Činjenica da bitkoin ne zavisi ni od jedne države čini ovu valutu neosetljivom na politička dešavanja. Bitkoin je, takođe, otporan na inflaciju, s obzirom da je unapred određen broj bitkoina koji će biti emitovan (21 milion i nijedan više). Ne treba zaboraviti ni sigurnost: učesnici u transakciji ne ostavljaju za sobom nijedan podatak koji bi kasnije mogao da bude zloupotrebljen
Kako piše portal „Infoliga“, a prenose i brojni drugi mediji, „u prostorijama Dražinog doma u Ivanjici pronađeni su uređaji za rudarenje kriptovaluta na internetu u vrednosti preko 5000 evra, koji su bili složeni u ručno pravljene ormariće i podešeni na daljinske komande. Celokupna oprema prikačena je na merno mesto izvedeno za eventualne potrebe grada, koje nije korišćeno pa samim tim ni evidentirano u Elektrodistribuciji. Prevara je otkrivena kada su opštinski radnici pokušali da uđu u podrum Dražinog doma kako bi prikačili struju za osvetljenje parkića tokom Nušićijade.“ Kako piše isti portal, ukradeno je oko 55.000 kilovat-sati i pričinjena šteta od oko 22.000 evra.
Vest je, reklo bi se, prilično konfuzna. Jer, kakvo je to „merno mesto“ koje „nije korišćeno“ pa samim tim nije „ni evidentirano“? I odakle struja u podrumu u koji su „opštinski radnici“ ušli upravo da bi „prikačili struju“? I po kojoj tarifi 55.000 kilovat-sati vredi 22.000 evra, sa sve troškovima popravke obijene brave? Osim toga, oprema za rudarenje kriptovaluta koja vredi samo 5000 evra je obična igračka – iza ove investicije verovatno se kriju neki samouki kompjuterski talibani. A nisu mnogo pametniji ni oni koji ih gone: umesto da isključe deo opreme i naprave „čeku“ dok se ne pojavi neko da opremu vrati u život, oni su na sva zvona rastrubili da je unutra bilo 40°C (kao da na se na toj temperaturi topi beton) i da je „istraga u toku“. Ako su nepoznati prestupnici za pristup svojoj opremi koristili nekakav VPN (način da se sakrije internet adresa, samim tim i lokacija sa koje se kontroliše cela operacija), istraga će ostati bez rezultata.
foto: saša šljukićDRAŽIN DOM U IVANJICI: Samo da je struja besplatna
Pojeo vuk magarca, kao što ga pojede i za mnogo veće stvari u ovoj zemlji. Ipak, od cele smešne vesti još smešniji su novinski naslovi: „Još jedna zloupotreba bitkoina“, „Kriptovalute napravile astronomsku štetu“ i slični. Neki su čak izmontirali i sliku đenerala Draže u oluji bitkoin novčića, kao da je čitav posao obavila armija njegovih četnika. Istina je, međutim, da je rudarenje kriptovaluta u ovoj zemlji (još uvek) legalan posao. Ovde je reč je o klasičnoj krađi struje, relativno maloj za srpske standarde, a da li je ona potrošena na bitkoin ili na pečenje nadaleko čuvene četničke gibanice, potpuno je svejedno.
Ipak, cela vest, hiljadu puta ponavljana zbog svoje bizarnosti, još jednom je otkrila koliko domaća javnost, a i novinari, koji po prirodi posla imaju dužnost da tu javnost informišu, pojma nemaju šta su kriptovalute, kako funkcionišu i čemu tu kompjuteri uopšte služe. Na pomen bitkoina, najpoznatije kripto-valute, svi učeno klimaju glavom, ali retko ko zna makar elementarne činjenice.
OD „SMEĆA“ DO VRTOGLAVIH VISINA
U daljem tekstu, „bitkoin“ je sinonim za sve ostale kriptovalute. Iako ima razlika u rasprostranjenosti i konceptu funkcionisanja, osnovni principi su identični. Da počnemo od osnovnih stvari.
Novac je sredstvo razmene iza koga obično stoji država, koja garantuje njegovu vrednost: ukoliko svoju robu prodate za novac, sutradan ćete za taj isti novac moći da kupite nešto drugo. Iako novac često poistovećujemo s papirom i kovanicama, on ne mora da ima svoju fizičku formu. Zamislite državu u kojoj se sve transakcije obavljaju preko banke i platnim karticama – u tom slučaju, novac je samo skup brojeva uskladišten u bankarskim bazama podataka. Zato i nije preterano zanimljivo to što bitkoin i druge kriptovalute postoje samo u virtuelnom svetu. Ono što je, međutim, fascinantno je činjenica da ove valute imaju opipljivu vrednost. Nekada vam je bila potrebna gomila bitkoina da kupite jednu picu, pod uslovom da uopšte nađete mesto koje to „smeće“ od novca hoće da primi. Danas jedan bitkoin vredi okruglo 50.000 dolara. Ta vrednost vrtoglavo raste: na početku 2020. godine bitkoin je vredeo 7700 dolara, a godinu dana kasnije 38.000 dolara. Na internet menjačnicama kurs je uvek nešto niži, ali ko god je pre godinu, dve ili tri uložio evre u kupovinu bitkoina (zapravo „satošija“, delova bitkoina), danas može da se hvali velikim dobitkom.
Dakle, mora biti da iza uspeha bitkoina stoji neko moćan: Amerika, Japan, Rusija, Kina, CIA, KGB, Mosad, iluminati, masoni, antivakseri, templari, ravnozemljaši, Aleksandar Vučić… U stvarnosti, iza bitkoina ne stoji niko! Softver koji koristi bitkoin napisao je 2009. godine Satoši Nakamoto (njegov identitet nikad nije utvrđen), a zatim ga pustio u svet. Ne postoji institucija koja garantuje stabilnost bitkoina i brine o njegovoj budućnosti. Štaviše, u prošlosti se vrednost bitkoina više puta drastično srozavala, obično nakon sigurnosnih propusta posle kojih se mnogo bitkoina našlo u džepovima lopova. Ipak, iako mu je više puta proricana skora propast, bitkoin se svaki put oporavljao i danas je vredniji nego ikad. Odakle potiče volja ljudi da svoju robu i „tvrd novac“ (dolare i evre) menjaju za bitkoin?
JEFTINIJE I SIGURNIJE
Razlozi su višestruki. Pre svega, troškovi transakcije su niži u odnosu na kreditne kartice ili servise kao što su „Pay Pal“ i „Western Union“. Sama transakcija je tehnički jednostavnija, a tehnologija je dostupna svima, uključujući i tek osnovane, male kompanije, koje generalno imaju problem sa troškovima usluge koje naplaćuju njihove poslovne banke. Takođe, kada se plaća bitkoinima, ne postoji nikakva razlika između domaćih i međunarodnih transakcija, čak i kada se radi o velikim svotama. U svetu realnog novca, transfer para u inostranstvo uvek je skopčan s velikim troškovima, uz neizbežne kursne razlike koje inostrana plaćanja čine još skupljim.
Činjenica da bitkoin ne zavisi ni od jedne države čini ovu valutu neosetljivom na politička dešavanja. Bitkoin je, takođe, otporan na inflaciju, s obzirom da je unapred određen broj bitkoina koji će biti emitovan (21 milion i nijedan više). Ne treba zaboraviti ni sigurnost: učesnici u transakciji ne ostavljaju za sobom nijedan podatak koji bi kasnije mogao da bude zloupotrebljen (broj kreditne kartice, matični broj ili broj lične karte). Koncept bitkoina ne zahteva da njegovi vlasnici na bilo koji način budu legitimisani.
Ako je davanje i primanje novca anonimno i ako u tom pogledu ne postoje nikakva ograničenja, onda praktično da ne postoji roba koja se ne može trampiti za bitkoine, što olakšava njenu cirkulaciju. Nažalost, dobar deo bitkoin-transakcija otpada na robu koja nikako ne bi smela slobodno da se prodaje (lekovi za koje je potreban recept, narkotici, oružje), ali je tome praktično nemoguće stati na put. Upravo zbog ovoga kriptovalute se često pojavljuju u vestima vezanim za svetski kriminal.
Kada se dobre i loše strane virtuelnih valuta stave na kantar, ispada da one dobre pretežu. Bitkoin je tako postao novac, skoro kao i svaki drugi. Ipak, mnoge države ne gledaju dobronamerno na ovu činjenicu, a prednjači Kina koja je polovinom ove godine zabranila „rudarenje“ (primarnu emisiju) bitkoina i sve transakcije bazirane na njemu, uz masovna hapšenja trgovaca koji su prodavali „sumnjivu“ robu isključivo za kriptovalutu. Kina, jednostavno, više nije htela da gleda kako se ogromna količina juana odliva iz zemlje kroz konverziju u bitkoin. Preko 50 odsto svetske bitkoin infrastrukture prestalo je da funkcioniše. Kineski biznismeni, vlasnici ogromne količine hardvera koji je preko noći stavljen van zakona, morali su da potraže novo mesto za rudarenje. Ispostavilo se da ono što smeta Kini ne smeta i Teksasu. Tamošnje cene električne energije su među najnižima u svetu, za otvaranje firme dovoljno je par potpisa, kriptovalute su regulisane liberalnim zakonima, a porezi su umereni. Teksas je preko noći od Kine preuzeo posao vredan mnogo milijardi dolara.
Možete li i vi nešto da zaradite pomoću kriptovaluta, i zašto da?
foto: pixnioNAJVEĆI TROŠAK TOKOM PROCESA: Eletrična energija
RUDARENJE I OBUČAVANJE
Jedan način je da krenete da verifikujete kripto-transakcije, tj. da rudarite tako što ćete sklopiti svoju opremu (tzv. „rig“), instalirati potreban softver, udenuti sve to u struju i svakog dana gledati kako pare padaju s neba. Teoretski, „rig“ može da bude i neki krš od laptopa ili stari računar, ali time možete da iskopate samo stare fotografije sa hard-diska. Moraćete da sklopite novi računar, i to tako što ćete u njega staviti nekoliko jakih procesora poput „AMD Ryzen Threadripper 3990X“ (komad košta oko 5500 dolara).
Alternativno, umesto jakog procesora možete da kupite nekoliko (bar šest) jakih grafičkih kartica tipa „GeForce RTX 3090“ (2300 dolara po komadu). Na to treba dodati još par hiljada evra za kućište, memoriju, matičnu ploču i napajanje.
Ipak, da biste nešto zaista postigli (iskopali), preporučljivo je da svoj „rig“ napravite od hardvera specijalizovanog za rudarenje kriptovaluta. Takvi uređaji poznati su pod skraćenicom ASIC (Application-Specific Integrated Circuit), a dobar primer je „WhatsMiner M10“, koji računa 33 biliona heševa u sekundi i košta „samo“ 13.000 dolara. Naravno, što više hardvera imate, to su vaše šanse da nešto zaradite veće. Imajte samo u vidu da svi ti uređaji troše mnogo struje: jedan ASIC „vuče“ iz utičnice koliko i TA-peć od 2,5 kilovata. Čime god da rudarite, smislite kako ćete to da ohladite pre nego što napravite požar. Vaš „rig“ takmičiće se sa udruženom snagom svih svetskih rudara (vidi okvir „Rudarski posao“). Za svaki verifikovani blok bitkoin-transakcija nagrada je, trenutno, 6,25 bitkoina ili 315.000 dolara. Da se ne lažemo, šanse su vam male, ali postaju znatno veće ako se opredelite za rudarenje neke druge, manje poznate valute. Dobitak je mnogo manji, ali češći.
Drugi način je da, umesto da sami rudarite, naučite druge kako se to radi. Napravite nekom „rig“ od njegovih para, pustite ga u rad i uzmite solidan honorar za taj posao, možda i procenat od zarade koju „rig“ ostvari. Na kraju, ako ste zaista majstor za berze i valutne kurseve, ako ste zaista sigurni da će se sadašnji vrtoglavi rast vrednosti bitkoina nastaviti, konvertujte svoju ušteđevinu, auto, stan ili dedinu kravu u bitkoine i posle godinu dana, kada kurs poraste, pokupite debeo kajmak. Naravno, pod uslovom da pre toga bitkoin ne propadne (u tom slučaju nećete imati kome da se žalite).
Izlazak Kine iz „rudarskog biznisa“ eliminisao je, bar nakratko, više od polovine hardverskih resursa koji su bili korišćeni za verifikaciju bitkoin transakcija. Koliko je bitkoin otporan na ovakve, naizgled katastrofalne udarce govori činjenica da njegova vrednost nije drastično pala, i da cirkulacija bitkoina nije zastala ni na sekund, naprotiv. Štaviše, potvrđena je teza da je bitkoin fizički neuništiv – sve dok postoji makar jedna osoba na svetu koja se bavi njegovim rudarenjem, postojaće i bitkoin. Kineski preduzetnici sada započinju da obnavljaju svoje rudarske operacije u drugim zemljama sveta, a u međuvremenu, zbog drastično smanjene konkurencije, rudarenje bitkoina postalo je mnogo atraktivnije nego pre. Toliko atraktivno da mu nisu odoleli ni Ivanjičani, sa đeneralom Dražom i njegovim četnicima na čelu.
Rudarski posao
KRAĐA STRUJE: Nacionalni sport u Srbiji
Postupak potpisivanja blokova transakcija je ono što se u laičkoj literaturi naziva „rudarenjem kriptovaluta“. Zašto? Pomalo liči na traženje grumena zlata: neko ga nađe a neko ne, dobitak nije zagarantovan. Za svaki blok transakcija koji ste potpisali, sistem vam automatski dodeljuje određeni novčani iznos u kriptovaluti koju „rudarite“. To je nagrada za onaj „nons“ koji ste srećno pronašli i objavili ga na internetu (tzv. „proof of work“). Iako se proces često upoređuje sa kopanjem zlata, postoje značajne razlike. Kada kopač zlata naiđe na zlatnu žicu, on u kratkom roku može da stekne ogromno bogatstvo, dovoljno je da sledi njen trag. U svetu kriptovaluta stvar je drugačija: ako ste rešili jedan blok, nema nikakve garancije da ćete u bliskoj budućnosti rešiti i neki od narednih. Težina pronalaženja „nonsa“ automatski se podešava tako da potpisivanje narednog bloka transakcija uvek traje oko 10-15 minuta, bez obzira na to koliko je ljudi i računarske snage angažovano na ovom poslu. Ne postoji nagrada za obično učešće u rudarenju. Ko god da reši blok pre vas, taj nosi celokupnu nagradu, a svi ostali dobijaju šipak: niko vam neće vratiti vreme koje ste potrošili i struju koju ste pogoreli.
Ukratko, da biste nešto zaradili rudarenjem potrebno je da bude dovoljno srećni pa da u pogađanju prave vrednosti „nonsa“ preteknete ceo svet. Šansa da se tako nešto desi proporcionalna je snazi vašeg hardvera u odnosu na ukupnu snagu ostatka sveta koji se takođe bavi rudarenjem. Kolika god da je, vaša snaga je mizerna jer se u svakom trenutku takmičite sa stotinama hiljada računara, od kojih su mnogi specijalno napravljeni samo da bi računali heševe munjevitom brzinom. Velike firme koje se bave rudarenjem kriptovaluta imaju sposobnost da u jednoj sekundi sračunaju trilione heševa.
Ima li „rudara“ u Srbiji? O, da! Malo je onih koji rudare bitkoin, jer je tu svetska konkurencija najveća. Srpski rudar više voli manje poznate kriptovalute, kao što su „litecoin“, „ethereum“, „monero“ ili „dogecoin“, gde su nagrade za „knjigovodstvo“ manje, ali i lakše dostižne. Cene hardvera jesu prepreka za siromašnog ekonomskog tigra kao što smo mi, ali se to najčešće rešava tako što više pojedinaca udruži svoja finansijska sredstva kako bi sklopili pristojan „rig“. Oni domišljati uposliće dokone kancelarijske mašine nakon kraja radnog vremena, struju ionako plaća firma: iako skromne snage, ovakvi sklepani rigovi mogu da donesu neku malu dobit na duge staze.
Jednom kada se upustite u kopanje, najveći operativni trošak upravo je onaj za utrošenu električnu energiju: mnogi pošteno plate svoj račun na kraju meseca, ali se struja za ove potrebe često krade, baš kao u Ivanjici. Krađa struje kod nas odavno je prerasla u nacionalni sport, krade se po zgradama, od komšija, sa bandera, sa gradilišta, javne rasvete… Čaršija priča da takoreći nema zapuštenog državnog preduzeća ili službe u čijim podrumima i zapuštenim halama po ceo dan i noć veselo ne bruji po nekoliko „rigova“, uz simboličnu nadoknadu koja se isplaćuje noćnim čuvarima, stečajnim i likvidacionim upravnicima… Naročito su popularni stari i propali socijalistički giganti koji često imaju ogroman prostor za skrivanje opreme. Tu u blizini obično je i neka slabo praćena trafo-stanica, koja je napajala fabrička postrojenja u vreme kada nismo samo motali kablove kao danas, već smo nešto ozbiljno proizvodili i izvozili. Dakle, lako dostupne i „besplatne“ struje ima, samo je treba „potražiti“. I, na kraju, s obzirom da su skoro sve stare fabričke hale potpuno devastirane, bez prozora, i da kroz njih neprekidno duva promaja, problem klimatizacije ne postoji tokom većeg dela godine.
Ukratko, Srbija ima skoro idealnu infrastrukturu za rudarenje. Posla u ovo zlatno srpsko doba ima, samo ako neko hoće da radi.
Kako funkcioniše bitkoin
RAST CENA KRIPTO VALUTA: Od trnja do zvezda
Bitkoin je virtuelna valuta, pa je za nju potreban i virtuelni „novčanik“. To je, u suštini, najobičnija softverska aplikacija koja može da funkcioniše na vašem laptopu, mobilnom telefonu ili tabletu. Većina tih aplikacija izgleda prilično spartanski: u njima se vidi stanje vašeg računa, imate dugmiće „pošalji“ i „primi“ i to je sve. Aplikacija je tu, pre svega, da od vas sakrije višak detalja i pojednostavi obavljanje novčanih transakcija.
Najvažnija funkcija aplikacije je da kreira vaš tzv. „privatni“ i „javni ključ“. Privatni ključ ostaje u vašem trajnom vlasništvu, u suštini liči na lozinku koju koristite za Gugl ili Fejsbuk, ali je neuporedivo složeniji. Vaši bitkoini su bezbedni onoliko koliko je bezbedan privatni ključ koji ih kontroliše. Javni ključ predstavlja vaš identifikator u bitkoin univerzumu. Kada nekom šaljete novac, vi zapravo šaljete novac na „adresu“ koja je definisana njegovim javnim ključem. Privatni i javni ključ međusobno su upareni – postoji samo jedan privatni ključ koji odgovara javnom ključu neke osobe. Međutim, mehanizam generisanja ovakvih ključeva toliko je složen da je nemoguće rekonstruisati privatni ključ neke osobe na osnovu onog koji je javno dostupan.
Javni ključ je jedini trag koji ostavljate iza sebe u bitkoin transakcijama. Potrebne ključeve za vas generiše aplikacija za koju ste se opredelili i za to nije potrebna nikakva internet konekcija, lična karta, broj mobilnog telefona, čak ni ime. Ne postoji centralni registar javnih ključeva, niti postoji nešto što bi ličilo na bazu podataka o korisnicima (ako vam je takva baza potrebna, moraćete sami da je napravite).
Kako onda sistem zna da meni i vama treba da dodeli različite parove ključeva, ako ne postoji centralno mesto za njihovu evidenciju? Zapravo, sistem i ne garantuje da će naši ključevi biti različiti, ali je broj mogućih ključeva toliko veliki da je praktično nemoguće da na svetu postoje dva identična para. Ako biste čitavu Zemljinu kuglu napunili zrncima peska, veće su šanse da u dva uzastopna izvlačenja iz nje izvučete jedno te isto zrno nego da vam bitkoin dodeli par ključeva koji neko već koristi.
Okej, instalirali ste bitkoin softver na svoj pametni telefon i negde u njemu kriju se potrebni ključevi. Pretpostavimo da ste već nekako stekli jedan bitkoin i da želite da ga pošaljete svom prijatelju koji može da bude bilo gde. Potrebno je da sačinite virtuelnu uplatnicu u kojoj, otprilike, piše da osoba X šalje osobi Y ukupno Z bitkoina. Osobe koje učestvuju u transakciji identifikovane su na uplatnici isključivo svojim javnim ključevima, a ne imenima ili imejl adresama. Šta vas sprečava da sastavite uplatnicu kojom ćete, na primer, svom prijatelju da pošaljete bitkoine koje poseduje neka treća osoba? Zloupotreba se sprečava time što svaka uplatnica mora da bude digitalno potpisana od strane onoga ko šalje novac.
Digitalni potpis kreira se matematičkom formulom koja pomoću vašeg tajnog, privatnog ključa i podataka koji opisuju transakciju kreira njen „sažetak“ u vidu šifrovanog teksta, koji se dodaje na kraj digitalne uplatnice. Digitalni potpis je unikatan, svaki put drugačiji, čak i kada se ista svota šalje istoj osobi. Verodostojnost digitalnog potpisa može svako da proveri korišćenjem vašeg javnog ključa. Potpis istovremeno štiti i integritet čitave transakcije: ako bi neko promenio neki detalj u njoj (recimo tako što bi preusmerio novac na sebe ili promenio navedeni iznos), digitalni potpis se više ne bi slagao sa podacima navedenim u uplatnici i transakcija bi bila odbijena.
Ako vam ovo zvuči komplikovano, treba da znate da ste pročitali najjednostavniji deo.
Elem, popunili ste uplatnicu (uz pomoć aplikacije koju koristite) i putem interneta uputili je u bitkoin mrežu, kako bi transakcija bila realizovana i proknjižena. Kako sistem uopšte zna da vi posedujete bitkoine koje nameravate nekom da prenesete? Za to je potrebna „glavna knjiga“ („ledger“), u kojoj su evidentirane sve do sada napravljene transakcije. U toj knjizi ne postoji specijalan list koji se odnosi na vas. Umesto toga, glavna knjiga sadrži naizgled beskonačan popis svih bitkoin transakcija još od dana kada je „iskovan“ prvi virtuelni novčić i proknjižen prvi, tzv. „genesis“ blok. Ta knjiga je javno dostupna svakom i možete je analizirati do mile volje uz softver koji je takođe besplatan, ali budite spremni da na njeno inicijalno preuzimanje potrošite čitav dan. Za razliku od banaka koje stanje na računu i promet na njemu mogu da otkriju samo vlasniku računa, kod bitkoina je sve „na izvol’te“.
U glavnoj knjizi ne postoji podatak kao što je nečije „stanje na računu“. Da biste saznali koliko bitkoina imate vi ili bilo ko drugi, moraćete da saberete sve uplate i isplate i da sračunate razliku. Kad god vam neko pošalje bitkoine, u glavnu knjigu se za vaš javni ključ veže jedan „ulaz“ (tzv. input). Kad god nekom šaljete novac, morate da se pozovete na jedan ili više nepotrošenih „ulaza“ iz prethodnog perioda.
Iz gorenavedenog izgleda kao da „glavna knjiga“ predstavlja najslabije mesto čitavog sistema. Onaj ko vodi glavnu knjigu ima, zapravo, vlast nad bitkoinom. On može da prihvata i odbija transakcije, da generiše nepostojeće uplate na sopstveni račun ili nametne „porez na promet“. Ako bi se neko dočepao glavne knjige, uništio je ili nepovratno kompromitovao, ceo sistem bi se u trenutku nepovratno raspao.
Ko, zapravo, održava „glavnu knjigu“ bitkoin sistema? Genijalnost bitkoina zasniva se pre svega na činjenici da „glavnu knjigu“ može, sa jednakim pravima, da održava svako kome se ćefne, uključujući mene i vas. Ne postoji „glavna kopija“, pa ni mogućnost da ona bude kompromitovana. Svako ko želi da „knjiži“ javno dostupne transakcije, može da preuzme bilo koju od postojećih kopija glavne knjige i „knjigovodstveni“ softver. Sve postojeće kopije su u suštini potpuno ravnopravne.
Ovakav demokratski koncept suočava nas s jednim naizgled nerešivim problemom: ako na internetu postoji milion kopija glavne knjige, kako da znamo koja kopija je trenutno važeća? Neke od tih kopija su zapuštene ili nekompletne usled hardverskih otkaza ili problema na mreži. Neke su i „frizirane“ od strane prevaranata koji će pokušati da istu svotu novca potroše nekoliko puta.
I tako dolazimo do najsuptilnijeg detalja bitkoin arhitekture, koji se zove „blockchain“. Verifikovane bitkoin transakcije knjiže se u tzv. blokovima, nalik na registratore u koje knjigovođe odlažu proknjižene fakture. Glavna knjiga je, zapravo, kolekcija registratora (blokova) poređanih jedan pored drugog. Da bi bitkoin definitivno promenio vlasnika neophodno je da se transakcija verifikuje, smesti u registrator (blok), da registrator bude „potpisan“ i odložen na policu. Sve dok se to ne desi, transakcija nije kompletirana.
Punjenje registratora je jednostavno (podaci o novim transakcijama vam neprekidno pristižu), ali ga nije lako potpisati. Da biste generisali potpis (tzv. „heš“, u suštini jedan broj sa mnogo cifara), morate da uzmete sve podatke iz registratora, zatim heš sa korica prethodnog registratora i jedan slučajno izabrani broj (tzv. „nons“), i primenom matematičke formule sračunate sledeći heš. Postoji, međutim, „catch“: da bi novi heš bio priznat a registrator zaključen, potrebno je da novi heš bude manji od neke unapred definisane vrednosti. Što znači da ćete heš morati da sračunate mnogo puta, svaki put sa drugom vrednošću „nonsa“, sve dok slučajno ne „nabodete“ validni heš. Formula kojom se računa „heš“ toliko je komplikovana da je slučajno pogađanje „nonsa“ jedini način da potpišete blok, i nikakav genijalni matematičar ili informatičar ne može da vam pomogne u tome. Tek kada nasumično pogodite „nons“ možete da kažete da ste „rešili blok“, čime ste istovremeno verifikovali i sve transakcije koje se u njemu nalaze. S obzirom da se svaki blok poziva na heš onog prethodnog, rešeni blokovi formiraju neraskidivi lanac, pa otud i termin „blockchain“.
Informacija o novom rešenom bloku distribuira se putem interneta svima koji se bave verifikacijom transakcija. Oni će od vas preuzeti rešeni blok, utvrditi da je vaše rešenje tačno i nastaviti da rešavaju onaj sledeći. Sistem je tako podešen da u mreži uvek preovladava najduži lanac blokova, dok se svi kraći odbacuju. U retkim, malo verovatnim situacijama sistem može da divergira, recimo kada dve osobe na dva kraja sveta istovremeno reše blok. Ta konfuzija (ko ima „pravu“ verziju) obično traje deset minuta, dok se ne reši naredni blok, nakon čega će najduži lanac ponovo prebrisati sve one koji su kraći.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dirljivo izgledaju natpisi koje stariji građani nose na nekim antirežimskim akcijama, a na kojima se na različite načine ispisuje ista poruka: “Studenti, molimo vas, spasite nam državu!” Trenutno je blokirano tridesetak fakulteta, sa tendencijom da se ovaj broj značajno uveća, a masovnost demonstranata poraste, čemu uveliko doprinosi osionost Vučićeve vlasti. Snaga studentskog bunta iskazuje se kroz rađanje kompleksne i inovativne kulture otpora koja je do sada toliko nedostajala, kao i kroz međusobnu solidarnost
“Lično me je napao batinaš za koga sam kasnije saznao da je član vladajuće partije. Prisustvovao sam i napadu na Pavla Cicvarića od strane još jednog člana Srpske napredne stranke, kao i na još neke aktiviste. To je zaista tragičan prizor: u jednoj državi, visoki zvaničnici vladajuće partije na ulicama napadaju studente koji mirno stoje”, kaže za “Vreme” Petar Seratlić
Studenti iz Niša poručuju svojim kolegama da su tu i da ne ćute. Iako im je trebalo malo više vremena da se odazovu blokadama, pokazuju istrajnost u nameri da dođu do cilja, a to je svakako ispunjenje zahteva. Neki su zabrinuti kako će polagati ispite, a neki su samouvereni da su položili onaj najvažniji – iz etike i solidarnosti
Istraživanje NSPM – Beograd 2024.
11.decembar 2024.Đorđe Vukadinović i istraživački tim NSPM
Nezadovoljstvo naprednjačkim upravljanjem Beogradom polako ali sigurno gazi preko opštinskih međa i “urbano-ruralne” granice. Naime, svega 27,8 odsto građana Beograda SNS-SPS vladavinu glavnim gradom ocenjuje kao “sposobnu i efikasnu”, dok čak 40,1 procenat smatra da je “nesposobna i koruptivna”. A raspoloženje prema aktuelnom gradonačelniku još je i gore od toga
Uticaj Moskve u Srbiji danas je u prvom redu posledica tri fenomena: pitanja statusa Kosova, energetske zavisnosti Srbije, kao i postojanja većinske proruske orijentacije javnosti čak i nakon agresije na Ukrajinu, u šta se uklapa delovanje (pro)ruskih medija. Kako prenose mediji, Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koje su dopustile delovanje ruskih službenih medija (Sputnjik, RT – Russia Today) na svojoj teritoriji. Uz to, neke od najgledanijih srpskih TV stanica sa nacionalnom frekvencijom, poput TV Happy, imaju specijalizovane dnevne emisije čiji je sadržaj u službi ruske propagande
Dok dezavuiše najbliže saradnike i pokušava da uplaši narod kukanjem na „hibridni rat“ i zazivanjem tajnih službi, u obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića sve više se oseća smrad sumpora iz Šešeljevih dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
