foto: sava radovanović / tanjug
Povratak zime
U noći između ponedeljka i utorka počeo je da pada sneg, i dok ovaj tekst odlazi u štampu, u utorak uveče, oboren je dupli rekord visine snega izmeren u aprilu u Beogradu, jer ga je napadalo skoro 20 centimetara. Proleće je formalno počelo pre dve nedelje i u nekoliko navrata nagovestilo dolazak, ali se zima vratila i u nižim delovima Srbije, aprilske snežne padavine su i najveće ove zime.
Kako objašnjavaju meteorolozi, ciklon nastao nad Italijom premešta se ka istoku preko Jadranskog i Jonskog mora, istovremeno je sa severa nadošla veoma hladna vazdušna masa i stvoreni su uslovi za snežne padavine. Iako danima najavljivan, sneg je iznenadio službe u Srbiji, tako da su u utorak mnogi putevi bili neprohodni i više sela ostalo je bez struje, a brine što je došlo do porasta vodostaja pojedinih reka. Po prognozi meteorologa, pravo proleće nastupa tek od sredine meseca.
Aktivisti Srpske napredne stranke već danima su u uličnoj kampanji širom Srbije, a u Beogradu na štandovima, pored stranačkog materijala, delili su slatkiše u pakovanju u bojama srpske trobojke i sa inicijalima i imenom Aleksandra Vučića, ali bez naznačenog sastava i roka upotrebe. To je, zapazili su mediji, protivzakonito, jer je u pitanju prehrambeni proizvod koji mora imati deklaraciju. Takođe i Zakon o finansiranju političkih stranaka navodi da reklamni materijal partija mora sadržati informacije o proizvođaču.
Naprednjaci su u poslednjoj deceniji razvili mnoge tehnike “osvajanja” birača, između ostalog odavno poznate “BUŠ pakete” (brašno, ulje, šećer i druge kućne namirnice) “obukli” su u stranačke oznake i boje, da bi još jasnije pokazali počašćenima ko ih časti. Nagledali smo se tako kafe, čokolada, žele-bombona i drugih proizvoda sa logom partije i Vučićevim slikama umesto originalnog naziva, ali su do sada imali osnovne podatke o sastojcima i roku, što sa “bonžitama” deljenim u prestonici nije slučaj.
Po Zlatku Miniću iz Transparentnosti Srbija bilo kakvo deljenje je neprimereno, jer može da predstavlja kupovinu birača. “Hrana nikako ne bi trebalo da ima mesto u poklonima partija za građane. Sve može da se pravda promocijom ideja stranke, ali takvom logikom neko može na traci da odštampa logo stranke, a onda tom trakom da uveže svežanj novčanica i potom ih deli”, objasnio je Minić za “Danas”.
Košarkaši Partizana su u povratničkoj sezoni u Evroligu na korak od plasmana među osam najboljih, a nema dileme da će biti najgledanija ekipa na svom terenu, sa prosekom od preko 17.500 gledalaca po utakmici u Beogradskoj areni. Iza njih, kod kuće pred najviše navijača igraju litvanski Žalgiris (u proseku skoro 15 hiljada gledalaca) i turski Efes (preko 13,5 hiljada). “Crno-beli” biće prvi koji su u ligaškom delu Evrolige privukli ukupno 300 hiljada ljudi, a to će se ostvariti ako i u poslednjem kolu, 14. aprila, u duelu sa atinskim Panatinaikosom Arena bude krcata.
U to niko ne sumnja, a skoro je izvesno da će ta utakmica, kao i prethodne četiri, ući među deset najgledanijih u istoriji Evrolige, a svih deset su utakmice Partizana u Beogradu! Prvih pet su iz 2009, 2010. i 2014. godine i teško da će ti rekordi biti oboreni, pošto je dozvoljeni kapacitet Arene smanjen na 20 hiljada posetilaca. Najgledaniji susret u 22 godine Evrolige je Partizanov sa Panatinaikosom, odigran 5. marta 2009. godine, kada se po zvaničnim podacima okupilo 22.567 gledalaca. Sledi utakmica sa Real Madridom iz 2014. godine (21.374), pa sa izraelskim Makabijem iz 2010. (21.367), ruskim CSKA iz marta 2009. (21.352) i opet sa Makabijem iz 2010. (20.783), iz čuvene četvrtfinalne serije kada je poslednji put izboren plasman u fajnal–for. A drugih pet su iz aktuelne sezone, pošto se Partizan vratio nakon osam godina u elitno klupsko takmičenje: Real (20.068), Barselona (20.041), Olimpijakos (20.003), Fenerbahče (19.661) i Makabi (19.011).
A po interesovanju poslednjih meseci za utakmice ekipe koju uspešno vodi najtrofejniji evropski trener Željko Obradović sigurno bi “pali” i stari rekordi, ali propisi su propisi i možda će biti tolerisani tek toliko da se obori prošlonedeljni sezonski rekord na utakmici sa Realom.
Sve paprenija putarina
Ponovo je poskupela putarina u Srbiji – 8 i 14 odsto, zavisno od načina plaćanja, tako da je za putničke automobile na najprometnijoj deonici Beograd–Niš cena od ove nedelje umesto 890 dinara – 1015 dinara (ako se plaća elektronski, koštaće 961 dinar). A od glavnog grada do Subotice vozači će putarinu umesto 640 plaćati 730 dinara, dok će put do Čačka auto-putem sada koštati 536 dinara, za 66 više nego do sada.
Tako sada Leskovčani za dolazak do Beograda i povratak kući moraju samo za putarinu da izdvoje 2326 dinara i još oko 16 hiljada za gorivo, dok će Vranjance sada put automobilom do prestonice i nazad koštati ukupno oko 24 hiljade dinara, odnosno preko 200 evra.
Vlada Srbije je pre samo tri meseca već povećala cene putarina za 9 odsto.
Vučićev lik bio je najzastupljeniji u 2022. godini, na naslovnim stranama pet dnevnih novina, “Informer”, “Alo”, “Večernje novosti”, “Kurir” i “Srpski telegraf”, objavljen je ukupno 851 naslov o njemu, uglavnom u pozitivnom svetlu i tek ponekad u neutralnom, pokazuje analiza objavljena na portalu KRIK-a “Raskrikavanje”. Ali, osim što promovišu Vučića i njegovu ekipu, ovi tabloidi bliski vlasti neprestano objavljuju manipulativne naslove: novinari KRIK-a izbrojali su 1174 u prošloj godini, najčešće u vidu neutemeljenih ili pristrasnih tvrdnji, dezinformacija ili manipulacija činjenicama.
Da su dezinformacije i manipulacije dobile na zamahu govori i podatak da je “Raskrikavanje” godinu dana ranije izbrojalo manje od 1000 takvih naslova na naslovnicama šest tabloida (uključujući “Objektiv”, koji je prestao da izlazi).
Kao i pretprošle, i tokom prošle godine šampion u broju manipulativnih vesti bio je “Informer” sa čak 363 sporna naslova, za njim sledi “Srpski telegraf” sa najmanje 253, potom “Večernje novosti” (238), “Alo” (198) i “Kurir” (122). A jedini koji je gotovo uvek na naslovnim i unutrašnjim stranama tabloida prikazivan u pozitivnom svetlu, i tek ponekad u neutralnom, bio je Aleksandar Vučić, sa 851 slikom na naslovnicama tokom 2022. godine.
Novinari KRIK-a podsećaju i da su firme koje stoje iza pomenutih tabloida u prošloj godini iz javnih budžeta dobile skoro 100 miliona dinara, odnosno više od 800 hiljada evra.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
