foto: sava radovanović / tanjug
Povratak zime
U noći između ponedeljka i utorka počeo je da pada sneg, i dok ovaj tekst odlazi u štampu, u utorak uveče, oboren je dupli rekord visine snega izmeren u aprilu u Beogradu, jer ga je napadalo skoro 20 centimetara. Proleće je formalno počelo pre dve nedelje i u nekoliko navrata nagovestilo dolazak, ali se zima vratila i u nižim delovima Srbije, aprilske snežne padavine su i najveće ove zime.
Kako objašnjavaju meteorolozi, ciklon nastao nad Italijom premešta se ka istoku preko Jadranskog i Jonskog mora, istovremeno je sa severa nadošla veoma hladna vazdušna masa i stvoreni su uslovi za snežne padavine. Iako danima najavljivan, sneg je iznenadio službe u Srbiji, tako da su u utorak mnogi putevi bili neprohodni i više sela ostalo je bez struje, a brine što je došlo do porasta vodostaja pojedinih reka. Po prognozi meteorologa, pravo proleće nastupa tek od sredine meseca.
Aktivisti Srpske napredne stranke već danima su u uličnoj kampanji širom Srbije, a u Beogradu na štandovima, pored stranačkog materijala, delili su slatkiše u pakovanju u bojama srpske trobojke i sa inicijalima i imenom Aleksandra Vučića, ali bez naznačenog sastava i roka upotrebe. To je, zapazili su mediji, protivzakonito, jer je u pitanju prehrambeni proizvod koji mora imati deklaraciju. Takođe i Zakon o finansiranju političkih stranaka navodi da reklamni materijal partija mora sadržati informacije o proizvođaču.
Naprednjaci su u poslednjoj deceniji razvili mnoge tehnike “osvajanja” birača, između ostalog odavno poznate “BUŠ pakete” (brašno, ulje, šećer i druge kućne namirnice) “obukli” su u stranačke oznake i boje, da bi još jasnije pokazali počašćenima ko ih časti. Nagledali smo se tako kafe, čokolada, žele-bombona i drugih proizvoda sa logom partije i Vučićevim slikama umesto originalnog naziva, ali su do sada imali osnovne podatke o sastojcima i roku, što sa “bonžitama” deljenim u prestonici nije slučaj.
Po Zlatku Miniću iz Transparentnosti Srbija bilo kakvo deljenje je neprimereno, jer može da predstavlja kupovinu birača. “Hrana nikako ne bi trebalo da ima mesto u poklonima partija za građane. Sve može da se pravda promocijom ideja stranke, ali takvom logikom neko može na traci da odštampa logo stranke, a onda tom trakom da uveže svežanj novčanica i potom ih deli”, objasnio je Minić za “Danas”.
Košarkaši Partizana su u povratničkoj sezoni u Evroligu na korak od plasmana među osam najboljih, a nema dileme da će biti najgledanija ekipa na svom terenu, sa prosekom od preko 17.500 gledalaca po utakmici u Beogradskoj areni. Iza njih, kod kuće pred najviše navijača igraju litvanski Žalgiris (u proseku skoro 15 hiljada gledalaca) i turski Efes (preko 13,5 hiljada). “Crno-beli” biće prvi koji su u ligaškom delu Evrolige privukli ukupno 300 hiljada ljudi, a to će se ostvariti ako i u poslednjem kolu, 14. aprila, u duelu sa atinskim Panatinaikosom Arena bude krcata.
U to niko ne sumnja, a skoro je izvesno da će ta utakmica, kao i prethodne četiri, ući među deset najgledanijih u istoriji Evrolige, a svih deset su utakmice Partizana u Beogradu! Prvih pet su iz 2009, 2010. i 2014. godine i teško da će ti rekordi biti oboreni, pošto je dozvoljeni kapacitet Arene smanjen na 20 hiljada posetilaca. Najgledaniji susret u 22 godine Evrolige je Partizanov sa Panatinaikosom, odigran 5. marta 2009. godine, kada se po zvaničnim podacima okupilo 22.567 gledalaca. Sledi utakmica sa Real Madridom iz 2014. godine (21.374), pa sa izraelskim Makabijem iz 2010. (21.367), ruskim CSKA iz marta 2009. (21.352) i opet sa Makabijem iz 2010. (20.783), iz čuvene četvrtfinalne serije kada je poslednji put izboren plasman u fajnal–for. A drugih pet su iz aktuelne sezone, pošto se Partizan vratio nakon osam godina u elitno klupsko takmičenje: Real (20.068), Barselona (20.041), Olimpijakos (20.003), Fenerbahče (19.661) i Makabi (19.011).
A po interesovanju poslednjih meseci za utakmice ekipe koju uspešno vodi najtrofejniji evropski trener Željko Obradović sigurno bi “pali” i stari rekordi, ali propisi su propisi i možda će biti tolerisani tek toliko da se obori prošlonedeljni sezonski rekord na utakmici sa Realom.
Sve paprenija putarina
Ponovo je poskupela putarina u Srbiji – 8 i 14 odsto, zavisno od načina plaćanja, tako da je za putničke automobile na najprometnijoj deonici Beograd–Niš cena od ove nedelje umesto 890 dinara – 1015 dinara (ako se plaća elektronski, koštaće 961 dinar). A od glavnog grada do Subotice vozači će putarinu umesto 640 plaćati 730 dinara, dok će put do Čačka auto-putem sada koštati 536 dinara, za 66 više nego do sada.
Tako sada Leskovčani za dolazak do Beograda i povratak kući moraju samo za putarinu da izdvoje 2326 dinara i još oko 16 hiljada za gorivo, dok će Vranjance sada put automobilom do prestonice i nazad koštati ukupno oko 24 hiljade dinara, odnosno preko 200 evra.
Vlada Srbije je pre samo tri meseca već povećala cene putarina za 9 odsto.
Vučićev lik bio je najzastupljeniji u 2022. godini, na naslovnim stranama pet dnevnih novina, “Informer”, “Alo”, “Večernje novosti”, “Kurir” i “Srpski telegraf”, objavljen je ukupno 851 naslov o njemu, uglavnom u pozitivnom svetlu i tek ponekad u neutralnom, pokazuje analiza objavljena na portalu KRIK-a “Raskrikavanje”. Ali, osim što promovišu Vučića i njegovu ekipu, ovi tabloidi bliski vlasti neprestano objavljuju manipulativne naslove: novinari KRIK-a izbrojali su 1174 u prošloj godini, najčešće u vidu neutemeljenih ili pristrasnih tvrdnji, dezinformacija ili manipulacija činjenicama.
Da su dezinformacije i manipulacije dobile na zamahu govori i podatak da je “Raskrikavanje” godinu dana ranije izbrojalo manje od 1000 takvih naslova na naslovnicama šest tabloida (uključujući “Objektiv”, koji je prestao da izlazi).
Kao i pretprošle, i tokom prošle godine šampion u broju manipulativnih vesti bio je “Informer” sa čak 363 sporna naslova, za njim sledi “Srpski telegraf” sa najmanje 253, potom “Večernje novosti” (238), “Alo” (198) i “Kurir” (122). A jedini koji je gotovo uvek na naslovnim i unutrašnjim stranama tabloida prikazivan u pozitivnom svetlu, i tek ponekad u neutralnom, bio je Aleksandar Vučić, sa 851 slikom na naslovnicama tokom 2022. godine.
Novinari KRIK-a podsećaju i da su firme koje stoje iza pomenutih tabloida u prošloj godini iz javnih budžeta dobile skoro 100 miliona dinara, odnosno više od 800 hiljada evra.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
