Srbi i Albanci protiv otrova

„Ako treba, mi ćemo ginemo, ali nema života bez Lepenca“, uzvikuju u glas desetak okupljenih Srba i Albanaca ispod šljive u Donjoj Bitinji, kod Štrpca. Sede na daskama postavljenim na cigle, kod prodavnice, i dogovaraju se o sledećem potezu u borbi protiv izgradnje mini hidro električnih centrala (MHE) na teritoriji opštine.

U podnožju šarskog vrha Ljuboten (2.498 m), u severoistočnom delu Šar-planine, na granici sa Severnom Makedonijom, kao i na suprotnoj strani Kosova, dižu se građanske bune u cilju očuvanja vitalnih interesa jer sumnjivi „investitori“ uništavaju mogućnost opstanka u postojećem prirodnom okruženju, sa blagoslovom vlasti.

DON BRACA

Opština Štrpce, jedna od deset gde su Srbi većina na Kosovu (9000 od 13.000 stanovnika), zahvata ceo sliv reke Lepenac i obuhvata teritoriju od šesnaest sela zelene plodne Sirinićke župe. Epidemija izgradnje MHE zahvatila je ovaj deo Kosova pre četiri godine, kao i ceo prostor Balkana, gde se planira izgradnja više od 2700 MHE, a 1000 je već u funkciji. Dozvolu za izgradnju pet MHE Matkos grupi iz Prištine 2013. godine dalo je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, a neophodnu saglasnost predsednik opštine Bratislav Nikolić, pripadnik Srpske liste i poverenik Srpske napredne stranke (SNS) u Štrpcu, zvani „Don Braca“. Prebogat, strah i trepet, čiji je rođeni brat donedavno bio savetnik predsednika Kosova Hašima Tačija. Po rečima izvora koji želi da ostane anoniman, zaradio je velike sume novca od prodaje dozvola za izgradnju albanskih kuća na Brezovici u vikend zoni, te izgradio velelepnu kuću. Saglasnost Matkos grupi nije sam potpisao, već je bio oprezan i zadužio direktora odeljenja za građevinsko zemljište i predsednika Skupštine opštine da potpišu „za“. Otvorene javne debate za izgradnju MHE nije bilo. Ali prikupljeno je 3000 potpisa za obustavu radova, sa argumentacijom da je u pitanju izvor pijaće vode, kao i vode za stoku i poljoprivredu, te da se narušava jedinstven ekosistem u neposrednoj blizini Nacionalnog parka Šar-planina.

ROSU ČUVA BAGERE

Većina Srba zavisi od primanja iz Beograda. Ucenjeni, između dve vatre, na desetine, nekad i stotine, pored potpisivanja peticije usuđuju se da izađu na majdan i usprotive se izgradnji MHE, zajedno sa komšijama Albancima. Poslednih šest meseci protesti su se intenzivirali. Maja meseca ove godine uspeli su da izdejstvuju sklanjanje bagera pošto je usled radova došlo do zamućivanja vode za piće u rezervoaru. Međutim, pripadnici specijalnih kosovskih jedinica ROSU intervenisali su i palicama i suzavcima neutralisali meštane koji su pokušavali da zaustave mašine da ponovo kopaju ka mestu Obereke i probili kordon policije ispred bagera. Ne zna se ko je pozvao ROSU. Dvadesetak meštana je privedeno kada je došlo do sukoba s policijom. Jedan od njih, Radojica Icko Mrđinac, bivši finansijski inspektor, smatra da je u pitanju dogovor između albanskih i srpskih interesnih grupa. Verovatno zato što to javno govori, spaljeni su mu u sred noći molotovljevim koktelima traktor, auto, kosilice, bačve… „Opština je uzela reket od Matkosa, obustavili bi oni radove, ali neće da vrate pare. To je problem“, kaže on i dodaje: „Ovo je najveći pritisak ikada na srpski narod, gore je od rata, a rukovodstvo Štrpca učestvuje u tome jer ih Vučić štiti, hoće da se iselimo odavde.“

za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

Avdih Tahiri bio je u zatvoru dvanaest sati u Uroševcu sa četvoricom Srba zbog remećenja javnog reda i mira i dobio batine od privatnog obezbeđenja Matkosa. U razgovoru ispod šljive u Donjoj Bitinji priča: „Komandir Uroševca mi je rekao da će doći 8000 policajaca ako treba, ali će se MHE izgraditi. Dodao je da će Srbe iseliti, a da se mi Albanci ne mešamo.“ Ali neće baš svi Srbi da se sele. Naime, 127 vlasnika je potpisalo da neće da proda zemlju Matkos grupi. Neki, kao Marko Zdravković, čak imaju planove da se bave turizmom kod Obereke. Pored rečice Kaluđerke koja se uliva u Lepenac, na mestu gde su bile porodične pojate (zgrada u kojoj se u donjem zidanom delu nalazi krupna stoka i sitna marva, a iznad čuva seno), sagradio je osam drvenih kućica, idealno uklopljenih u veličanstveni ambijent. „Imao sam ideju da gosti dolaze zbog prirode, cvrkuta ptica i žubora vode. Sada su cevi postavljene pored reke; hoće da izrovare korito da ih postave i da nam progutaju vodu. Naravno da mi gosti neće doći da slušaju građevinske mašine i sukobe nas meštana sa investitorom i policijom, niti bi uživali pored presušene reke. Umesto da nam naprave kanalizaciju, sistem navodnjavanja, podstaknu turizam i poljoprivredu, uzimaju nam vodu“, kaže on, u neverici šta mu se dešava.

za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

REKE VAM NE DAMO

Uprkos svemu, početkom jula, kod Donje Bitinje, Srbi i Albanci su sa porodicama i decom jedni pored drugih blokirali glavni put na sat sa dvojezičnim natpisima „Reke vam ne damo“. „Tražili smo sastanak sa predsednikom opštine da ukažemo na negativne posledice i iskažemo argumente, ali neće da nas primi. Tražili smo i vanrednu sednicu, nije dao. Zato sada protestujemo i blokiramo puteve“, objašnjava Ratko Staletović. Gazmend Fetahu dodaje: „Ne bavimo se time šta je bilo za vreme rata. Mi za to nismo krivi. Gledamo naš zajednički interes. Ranije smo živeli od stočarstva, sad od malina. Skupa imamo 120 hektara, jednostavno nam treba voda, a ako izgrade MHE i stave Lepenac u cevi od 2 metra prečnika, ništa neće ostati za nas. Već su nam razorili šumu i prirodu, više od šest kilometara rečnog korita je mrtvo, bio je takav pomor riba da je smrdelo na kilometre kada su pustili prvu MHE u funkciju, nema više pastrmke.“

Nakon poslednjeg protesta ispred opštine, 16. jula, zamenik Ivica Tanasijević primio je Dobrivoja Stevanovića i Avnija Tahirija i obećao da će poslati inspekciju. „Nakon dva dana, inspektori su izašli na teren pa pobegli, a bageri nastavili da rade bez dozvole“, kaže Nenad Redžić, elektroinženjer, bivši profesor u školi u Štrpcu.

Ohrabrenje je stiglo 18. jula od ombudsmana Kosova Hilmija Jašarija, a na osnovu „navoda podnosilaca žalbe i ostalih informacija kojima raspolaže“. Naime, izdat je zahtev upućen Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja da obustavi aktivnosti hidroelektrana u Dečanima i Štrpcu, „imajući u vidu da situacija može da ima nepopravljive posledice za životnu sredinu“. Ombudsman smatra da „funkcionisanje hidroelektrana prate mnoge nejasnoće, bilo u smislu nedostatka transparentnosti odgovornih institucija za zakonitost funkcionisanja, bilo u smislu nedostataka koji se odnose na proces učešća javnosti u odlučivanju“. Dok se čeka odgovor Ministarstva, uprkos upozorenju policije da će biti uhapšen ko god pokušava da obustavi radove, meštani nisu odustali od još jednog protesta ispred opštine 22. jula, a razmatra se radikalizacija, to jest blokade puteva.

NA DRUGOJ STRANI OTPAD

Na drugom kraju Kosova, u okolini Peći, između sela Goraždevac i Počešće, srpske i albanske zajednice bore se, takođe zajedničkim snagama, za očuvanje svoje životne sredine, ovog puta protiv odlaganja toksičkog otpada. Otkako je vlasnik firme Swiss Shalla, povratnik iz dijaspore, počeo da dovodi šlepere hemijskog otpada iz kombinata kože i obuće u skladište podignuto između dva sela krajem maja, organizovano je desetak protesta, uprkos pritiscima da se od toga odustane. „Donose nam otrov u pratnji vatrogasaca, Kosovskih bezbednosnih snaga, Kosovske policije i KFOR-a. Uveravaju nas da je bezbedno jer je spakovan u trodupla burad, ali neće da nam kažu od čega se sastoji. Nećemo ga, hoćemo da nam deca odrastaju u zdravom okruženju“, objašnjava Nikol Krasnići dok sedi pored Nenada Bukumirića u hladu pustog i vrelog trga Goraždevca, kod improvizovane birtije.

U ovom delu Kosova bili su najsuroviji sukobi između srpskih vojnih, policijskih i paravojnih snaga sa OVK tokom 90-ih, kao i velika stradanja Srba posle NATO intervencije i tokom 2000-ih. Od 38.000 Srba koji su nekada živeli na teritoriji opštine Peć, od kojih polovina u samom gradu, ostalo je oko 1000, a manje od deset u gradu. I pored toga što je zajednički život i dalje tabu, a povratak Srba slab, meštani Goraždevca, Počešća, Milovanca, Vragovca, Krstovca i Babića udružili su se i formirali Komitet za borbu protiv deponovanja toksičnog otpada. Taj komitet čini pet Albanaca i dvojica Srba. „Prvo je 600 meštana potpisalo peticiju, pa smo se žalili gradonačelniku Peći, pa Ministarstvu životne sredine, koje je izdalo preduzeću Shalla rešenje, ali za drugi broj katastarske parcele“, objašnjava Miloš Dimitrijević, predsednik opštine Goraždevac. „Pošto niko ne reaguje, a šleperi samo dovoze još buradi, protestujemo. Već 10 puta smo blokirali put kod skladišta, a imamo i zajedničke vožnje traktorima. Bićemo uporni“, dodaje Nikol Krasnići. „Sa albanskim komšijama smo vratili poverenje, kao i sa gradom Peć, koji nam pomaže više nego iko. Jedina dobra stvar je što nas je ovaj otrov ujedinio“, kaže Nenad Bukumirić. Na pitanje „Vremena“ šta sadrži otpad i zašto se ne slažu brojevi katastarskih parcela, Ministarstvo za zaštitu životne sredine još nije odgovorilo, a KFOR je potvrdio da je toksičan, smatrajući da je sada bezbedno upakovan.

Gradonačelnik Peći Gazmend Muhadžeri je primio komitet. „Nemamo ingerenciju. Uložili smo žalbu, istragu sada vodi policija i tužilaštvo, ali trenutno su svi na odmoru“, kaže on. Neugodno mu je, kao da se izvinjava, pa dodaje: „Znate, mi smo ovde u opoziciji.“ Naime, Gazmend Muhadžeri pripada LDK, stranci pokojnog Ibrahima Rugove. U kancelariji na zidu mu stoji slika Patrijaršije SPC, Džamije i Katoličke crkve. Odluke donosi Vlada Kosova sačinjena od pripadnika stranke Ramuša Haradinaja (AAK), Hašima Tačija (PDK) i Srpske liste, zapravo ogranka SNS na Kosovu.

ZAJEDNO SA ŠAPCEM

Verovatno je takav način razmišljanja Gazmenda Muhadžerija razlog što je prihvatio saradnju sa Šapcem, koji vodi gradonačelnik Nebojša Zelenović, takođe u opoziciji vladajućoj stranci predsednika Srbije Aleksandra Vučića – SNS. Ta saradnja podrazumeva pre svega rad na boljitku svakodnevnog života građana Goraždevca i okolnih sela, bez obzira na pripadnost, kroz razmenu uspešnog iskustva Šapca i okoline u uzgoju jagoda zahvaljujući dubinskim bunarima, i pomoć u plasmanu. Dva grada planiraju i bratimljenje.

Kao što se može očekivati, oba gradonačelnika smatraju se izdajnicima u većinskim redovima svojih zajednica, kao i građani koji zajednički protestuju protiv MHE ili toksičnog otpada. Postoje i pokušaji da se protesti politizuju. Tako su jedne beogradske dnevne novine objavile tekst u kome piše da Srbe pokušavaju da proteraju sa toksičnim otpadom, a nijednom rečju nisu pomenuli da protestuju zajedno sa albanskim komšijama. Isto tako se u redovima Srpske liste smatra da jagode nikako ne bi mogle da uspevaju na području Goraždevca, iako agronomi smatraju da je tlo baš potaman, s obzirom na podzemne vode.

Ostaje pitanje da li ovakvo dizanje glasa meštana za svoje vitalne interese, u ovom slučaju očuvanje prirodnih resursa, koji prevazilaze političku i nacionalnu pripadnost, mogu da uspeju bez umrežavanja, objedinjenja i logističke podrške jačih pokreta. Da li može da ih ponese i uzdigne talas lokalnih pokreta koji širom Balkana i Evrope gradi drugačiju vrstu politike, kao što su, na primer, inicijative poput „Pobunjenih gradova“? „Na Kosovu je građansko društvo mikroskopsko. Uglavnom se sastoji od nekolicine nevladinih organizacija i pojedinaca, ali pokreta za sada nema. Oni koji se ne prepoznaju u vladajućem sistemu za sada ostaju diskretni, ili su otišli, ili čekaju liberalizaciju viza da odu sa ovih prostora. Treba nam, pre svega, promena u političkim elitama i demokratizacija, jer sadašnji lideri Beograda i Prištine su učestvovali u ratovima 90-ih godina i svoju vlast hrane tenzijama, u sprezi sa interesnim grupama“, smatra Špetim Gaši, koji sa kolegama Isac Funda u Beogradu radi na neformalnoj komunikaciji srednjih nivoa političara iz Srbije i sa Kosova.

Stavovi izneti u članku ne predstavljaju nužno stavove Fondacije Hajnrih Bel.