Jedini odgovor koji ova vlast ima na bilo kakvu krizu jeste – Aleksandar Vučić (na slici) i ono što njemu padne na pamet da kaže na konferencijama za medije. Ana Brnabić je nakon masovnih ubistava saopštila da sistem nije zakazao. I zbilja, prethodna nedelja je pokazala da sistem funkcioniše besprekorno. Ne u interesu građana, ali besprekorno, po proizvođačkoj specifikaciji
Postojala je tanušna nada da će Aleksandar Vučić sa svojim uposlenicima na državnim položajima bar ovoga puta reagovati drugačije. Na kraju krajeva, ovakvu tragediju, da dete ubije osmoro druge dece i čuvara škole, Srbija nikada nije doživela. Ovu tragediju pratila je još jedna, za manje od 48 sati, kada je u Mladenovcu ubijeno još osmoro osoba. Međutim, ta nada je bila besmislena.
Ko je tokom svih ovih godina gledao konferencije za medije i “reakcije” vlasti na razne krize i vanredne događaje, mogao je, nažalost, sa velikom izvesnošću da nasluti kako će se Vučić i potčinjeni postaviti i u ovim slučajevima.
I upravo to – nepojamno odsustvo ljudskosti i empatije, potreba da se ama baš svaka situacija zloupotrebi zarad još kojeg glasa na izborima, strašno shvatanje da su i ovakvi događaji predmet rutinske propagandne obrade, da je to za vlast samo još jedan dan na političkoj i medijskoj sceni koji treba iskoristiti da se oblate svi koji se upitaju ko je odgovoran i šta je moglo bolje – obeležava dubinu ponora ovog društva u koju je zastrašujuće i pogledati, a kamoli je osećati svakog dana.
Setimo se, na primer, one haotične konferencije za medije tokom poplava 2014. godine, sa svom silom besmislenih naredbi i mera, izazivanjem panike, preglumljivanjem koje će, nažalost, deceniju kasnije biti neuporedivo brojnije i više nego pomenute. Setimo se i konferencije nakon što je objavljen izveštaj vojne komisije o padu vojnog helikoptera na proleće 2015. godine, kada se Vučić razračunavao sa političkim protivnicima, sebe predstavljao kao žrtvu cele situacije, podsećao na neke druge, ranije vazduhoplovne nesreće, a stigao je da se usred te i takve konferencije pohvali dobrim stanjem ekonomije i rastom “dži-di-pija”. Setimo se i nebrojenih konferencija tokom kovid-krize u prvoj polovini 2020. godine, sa haotičnim donošenjem mera “na nervnoj bazi”, izvlačenjem vojske sa dugim cevima na ulice da se bore protiv nevidljivog neprijatelja, zloupotrebe emocija preplašenih građana kako bi se značajno povećao autoritarni stisak nad državom, pokušaja totalne medijske kontrole, besmislenih mera koje se ne poštuju, nepoštovanja već postojećih smislenih mera, preskakanja procedura, direktnog laganja o činjenicama od javnog zdravlja, blaćenja i klevetanja neistomišljenika kako oni žele da ljudi pomru od virusa…
Sve ovo upućivalo je da će prethodna nedelja u Srbiji izgledati upravo onako kako je izgledala. Jer, za ovu vlast nema veze o kakvoj krizi je reč – ona ima univerzalni odgovor: prenemaganje, glumljenje žrtve, kršenje zakona, neprestane Vučićeve konferencije za medije i “intervjui”, a zapravo asistirani monolozi na nacionalnim frekvencijama (od srede do ponedeljka bilo ih je čak četiri, u kojima se raspravljao sa neprisutnim protivnicima i porazio ih svaki put).
Nakon nedelju dana ovakvog pristupa problemu, predsednik je isplivao kao najveća žrtva, o kojoj se najviše piše, kao i o tome da zla opozicija traži njegovo ubistvo. Za to vreme, kod Milomira Marića na Hepiju predsednik je rutinski puštao video-snimak koji je mogao da posluži kao inspiracija za jedno od masovnih ubistava, sve vreme braneći rijalitije i dve svoje udarne medijske pesnice – Pink i Hepi – i poručujući opoziciji da se ne plaši izbora i da će, ako žele, te izbore i dobiti.
Rečju, jedini odgovor koji ova vlast ima na bilo kakvu krizu jeste – Vučić i ono što njemu padne na pamet da kaže na konferencijama za medije.
TREĆI MAJ
Potku neadekvatnim reakcijama vlasti dali su tokom dana ministar Branko Ružić i načelnik beogradske policije Veselin Milić. Sada već bivši ministar prosvete je uspeo da kaže da se moli bogu za hospitalizovanu decu, da je masovno ubistvo u OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu posledica interneta, video-igrica i zapadnih vrednosti, da sistem nije zakazao, ali i da je potrebno sprečiti političko lešinarenje – nepunih šest sati nakon pucnjave.
Sa svoje strane, Veselin Milić je odmah otkrio puno ime i prezime maloletnika koji je počinio masovno ubistvo i mnoštvo detalja iz istrage. U jednom trenutku je i sam rekao da preduzima stvari koje nisu dozvoljene, “da bi se javnost upoznala”.
Danima kasnije će Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštiti da su MUP i tužilaštvo jedini ovlašćeni da daju zvanične informacije u vezi sa istragom. Međutim, na jednostavno pitanje potpisnika ovog teksta – da li je dalo ovlašćenje Veselinu Miliću ili bilo kome drugom iz MUP-a da iznosi detalje iz istrage – Više javno tužilaštvo, koje inače odgovara na pitanja medija, odbilo je da odgovori.
A onda je uveče na scenu stupio Vučić. Iako je odmah na početku, a i kasnije u nekoliko navrata saopšio da će reći ko je odgovoran (“Nisam žurio sa izjavama, želeli smo da sagledamo sve to gde je sistem pogrešio, sve to gde leži odgovornost svakog od nas”), do te odgovornosti nikada nije valjano stigao.
Vučić je – valjda da bi pokazao da je ako ne gospodar situacije, a ono gospodar svih informacija – uporno i, naravno, potpuno neovlašćeno čitao detalje iz istrage, iz imovinskog stanja roditelja maloletnog ubice, iz njegovog medicinskog dosijea, pa je čak ničim izazvan pomenuo i drugo dete iz porodice, otkrivajući podatke i o njemu.
Ovo kršenje zakona začinio je manje-više izlišnim “merama” do kojih je došao pola dana nakon tragedije, koje je “predložio” Vladi Srbije a koje je Vlada brže-bolje odmah prihvatila: neke od tih mera su već bile na snazi, neke su donete bez ikakvog – a krajnje neophodnog – učešća stručne i bilo kakve druge javnosti (poput “mere” da se smanji krivičnopravna odgovornost sa 14 na 12 godina), dok su neke mere bile pooštravanje već postojećih, koje se inače ne primenjuju ni pod razno.
Jedna od takvih mera bila je “pooštravanja sankcija za nepoštovanje propisanih obaveza pružalaca medijskih usluga, uključujući internet, televiziju i druge elektronske platforme”, iako REM već ima način da barem televizije izbavi svih ovih nepoželjnih sadržaja, ali to ne čini već godinama.
Kao “doprinos” ovoj meri, Vučić će nekoliko dana kasnije na Hepiju pustiti snimak mladića koji puca iz snajperske puške. “Teško je pronaći uzročnu vezu, ali ovo je ono što je nesumnjivo gledao dečak-ubica”, rekao je Vučić Mariću na Hepiju u ponedeljak. Tako je Vučić, od pozivanja na empatiju i borbu protiv nasilja u sredu 3. maja, stigao do toga da u ponedeljak 8. maja pušta nasilne snimke i priča o tome kako se tukao kao mlad na utakmicama.
Sa druge strane, o više puta pominjanoj sopstvenoj odgovornosti, Vučić je na kraju saopštio samo da je kriv jer je “sve u svim prethodnim godinama posvetio kako čuvanju mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji, da ne ulazimo u ratove, da ne gubimo decu i to hiljade i hiljade dece, tako i ekonomskom napretku zemlje, znajući da ne možemo da imamo ni vojsku ni bolnice ni bilo šta ukoliko nam ekonomija ne napreduje”, a da nije bio dovoljno posvećen “onome što je suština društva, a to su vrednosti koje moramo da gajimo i podržavamo, i vrednosti koje nam se ponekad nameću, a koje ne mogu i ne smeju da budu dominantne u našem društvu, i tu je moja odgovornost ogromna, mogu da pokušam u narednom periodu da deo toga ispravim”.
Dakle, ovo je bilo lažno samooptuživanje, odnosno prikrivena višestruka samohvala – da sve od njega zavisi, ali da je on imao bitnija posla, da spasava zemlju od rata i nemaštine, kao i od “vrednosti koje nam se nameću” (kasnije će pojasniti te vrednosti ničim izazvanim opisom “spomenika gde čovek sa bradom i muškim polnim organom doji bebu” za koga neki neimenovani “oni” misle “da je to vrhunac demokratije”).
foto: marija janković…i pijetet građana
PETI MAJ
Nakon drugog masovnog ubistva, Vučić je održao novu konferenciju za medije, sa članovima Vlade Srbije iza sebe.
Ova konferencija je već bila potpuno razularena. Bilo je bolno očito koliko Vučić brine o svom rejtingu, neprestano pominjući “bake i deke” i “majke” gde god je stigao. U već ustaljenom maniru “oštro i bezveze”, doneo je nove bezbednosne mere – koliko su te mere bile promišljene govorio je i panični naslov u “Informeru” od 8. maja da građani ne donose sami nelegalno oružje u policijske stanice, već da će doći patrola do njih…
Sledećeg dana je do javnosti došla još jedna “promišljena” mera – da škole treba policiji da dostave spiskove dece koja su potencijalno nasilnici ili, pak, imaju asocijalno ponašanje…
Ujedno, Vučić je 5. maja najavio potpuno protivzakonite istrage i hapšenja onih koji su “lajkovali” ili na mrežama podržavali jednog ili drugog ubicu: “Svi vi kojima se sviđa monstrum da nam objasnite što vam se sviđa monstrum. Svako lice koje kaže da je u gađanju spas i da ima nešto relaksirajuće – ‘aj lepo ti u zatvor, pa onda objašnjavaj. I u tome ćemo da tražimo podršku sudija i tužilaca, a ne da se mučimo da dobijemo nalog da pretresemo stan ubice, pa taman da ne pronađemo nigde ništa dok dočekamo nalog. Pošto, znate, nije u skladu sa evropskim standardima. A nije? Sad će da bude.”
Kao što je na prethodnoj konferenciji iz nekog razloga dugo govorio o Kosovu i o tome kako niko ne poštuje međunarodno pravo, tako je i sada našao za shodno da kaže da “ako su Englezi uspeli da se posle Hejsela obračunaju sa svojom najvećom pošasti, Australijanci sa ovim masovnim ubijanjem, umećemo i mi Srbi i pobedićemo kao što smo pobedili sve drugo, bili smo na začelju svega, a onda smo počeli da prestižemo mnoge zemlje Evropske unije u mnogim stvarima, čak da dostižemo neke od njih u platama i penzijama”.
A onda je opet, potpuno protivzakonito, saopštio da “ti monstrumi neće pobeći nigde i neće izaći nikada i to ljudi u Srbiji treba da znaju – pravde će biti, ni onaj mali monstrum ni ovaj nešto veći monstrum po godinama samo”.
Kako je već više puta rečeno, ubica iz OŠ “Vladislav Ribnikar” po zakonu uopšte nije krivično odgovoran, a ubica iz Mladenovca po zakonu ne može da dobije više od 20 godina zatvora. Vučićev odgovor bio je da se posvađa sa nevidljivim protivnikom koji ga optužuje za protivustavno ponašanje: “A biće – ‘mešaš se u pravosuđe’. Pala muva na medveda, ionako sam diktator, majmun, stoka i sve ostalo, nije problem. (…) I da vam kažem, ja sam jutros predložio predsednici Vlade da mi lepo vratimo smrtnu kaznu, ali ona i Vlada su protiv zbog toga što bismo bili jedini, uz Belorusiju, koji bismo imali smrtnu kaznu u Evropi. I to valjda ne možemo po nekim, opet, tim mnogo pametnim konvencijama. I ja sam nekad bio protiv smrtne kazne, gorko se kajem što sam imao takav politički stav.”
Na ovoj konferenciji predsednik je, iz nepoznatih razloga, obmanjivao javnost o motivima drugog masovnog ubistva, u Mladenovcu, tvrdeći da je počinilac neonacista i obožavalac Adolfa Hitlera, što je, pak, utvrdio pogrešno analizirajući majicu koju je nosio počinilac tokom hapšenja.
Razlozi za ovo jesu nepoznati, ali se lako mogu zamisliti – jer, mora da postoji nešto. Nemoguće je da se u Vučićevoj Srbiji dogode dva masovna ubistva samo zato što je Vučićeva Srbija takva, mora da je nešto drugo – da je ubica neonacista, da je iz sekte (što su kasnije neki mediji predlagali), da je možda bilo uticaja radikalnih islamističkih organizacija (takođe mediji), da su krive nevladine organizacije ili strane službe… Sve ovo su kao uzrok tragedija “predlagali” mediji i vlast kroz medije.
Sa druge strane, iako je za prvo masovno ubistvo, u osnovnoj školi, okrivljavao internet i društvene mreže – jer mladi ne gledaju televiziju, kako je saopštio – pažljivo je obigravao oko medijskih napisa da je počinilac zločina u Mladenovcu fasciniran jednim osuđivanim kriminalcem koji je bio učesnik mnogih rijalitija, i koji se “ne skida” sa nacionalnih i drugih frekvencija. Naravno, činjenica da je drugo masovno ubistvo počinjeno nelegalnim oružjem, da je počinilac odavno poznat policiji, da je imao istoriju nasilničkog ponašanja – sve to nije bilo zanimljivo za predsednika niti za vlast.
Nakon ove dve konferencije, predsednik je dva dana zaredom gostovao, prvo na RTS-u, pa posle u “Ćirilici” na Hepiju, gde je mnogo govorio, a da skoro ništa od interesa za javnost nije rekao.
Ana Brnabić je nakon masovnih ubistava saopštila da sistem nije zakazao. I zbilja, prethodna nedelja je pokazala da sistem funkcioniše besprekorno. Ne u interesu građana, ali besprekorno, po proizvođačkoj specifikaciji.
Šta su sve govorili i pisali
Aleksandar Vučić, 5. maj:
“Sve do ponedeljka ću da izbegavam da govorim o onima koji su i ovu tragediju i svaku tragediju u Srbiji pokušali da iskoriste za svoje bezumne političke ciljeve, a tada ću im odgovarati, da se tačno vidi ko je pozivao na nasilje i ko nasilje promoviše, a ko ne, ali mi ovo moramo zajednički da pobedimo. (…) Ponosan sam na zrelost, odgovornost i ozbiljnost naših ljudi, posebno na brigu i ljubav koju naše majke pokazuju, majke i bake. Pre svega, te žene naše, građanke Srbije, ne može da pobedi niko njihovu brigu, njihovu ljubav, a ni njihovu snagu, a mi ostali smo tu da pomognemo, i pobedićemo zajedno.”
“Molim ljude da budu uz svoju državu, a država će znati da se obračuna sa zlikovcima.”
“Što si pobio ljude? A nosi majicu ‘hajl Hitler’, ‘generacija 88’ – za one koji ne znaju, ‘h’ je osmo slovo abecede i to je njihov pozdrav. U Srbiji si našao Hitlera, đubre jedno, koji je toliko nesreća naneo ovom narodu, pa si ovde njemu našao da se diviš i da nam ubijaš ljude, monstrume jedan.”
Gordana Uzelac, novinarka TV Pinka, konferencija za medije 5. maj:
“Iako ste rekli da nećete da govorite o ovima koji koriste ovu tragediju u političke svrhe, mislim da nemate prava da ćutite jer ugrožavaju i narod i uznemiravaju, pa samo ako može neki komentar.”
Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, 6. maj:
“Nemojte da govorite da je neko kriv za ovo, jer nije fer, jednostavno nije ljudski. I da smo mi krivi za atmosferu nasilja u našem društvu. Pa, ja mislim da su pre svega krive društvene mreže. Ali, evo i sada, Mariću, da vas pitam, pokušajte vi i videćete šta će se desiti kada pokušamo da na bilo koji način regulišemo društvene mreže, videćete te vapaje nevladinih organizacija, različitih Fridom hausa i ostalih.”
“Kurir”, 6. maj:
“Zloupotrebljavaju tragediju za političko lešinarenje: Hoćete li i da streljate? Deo opozicije preti državi: Ako ne ispunite naše zahteve, preduzećemo mere adekvatne snazi tragedije”
Dragoslav Bokan, 7. maj, TV Hepi:
“Pazite, kad neko ubije dete, svi se zgroze, sem Hrvata, nažalost.”
SNS Vračar, 7. maj:
“U najbolnijem trenutku Srbije, opozicija izgleda kao nasilnik, zli nasilnik. Ali njihove karikaturalne mentalne sposobnosti, danas, ni manje ni više su monstruozne. Bezlično zlo, uronjeno u svoju izvitoperenu ambiciju, usuđuje se da koristi ovu nacionalnu tragediju za svoj lični interes. Njihova destrukcija morala onemogućava im da shvate da je ovde u pitanju bol srpskog naroda i borba za očuvanje porodice.”
Bojana Mlađenović, novinarka RTS–a, prvo pitanje u intervjuu sa Vučićem, 7. maj:
“Predsedniče, šta nam se to desilo?”
Sandra Božić, potpredsednica Skupštine Srbije, član predsedništva SNS–a, 8. maj:
“Najveći mrzitelji Srbije nastavili su da pravdaju svoju pohlepnu želju za foteljama, skupljajući se na protestima, bez imalo poštovanja i empatije prema žrtvama i njihovim porodicama. Pokazali su mnogo puta, sada su samo potvrdili da im čak ni životi ljudi ne predstavljaju prepreku kada se namerače na fotelje koje im je narod izmakao onda kada su Srbiju doveli do prosjačkog štapa.”
Ivana Nikolić, članica predsedništva SNS–a, 8. maj:
“Bednici iz opozicije su zloupotrebili tragediju koja je zadesila Srbiju kako bi još jednom pokazali da žele smrt predsednika Aleksandra Vučića. Nisu čak ni za dane žalosti pokazali poštovanje prema žrtvama masakra, niti prema njihovim porodicama, već su odmah tragediju videli kao šansu da destabilizuju Srbiju i da dođu na vlast.”
Alo.rs, 8. maj:
“Prilika za ekstremiste i neprijatelje države – kome je potreban haos na ulicama i u šta bi to moglo da se pretvori? Srbija krvari nakon dva masakra, a neko bi da se okoristi, zovu na haos i proteste.”
Miloš Vučević, ministar odbrane, 8. maj:
“Kao roditelj sam zgrožen ovim što vidim, kao političar sam zgranut da ova banda zarad nekog prljavog novca koristi bol porodica koje su ostale bez voljenih u bezumnom nasilju. Ja bukvalno ne mogu da verujem šta gledam. Ne mogu ni da imenujem ove nitkove. Iz opozicije je danas isplivao najveći i najgori ljudski talog.”
Jelena Obradović, narodna poslanica SNS–a, 8. maj:
“Opozicija hoće da profitira na mrtvoj deci.”
Janko Langura, član glavnog odbora SNS–a, 8. maj:
“Idioti iz opozicije, koji će večeras ići na protest, korišćenjem ove užasne tragedije zarad sticanja političkih poena, hladnokrvno su uvredili žrtve i time dokazali da su gori i veći monstrumi nego U.B. i K.K. zajedno! Sram vas bilo!”
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Vučiću niko ne veruje, nema iskrenog saveznika koliko god se grlio i cmakao sa svetskim liderima. Provaljen je odavno, ali je prolazio nekažnjeno pa umišlja”, kaže za “Vreme” spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. Pričali smo o zlim vremenima u svetu i snalaženju Srbije u njima
Opšta korupcija i napredovanje podobnih i nekompetentnih obesmišljava pojam poštenja i znanja. Poštenje postaje nešto što je čak pomalo i komično, i svakako arhaično. Potom, ako se potčinjavanje, strah i lojalnost pretvore u nešto što garantuje lični napredak – logično je da kritičko razmišljanje i sloboda mišljenja predstavljaju nešto što je opasno i nepoželjno, infantilno. Ako se sve počne meriti po materijalnom bogatstvu, ko šljivi pravdu i socijalnu jednakost, a tek solidarnost
Život u rasturenom društvu (2): Zoran Pavlović, profesor socijalne psihologije
Razna istraživanja pokazuju da je interpersonalno poverenje u Srbiji među najnižima u Evropi. Evropsko društveno istraživanje (ESS) od pre par godina pokazalo je da je poverenje u političare i političke partije u Srbiji među najnižima od 29 država koje su u njemu učestvovale. Sasvim precizno, po izraženosti poverenja u političare i političke partije Srbija je treća otpozadi (na 27. od 29 mesta)
O vladajućoj atmosferi u Srbiji za “Vreme” govore profesor psihologije Dragan Popadić u Beogradu i docentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Mina Điković
Brojni su izazovi sa kojima se suočavaju mediji u zemljama Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, od političkog uticaja i pritisaka preko ekonomske nestabilnosti do pretnji po slobodu izražavanja. I to je samo početak. Da li su mediji u nekim državama gori od drugih? Ili su uslovi u kojima oni funkcionišu negde samo prividno bolji
„Otvaranje" nove glavne autobuske stanice u Beogradu bio je još jedan fijasko gradonačelnika Aleksandra Šapića, znak da ga je imenjak mu Vučić „pustio niz vodu" i da je u sukobu dvojice bivših funkcionera Demokratske stranke pobedu odneo Goran Vesić
Ministarka za brigu o porodici Milica Đurđević Stamenkovski u istoj je nedelji pozvala građanstvo da se razmnožava i poslala poruku da državu Srbiju nije briga za decu žena ubijenih u femicidima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!