U noći između ponedeljka i utorka počeo je da pada sneg, i dok ovaj tekst odlazi u štampu, u utorak uveče, oboren je dupli rekord visine snega izmeren u aprilu u Beogradu, jer ga je napadalo skoro 20 centimetara. Proleće je formalno počelo pre dve nedelje i u nekoliko navrata nagovestilo dolazak, ali se zima vratila i u nižim delovima Srbije, aprilske snežne padavine su i najveće ove zime.
Kako objašnjavaju meteorolozi, ciklon nastao nad Italijom premešta se ka istoku preko Jadranskog i Jonskog mora, istovremeno je sa severa nadošla veoma hladna vazdušna masa i stvoreni su uslovi za snežne padavine. Iako danima najavljivan, sneg je iznenadio službe u Srbiji, tako da su u utorak mnogi putevi bili neprohodni i više sela ostalo je bez struje, a brine što je došlo do porasta vodostaja pojedinih reka. Po prognozi meteorologa, pravo proleće nastupa tek od sredine meseca.
foto: privatna arhiva…
Predizborna kampanja
SNS-slatkiši bez deklaracije
Aktivisti Srpske napredne stranke već danima su u uličnoj kampanji širom Srbije, a u Beogradu na štandovima, pored stranačkog materijala, delili su slatkiše u pakovanju u bojama srpske trobojke i sa inicijalima i imenom Aleksandra Vučića, ali bez naznačenog sastava i roka upotrebe. To je, zapazili su mediji, protivzakonito, jer je u pitanju prehrambeni proizvod koji mora imati deklaraciju. Takođe i Zakon o finansiranju političkih stranaka navodi da reklamni materijal partija mora sadržati informacije o proizvođaču.
Naprednjaci su u poslednjoj deceniji razvili mnoge tehnike “osvajanja” birača, između ostalog odavno poznate “BUŠ pakete” (brašno, ulje, šećer i druge kućne namirnice) “obukli” su u stranačke oznake i boje, da bi još jasnije pokazali počašćenima ko ih časti. Nagledali smo se tako kafe, čokolada, žele-bombona i drugih proizvoda sa logom partije i Vučićevim slikama umesto originalnog naziva, ali su do sada imali osnovne podatke o sastojcima i roku, što sa “bonžitama” deljenim u prestonici nije slučaj.
Po Zlatku Miniću iz Transparentnosti Srbija bilo kakvo deljenje je neprimereno, jer može da predstavlja kupovinu birača. “Hrana nikako ne bi trebalo da ima mesto u poklonima partija za građane. Sve može da se pravda promocijom ideja stranke, ali takvom logikom neko može na traci da odštampa logo stranke, a onda tom trakom da uveže svežanj novčanica i potom ih deli”, objasnio je Minić za “Danas”.
foto: strahinja aćimović / tanjug…
Košarkaški rekordi
Partizan najgledaniji u Evropi
Košarkaši Partizana su u povratničkoj sezoni u Evroligu na korak od plasmana među osam najboljih, a nema dileme da će biti najgledanija ekipa na svom terenu, sa prosekom od preko 17.500 gledalaca po utakmici u Beogradskoj areni. Iza njih, kod kuće pred najviše navijača igraju litvanski Žalgiris (u proseku skoro 15 hiljada gledalaca) i turski Efes (preko 13,5 hiljada). “Crno-beli” biće prvi koji su u ligaškom delu Evrolige privukli ukupno 300 hiljada ljudi, a to će se ostvariti ako i u poslednjem kolu, 14. aprila, u duelu sa atinskim Panatinaikosom Arena bude krcata.
U to niko ne sumnja, a skoro je izvesno da će ta utakmica, kao i prethodne četiri, ući među deset najgledanijih u istoriji Evrolige, a svih deset su utakmice Partizana u Beogradu! Prvih pet su iz 2009, 2010. i 2014. godine i teško da će ti rekordi biti oboreni, pošto je dozvoljeni kapacitet Arene smanjen na 20 hiljada posetilaca. Najgledaniji susret u 22 godine Evrolige je Partizanov sa Panatinaikosom, odigran 5. marta 2009. godine, kada se po zvaničnim podacima okupilo 22.567 gledalaca. Sledi utakmica sa Real Madridom iz 2014. godine (21.374), pa sa izraelskim Makabijem iz 2010. (21.367), ruskim CSKA iz marta 2009. (21.352) i opet sa Makabijem iz 2010. (20.783), iz čuvene četvrtfinalne serije kada je poslednji put izboren plasman u fajnal–for. A drugih pet su iz aktuelne sezone, pošto se Partizan vratio nakon osam godina u elitno klupsko takmičenje: Real (20.068), Barselona (20.041), Olimpijakos (20.003), Fenerbahče (19.661) i Makabi (19.011).
A po interesovanju poslednjih meseci za utakmice ekipe koju uspešno vodi najtrofejniji evropski trener Željko Obradović sigurno bi “pali” i stari rekordi, ali propisi su propisi i možda će biti tolerisani tek toliko da se obori prošlonedeljni sezonski rekord na utakmici sa Realom.
Sve paprenija putarina
Drugo poskupljenje u tri meseca
Ponovo je poskupela putarina u Srbiji – 8 i 14 odsto, zavisno od načina plaćanja, tako da je za putničke automobile na najprometnijoj deonici Beograd–Niš cena od ove nedelje umesto 890 dinara – 1015 dinara (ako se plaća elektronski, koštaće 961 dinar). A od glavnog grada do Subotice vozači će putarinu umesto 640 plaćati 730 dinara, dok će put do Čačka auto-putem sada koštati 536 dinara, za 66 više nego do sada.
Tako sada Leskovčani za dolazak do Beograda i povratak kući moraju samo za putarinu da izdvoje 2326 dinara i još oko 16 hiljada za gorivo, dok će Vranjance sada put automobilom do prestonice i nazad koštati ukupno oko 24 hiljade dinara, odnosno preko 200 evra.
Vlada Srbije je pre samo tri meseca već povećala cene putarina za 9 odsto.
foto: marija janković…
Raskrinkavanje propagande
Tabloidne manipulacije i dezinformacije
Vučićev lik bio je najzastupljeniji u 2022. godini, na naslovnim stranama pet dnevnih novina, “Informer”, “Alo”, “Večernje novosti”, “Kurir” i “Srpski telegraf”, objavljen je ukupno 851 naslov o njemu, uglavnom u pozitivnom svetlu i tek ponekad u neutralnom, pokazuje analiza objavljena na portalu KRIK-a “Raskrikavanje”. Ali, osim što promovišu Vučića i njegovu ekipu, ovi tabloidi bliski vlasti neprestano objavljuju manipulativne naslove: novinari KRIK-a izbrojali su 1174 u prošloj godini, najčešće u vidu neutemeljenih ili pristrasnih tvrdnji, dezinformacija ili manipulacija činjenicama.
Da su dezinformacije i manipulacije dobile na zamahu govori i podatak da je “Raskrikavanje” godinu dana ranije izbrojalo manje od 1000 takvih naslova na naslovnicama šest tabloida (uključujući “Objektiv”, koji je prestao da izlazi).
Kao i pretprošle, i tokom prošle godine šampion u broju manipulativnih vesti bio je “Informer” sa čak 363 sporna naslova, za njim sledi “Srpski telegraf” sa najmanje 253, potom “Večernje novosti” (238), “Alo” (198) i “Kurir” (122). A jedini koji je gotovo uvek na naslovnim i unutrašnjim stranama tabloida prikazivan u pozitivnom svetlu, i tek ponekad u neutralnom, bio je Aleksandar Vučić, sa 851 slikom na naslovnicama tokom 2022. godine.
Novinari KRIK-a podsećaju i da su firme koje stoje iza pomenutih tabloida u prošloj godini iz javnih budžeta dobile skoro 100 miliona dinara, odnosno više od 800 hiljada evra.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
