foto: tanjug
Omikron mutacija korona virusa sada je dominantna. Sve zemlje Evrope obaraju rekorde u broju zaraženih, u Srbiji vakcinacija stagnira, ali se slavi po trgovima. Po svemu sudeći, ova situacija je globalno mogla da bude izbegnuta da je bilo pravednije raspodele vakcina između bogatih i siromašnih. Međutim, uzrok nepravedne raspodele nisu buster doze koje “neki imaju, a neki nemaju”, već nešto sasvim drugo
U idealnom svetu, pandemija je mogla da bude okončana do juna prošle godine. Ali, nisu ispunjena dva osnovna uslova: da cela svetska populacija žarko želi da se vakciniše, i drugi, da vakcine protiv novog korona virusa stignu i do najsiromašnijih delova sveta što je brže moguće. Umesto da na početku 2022. godine analiziramo posledice pandemije, ulazimo u treću godinu života sa koronom, suočeni sa trenutno dominantnim, omikron sojem, koji je zarazniji nego sve prethodne varijante. Apsolutno sve zemlje sveta u proteklim nedeljama obaraju rekorde u broju zaraženih, tako da Srbija ni po čemu nije izuzetak.
VAKCINALNA GEOPOLITIKA
Posle ovoliko vremena provedenog u borbi protiv virusa, još nije jasno da li će ga i kada čovečanstvo pobediti, ali neke druge stvari su jasne. Na primer, globalno gledano, politika je ipak iznad javnog zdravlja, ogromna većina svetskih vlada spremnija je da žrtvuje živote građana nego ekonomiju, dok one zemlje koje imaju najstrože epidemiološke mere, često klize u autoritarnost kojoj svrha nije jasna. Takođe, naučili smo i da vakcina, to čudesno sredstvo kom smo se nadali i radovali prošle godine u ovo vreme, ima i nacionalnost i geopolitičku težinu. Nećemo se u ovom tekstu previše baviti slučajem Novaka Đokovića i Australijen opena, ali Australija je zemlja koja od početka pandemije ima najstrože mere. A onda odluči da organizuje sportsko takmičenje za igrače iz čitavog sveta, ali rusku teniserku Nataliju Vihljancevu vrati kući jer je vakcinisana vakcinom Sputnjik V, koju Australija ne priznaje. Sputnjik V je politički nepodobna vakcina, iako nema mnogo dokaza da je, naučno gledano, značajno lošija od bilo koje druge. Pogotovo u svetlu globalne mantre što svetskih političkih lidera, što medicinskih stručnjaka koji su celom svetu poručivali da je bilo koja vakcina bolja nego nijedna. Ubrzo se ispostavilo da od te priče nema ništa – prvo je u Evropi osporavana vakcina Astra Zeneke, koja se kasnije pokazala kao najefikasnija protiv zaražavanja delta sojem. Nije daleko od pameti da je iza kampanje protiv ove vakcine zapravo stajala želja za osvetom Velikoj Britaniji zbog Bregzita.
Onda je na red došla Kina, odnosno vakcine Sinofarm i Sinovak. Iako je ruska Gamaleja predala dokumentaciju za odobrenje Sputnjik V vakcine Evropskoj agenciji za lekove (EMA) mnogo pre nego što je to učinio proizvođač Sinofarm, EMA je odobrila upotrebu kineske vakcine relativno brzo (iako je članicama EU ostavljeno da same odlučuju koje vakcine priznaju, a koje ne). Posmatrano geopolitički, Kina je još uvek zemlja primamljiva investitorima i krupnom biznisu Amerike i Evrope. Rusija to nije.
Kada se pandemija sagleda iz globalnog političkog konteksta, možda je najveći civilizacijski poraz upravo to što je pandemija uopšte smeštena u politički kontekst. Za kajanje ne samo da je kasno, nego nijedna politička svetska velesila i ne pokazuje znake kajanja. Toliko o politici. Što se tiče kapitala, sve nam govori činjenica da najsiromašnije zemlje sveta još uvek imaju problem sa nabavkom vakcine. Razlog: bogate zemlje ih gomilaju. U septembru 2021, dva meseca pre pojave omikron varijante, Svetska zdravstvena organizacija apelovala je na bogate zemlje da sačekaju sa davanjem buster doza dok u siromašnijim državama stanovništvo ne dobije bar dve. Međutim, izgleda da buster doze u zemljama među kojima je i Srbija uopšte nisu uzrok nestašice vakcina na, recimo, afričkom kontinentu…
ISKORISTITI PRE ROKA UPOTREBE
Početkom novembra, Erfiniti, londonska kompanija specijalizovana za analitiku, pokušala je da sklopi sve delove slagalice kako bi utvrdili zašto u pojedinim delovima sveta vlada nestašica vakcina. Ispostavilo se da su buster doze samo mali i prilično nebitan deo te slagalice.
Prema analizi kompanije Erfiniti, u svetu se mesečno proizvede oko jedna i po milijarda doza vakcina. Od toga gotovo 60 odsto dolazi od proizvođača sa centralama u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, zemljama EU, Kanadi i Japanu. Oko 38 odsto mesečne proizvodnje vakcina dolazi iz Kine. Ono što se dalje događa, prema nalazima Erfinitija, jeste to da bogate zemlje Zapada i zapadni proizvođači ugovore o kupovini drže u strogoj poverljivosti, ali je ova kompanija uspela da pouzdano utvrdi: bogate zemlje na mesečnom nivou kupuju nezamislivo velike količine vakcina i bespotrebno ih gomilaju. Posledica je ta da kupljenim vakcinama ističe rok upotrebe jer ostaju neiskorišćene. Dakle, buster doze nisu uzrok nestašica. Prema onome što je kompanija Erfiniti utvrdila, u zavisnosti od zemlje koju je istraživala, između trećine i polovine kupljenih doza vakcina propalo je do kraja 2021. godine. Prema njihovoj proceni, to je oko 1,2 milijarde doza koje su završile u smeću, od čega 300 miliona u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema tvrdnjama Erfinitija, te propale doze kojima je istekao rok upotrebe bile su dovoljne da se dostigne cilj koji je za 2021. predložila SZO – potpuno vakcinisati najmanje 40 odsto stanovništva u nerazvijenim zemljama. To se nije dogodilo. Prema nekim računicama, potrebno je oko 22 milijarde doza vakcina da bi se u potpunosti vakcinisalo 70 odsto ukupne svetske populacije. Ponovimo: samo u jednom mesecu u svetu se proizvede 1,5 milijardi doza. Pa ipak, zaključno sa 5. januarom 2022. godine, u svetu je dato ukupno nešto više od 9 milijardi doza, oko 3 milijarde stanovnika planete dobilo je dve doze, dok ćemo na podatke o busterima morati još malo da sačekamo. Ali, imajmo u vidu da je u Čadu dve doze dobilo samo pola procenta stanovništva, u Tanzaniji 1,5 odsto, Jemenu 1,5 odsto, a jedina zemlja afričkog kontinenta koja je prebacila 10 odsto vakcinisanih jeste Južnoafrička Republika sa oko 20 odsto stanovnika koji su primili dve doze.
Otuda nema mesta pitanju otkud mutacije – iz takozvanih “džepova” u kojima ima mnogo nevakcinisanih, ne zato što ne žele, nego zato što nemaju vakcine. Uostalom, tako nam se i dogodio omikron (videti “Vreme” br. 1615, 16. decembar 2021).
OMIKRON DOMINACIJA
Omikron je identifikovan u Južnoj Africi 24. novembra 2021. godine. Samo nedelju dana ranije, ova zemlja beležila je između 300 i 600 slučajeva dnevno, da bi od 22. novembra sve eksplodiralo sa više od 3000 novozaraženih. Omikron je brzo postao dominantan i potisnuo delta soj. Najveći broj novozaraženih Južna Afrika je zabeležila 15. decembra – oko 25.000. Od tada ova zemlja beleži stabilan pad novozaraženih, ali brojevi se i dalje kreću od tri do pet hiljada dnevno. Iz ovoga se može zaključiti da omikronu treba oko tri do četiri nedelje da se “izludi”, a da se onda polako smiruje. U nedelji kada nastaje ovaj tekst, sve zemlje Evrope obaraju rekorde u broju novozaraženih od početka pandemije, a među njima je i Srbija sa zvaničnih 13.693 nova slučaja 11. januara. Ako je suditi po primeru Južne Afrike, omikron se smiruje nakon tri-četiri nedelje, ali problem je što nijedna zemlja ne može da zna da li je u ovom trenutku na vrhu talasa zaražavanja ili je sutra ili naredne nedelje čeka taj najveći broj ikada, nakon kog može da odbrojava do konačnog umirivanja ovog talasa i famoznog zaravnavanja krivulje.
Prema za sada dostupnim podacima, nakon infekcije omikronom zaraženi se razbolevaju brže i sa različitim simptomima. Period inkubacije je skoro upola kraći, a brzi testovi su manje pouzdani. Vakcinisane i osobe koje su prebolele zaražavaju se mnogo češće nego u prethodnim verzijama. Period inkubacije je vreme od infekcije do pojave prvih simptoma bolesti, i kod omikrona je znatno kraći nego kod prethodnih verzija. U prvobitnoj verziji, to vreme je moglo biti i duže od nedelju dana, u delta verziji oko četiri dana, a u omikronu, prema navodima američkog centra za kontrolu infektivnih bolesti, samo 33 do 75 sati, u većini oko 2,5 dana. Treba naglasiti da se infekcija može preneti na druge već pre pojave simptoma. Najčešći simptomi pacijenata nakon zaraze omikronom su bolno i nadraženo grlo, kašalj, zapušen nos, curenje iz nosa i umor. Za razliku od prethodnih varijanti korona virusa, zaraženi omikronom ne prijavljuju gubitak čula mirisa i ukusa. Jedan od karakterističnih simptoma omikrona je i jako znojenje, posebno noću, pored toga i glavobolja, grčevi u stomaku, povraćanje i dijareja. Dok su prethodne verzije napadale ćelije u plućima i češće izazivale upalu pluća, omikron se više razmnožava u grlu, odnosno gornjim respiratornim organima.
Prema podacima iz zemalja gde je omikron u potpunosti potisnuo deltu (gotovo sve zemlje EU i SAD), ova verzija izaziva blaži oblik bolesti, iako i dalje, posebno nevakcinisani, mogu da obole u težem obliku i moraju biti hospitalizovani. Uprkos blažoj kliničkoj slici, od omikrona je u poslednjih nedelju dana preminulo oko 7000 ljudi. Dakle, smrtnost jeste manja, ali je i dalje zastupljena. U gotovo potpuno vakcinisanoj Danskoj, gde je omikron izazvao nagli porast infekcija, sada se pune i bolnice, ali se čini da je, za razliku od prethodnih verzija, mnogo manjem broju ljudi potrebna intenzivna njega.
Sve do pojave delta varijante, prethodno preležana infekcija novim korona virusom se smatrala relativno dobrom, sa oko 80 odsto zaštite od ponovne infekcije. Kod omikrona pacijenti obolevaju bar pet puta češće. Još nema pouzdanih podataka o tome koliko teško obolevaju.
Dok prethodna infekcija jednom od ranijih varijanti korone ne štiti od omikrona, neka istraživanja govore da je obrnuti smer moguć: prema studiji iz Južne Afrike, oni koji su preboleli omikron imaju četiri puta veću otpornost na deltu od onih koji nisu. Virusolozi su zbog ovoga jedinstveni u stavu da je omikron u ovom trenutku apsolutno preovlađujući soj u najvećem delu sveta. Još nema odgovora na pitanje može li infekcija omikronom uzrokovati i dugotrajni kovid. Stručnjaci predviđaju da čak i blaža bolest nakon infekcije novom verzijom može dovesti do dugotrajnijih problema. Neka preliminarna istraživanja pokazuju da vakcinisanje uveliko smanjuje mogućnost dugotrajnog kovida, uz ogradu da je reč o studijama na dvocifrenom broju pacijenata, kao i da je još uvek rano govoriti o dugotrajnim posledicama omikrona, pošto je najveći broj primarnih infekcija još uvek u toku.
I inače, kada pogledamo svetsku stručnu literaturu i medije, primetna je pojačana frekvencija studija o omikronu. Sada ih je mnogo više nego kod prethodnih mutacija i vrlo su kontradiktorne, jer se rade na brzinu i na malom uzorku, pa je tako jedna studija s kraja 2021. izazvala paniku u SAD, jer je pokazala da se vakcinisani zaražavaju duplo češće nego nevakcinisani, a zapravo je bila reč o uzorku iz jedne njujorške bolnice gde je među pozitivnima bilo 34 vakcinisanih i 18 nevakcinisanih. Virus je sam od sebe ubrzo demantovao ovu “studiju”, ali po onome što za sada znamo, nijedna vakcina ne štiti od zaraze, dve doze izvesno pružaju zaštitu od smrtnog ishoda i težeg oblika bolesti, dok tri doze štite od srednje teške, teške kliničke slike i smrti.
Međutim, kada je reč o tome koliko efikasno i koliko dugo buster doza štiti, svako ko pokuša da isprati nova istraživanja verovatno će osetiti ljutnju, jer se naučnici ponašaju kao na licitaciji. Istine radi, od prvog dana kada su se vakcine uopšte pojavile ponavljano je da nijedna vakcina ne pruža potpunu zaštitu od zaražavanja. Međutim, sada imamo na delu izvesnu opsednutost nivoom antitela nakon vakcinacije, pa su se pojavile informacije da dejstvo buster doze opada nakon deset nedelja kod vakcina Fajzer i Astra Zeneka, dok Moderna “drži” malo duže. Takođe, diskutabilna je i priča o efikasnosti bustera, jer prema nekim izvorima, ona je kod Fajzera i Astra Zeneke negde između 40 i 60 odsto (zavisi koga pitate), a opet, u slučaju Moderna protiv omikrona – 70 odsto. Ali, sve ovo treba uzeti sa zrnom soli, jer je prerano za konačan sud, a i ne bi bio prvi put od pojave vakcina da se celo čovečanstvo nađe usred rata proizvođača. Anegdatolno i na osnovu onoga što vidimo oko sebe, vakcinisani i bustovani se i te kako zaražavaju, ali ipak prolaze sa lakim ili nešto težim simptomima, ali bez komplikacija.
Kada je reč o testovima, PCR je i dalje najpouzdaniji, iako ne može da potvrdi da li inficirani ima omikron ili neki drugi soj. Međutim, makar u Srbiji i dalje dominira tetsiranje antigenskim testovima. Za razliku od PCR testa kojim se vrši ekstrakcija proteina virusa, antigenski test funkcioniše tako što samo prepoznaje prisustvo proteina iz omotača virusa, specifičnog za koronu, bez obzira na to koja je mutacija u pitanju. Međutim, da bi antigenski test pokazao pozitivan rezultat, potrebna je određena količina virusa, koje često nema dovoljno kod onih koji su inficirani, ali imaju jako blage ili nikakve simptome, kao i kod onih koji su dobili tri doze Fajzer ili Moderna vakcine.
Budući da se omikron najbrže razmnožava u grlu, u nekim državama sada briseve uzimaju iz grla a ne iz nozdrva kao kod nas. Kod nekih pacijenata test je pokazao negativan rezultat kada su bris uzeli iz nosa, a onda pozitivan kada je urađen bris grla. Za sada nema pomena o tome da će Srbija promeniti način uzimanja briseva za antigenske testove u kovid ambulantama, ali kod nas postoji dodatna komplikacija: nemamo ujednačenu praksu. U nekim ambulantama bris se uzima samo iz nosa, u nekim iz nosa i grla, a u nekima zavisi od ekipe koja je u tom momentu u smeni.
Kada je reč o zaraznosti, studija istraživača Medicinskog fakulteta Univerziteta u Hongkongu je pokazala da se omikron u respiratornim organima razmnožava čak 70 puta brže od delte. Razlog za njegovu veliku zaraznost mogao bi biti povezan s tim, da se više razmnožava u grlu i manje pogađa pluća. Ponavljamo: manje ne znači nula. I dalje imamo posla sa virusom koji se prenosi respiratorno, ali je u suštini sistemski: može napasti pluća, srce, bubrege, krvne sudove… I još uvek ne znamo da li ova mutacija ostavlja trajne posledice. Štaviše, pojedine studije (opet uzeti sa zrnom soli) ukazuju da čak i asimptomatska infekcija može da ostavi trajne posledice.
ZA TO VREME U SRBIJI
Srbija beleži novi rekord u broju zaraženih i gotovo potpuni zastoj procesa vakcinacije. Ipak, čini se da se cela zemlja više bavi Novakom Đokovićem nego sopstvenim zdravljem. Nova godina stigla je bez posebnih restrikcija (kovid propusnice jedva da iko kontroliše), na trgovima, uz masovno grljenje i ljubljenje. Sada nas čeka i doček Nove godine po julijanskom kalendaru. Kompanija “Beograd na vodi” najavila je da će 13. januara organizovati doček srpske Nove godine na Sava promenadi, uz besplatan koncert Željka Joksimovića, vatromet i laserski šou.
“Uz najpoznatije hitove jednog od najpopularnijih domaćih pevača, Beograđani i gosti našeg grada u noći između 13. i 14. januara imaće priliku da ponovo uživaju u veličanstvenoj igri svetala sa Kule Beograd. Upravo sa ovog mesta, u ponoć 31. decembra je poslata zadivljujuća slika impresivnog vatrometa u Beogradu, a svetski mediji izvestili su da je glavni grad Srbije priredio doček za pamćenje, kakav do sada nije viđen u ovom delu Evrope”, saopšteno je iz kompanije “Beograd na vodi”.
Naznačeno je da će se doček odvijati uz poštovanje svih protivepidemijskih mera, dok će kovid redari voditi računa da se prisutni pridržavaju propisa kojima se sprečava širenje kovida. Nije navedeno da li će kovid redari ići kroz masu i opominjati ljude da drže distancu od dva metra, kao ni da li će imati odgovarajuću zaštitnu opremu (na primer, oklope, kojima bi se štitili da ih alkoholisani veseli građani ne nalupaju).
Pitanje koje visi u vazduhu jeste da li su bilo koji hit Željka Joksimovića, gledanje vatrometa i lasera vredni makar i nazeba, a kamoli zaraze koronom. Drugo pitanje je komplikovanije: da li građani ove zemlje cene život? Nije ovo pitanje da li volimo da živimo, nego mislimo li na tuđe i svoje pravo da ostanemo zdravi i čitavi. Omikron je nešto što nismo mogli da izbegnemo, ali autodestruktivni oblici ponašanja, pa još organizovani ili uz blagoslov vlasti, svakako se mogu izbeći. Jednostavno, ne postoji nijedan dovoljno jak razlog da se ponašamo glupo, a ipak to uporno radimo. Na koncu, sva bizarnost i protivrečnost našeg odnosa prema kovidu vide se u činjenici da je na protestu podrške Novaku Đokoviću bila ministarka Darija Kisić Tepavčević. Ali nije kvaka u tome što je ona naša ministarka, a on naš najuspešniji sportista svih vremena, nego u tome što su na tom skupu dominirale parole protiv vakcina, a njena specijalizacija je – epidemiologija. A možda omikron varijanta prvo napada logiku…
Od kriminalaca, preko hordi batinaša Novaka Nedića, stigli smo do toga da aktivisti Srpske napredne stranke više ne kriju lica kad napadaju građane koji protestuju. Kao da SNS vrši neki surov psihološki pritisak na svoje: idite da vas vide i da vas snime, tako ćete bolje i žustrije braniti ove privilegije koje smo vam dali
Dok između Kurtija i Vučića traje nova igra prebacivanja krivice, deblji kraj, kao i obično, izvlače kosovski Srbi. Udar dinamitom na neuralgičnu tačku snabdevanja vodom i strujom Kosova tako je brzo upregnut u političke igre
“Biti protiv režima, to je sada stvar elementarnog kućnog i građanskog vaspitanja. Ovo više nije stvar borbe za vlast. Ovo je borba za slobodu i očuvanje esencijalne supstance normalnosti u našem društvu”
Grupa ljudi već nedeljama pokušava da spreči rušenje Starog savskog mosta. Zašto to rade? Kako izgledaju njihovi dani? Koji su im planovi
Vučićević je u TV etar izlio sav “sadržaj” koji je ustanovio u svojim novinama: red urlanja, red skandala, red izmišljotina, red najogavnijih uvreda i red pohvala na račun velikog vođe i svog prijatelja Vučića... U najnovijem “izdanju”, posle tragedije u Novom Sadu i događaja koji su usledili, spremljeni su poseban “jezik” i posebne poruke: na ulicama su “Đilasovi huligani”, ustaše, antisrbi, mrzitelji svega srpskog, uništitelji narodne imovine
Šta se krije iza eksplozije u Vojnotehničkom institutu koja je u ponedeljak, 9. cecembra, uzbunila Žarkovo i dima koji se nadvio iznad Ceraka
Udobno je biti vođen. Pružiš ručicu i ideš kuda te vode. Ne misliš. Ne pitaš. Prepuštaš se. Slušaš vođu. Ne izlaziš iz samoskrivljene nezrelosti. Studenti Srbije to odbijaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
