda, javnost je jedino što može da koriguje zapise za istoriju. Tako sada cela Srbija zna ko je izvodio najbrutalnija hapšenja tokom dosadašnjih protesta.

Posebno se istakla Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO), koju predvodi Marko Kričak.

Njega je na tu funkciju postavio bivši ministar policije Bratislav Gašić. Kričak dolazi iz policijske porodice, u kojoj je otac bio policajac i načelnik Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije. Tabloidi su navodili i da je pre policije radio u BIA, a pre toga u jednoj lizing kući kao prodavac, ali je ta informacija demantovana.

Za Krička je opozicioni narodni poslanik Miroslav Aleksić izjavio da je blizak prijatelj Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, a građani su imali prilike da ga vide i ovih dana na blokadama. Snimak kako nogom sklanja drvene palete na jednoj od blokada objavila je na svom Iks nalogu Ana Gođevac, potpredsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde, uz pitanje: “Da li je ovo Marko Kričak na novom zadatku?”.

Biviši načelnik Odeljenja za borbu protiv droga Slobodan Milenković i njegov šef operative inspektor Dušan Milenković, policajci koji su otkrili “Jovanjicu”, prema optužnici najveću fabriku skanka u Evropi i uhapsili Predraga Koluviju, u više navrata su apelovali na nadležne institucije da postoje saznanja da je za njihovo ubistvo već plaćeno milion evra. Iz MUP su im ponudili da ih čuvaju pripadnici JZO, ali su Milenković i Mitić to odbili, te su im dodeljeni pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice.

Na portalu Nova nedavno je osvanuo snimak kako jedna policajka sa kolegama kod Pravnog fakulteta muči studentkinju i čupa joj kosu, pokušavajući da joj podigne glavu i da tako uradi prepoznavanje lica telefonom. Nejasno je da li su pokušali da joj bez naloga suda otključaju telefon ili su je fotografisali. Prema rečima izvora “Vremena”, policajka koja čupa studentkinju je Tanja D, koja u JZO radi kao disciplinski sudija i odmerava rad kolega.

Opozicioni poslanici Miroslav Aleksić i Zdravko Ponoš su na svojim X nalozima objavili niz fotografija i snimaka pripadnika JZO kako odvlače građane. Među njima su Marko Zafirović, poznatiji kao Marko Miš, koji je sa kolegama kod Hrama Sv. Save u auto bez registarskih oznaka ubacio jednog mladića.

Saobraćajni propisi ne prepoznaju opravdanje da neko vozi auto bez registarskih oznaka, pa čak i ako je policajac.

Mihajla Maletića, odbornika Narodnog pokreta Srbije (NPS) sa Starog Grada, uhapsio je izraženo tetovirani pripadnik JZO Milan Vuković, zvani Baka.

Građane je hapsio i instruktor u odeljenju za obuke JZO Nenad Obradović, zvani Mrča, čija je supruga suvlasnik agencije za obezbeđenja “Astra security”.

Sve ove objave bile su propraćene brojnim uvredama i napadima botova, koji se bune zbog otkrivanja identiteta pripadnika policije koji hapse studente i građane.

Oni koji su na blokadama i protestima odgovaraju: “Ako rade po zakonu i ako služe narodu a ne samo režimu, zašto je sporno da svi otkriju svoje identitete i imovinu?”

Scena koja je možda najbolje prikazala odnos policije i građana na blokadama zbila se ovih dana u Zemunu. Naime, čuveni glumac Dragan Gagi Jovanović bio je na blokadi u Zemunu i pregovarao je i sa policijom.

Policajac: Samo nemojte da blokirate put…

Građanin: Kako park nije slobodan, ni ulica neće biti slobodna. Ne možeš selektivno da čistiš… Idi počisti Pionirski park pa dođi ovde. Ne možeš selektivno da čistiš, ko ti je naredio…

Gagi: Vi ako ćete da bijete, budite nežni, šta da vam kažem… Ali ovo je vaš narod, ja ne znam da li imate drugi narod…