Hrvoje Krešić, novinar Nove TV iz Zagreba, prvi je dobitnik Regionalne nagrade “Gordana Suša”, koju za izuzetna dostignuća u televizijskom novinarstvu dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), a u užem izboru bile su i novinarke Arijana Saračević – Helać (Federalna televizija – FTV Bosne i Hercegovine) i Emina Kovačević (N1 Srbija).
“Profesionalnost, novinarska etika, uvažavanje javnog interesa, univerzalnost, spremnost da pomogne kolegama iz drugih medija, snažan televizijski identitet i lični integritet karakterišu rad Hrvoja Krešića. Menjao je televizijske redakcije, ali ne i način rada, i u sebi je integrisao talenat i veštinu izveštavanja u najrazličitijim televizijskim formatima. Sa istim stavom i pažnjom pristupao je razgovorima sa svojim sagovornicima, bilo da se radi o običnim građanima, javnim ličnostima ili državnicima, a izveštavao je u uobičajenim i kriznim okolnostima, uvek sa pribranošću vrhunskog profesionalca i po nalozima profesionalne etike i fer izveštavanja, podjednako kod kuće, iz regiona ili inostranstva”, ističe se u obrazloženju odluke novinarskog žirija, koji je radio u sastavu: Borka Rudić (generalna sekretarka Udruženja BH novinari), Hrvoje Zovko (predsednik Hrvatskog novinarskog društva), Željko Bodrožić (predsednik NUNS-a), Branka Mihajlović, Jugoslav Ćosić, Fahri Musliu i Velimir Ilić.
Krešić (42) počeo je 2005. godine da radi u riječkom “Novom listu”, da bi 2011. prelaskom na RTL ušao u televizijsko novinarstvo. Od 2017. do prošle godine radio je na Televiziji N1. Dobitnik je nagrade “European Young Journalist” za 2008. godinu i trostruki je dobitnik nagrada Hrvatskog novinarskog društva – 2009. nagrađen je za najbolji rad u pisanom novinarstvo, nagrada za najbolji rad u televizijskom novinarstvu pripala mu je 2014. godine, a 2018. nagrada “Novinar godine”.
NUNS je Nagradu “Gordana Suša” osnovao u saradnji sa partnerskim organizacijama iz regiona sa ciljem da sačuva i održi sećanje na Gordanu Sušu (1946–2021), jednu od najboljih televizijskih novinarki sa ovih prostora i nekadašnju predsednicu NUNS-a, a svečano uručenje održaće se u četvrtak uveče u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Novi slučaj u GSP-u
Preskupo farbanje autobusa
04-04…
Rukovodstvo Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) iz Beograda platilo je 36 miliona dinara privatnoj firmi za farbanje 100 autobusa, umesto da investira 15 miliona u svoju lakirernicu i da preduzeće samo i mnogo jeftinije obavi posao, saopštili su predstavnici opozicionih stranaka u Skupštini grada i sindikata radnika GSP-a, i dodali da je predviđeno i ulaganje u komoru za farbanje, ali tek pošto je privatna firma uradila nabačen joj posao.
Ceo slučaj tek dobija na ludosti zbog činjenice da se autobusi farbaju jer je gradonačelnik Aleksandar Šapić (SNS) doneo ad hok odluku o uklanjanju reklama sa svih vozila javnog prevoza, ali su zaposleni GSP-a to učinili loše i bez pravog alata za rad, te ozbiljno oštetili boju na autobusima.
Ivan Banković iz Sindikata GSP Centar ističe da je posao mogao da radi GSP da je uloženo u alat. “Logike nema, na to ukazujemo dugi niz godina, sedam ili osam godina. U GSP-u imate službe koje se time bave, imate radionice i radnike poput bravara, limara, ali i lakirera. Ali nemate komoru, adekvatno opremljen prostor, alat”, objasnio je Banković.
Mila Popović iz Stranke slobode i pravde je dodala da je ista logika vlasti vidljiva i kod kupovine 100 autobusa na gas iz Turske, a nije izgrađena gasna stanica i već godinu dana nova skupo plaćena vozila stoje na parkingu. “GSP se raspada, i sve što radi gradska vlast danas, svi pokušaji da se prikaže da GSP funkcioniše, samo su estetska hirurgija”, zaključuje Mila Popović.
Muke vaterpolista
Veliki Partizan u hladnom bazenu
foto: sc banjica…
Dok vlast najavljuje početak izgradnje nacionalnog stadiona, vrednog blizu 300 miliona evra, a država direktno ili indirektno finansira dovođenje skupih inostranih košarkaša i fudbalera u Crvenu zvezdu i Partizan, zaključno sa argentinskim košarkašem Fakundom Kampacom sa mesečnom platom u Crvenoj zvezdi od 300.000 evra, vaterpolisti Partizana, kluba sa sedam evropskih i 29 domaćih titula, nemaju elementarne uslove za trening i utakmice u bazenu Sportskog centra “Banjica”, jer se voda ne greje.
Partizan je u vaterpolu ono što su Real Madrid ili Milan u fudbalu, ali poslednjih godina slavni klub jedva preživljava pod teretom brojnih dugova i dugogodišnje besparice, i u senci je Crvene zvezde, kragujevačkog Radničkog i Novog Beograda (poslednji put su crno-beli bili prvaci države pre 5, a Evrope pre 11 godina), a ostao je formalno-pravno i bez svog bazena na Banjici.
No, bolji rezultati u poslednje dve godine i rešenje da Opština Voždovac održava bazen, a Partizan ga koristi bez nadoknade, vratili su optimizam i dobar duh na Banjicu, ali od početka godine ponovo je upravi i igračima zagorčana svakodnevica jer je voda u bazenu hladna.
“I ranije je bilo problema, pa se dese neke opravke. Napravili smo dogovor koji se ne ispunjava. Jednostavno smo ostali bez osnovnog centra za rad, a kada ćemo ga dobiti, ne zna se. Sada nam stiže važna utakmica sa Zvezdom, a nama bazen po ko zna koji put ne funkcioniše”, zakukali su iz uprave Partizana, ali biće da ih malo ko čuje.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Sigurno nisu svi naprednjaci oduševljeni Šapićem, ali videćemo da li ima “pacovskih kanala” i ko je njihov arhitekta. Ako su već napravljeni, male su šanse da za njih ne zna vrh lojalističko-hijerarhijski ustrojene stranke poput SNS. I Šapić to svakako zna
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
