Manje taksi firme opstajale su zahvaljujući linijskom taksiju koji je, zbog nemogućnosti rešavanja sukoba između konkurentskih grupacija, ukinut. Pri tom se, zbog zakonskih protivrečnosti, nove kaznene odredbe ne odnose na najveća taksi udruženja
„Saobraćajna inspekcija će kontrolisati i sva ona taksi stajališta gde znamo da je nepoštovanje propisa najčešće: železničku stanicu, autobusku stanicu, aerodrom. Nećemo prestati sve dok oni ne odustanu od pravljenja prekršaja“, obećao je u razgovoru za „Vreme“ Miloš Aligrudić, član Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda zadužen za inspekcijske poslove. Gradski sekretarijat za inspekcijske poslove započeo je u ponedeljak veliku akciju kontrole beogradskih taksista. Prvoga dana taksisti koje smo pitali da li se inspekcija pojavljuje tvrde da inspektore nisu videli. „Čuo sam preko radija da su posete inspekcije česte“, kaže stariji taksista s kraja reda ispred glavnog ulaza železničke stanice.
Akcija saobraćajne inspekcije inspirisana je novom odlukom o auto-taksi prevozu koju je 14. februara usvojila Skupština grada. Ovom odlukom detaljno je regulisano kako treba da izgleda vozilo koje se koristi u taksi prevozu, kako treba da izgleda taksista i kako mora da se ponaša u kontaktu s putnicima. Za kršenje ovih odredbi propisane su velike kazne. Miodrag Panić, direktor Ekonomik taksija, kaže da su kaznene odredbe diskriminatorske prema manjim taksi firmama.
BEOGRAD MALI ZA SVE: U Beogradu, prema zvaničnim podacima, trenutno radi 7530 taksista okupljenih u čak 32 taksi asocijacije. Četiri grupacije imaju status udruženja: Beotaksi (sa 3827 aktivnih vozača), Žuti taksi (464), Čukarički taksi (366) i Džoker (42 aktivna vozača). Sve ostale su registrovane kao privatna preduzeća. Najveće među njima su: Pink (480 vozača), Bel (415) i Zeleni taksi (285). Postoje preduzeća koja imaju samo po jednog ili dva vozača. Panić objašnjava da je forma preduzeća bila zgodnija za taksiste koji su, nezadovoljni radom velikih udruženja, odlučili da osnuju samostalne taksi grupacije. U osnivanje nove asocijacije potrebno je uložiti nekakav novac. „Onda ne može da se osnuje novo udruženje, jer u statutu svakog udruženja stoji da skupština menja predsednika. Ja nisam čovek koji ima pored sebe dva-tri bilmeza koji će da razgrnu ostale“, kaže Panić.
Novom gradskom odlukom za taksi preduzeća, odnosno pravna lica, propisane su kazne do ukupno 55.000 dinara u slučaju da, na primer, u taksi vozilu nisu ispravni ventilacija i grejanje. Za isti prekršaj koji počini taksista sa statusom samostalnog preduzetnika predviđena je kazna od 25.000 dinara. Za sama udruženja nisu propisane nikakve kazne. „Udruženja su van naše ingerencije“, kaže za „Vreme“ Zorica Nikolić, načelnica odeljenja za taksi prevoz u Gradskom sekretarijatu za saobraćaj. „Kada je regulisan njihov status, ona nisu osnivana radi sticanja profita, već samo radi unapređivanja rada u određenoj oblasti. Sada već nije takav slučaj.“ U Sekretarijatu za saobraćaj kažu da se 7355 beogradskih taksista registrovalo u statusu preduzetnika, a da je samo 175 njih zaposleno u taksi preduzećima. Naime, i najveći broj taksista koji nose krovnu oznaku nekog od taksi preduzeća u stvari su samostalni preduzetnici koji su sa preduzećem samo sklopili ugovor o saradnji. U Sekretarijatu za saobraćaj tvrde da u slučaju da takav taksista počini prekršaj neće biti kažnjavano preduzeće. „Osim toga, to nisu kazne koje smo mi izmislili, to su kazne u okvirima koje propisuje Zakon o prekršajima“, kaže Zorica Nikolić. Ipak, za Ekonomik i NBA taksi, preduzeća koja imaju najviše zaposlenih taksista, postoji opasnost da brzo po primeni ovog propisa zbog plaćanja enormnih kazni padnu pod stečaj.
TUČA OKO LINIJA: Druga neprijatna vest je da linijski taksi više ne postoji. Linijski prevoz putnika taksi vozilom je izričito zabranjen Zakonom o javnom prevozu. Izvršni odbor Skupštine grada doneo je ’97. godine odluku o početku eksperimentalne faze rada linijskog taksija, a Sekretarijat za saobraćaj je dobio obavezu da kod nadležnog republičkog organa pokrene inicijativu da taj oblik prevoza dobije zakonsku osnovu. „U Republici nije bilo raspoloženja da se menja zakon, a sada je novi izvršni odbor doneo odluku da se ta eksperimentalna faza završava“, kaže Zorica Nikolić. „Nije bilo propisa kojima se regulišu odnosi u linijskom taksi prevozu, sve je bilo zasnovano na dogovorima iza kojih nije bilo nikakvih sankcija. Taksi udruženja, i mala i velika, to su stalno zloupotrebljavala.“ Zorica Nikolić kaže da je bilo i otimanja oko linija pa čak i tuča, te da bi za nastavak rada linijskog taksija bilo neophodno sve detaljno regulisati. Nažalost, ovo opet dovodi u težak položaj manje taksi firme. One su često opstajale baš zahvaljujući linijskom taksiju. Velike radio mreže su sada u nesumnjivoj prednosti jer mogu u svakom trenutku da pošalju vozilo na traženu adresu, za razliku od preduzeća sa samo nekoliko desetina vozila.
U Beogradu je taksista mnogo, a mušterija sve manje. Miodrag Panić kaže da je početkom godine pet od šest najvećih asocijacija tražilo ukidanje linijskog taksija. Linijski taksisti su, istini za volju, bili nedisciplinovani u održavanju linija i često su vozili samo u vreme špica, kada ima mnogo putnika, da bi u međuvremenu skinuli broj i uključili taksimetar. Ali, taj nedostatak bi se u slučaju legalizacije mogao otkloniti zabranom postojanja taksimetra u linijskim taksi vozilima. Beogradskim taksistima treba čvrsta kontrola, ali se zakonske protivrečnosti ne smeju koristiti da se male taksi asocijacije dovedu u neravnopravan položaj, niti je uterivanje zakonitosti rada moralo da počne baš od linijskog taksija. U Sekretarijatu za saobraćaj kažu da samo sprovode odluke gradske vlade i skupštine. Pošto politička napetost između republičkih i gradskih vlasti više ne postoji, DOS-u ostaje da objasni zašto sređivanje stanja u beogradskom taksi prevozu nije započeto pravim redosledom poteza.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
