Nagrada “Dejan Anastasijević”
Istraživački rad “Lažirane isplate, fiktivna predavanja: Kako su milioni evra za ugrožene završili u tuđim džepovima”, autora Gordane Andrić i Aleksandra Đorđevića iz BIRN-a osvojio je prvu nagradu Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) za istraživačko novinarstvo. Priznanje je ustanovljeno pre 19 godina i u poslednjih pet godina nosi ime Dejana Anastasijevića (1962–2019), dugogodišnjeg novinara i ratnog reportera nedeljnika “Vreme”.
Na drugom mestu našao se rad novinara KRIK-a Bojane Jovanović, Milice Vojinović i Stevana Dojčinovića “Žandarm Vučković naređivao kriminalcima, uništio telefone Saleta Mutavog nakon njegovog ubistva”, a treća nagrada pripala je novinarima CINS-a Ivani Milosavljević, Teodori Ćurčić i Vladimiru Kostiću za istraživanje “U kol centru SNS-a: Agencija za hostese, kupovina glasova i milioni u kešu”. Taj rad je poneo i nagradu publike.
Do ove godine nagrade su dodeljivane u tri kategorije (elektronski, onlajn i štampani mediji), a od ove su po prvi put objedinjene u jednu kategoriju. U stručnom žiriju su bili Branko Čečen, Gordana Igrić, Mirjana Jevtović i Saša Leković.
Od prve dodele nagradu podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, a prošlog petka na svečanosti u beogradskom Dorćol placu priznanja najboljim istraživačkim novinarima uručila je visoka zvaničnica Stejt departmenta, podsekretarka za javnu diplomatiju Elizabet Alen.
Sukob studenata u Novom Sadu
Sporni izbori za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i u drugom krugu su prekinuti, a sukob zainteresovanih studenata prerastao je u fizički. U Hitnoj pomoći završila je Ivana Macak, predsednica Studentskog parlamenta i članica Izborne komisije, koja je pala nakon što ju je slučajno gurnuo njen kolega Aleksandar Gajić, tokom sukoba sa studentima iz neformalne studentske organizacije “Stav”.
Prvi krug izbora, kada je za legitimnost bilo potrebno da glasa pet odsto svih studenata fakulteta, prekinuli su “stavovci”, a u drugom je bio dovoljan samo jedan glas da bi izbori bili legitimni, te su Macak (prva na listi Ruske stranke na lokalnim izborima) i Gajić (istaknuti član Srpske napredne stranke i redovan gost na Pinku i Hepiju) pokušali da obezbede ubacivanje makar jednog listića pre nego što oponenti prekinu glasanje. Po rečima Mile Pajić iz “Stava”, Macak ju je ošamarila, a Gajić čupao i gurao, ali i udario njenog kolegu u glavu.
Udružena novosadska opozicija osudila je mešanje SNS-a u studentske izbore, a mediji su podsetili da je prošle godine promenjen Pravilnik i praktično je onemogućeno drugim studentima da se kandiduju za Studentski parlament.
Neumorna kragujevačka opozicija
Skupština Kragujevca usvojila je zahtev opozicionih odbornika i formirala dva anketna odbora koji će ispitati nezavršenu rekonstrukciju gradske Tržnice, odnosno kupovinu nekadašnjeg Zastavinog servisa. Vladajuća koalicija predvođena naprednjacima ima većinu u oba odbora, ali kako ističu opozicionari, ti odbori su poslednja prilika da se otkrije istina o spornim gradskim investicijama.
Na ovim stranicama već smo pisali o odluci gradske vlasti da za skoro 300 miliona dinara kupi deo placa nekadašnjeg “Zastava servisa”, iako je ranije ponudila vlasniku realnih 1,3 miliona dinara i to za zemljište koje je po sudskim odlukama u gradskom (državnom) vlasništvu. A rekonstrukcija znamenite Tržnice traje već pet godina, do sada je potrošeno preko 6,5 miliona evra i kako se saznalo, čak je gradska vlast ovaj zaštićeni kulturno-istorijski objekat izgrađen 1929. godine – stavila pod bankarsku hipoteku.
Dalibor Jekić iz Stranke slobode i pravde je podsetio da su ugovori sklapani sa građevinskim firmama bliskim SNS-u, a “podizvođači bili vođe navijačkih grupa”, i kako je cena radova kroz brojne anekse ugovora enormno uvećana. Pre formiranja anketnih odbora udružena opozicija naterala je vladajuću većinu da skine većinu tačaka sa dnevnog reda maratonske sednice Skupštine grada, a bila je maratonska jer su opozicioni odbornici, svi odreda i po svakoj tački, izlazili za govornicu i ćuteći izražavali protest zbog odbijanja vlasti da raspravlja o spornim investicijama.
Košarkaška regionalna liga
Crvena zvezda je osvojila titulu regionalnog prvaka nakon što je u tri utakmice pobedila Partizan i tako izborila učešće u narednoj sezoni Evrolige. U finalnoj seriji Zvezdini košarkaši su potvrdili svoju ovogodišnju dominaciju u duelima sa najvećim rivalom i zasluženo nakon jedne sezone povratili pehar i ubeležili ukupno sedmi trijumf u Jadranskoj – ABA ligi.
Po prvi put nakon pet sezona ABA finale nije rešeno u petoj utakmici (majstorici) i prvi put nakon dve i po decenije najtrofejniji evropski trener Željko Obradović ispao je sa svojim klubom iz plej-of duela bez zabeležene pobede.
U Zvezdi i Partizanu su zacrtali visoke ciljeve pred sezonu, naročito u elitnoj Evroligi, optimista je bio i predsednik države Aleksandar Vučić, koji se neprestano hvali kako ih kiti državnim novcem i koji je predvideo za obe ekipe plasman na Fajnal-for, ali i jedni i drugi su se neslavno proveli na evropskoj sceni, naročito crveno-beli. Ipak, klub koji vodi Nebojša Čović našao je utehu na domaćim terenima – srpskom i eks-jugoslovenskom, i trijumfovao u Kupa Radivoja Koraća i ABA ligi, a najbliži je i osvajanju Superlige Srbije.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Žalosno i uznemirujuće u hajci na Dinka Gruhonjića je što se toj hajci pridružio i određen broj nastavnika Beogradskog univerziteta, hipersenzitivnih na signale ugrožavanja srpstva
