Pregovaračka geografija

Prvom pretpristupnom konferencijom 21. januara 2014. godine u Briselu su zvanično otvoreni pregovori Srbije i Evropske unije predstavljanjem pregovaračkog okvira.

Prvi skrining po otvaranju pregovora održava se dan posle međudržavne konferencije i posvećen je poglavlju 35 o Kosovu i paralelnom procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Prema najavama ministra za evrointegracije Branka Ružića, u ovoj godini biće održane još dve ili tri međuvladine konferencije i otvoriće se i poglavlja 32 i 26 uz skrining, a prema planu pregovora, svi skrininzi će biti završeni u martu 2015. godine. Najvažnija poglavlja za funkcionisanje sistema i sprovođenje reformi su poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava, osnovna prava, slobodu i bezbednost.

Sa stručnjakom za evrointegracije Andrejom Engelmanom razgovarali samo par dana pre zvaničnog početka pristupnih pregovora. Najpre je pohvalio rad vlade i izrazio umereni optimizam („malo sam optimista“) povodom toka i brzine pregovaračkog procesa i ubeđenje da će u naredne tri godine sve brže teći jer „svakog meseca Evropska komisija šalje neke inspekcije da proveri da li živite po standardima EU“. Engelmana, pogotovo u svetlu nagoveštaja izbora, pomalo brine što pregovarački tim još nije oformljen.

„VREME„: Koje su moguće negativne posledice ukoliko Srbija u najskorije vreme ne oformi pregovarački tim?

ANDREJ ENGELMAN: Mi smo već na početku projekta, u martu prošle godine, uradili dokument o osnovnim smernicama u koncipiranju pregovaračkog procesa i struktura koji smo prosledili političarima. Jedan od zahteva i preporuka je imenovanje stručnog vanstranačkog pregovaračkog tima koji ima podršku i konsenzus svih partija, jer je sigurno da će pregovori trajati duže od mandata jedne vlade. Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević je uradila predlog i mislim da ga treba usvojiti. Normalno je da partije na vlasti imaju čoveka od poverenja koji će voditi pregovarački tim, koji je stručan i shvata pregovarački proces. U pregovaračkom timu, bez obzira na stranačke ličnosti u procesu, u većini moraju da budu stručnjaci. Mi smo predložili i vlada je usvojila da se mogu menjati državni sekretari, ali da ostali članovi tima budu manje-više nezavisni. Ako toga nema, biće problema. Za pridruživanje EU važno je da uradite ono što ste obećavali, a ako to ne uradite iz bilo kog razloga, pregovori se produžuju. Kad nešto tražite od EU, oni to ubace u svoj sistem, a države članice debatuju o tome da li to može da se primeni i modifikuje u Srbiji, i taj proces traje oko dve godine. Ako u trenutku kad EU kaže da je to u redu, država Srbija dođe sa nekom drugom idejom, zatvaranje poglavlja se odlaže. I onda opet sve Jovo nanovo.

U pregovorima nikad nema direktnih kazni i reperkusija, bez obzira na skretanja i pogrešne korake. Ako ne uradite dobar akcioni plan za poglavlja 23 i 24 (pravosuđe, osnovna prava, bezbednost i sloboda), ona se neće otvoriti. Niko se neće uzbuditi ako Srbija ne uradi ono što treba, ali će se to odraziti na odlaganje čitavog procesa na četiri ili pet godina i na pojavu problema kojih inače ne bi bilo. Sve se na kraju svodi na brzinu pregovaračkog procesa i na ekonomiju.

Počinje skrining i za ona poglavlja koja će biti ozbiljan predmet pregovora, kao na primer o životnoj sredini, u kojem, prema mišljenju Evropske komisije, ima veliki broj problema, mnogo investicija i mogućnost prelaznih perioda. U drugim poglavljima biće pitanje da li ćete zaštititi određena preduzeća kad je reč o konkurenciji, šta je moguće učiniti kad je reč o ekonomiji i poreskoj politici, sve to je predmet pregovora. Dobro je da pregovarački tim horizontalno nadgleda sve te stvari već u vreme skrininga i u neku ruku proverava proces.

Da li, prema vašem mišljenju, osoba na čelu Kancelarije za evropske integracije treba da bude ekspert, činovnik ili osoba od političkog značaja?

Na čelu EU kancelarije mora da bude što jača politička ličnost koja bi u ime predsednika vlade kontrolisala rad svih ministarstava, ličnost sa autoritetom koja bi mogla da uđe u diskusiju sa članovima vlade ukoliko nešto škripi u procesu. Kancelarija kao takva mora da bude vrhunska ekspertska institucija koju vode osobe koje shvataju procese u evrointegracijama. Ali, nema dvojbe, šef kancelarije mora da bude što jača politička figura.

Rekli sta da je Srbija veoma dobro pripremljena za evropske integracije iako nije još oformljen pregovarački tim i bez obzira na nedovoljan kapacitet stručnjaka Misije Srbije u Briselu. Koji su sledeći koraci?

Spoljnopolitički deo Misije je odličan, ali je sektorski gotovo prazan. Što se tiče opšte spremnosti, čini se da ne postoje usaglašene prave strategije i razvojni planovi. Svaka vlada i svaki ministar može za 180 stepeni preokrenuti politiku, danas ovako, sutra onako, a za četiri godine se onda vraćamo na neku prvobitnu politiku. To više nije moguće, Srbija će morati do kraja skrininga ili najkasnije do predloga pregovaračke pozicije da formuliše potpuno jasnu strategiju za sva poglavlja. Skrining je počeo u septembru prošle godine, trajaće još više od godinu dana i sada se polako otvaraju ona teža poglavlja u kojima će biti potrebni političke odluke i dokumenti, jasni planovi harmonizacije zakonodavstva, da li su potrebne nove institucije ili ne i slično.

Na predavanjima ste govorili o „ranom fokusu na teška pitanja„. U slučaju Srbije, to je kosovsko poglavlje 35. Da li će kosovska pitanja biti sadržana u jednom poglavlju ili će se provlačiti u svim poglavljima?

To je jasno, biće jedno poglavlje dok Srbija ne napravi neku grešku, do trenutka kad Srbija predloži neki zakon koji se odnosi na Kosovo u nekom drugom poglavlju, i tu je kraj. Tada se može to pitanje otvoriti i u nekom drugom poglavlju.

Da li to znači da Srbija ulazi u pregovarački proces bez jasno definisanih državnih granica?

Da i ne, zahvaljujući naporima vaše diplomatije i dokumentu o Normalizaciji odnosa sa Kosovom kojim Srbija prihvata da neće sputavati uključivanje Kosova u EU. To pitanje je prebačeno za neku kasniju fazu pregovora, a možda bi bilo bolje i lakše da se to reši sada nego za pet godina. Ali, to je razumljivo i očekivano, teška pitanje dolaze na kraju.

Dobro, ali da li su definisane državne granice Srbije kao zemlje koja ulazi u pregovore sa EU, ili je to podložno različitom tumačenju?

Moje mišljenje je da su potpuno jasno definisane državne granice Srbije i da to ne može drugačije da se tumači u okvirima Evropske unije. EU prihvata Srbiju bez Kosova. Svako zakonodavstvo će ubuduće morati da uvažava geografiju sa državnim granicama Srbije bez Kosova. Možda će u nekoj budućnosti doći do pomeranja državnih granica na Balkanu, sve je moguće. Kad se otvori zeleno svetlo za Srbiju da uđe u EU i kad se otvori zeleno svetlo za Kosovo, to će biti drugačije države nego danas. Tada će i Kosovo živeti po standardima EU i vi ćete moći bez ikakvih problema da idete u Dečane i u Gračanicu. Ali granice će uvek biti bitne, treba misliti i 200 ili 50 godina unapred. Ali kao što rekoh, to je samo moje mišljenje.

Rekli ste da je važno da srpski političari govore jednoglasno pred institucijama EU.

Jednako je važno da političari i u vladi i parlamentu govore isto, mada tu postoje razlike. Normalno je da se u proceduri traženja rešenja i nastupanja pred Briselom otvaraju različite mogućnosti i pogledi i da svako može da izloži dijametralno suprotan stav. Ali, kad država jednom zauzme stav u saglasju sa vladom i parlamentom, onda svi članovi tih tela moraju da zagovaraju istu poziciju bez obzira na njihovo lično mišljenje. Ako se političari iz iste vlade ne slažu oko pojedinih pitanja, pregovori se zaustavljaju jer EU ne zna koji je stav vaše vlade. Ako EU ne zna šta vi mislite i koji je vaš potvrđen stav, neće se baviti vašim problemima, jer ako, na primer, uvažavate mišljenje jednog ministra, a drugi ministar je rekao nešto treće, to nije dobro.

Da li političari „kod kuće“ mogu da govore različito za lokalnu upotrebu o pitanjima vezanim za EU, sve dok u Briselu govore jednoglasno?

Političari ne mogu ni „kod kuće“ da pričaju šta hoće, jer svaka zemlja članica ima svoje ambasade u Srbiji i prati dešavanja na političkoj sceni i čekaju da se oni dogovore. Nema više tog razdvajanja za domaću i spoljnu upotrebu. Neki su vodili „hrabru“ politiku kod kuće, a u Briselu su bili spremni za dogovor, dok su Slovenci, na primer, bili neugodni u Briselu, a da to domaća javnost nije ni znala. Tako je zapravo pametnije.

U prvoj fazi prilagođavanja EU troškovi za reforme u Srbiji biće veći nego priliv novca iz fondova EU. Da li postoji još neki fondovi osim IPA?

Srbija ima na raspolaganju IPA fondove za harmonizaciju sa standardima Evropske unije i mogućnost dobijanja jeftinijih kredita preko evropskih finansijskih instrumenata. Ali je na vama da ih dobijete i kako će to da se organizuje. Očekujem da će doći do restrukturiranja budžeta u korist finansiranja procesa usaglašavanja sa evropskim standardima i spajanja sa domaćim razvojem.

Koliko treba vremena posle ulaska u Evropsku uniju da bi priliv novca u državni budžet zemlje članice bio veći od odliva u budžet EU?

Sloveniji je trebalo otprilike četiri godine. Odmah po ulasku u EU nema direktne koristi, jer tek ulazite u kohezionu politiku i tek počinjete da predlažete projekte. Kad se stvar zahukta, mnogo je lakše. Srbija može da računa na dva,tri procenata GDP-a više u periodu od četiri-pet godina posle ulaska u Evropsku uniju, ako budete uspešni i ako umete dobro da koristite mogućnosti. Zemlje članice i kandidati uplaćuju u budžet EU već od prvog dana, s tim što se napravi dogovor da se prve dve do tri godine deo tih sredstava vraća, zato što sa ulaskom u Evropsku uniju nova zemlja članica ne bi trebalo da bude u lošoj budžetskoj situaciji kao što je bila pre ulaska u Uniju.

Da se vratimo na poglavlje 35, šta ono sadrži?

To poglavlje je „korpa za otpatke“, tako je bilo kod Hrvatske, ali ono to nije u vašem slučaju. Kod Slovenije i nekih drugih zemalja kandidata, ono je počelo da se puni pola godine pre završetka pregovora stvarima koje su bile zaboravljene i dodatnim stavkama. I u slučaju Slovenije je to poglavlje bilo šareno, otprilike kao i u Hrvatskoj. Kod vas će biti drugačije. Mi nismo imali skrining za poglavlje 35, vi ćete ga imati, imaćete i akcioni plan kao za poglavlja 23 i 24 – a to su konkretni planovi na osnovu već dogovorenog, kako će ići normalizacija odnosa uz check point-ove, proveravaće se kako se plan sprovodi. I to će biti uslov, ako zapne, pregovori će da stoje. Da budemo iskreni, i Kosovo će imati iste uslove za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Kako stvari sada stoje, dok ne uradite akcioni plan za poglavlja 23 i 24, teško da će vam dopustiti da otvorite neka druga poglavlja.