Zašto je Vučić znao ili je morao znati sve o svim korupcionaškim aferama i skandalima, ugrađivanjima, masnim krađama i drugim “državnim poslovima”, poput onog sa vutrom na “Jovanjici”? Kakva je tu njegova lična uloga? Zbog čega se on i ostali naprednjaci obračunavaju sa ustavno-pravnim poretkom zemlje? I da li će građane hapsiti ćaciji nalik na “ajsove” u Trampovoj Americi
“Za ime pravde ljudi ne bi ni znali kada ne bi postojala nepravda”, rekao je Heraklit. Nekih dvije i po hiljade godina kasnije, građani Srbije se češkaju po glavi. Jeste, čuli su i oni za pravdu, sigurno bi je prepoznali na ulici, no nikako da je sretnu.
A i kako bi mučeni oni kada izvršna vlast vodi krstaški rat protiv sudske? U tom smislu, sasvim je moguće da načelnik UKP Marko Kričak drži pravdu u garaži, lupa joj šamare i prijeti silovanjem, kao prije nekoliko mjeseci studentici Nikolini Sinđelić.
Duboku krizu u zemlji otvorila je upravo nepravda. Prvo što je narod dobio od Vučića nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. bila je jeftina laž izgovorena pravo u kameru. Eto – samo taj dio stanične zgrade nije rekonstruiran… Drugim riječima, niko neće snositi nikakvu odgovornost za smrt šesnaest osoba. Možda će ceh plati kakav sitni šraf iz procesa gradnje, nikako onaj tko je zaista svojim činjenjem ili nečinjenjem kriv za tragediju – naprednjačka vlast je nedodirljiva, može što ‘oće.
Što je dalje bilo, već je ušlo u istoriju – studenti i narod počeli su na ulicama tražiti pravdu, ne bi li je konačno upoznali i oslobodili. A to u Srbiji nije nimalo lako.
ZNAO ILI MORAO ZNATI
Naprednjaci smatraju da ih ne obavezuju Ustav i zakon. Posebno preziru i mrze sudove i slobodne medije. Ne drže ni do svog Statuta, a još manje do date riječi.
Recimo, Vučić prvo obeća pred predstavnicima Evropske unije da će članove REM Narodna skupština izabrati po zakonu, a onda se hvali da je lično sabotirao taj proces kako bi TV “Informer” i dalje ostao njegova medijska trovačnica. Ili – svako malo najavi borbu protiv kriminala i korupcije, pa potom zalegne svom političkom težinom za osumnjičene i optužene u tim predmetima.
Ništa ovdje nije slučajno ili ishitreno. Za šefa države i vascijelog Ćacilenda, gdje god on bio, postoji samo jedan princip – ono što je njemu korisno mora biti i svima ostalima. Ako nije – žalimo slučaj, više sreće sljedeći put. Otud i sve puste afere i skandali sa javnim radovima, ugrađivanja, potkradanja, statusi vršioca dužnosti, “državni poslovi” poput onog sa vutrom na “Jovanjici”, sistemska korupcija…
Zašto ništa od navedenog nikad nije osvijetljeno u nadležnim institucijama, a kamoli rasvijetljeno? Zato što u sistemu vlasti koju je uspostavio Vučić sve ovo zna ili je morao znati. On je taj koji bukvalno o svemu odlučuje.
To će reći da Nebojša Stefanović, sve i da hoće, ne smije na sudu ispričati kako mu je otac od poštanskog činovnika u penziji postao međunarodni trgovac oružjem. Isto vrijedi i za Batu Gašića – ta nije valjda blesav da pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću objašnjava otkud njemu i njegovoj porodici imovina od 23 miliona evra. I koliko bi medijske imperije i prateći objekti Željka Mitrovića i D. J. Vučićevića potrajali kada bi morali obrazlagati kako su ih stekli… Ali da se ne nabraja dalje, jasno je…
“Zahvaljujući predsjedniku Vučiću”, pravda je postala naprednjački neprijatelj broj jedan. Nije tek tako najradikalnije krilo SNS sebe prozvalo lojalistima.
ULICE BEOGRADA
Mada je većina više od decenije bila poput mišića, sada dio zaposlenih u pravosuđu pokušava raditi svoj posao. To će reći – dati narodu pravdu.
Što su čekali do sada? Neki možda nisu vidjeli alternativu Vučićevom režimu, drugi su patili od anksioznosti zbog radnih uvjeta, treće je – sasvim moguće – bilo stid pred studentima i građanima, a na sve skupa je uticala svijest da će uskoro biti u potpunosti razvlašteni kao grana vlasti. Samim tim biće i savršeno nepotrebni, osim da potpisuju sve što im stave na stol i da lupaju pečate.
Vučićeva reakcija na ljude iz pravosuđa koji počinju raditi svoj posao bila je trenutna. U najkraćem – napali su sam ustavno-pravni poredak Srbije. Tako su tužioci za organizirani kriminal postali mafijaši, a njihovi “klijenti” ugledni građani. Istovremeno je policiji – ali i drugim državnim organima – po cijenu pištolja, značke i službenih kola zabranjeno postupanje po nalozima TOK. Režim više nimalo ne krije da je isključivi cilj “Mrdićevih zakona” sprečavanje procesuiranja visoke korupcije i režimskih “zarađivača” na narodnim resursima.
KUD SVE OVO VODI?
Ako opstanu “Mrdićevi zakoni”, slijedi obesmišljavanje predstojećih i svakih drugih izbora; ako se do kraja ne izvedu slučajevi “Jovanjica” i sela Konjuh, narkodileri mogu računati na premije za proizvodnju i transport droge; ako aktualna vlast potraje još godinu-dvije, građane će hapsiti ćaciji nalik na “ajsove” u Trampovoj Americi…
Ukratko, Vučićev režim punom parom juri u potpuno bezakonje sa nesagledivim posljedicama. Srbija je pred izborom – može ostati mafijaška ili postati država na putu oporavka. Više nema sredine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kada pričamo o formalnim vezama opozicije, tu se govori o dogovorima lidera, pozicioniranju u javnosti, raspravi u medijima. Suština promene je u masovnom uključivanju građana. Ako je ovo cilj povezivanja, onda je to nešto što je suštinski važno kako bi se zajedno pokrilo 16.000 kontrolora na izborima i obavila uspešna terenska kampanja. Kada imate stranku-kartel koja je okupirala sistem i protiv koje se borite, jedini način da pobedite jeste stvaranje masovnog fronta i pokreta. Prosto medijsko povezivanje i pozicioniranje opozicionih lidera i javni sastanci nisu ključ za takvu promenu
“Ključni faktor za izbore na leto jeste to što će vlast proceniti da na jesen neće imati bolju situaciju po sebe kad je reč o izbornom rezultatu. Naime, posle leta, zbog ekonomske situacije, može da im se desi dodatno krunjenje glasača”, smatra analitičar Aleksandar Ivković
Izbori za Studentski parlament Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (II deo)
“Zahvaljujući našim profesorima, zadržan je optimizam i elan i dogovoren je sastanak sa predstavnicima obe organizacije (“Medicinski krug” i SINAPSA), prodekanom Živaljevićem, v. d. dekanom Trajkovićem i nezavisnim profesorima”, kažu za “Vreme” predstavnici Studentskog protesta. “Čekajući petak i potvrdu svih pozvanih članova, organizacija SINAPSA uz pomoć profesora i advokata sastavlja krivične prijave i tužbe”
Kao dete rođeno i odraslo u komunizmu-socijalizmu, rano sam naučio značaj Prvog maja. To je bio dan kada mama nije radila, za razliku od tate koji je imao takav posao da se radilo uvek ako ste radnik i ako su se delile Prvomajske nagrade. Ukratko, mama je tog dana bila kod kuće, a tata – zavisno od slučaja do slučaja
Dečji program RTS-a nekad i sad, uz upitnu budućnost
Vladimir Manojlović je ceo radni vek proveo u Redakciji programa za decu. Kad je novom sistematizacijom programa RTS-a pripojena drugoj redakciji, napisao je pismo piscima i ostalim autorima za decu da to spreče. Ovo je njegova priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Kada se sprovodi negativna selekcija, stvari se zahuktaju i zgaze sve pred sobom. Najgore smenjuju još gori, lojaliste superlojalisti pa onda ultralojalisti. Za opskurni GONGO, koji je tema ovog teksta, ovo je pravo vreme, pošto je režim skinuo sve maske i pokazao prirodnu lepotu Fredija Krugera. CZDS je u svom svetu ono što je Kričak u policijskom – esktrem koji postaje norma
U svojoj “uhvati sve” političkoj poziciji, naprednjaci su prešli gotovo sve granice. Njihovo delovanje pokazuje jednostavnu logiku: ako neka oblast donosi zaradu i korist – tu oblast treba preuzeti i njome se baviti na “najbolji mogući način”
Kako je jedan koji se zaleteo da pregazi studentkinju optužen za pokušaj ubistva, a devojka koja je isto to uradila pomilovana jer se “zbunila”? Kako je dva i po meseca tražen napadač na ekipu N1 koji im je kameru razbio pred policijom, a potom optužen za ometanje štampanja i emitovanja, delo za koje su mnogi prvi put čuli? Kako je za zaplenu pet tona marihuane tužilaštvo zatražilo istragu za samo petoro osumnjičenih, a onaj što je ranije hapšen za tonu proglašen skoro za sveca dobročinitelja
U toku je sistematsko gušenje slobode stvaralaštva i kritičkog mišljenja, kao i ugrožavanje egzistencije i osnovnog ljudskog prava na rad umetnika i radnika u kulturi – rezultat je istraživanja “Hronika represije u kulturi”
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
