Skupštinska matematika

Kada je, umesto za to nadležne predsednice Skupštine Srbije Nataše Mićić, u ponedeljak najavio održavanje sednice Parlamenta u drugoj polovini meseca, šef novoosnovanog poslaničkog kluba DOS – reforme Srbije Čedomir Jovanović ni na koji način nije nagovestio kojim predstavnicima kojih stranaka će pripasti čast da odblokiraju rad teoretski jedne od najznačajnijih institucija u zemlji.

Letošnje dosta originalno redefinisanje parlamenta rezultiralo je, naime, pojavom jednog broja duplih rezervacija za zakonom predviđenih 250 poslaničkih sedišta: prema računici potpredsednika vlade i lidera Reformista Vojvodine Miodraga Isakova, trenutno sebe kao poslanika doživljava oko 300 punoletnih građana Srbije, dok portparol Nove demokratije Dragana Jovanović tipuje na nešto manje okrugao broj – 280. Višak poslanika, koliki god da je, osnovni je razlog za to što parlament (u kome na usvajanje čeka više od 70 zakona) ne samo da nije radio tokom leta, iako je to već pomenuti Jovanović ranije najavljivao, već nije uspeo da se sastane ni 1. oktobra, kada, prema jos važećem Ustavu, počinje njegovo redovno jesenje zasedanje.

Da je spor oko mandata blokirao skupštinu, potvrdio je i potpredsednik Vlade Srbije i lider Demokratske alternative Nebojša Čović u radijskom gostovanju samo nekoliko sati pre nego što je Jovanović govorio o izvesnosti poslaničkog okupljanja do kraja meseca. Ne baš u skladu s novinskim špekulacijama o postojanju već sklopljenog dogovora između Đinđićevog DS-a i Koštiničinog DSS-a o povratku deesesovaca u skupštinu, Čović je prognozirao da će način na koji će čitava zbrka biti rešena zavisiti od rezultata predsedničkih izbora. Propustivši da precizira kakav bi rasplet parlamentarne krize mogao da prati koji od tri moguća ishoda izbora (pobeda jednog ili drugog kandidata ili neuspeh izbora), lider DA je ipak ocenio da bi najbolje bilo da se sukobljene strane posle izbora dogovore o oročenom (šest meseci) ispunjavanju nekoliko ključnih zadataka (usvajanje novog ustava Srbije, donošenje novih izbornih zakona) i sve to uz obavezan moratorijum na međusobne sukobe.

Nije u pitanju nikakav izolovan predlog: nekako sinhronizovano s odlukom stranaka dvaju potpredsednika Đinđićeve vlade – Čovićeve DA i Vojvođanskih reformista Miodraga Isakova, kao i Demokratskog centra Dragoljuba Mićunovića da izborno podrže Vojislava Koštunicu, predsednički kandidat koji se zalaže za obaranje vlade čiji ga potpredsednici podržavaju odustao je od dotadašnjeg upornog zalaganja za hitno raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora. Koštunica je desetak dana uoči prvog izbornog kruga došao do stava da je potrebno da aktuelni Parlament najpre usvoji novi ustav Srbije, za šta je potrebno oko pola godine, pa da se tek tada raspišu parlamentarni izbori. A Koštuničini novi partneri skladno tvrde da do donošenja novog ustava neće podržati obaranje vlade jer je njihov osnovni motiv za podršku kandidatu s kojim nemaju ideoloških sličnosti „podela vlasti“. Istovremeno, oni najavljuju formiranje novog stranačkog saveza koji bi se pred biračima oprobao na budućim parlamentarnim izborima, a u kome „vide“ još i Ljajićev SDP i neke druge stranke (verovatno i Novu demokratiju koja je odlučila da ne podrži nijednog predsedničkog kandidata, prema nekim verzijama, zato što je Koštunica odbio saradnju s tom strankom). Doprinos uverljivosti teorije o „dogovoru“ dao je i potpredsednik DS-a Zoran Živković izjavom da su parlamentarni izbori mogući nakon donošenja novog ustava. Živković, međutim, nije govorio o tajmingu usvajanja najvišeg pravnog akta, a njegov stranački šef nastavio je da objašnjava da bi parlamentarni izbori samo usporili neophodne reforme.

Iz izjava koje su pratile DS–DSS svađu oko OEBS-ovog stava o zameni republičkih poslanika mogao bi se nazreti neki drugi mogući pokušaj razrešenja krize parlamenta. Prvo je Zoran Živković protumačio da je OEBS zaključio da su mandati DSS-u oduzeti po zakonu, koji je problematičan pa ga treba promeniti, a onda je ministar pravde Vladan Batić dodao da novi zakon neće važiti retroaktivno. I još je iskoristio priliku da podseti da je lično njemu, po istom kriterijumu („prestanak članstva u stranci ili koaliciji na čijoj je listi izabran za poslanika“), a na zahtev DSS-a čiji je do tada bio član, maja 1997. oduzet poslanički mandat.

Da će i nakon odluke Čovića, Isakova i Dragoljuba Mićunovića da izborno podrže Vojislava Koštunicu grupacija okupljena oko premijera Đinđića pokušati da zadrži podršku poslaničke većine, bilo je jasno nakon Jovanovićevog promovisanja novog poslaničkog kluba DOS – reforme Srbije koji, prema njegovim rečima, okuplja čak 154 zastupnika narodne volje. Jovanovićeva računica deluje krajnje jednostavno: od prvobitnih DOS-ovih 176 poslaničkih mandata, Jovanović je oduzeo mandate DA, DC-a i RV-a i Nove Srbije gradonačelnika Čačka Velimira Ilića.

Tom prilikom, Jovanović je odlučio da u novi poslanički klub kojim, naravno, predsedava, vrati ranije izdvojene poslaničke klubove – Batićevu Demohrišćansku stranku Srbije (devet mandata), klub koji čine koalicija Vojvodina Dragana Veselinova i SPOT Momčila Trajkovića (pet mandata), Savez vojvođanskih Mađara Jožefa Kase (sedam poslanika), deo poslaničkog kluba koji su činili Reformisti Vojvodine i Sandžačka demokratska partija Rasima Ljajića (ukupno šest mandata, od kojih Ljajićevoj stranci pripadaju dva) i klub koji okuplja sedam poslanika članova Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i Lige za Šumadiju Branislava Kovačevića. Da sve bude zanimljivije, nakon Jovanovićevog obznanjivanja postojanja novog poslaničkog kluba DOS – reforme Srbije, Socijaldemokratska partija kojom predsedavaju Žarko Korać i Slobodan Orlić najavila je formiranje zasebnog poslaničkog kluba, a na skupštinskom veb-sajtu još uvek stoji spisak poslaničkih grupa na kome DOS-u pripada 91 mandat, Batić i ostali i dalje se vode kao članovi posebnih poslaničkih klubova, a tu je, makar na ekranu, i klub koji okuplja 36 poslanika Koštuničinog DSS-a.

Skupština, naime, još nije konstatovala prestanak mandata svih 45 poslanika DSS-a kako je u julu odlučio Administrativni odbor, uz obrazloženje da je DSS isključen iz DOS-a, na čijoj listi su isključeni poslanici izabrani. Skupština, međutim, nije konstatovala ni drugu (hronološki prvu) odluku Administrativnog odbora, donetu na istoj sednici, kojom je poništena prethodna odluka o oduzimanju mandata „nedisciplinovanim poslanicima“. Namera Administrativnog odbora bila je da „rehabilituje“ prvobitno isključene „neradnike“ iz redova stranaka lojalnih premijeru, a rezultat je postojanje nekoliko verzija sastava Skupštine: prema Jovanoviću, u parlamentu nema poslanika DSS-a, zvanični skupštinski sajt prebrojao je 36 pripadnika Koštuničine stranke (pridržavajući se prvobitne odluke Administrativnog odbora, čije poništenje parlament još nije konstatovao), a sam DSS tvrdi da svih 45 prvobitno izabranih poslanika stranke i dalje poseduje poslanički mandat.

Poučen primerom žalbe koalicije Zajedno na izbornu krađu s jeseni 1996, koja je rezultirala dolaskom OEBS-ovog predstavnika Felipea Gonsalesa u Beograd i potonjim Miloševićevim leks specijalisom kojim je izborna volja građana priznata, DSS se, zbog izbacivanja iz skupštine, osim Saveznom ustavnom sudu (čija se odluka, prema proceni DSS-a pozitivna za tu stranku, još očekuje), žalio i OEBS-u. Prema verziji koja se prepričava u delu stranaka članica DOS-a, OEBS-ova kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava iz Varšave (ODIHR) sačinila je pozamašan izveštaj u kome je odluka o oduzimanju DSS-ovih mandata oštro kritikovana. Izveštaj je, kaže ta priča, dopao u ruke jednom broju stranačkih lidera i predstavljao je glavni razlog za odluku Čovića, Isakova i Mićunovića da izborno podrže Koštunicu. Prema verziji koja, uprkos demantijima svih zainteresovanih strana i dalje opstaje, objavljivanje ODIHR-ovog izveštaja stopirano je kako ne bi uticalo na rezultat predsedničkih izbora. Verzija „dobro obaveštenih izvora“ ovde više nije potrebna – u prošli četvrtak oglasio se Miodrag Isakov tvrdeći da je OEBS već prihvatio žalbu DSS-a i da će nakon izbora zatražiti vraćanje poslaničkih mandata te stranke.

Usledila je razmena oštrih saopštenja na relaciji DS–DSS, a predstavnici OEBS-a prvo su se trudili da odbiju da komentarišu „navode iz štampe“. Hrair Balian, šef odseka za izborna pitanja ODIHR-a, podsetio je na ranije izneti stav da su propisi koji omogućavaju kontrolu poslaničkih mandata od strane partija i koalicija u suprotnosti s međunarodnim standardom definisanim konvencijom iz Kopenhagena (paragraf 7.9). Samo dan nakon što je Vojislav Koštunica na konferenciji za novinare ocenio da će „Skupština Srbije biti protresena nakon stava OEBS-a“ i dodao da „očekuje dosta brz odgovor OEBS-a“, na adresu potpredsednika DSS-a Dragana Maršićanina (kao i američkog i danskog ambasadora u Beogradu Vilijama Montgomerija i Rubena Madsona, OEBS-ovog predstavnika u Beogradu Marka Dejvidsona i Verene Tejlor, predstavnika Saveta Evrope) stiglo je pismo direktora ODIHR-a, ambasadora Gerarda Študmana, u kome se kaže da Maršićaninovo pismo od 26. septembra ne daje nikakve nove elemente zbog kojih bi trebalo revidirati već izrečeni stav OEBS-a o nesaglasnosti domaćeg zakonodavstva s konvencijom iz Kopenhagena (vidi prilog).

Sve i da je time otklonjena mogućnost da neki novi Gonsales sleti na Surčinski aerodrom i „ohrabri“ skupštinu da overi poslaničke legitimacije predstavnika DSS-a, to ne znači i da je Jovanovićeva ideja o 154 poslanika DOS-a sasvim ostvariva. Da bi se našla zamena za 45 prvobitnih poslanika DSS-a, neophodno bi bilo da se povuku ranije ostavke i odricanja od mandata (jedno je, recimo, i Đinđićevo) za šta je potrebno kreativno tumačenje propisa. Ali ni to ne bi bilo dovoljno jer je DOS od prvobitnih 57 „rezervnih poslanika“ (u parlament mogu ući samo ličnosti s izborne liste) već na različite načine „potrošio“ jedan broj kandidata – potrebno je, naime, bilo zameniti poslanike koji su isključeni zbog ranijih unutarstranačkih sukoba, ili su stupili na ambasadorske i konzulske funkcije, a bilo je i smrtnih slučajeva. Prema računici krajnje teškoj za prepričavanje, koja uzima u obzir poništavanje ostavki (čemu se Čović već usprotivio), ali i povlačenje jednog broja konzula i ambasadora, DOS bez reformisanja osnovnih matematičkih operacija nema načina da „namakne“ 13 poslanika kojima bi mogao zameniti najurene deesesovce.

Cinici (valjda su to još uvek samo cinični komentari, a ne i neki plan?) pominju i mogućnost ustupanja DSS-ovih mandata kandidatima s izborne liste neke opozicione stranke, a može se čuti i procena o planiranom pokušaju kupovine pojedinačnih poslaničkih glasova. Demanti zlobnih komentara mogao bi stići krajem oktobra kada bi, prema nezvaničnim informacijama, republički poslanici trebalo da se sastanu kako bi usvojili Ustavnu povelju redefinisane zajednice Srbije i Crne Gore.