Signal koji traje

Radio Beograd se oglasio mnogo pre televizije, davne 1924, istog dana kada je nastao i Radio Beč. Bila je to nova, deveta po redu, radio-stanica u Evropi. Budući da je toliko stariji od televizije, Radio Beograd je pretrpeo i mnogo radikalnije promene, ali na kraju možda ipak izgubio medijsku dominaciju. Međutim, čak i tako „manje vidljiv“, uspeo je da sačuva „kamen mudrosti“, koji bi se mogao definisati po uzoru na ono što teoretičar etra Nikola Maričić u knjizi Anatomija radija naziva primenjenom praksom koja se teško menja ako se jednom pokaže korisnom. Ta praksa, znači sledeće: „Novinari su pored pisanja morali da znaju da govore, muzičari su morali da znaju da sviraju, pevači da pevaju, a dramski umetnici da dobro odigraju svoje uloge. Režiseri su se bavili režijom.“

Osamdesete su u programskom smislu obeležile velike promene, kaže sagovornik „Vremena“ Đorđe Vlajić, glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda. „Stvorene su nove emisije, a neke od njih bile su jednake radijskoj produkciji u Evropi. Taj profesionalni standard uvek je bio prisutan.“

Za programe Radio Beograda (Prvi, Drugi, Treći, „dvestadvojka“, Stereorama, kao i Dramski program), na primer, uveliko je poznato da svi učesnici u produkciji kulturnih i umetničkih sadržaja po tradiciji imaju dobro obrazovanje, ili akademsko ili samouko. Novinari i gosti tih specijalizovanih programa najviše su dolazili sa univerziteta, akademija muzičkih umetnosti, srednjih muzičkih škola, fakulteta dramskih umetnosti, kulturno-umetničkih društava, a i samouki su retko propuštali neki vid stručnog usavršavanja. Na talasu te energije, a na samom početku osamdesetih, nastala je i jedinstvena, kultna, dnevna emisija o ozbiljnoj muzici „Susretanja“, koja je ove godine serijom koncerata obeležila svoj jubilej – punih 30 godina. „U vremenu kada trajanje nije vrlina“, kaže Vlajić, „a tradicija može da deluje anahrono, kada se prima kao neki zaostatak u vremenu i prostoru, mislim da je ovih 30 godina ‘Susretanja’ dokaz vrhunskog kvaliteta. Kroz nju je za ove tri decenije prošlo sve što nešto znači i što je vredno u svetu umetničke muzike. Tako i mnoge nove zvezde koje su zasijale u toj galaksiji, poput Aleksandra Madžara koji je kao mladi talenat započinjao svoju karijeru u ovoj emisiji.“

Novi val osamdesetih iznedrio je pored „Susretanja“, i mnoge druge emisije, a na poslednjem velikom talasu, pogotovo od 2000. naovamo, Radio Beograd se takođe menjao. Đorđe Vlajić koji se krajem prošle godine vratio u ovu kuću, koristeći svoja dugogodišnja iskustva kao stalni dopisnik BBC World servicea iz Beograda, takođe unosi novine kako bi ovaj radio približio javnim radio-servisima evropskih zemalja. „Gledajući program meni je, recimo, falio jak jutarnji dnevnik. Imali smo tada od devet do deset ujutro dečji program, program za mlade, i po mom mišljenju bilo je isuviše rano za takav program. Gledao sam kako da to bolje organizujem, jer po meni radijski prime time, udarno radijsko vreme, upravo je to – od devet sati ujutro do 12 ili 13 sati. U organizaciji sada koristimo i istraživanja, tako da pravce radijskog programa tražimo i na naučnoj, istraživačkoj osnovi, a ne samo na osnovu osećaja“, kaže Vlajić.

NOVA ŠEMA: Tako sadašnji prime time Prvog programa Radio Beograda započinje vestima u devet. „Puštamo i emisiju ‘Dogodilo se na današnji dan’ i podsećamo ljude na događaje koji su bili važni za civilizaciju. ‘Novinarenje’ je naziv za pregled svetske, regionalne i domaće štampe, odnosno medija.“ Uveden je i novi trosatni magazinski program „Talasanje“, ispunjen reportažama, uključenjima i prilozima informativnog tipa, zatim široko obrađenom temom dana, kao i uključenjima sa terena koja se mogu nadovezati na događaje s kojima je publika ranije bila upoznata. Zadatak u okviru nove šeme jeste i da se udarni prilozi ponavljaju i razvijaju onako kako se sam događaj razvija. Potpunost informacije, dinamičnost i pojačana mreža reportera učinili su takođe i da udarne „Novosti dana“, u tri posle podne, postanu informativna emisija koja danas okuplja sve više slušalaca.

Istina, priseća se Vlajić, nekad su „Novosti dana“ bile kultna emisija od milion i trista-četiristo hiljada slušalaca. Tada su zajedno s njom to bile, a i danas su održale dobar rejting, emisije kao „Sportski žurnal“, koji je bio ukinut pa vraćen, zabavni program „Karavan“, „Kod dva bela goluba“, „Susretanja“, „Etnika“, „Gosti iz prošlosti“…

Po ideji Aleksandra Petrovića, vođe grupe Ortodoks Kelts, koji inače radi na Radio Beogradu, špicu emisije „Dogodilo se na današnji dan“ sada čini kombinacija zvukova i tonova iz prebogate arhive Radio Beograda. Svakog dana, u njoj se tako može čuti deo govora kralja Aleksandra kada je bio u poseti Bugarskoj, reči astronauta sa puta na Mesec, glas ser Lorensa Olivijea, koji čita povelju Ujedinjenih nacija kada su one osnovane…

NAŠE BLAGO: Digitalizacija bogate fono-arhive Radio Beograda, koja se bez problema može svrstati u rang nacionalnog blaga, još nije završena. Neko će reći u katakombama, neko u vlažnim lagumima prelepog zdanja Radio Beograda – inače rada arhitekte Bogdana Nestorovića s početka tridesetih godina prošlog veka, modernističke bezornamentalne arhitekture – nalazi se 21.000 fono-dokumenata, smeštenih na 15.300 radijskih magnetofonskih traka. „Mi imamo i zapise koji su na žici, a to malo ljudi zna, jer nekada magnetofoni nisu koristili trake za zapis, nego je to bila žica“, objašnjava Vlajić. „Fono-arhiva Radio Beograda je neviđeno bogatstvo i ona se polako digitalizuje. Naravno da je besparica uvek bila problem da se to ozbiljnije uradi. Mada mislim da jedno vreme čak nije ni postojao sistem da se čuva arhiva, kao što ni ljudi koji su radili na radiju nisu bili svesni istorije koja se događa, nije bilo svesti da mi koji tu istoriju beležimo treba i da je sačuvamo. Na primer, dobar deo kraja osamdesetih i početak devedesetih, bar koliko sam ja bio ovde, kasnije je nestao. Ili prosto nije napravljen mehanizam kako bi se ono što se događalo u emisijama prenelo u arhiv da bi se sačuvalo, nego su trake brisane i presnimavane.“

Među najvrednijim dokumentima arhiva Radio Beograda uvek se kao prvi ističe onaj koji je najstariji: snimak Artura Salivena (1888), engleskog kompozitora, koji je govoreći o izumu fonografa rekao da je „zadivljen tehnikom, ali i preplašen činjenicom da će biti zabeležena tolika bezvredna i loša muzika“. Fonoteka čuva i snimljene glasove Ajnštajna, Frojda, Pikasa, Bunjuela, Kamija… Gandija, Kenedija, Musolinija… Intervju čuvenog srpskog novinara Predraga Milojevića s Adolfom Hitlerom… Operske arije Enrika Karuza iz 1902. godine.

Poseban deo arhiva čine radiofonijska dela ostvarena u Radio Beogradu, a radio-drama je ovde prisutna još od 1929, od kada ima i svoje stalno mesto u programu. Snimljeno je i arhivirano preko 4000 radio-drama, oko 1000 drama za decu i oko 2500 drugih radiofonijskih žanrova. Samo pogled na spisak tih ostvarenja pokazuje o kakvoj riznici je reč i kako su je bogatile generacije pisaca, glumaca, muzičara i reditelja. Veliki broj priznanja sa uglednih međunarodnih festivala takođe potvrđuje koliko je radio-drama ugrađena u temelj ne samo nacionalnog radija nego i srpske kulture u celini.

LJUDI IZ KUTIJE: Digitalizacija materijala se odvija sporo, kaže Vlajić, ali Radio Beograd je uvek bio srećan da ima ekipu ljudi koja sve to radi vrlo predano, nezavisno od uslova. „To su ljudi koji rade strpljivo, vole to što rade, sve što im dođe do ruke obrade, sačuvaju, arhiviraju, obeleže, dragoceni su, iako su pritom sasvim nevidljivi.“ U radiju posebno, smatra naš sagovornik, inače ne postoji ta vrsta satisfakcije da si prepoznatljiv. „Međutim, dosetio sam se kako da učinim radio vidljivim. Sada pravimo turneju po Srbiji, isteramo velika reportažna kola i onda po ceo dan radimo program iz Bora, Subotice, Vranja, Novog Pazara i po ceo dan ljudi gledaju kako se zaista pravi radijski program, učestvuju u tome, radio im postaje blizak i to ima veliki odjek. Do sada smo obišli osam gradova.“

Možda i sam izlazak iz „kutije“ čini popularnost većom, uglavnom, rezultati novih istraživanja pokazuju da Radio Beograd nije više na trećem, nego na drugom mestu slušanosti, odmah posle najslušanijeg radija u Srbiji, Radija S, muzičko-zabavnog karaktera. „Istraživanja iz meseca u mesec beleže fini rast“, kaže urednik Prvog programa, „stabilan rast, što znači da smo pogodili programski sadržajni deo koji je atraktivan za slušaoce. Malo nam je pomogla i konkurencija koja slabi, ali ne previše, druge su stvari presudne za naš rast.“

ISTORIJA: Reporter Radivoje Marković prenosi miting sa Trga Republike, mart 1945. foto: arhiv rts