U noći između ponedeljka i utorka počeo je da pada sneg, i dok ovaj tekst odlazi u štampu, u utorak uveče, oboren je dupli rekord visine snega izmeren u aprilu u Beogradu, jer ga je napadalo skoro 20 centimetara. Proleće je formalno počelo pre dve nedelje i u nekoliko navrata nagovestilo dolazak, ali se zima vratila i u nižim delovima Srbije, aprilske snežne padavine su i najveće ove zime.
Kako objašnjavaju meteorolozi, ciklon nastao nad Italijom premešta se ka istoku preko Jadranskog i Jonskog mora, istovremeno je sa severa nadošla veoma hladna vazdušna masa i stvoreni su uslovi za snežne padavine. Iako danima najavljivan, sneg je iznenadio službe u Srbiji, tako da su u utorak mnogi putevi bili neprohodni i više sela ostalo je bez struje, a brine što je došlo do porasta vodostaja pojedinih reka. Po prognozi meteorologa, pravo proleće nastupa tek od sredine meseca.
foto: privatna arhiva…
Predizborna kampanja
SNS-slatkiši bez deklaracije
Aktivisti Srpske napredne stranke već danima su u uličnoj kampanji širom Srbije, a u Beogradu na štandovima, pored stranačkog materijala, delili su slatkiše u pakovanju u bojama srpske trobojke i sa inicijalima i imenom Aleksandra Vučića, ali bez naznačenog sastava i roka upotrebe. To je, zapazili su mediji, protivzakonito, jer je u pitanju prehrambeni proizvod koji mora imati deklaraciju. Takođe i Zakon o finansiranju političkih stranaka navodi da reklamni materijal partija mora sadržati informacije o proizvođaču.
Naprednjaci su u poslednjoj deceniji razvili mnoge tehnike “osvajanja” birača, između ostalog odavno poznate “BUŠ pakete” (brašno, ulje, šećer i druge kućne namirnice) “obukli” su u stranačke oznake i boje, da bi još jasnije pokazali počašćenima ko ih časti. Nagledali smo se tako kafe, čokolada, žele-bombona i drugih proizvoda sa logom partije i Vučićevim slikama umesto originalnog naziva, ali su do sada imali osnovne podatke o sastojcima i roku, što sa “bonžitama” deljenim u prestonici nije slučaj.
Po Zlatku Miniću iz Transparentnosti Srbija bilo kakvo deljenje je neprimereno, jer može da predstavlja kupovinu birača. “Hrana nikako ne bi trebalo da ima mesto u poklonima partija za građane. Sve može da se pravda promocijom ideja stranke, ali takvom logikom neko može na traci da odštampa logo stranke, a onda tom trakom da uveže svežanj novčanica i potom ih deli”, objasnio je Minić za “Danas”.
foto: strahinja aćimović / tanjug…
Košarkaški rekordi
Partizan najgledaniji u Evropi
Košarkaši Partizana su u povratničkoj sezoni u Evroligu na korak od plasmana među osam najboljih, a nema dileme da će biti najgledanija ekipa na svom terenu, sa prosekom od preko 17.500 gledalaca po utakmici u Beogradskoj areni. Iza njih, kod kuće pred najviše navijača igraju litvanski Žalgiris (u proseku skoro 15 hiljada gledalaca) i turski Efes (preko 13,5 hiljada). “Crno-beli” biće prvi koji su u ligaškom delu Evrolige privukli ukupno 300 hiljada ljudi, a to će se ostvariti ako i u poslednjem kolu, 14. aprila, u duelu sa atinskim Panatinaikosom Arena bude krcata.
U to niko ne sumnja, a skoro je izvesno da će ta utakmica, kao i prethodne četiri, ući među deset najgledanijih u istoriji Evrolige, a svih deset su utakmice Partizana u Beogradu! Prvih pet su iz 2009, 2010. i 2014. godine i teško da će ti rekordi biti oboreni, pošto je dozvoljeni kapacitet Arene smanjen na 20 hiljada posetilaca. Najgledaniji susret u 22 godine Evrolige je Partizanov sa Panatinaikosom, odigran 5. marta 2009. godine, kada se po zvaničnim podacima okupilo 22.567 gledalaca. Sledi utakmica sa Real Madridom iz 2014. godine (21.374), pa sa izraelskim Makabijem iz 2010. (21.367), ruskim CSKA iz marta 2009. (21.352) i opet sa Makabijem iz 2010. (20.783), iz čuvene četvrtfinalne serije kada je poslednji put izboren plasman u fajnal–for. A drugih pet su iz aktuelne sezone, pošto se Partizan vratio nakon osam godina u elitno klupsko takmičenje: Real (20.068), Barselona (20.041), Olimpijakos (20.003), Fenerbahče (19.661) i Makabi (19.011).
A po interesovanju poslednjih meseci za utakmice ekipe koju uspešno vodi najtrofejniji evropski trener Željko Obradović sigurno bi “pali” i stari rekordi, ali propisi su propisi i možda će biti tolerisani tek toliko da se obori prošlonedeljni sezonski rekord na utakmici sa Realom.
Sve paprenija putarina
Drugo poskupljenje u tri meseca
Ponovo je poskupela putarina u Srbiji – 8 i 14 odsto, zavisno od načina plaćanja, tako da je za putničke automobile na najprometnijoj deonici Beograd–Niš cena od ove nedelje umesto 890 dinara – 1015 dinara (ako se plaća elektronski, koštaće 961 dinar). A od glavnog grada do Subotice vozači će putarinu umesto 640 plaćati 730 dinara, dok će put do Čačka auto-putem sada koštati 536 dinara, za 66 više nego do sada.
Tako sada Leskovčani za dolazak do Beograda i povratak kući moraju samo za putarinu da izdvoje 2326 dinara i još oko 16 hiljada za gorivo, dok će Vranjance sada put automobilom do prestonice i nazad koštati ukupno oko 24 hiljade dinara, odnosno preko 200 evra.
Vlada Srbije je pre samo tri meseca već povećala cene putarina za 9 odsto.
foto: marija janković…
Raskrinkavanje propagande
Tabloidne manipulacije i dezinformacije
Vučićev lik bio je najzastupljeniji u 2022. godini, na naslovnim stranama pet dnevnih novina, “Informer”, “Alo”, “Večernje novosti”, “Kurir” i “Srpski telegraf”, objavljen je ukupno 851 naslov o njemu, uglavnom u pozitivnom svetlu i tek ponekad u neutralnom, pokazuje analiza objavljena na portalu KRIK-a “Raskrikavanje”. Ali, osim što promovišu Vučića i njegovu ekipu, ovi tabloidi bliski vlasti neprestano objavljuju manipulativne naslove: novinari KRIK-a izbrojali su 1174 u prošloj godini, najčešće u vidu neutemeljenih ili pristrasnih tvrdnji, dezinformacija ili manipulacija činjenicama.
Da su dezinformacije i manipulacije dobile na zamahu govori i podatak da je “Raskrikavanje” godinu dana ranije izbrojalo manje od 1000 takvih naslova na naslovnicama šest tabloida (uključujući “Objektiv”, koji je prestao da izlazi).
Kao i pretprošle, i tokom prošle godine šampion u broju manipulativnih vesti bio je “Informer” sa čak 363 sporna naslova, za njim sledi “Srpski telegraf” sa najmanje 253, potom “Večernje novosti” (238), “Alo” (198) i “Kurir” (122). A jedini koji je gotovo uvek na naslovnim i unutrašnjim stranama tabloida prikazivan u pozitivnom svetlu, i tek ponekad u neutralnom, bio je Aleksandar Vučić, sa 851 slikom na naslovnicama tokom 2022. godine.
Novinari KRIK-a podsećaju i da su firme koje stoje iza pomenutih tabloida u prošloj godini iz javnih budžeta dobile skoro 100 miliona dinara, odnosno više od 800 hiljada evra.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
