Čovek se lepo javio, i to iz daleka, a novinari uzeli, baš istraživački i baš novinarski, da zagledaju u pismo. Tako se dogodili beli prah, policija, skafanderi, karantin... Ipak, sve rešio imejl
Ko nije čuo za Lajkovac i Dragana Markovića taj je poslednjih desetak godina bio negde drugde. ‘Ajde da podsetimo, mesto poznato po stajalištu za vozove, zahvaljujući Zemljoradničkoj zadruzi, Draganu Markoviću i pripadajućoj mu bazi, bilo je sinonim socijalističkog mira, suvereniteta, prosperiteta i opšteg razvoja. Ovde su se najbolje proizvodili nepodeljena privrženost i nepodeljena podrška tadašnjem Slobodanu Miloševiću, ovde su štancovane najbolje zlatne plakete, i ostala zvona, u to ime je Marković zahvatao iz svih saveznih i republičkih fondova, primarnih, sivih i ostalih emisija, šta zahvat’o, raspolag’o.
Po prošlogodišnjim lokalnim izborima, činilo se da Lajkovac ostaje na istom pravcu razvoja, leva koalicija ubedljivo dobila, ali ministar Batić preduzeo meru privremenih mera, i razvoju došao kraj. Sad upravlja Opštinsko veće, bez socijalista, koji se, kao ni Dragan Marković, nisu bunili, drugovi, čak, pokajnički prihvatili da im stranačke prostorije budu u samo 13 kvadrata. Stvari uzele drugi pravac, sem podrške i privrženosti, drugih pisanih tragova o ovoj oglednoj socijalističkoj parceli nema, jedina žrtva Dragana Markovića je gubitak direktorskog mesta u Zemljoradničkoj zadruzi.
A kakav je to bio razvoj, i „Vreme“ se u to uspešno uveravalo. Prilika bilo uvek i vazdan. Pre dve godine, biće krajem septembra, opštinska svečanost, zlatna plaketa tadašnjem Milomiru i Miniću, puštanje u pogon RTV Pruge. Ko da je juče bilo, poslednji sprat onoga što se zove Kulturni centar, nekoliko praznih, taze omalterisanih prostorija, tadašnji glavni urednik Radio Beograda Momčilo Bošković, iz svežeg maltera, pušta u pogon novu radio stanicu. Dadoše izjave, pa se i slikaše, a svečani program Pruge ide sa ulice, iz reportažnih kola Radio Beograda. Kakvo je to udarničko vreme bilo.
OSUŠENA PRUGA: U međuvremenu malter se osušio, radio SPS Pruga je imala svoj razvojni kolosek opšte privrženosti i opšte podrške. Ko što biva, i tome dođe kraj, program, pa i cela šema, postanu, malo je reći demokratski, pre veledemokratski. Na to se, baš u sredu, baš 17, baš ovog meseca i godine, udari pečat, radio stanica se ispiše iz SPS-a i upiše u javno opštinsko preduzeće. I na takav datum maler. U osušenim i okrečenim prostorijama radija, sa pripadajućim nameštajem i opremom, baš pošto im je u programu gostovao predsednik Opštinskog veća, otvore pismo, i to ne obično, iz daleke Finske. Kad ih je prošla prva radoznalost, novinarski na stolu primete belo trunje, šta će, novinarski produmaju, povežu dva i dva, i novinarski pozovu policiju. Policija preuzme komandu, stignu epidemiolozi, popršću, svi operu ruke i odu u kućni karantin, dok ne stignu rezultati analize belog trunja. Ali, takav im pos’o, ili pre karakter, naviklo to da, bez obzira na posledice, daje sve od sebe, i posle dana karantina svi u radne pobede.
I tako, popnemo se u radio stanicu. U kancelariji direktora, veli, organizator programa Svetlana Ilić. Jeste, pripisan im karantin, ali posao zove. Do juče ni radio nije znala da uključi, ali, kad ona nešto želi to i postigne. Pa šta je bilo. Bilo iza sedam uveče, u studiju neki popovi, predsednik Danko baš završio gostovanje, seli, direktor uzeo da otvara pisma, u jednom pismo i kaseta. Upita odakle je pismo, iz Finske, direktor pustio kasetu da preslušaju, vele njihova reklama, ali nije slušala, glava joj bila na drugoj strani, gde on njih u Finskoj da sluša, i šta ima da ih sluša, ako su ih ‘vatali za vreme bombardovanja, šta ih sad ‘vataju, i, pogleda bolje, na crnom stolu beli prah, juuu, gde njima to da se desi. Šta će, nije da su se uplašili, ali svi imaju decu, valja misliti o deci, pozove prijatelja mupovca, ovaj ozbiljno da zovu inspektora Pantelića. Pantelić, pa preko telefona, poručio da ništa ne diraju dok ne stupi u vezu sa Beogradom. Onda im preneto da zaključaju ulazna vrata, sa VMA ne mogu doći, ali će doći služba iz Valjeva. Pa im preneto da napuste prostoriju i čekaju. Čekali, do ponoći, nije se plašila, mada je skeptična prema tim boleštinama, naročito američkim. Došla služba sa zaštitnim odelima i maskama, uzeli prah i pismo, ubacili u veliku metalnu kutiju, sve komplet, i sve komplet poprskali. Ona, kao svaki novinar, pitala pitanja, kako da zaštiti decu, čula na TV-u koji su oblici antraksa, ali bolje da pita… Doktor objasnio, da se operu, da budu sami u prostoriji kad budu spavali, da ostanu u kućnom karantinu. Rekli da tako bude dok ne dođu rezultati, ali prekršili, zbog posla, a i ništa ih ne svrbi, bila prehlađena, već pila antibiotike, lekar rekao, fantastično. Jeste da se to njoj desilo, ali najbolje se drži u familiji, ima iskustva sa stresnim situacijama, bila prisutna kad ono ubiše Boška Peroševića na štandu Lajkovačke zadruge na Novosadskom sajmu.
UMORAN I MAHINALAN: Stiže i direktor Dražen Milosavljević, član DSS-a koji je u Lajkovcu formiran posle izbora. Ranije, vele, bio u levoj partiji, preko radija, samo čit’o, da sluge Zapada neće doći na vlast, isto ranije, oko 5. oktobra, i što je mor’o, dežur’o, i na poljskom krevetu spav’o, sa Draganom Markovićem u Zemljoradničkoj zadruzi. Bio prisutan, ali, da se on pit’o, policiju ne bi zvao, belog praha nije bilo. Uveče otvarali pisma, bilo i pismo iz Finske, nije gledao odakle je, preveli pismo, profesor Perti Ajras objašnjava kako ih je uhvatio, da se najbolje ‘vataju po lepom vremenu, preslušali i kasetu, njihova reklama o naplaćivanju struje. Onda primetili te bele ljuspice, sad vidi da je to od cepanja pisama, organizator programa se uspaničio, zbog saradnika pozvao MUP. Dežurni pit’o, zašto je otvar’o pismo iz inostranstva, rek’o da je bio umoran, otvar’o redom, mahinalno, pa naredili da se ne pomeraju, pa da pređu u drugu prostoriju, zaključaju vrata, poslali pred zgradu policiju, iza ponoći došli ljudi u skafanderima, obazrivo sve pokupili, pismo, kasetu i sitne ljuspice, kojih je po njegovoj proceni bilo 15–20, stavili u kese, pa u metalni sandučić. Rekli da će to na VMA, posle čuju VMA zatrpana, sad su ti uzorci u Regionalnom zavodu za zaštitu zdravlja u Valjevu. Bili u karantinu jedan dan, mora da rade, pogotovu što su proverili da čovek postoji, i sad tvrdi da belog praha nije bilo, da je ko brašno, ko šećer, bilo samo ljuspica, ne veruje da je to bio i psihološki rat. Čovek postoji, sinoć dobio potvrdu. Imejlom poslao poruku, dragi profesore Perti, molim vas da potvrdite da li ste pismo poslali kad ste ga poslali, kako stoji na pečatu… Poslao poruku u 2.45, odgovor stigao u 17.16 sati, juče. Kaže, dragi Dražene, jeste, ja sam pisao pismo, i objašnjava da mu je hobi da ‘vata radio stanice na FM talasima, dosad u’vatio 2000, želi sve najbolje. Sad nosi pismo u policiju, a ima još posla, nađena nečija krava, mora to da emituje…
Lajkovac je i u vreme NATO agresije bio za primer. Prvo je odavde, i sa otvorenog prostora, mrskom neprijatelju, poručeno da ovde nema šta da traži. A kad je počelo, prvih primera bilo još. Valjda u aprilu, pa ’99, kasno uveče, kad smo se branili zamračenjem, Borivoje Simić se točkom vraćao kući iz druge smene. Iako mrak, prepozna ga poznanica, upita, gde ćeš, crni Boro, zar nisi čuo, javili stižu avioni iz Avijana, ma šta kaže, očiju joj, svi su pobegli, eto i ona ‘vata maglu. Borivoje sjaše s točka, upadne u kuću, kad tamo čeljad spava, sve razbudi i kaže kak’a je stvar, najnužnije i napolje. Ne bude lenj, razbudi i komšije, opriča i njima, dok si rek’o opštenarodna odbrana, skupi se stotinak ljudi. Šta će, krenu van Lajkovca, pa uz Kolubaru, posle nekoliko kilometara sklone se pod stari železnički most. Noć se odužila, čekali, kako se u to vreme smirivao zemljotres iz prethodne godine, most se zatrese, sete se da je most potencijalna meta, razbeža se kud koji. U neko doba stvar u svoje ruke preuzme odbornik SPS-a Ljubisav Ilić, reši da se, pa šta bude, probije nazad u Lajkovac, da vidi kako je tamo, šta će sa narodom. Vrati se, svuda mrak, jedino u policijskoj stanici čkilji vedlo. Upadne, kad tamo, komandir stanice i predsednik suda igraju šah, s vrata vikne, šta rade dok on spasava ljude. Ovi ga pogledaju preko table, Ljubisav o avionima, zbegu, ‘ladnoći. Ispitaju ga, vide, stvar otišla daleko. Pošalju patrolna kola, do iza petlova skupljali ljude. Zbog uznemiravanja javnosti, Simić bude osuđen na tri meseca zatvora, uslovno na dve godine. Presudu kucala komšinica, daktilograf u sudu, što se s njim lomatala po reci.
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
