Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika

Kada je 2019. godine Tramp prvi put pomenuo kupovinu Grenlanda, a Danska ljubazno ponudu odbila sa sada već toliko puta ponovljenim, “Grenland nije na prodaju”, internet je bio prepun reakcija na ivici sprdnje ili nedvosmislene sprdnje na račun američkog predsednika. Ako ništa drugo, uspeo je da za postojanje ovog ledenog ostrva koje, zajedno sa Farskim ostrvim, ima autonomiju unutar Kraljevine Danske, saznaju mnogi građani SAD. Trampove izjave da, “ako neće kupovinom, onda će vojnom silom uzeti ono što želi”, više nisu predmet sprdnje već rastućeg straha građana Grenlanda, ali i Evrope i NATO alijanse. Važno je napomenuti i da je SAD već pokušavala da otkupi Grenland. Nakon kupovine Aljaske od Rusije za 7,2 miliona dolara (1867), Vilijam H. Suard, državni sekretar u administraciji sedamnaestog predsednika SAD Endrua Džonsona, bio je vatreni ekspanzionista i prototip današnjih jastrebova republikanske partije. Između ostalog, smatrao je da prosperitet i bezbednost SAD leži upravo u teritorijalnom sticanju, a naročito je bio opsednut Grenlandom. Za razliku od Rusije, koja je posle Krimskog rata bila u finansijskoj krizi ali i u strahu da će Aljasku preuzeti Britanci, Danska nije imala strateški ili ekonomski imperativ da proda Grenland, te od započetih pregovora nije bilo ništa. Pored toga – sentiment čija snaga još uvek dominira diskursom u Danskoj i Grenlandu – prodaja dela Danskog kraljevstva smatrana je uvredom nacionalnog ponosa i suvereniteta.

Mnogo poznatiji pokušaj kupovine desio se vrlo brzo po završetku Drugog svetskog rata. Ovde je važno imati u vidu poziciju Grenlanda tokom rata: godinu dana pošto je nacistička Nemačka okupirala Dansku 1941. godine, SAD je u aprilu potpisao sporazum sa Henrikom Kaufmanom, danskim ministrom baziranim u SAD koji je odbio da prizna marionetsku vladu u Kopenhagenu. Njime je SAD dobio pristup mineralima potrebnim za proizvodnju aluminijuma – neophodnog za proizvodnju aviona – ali i pravo da uspostave vojne baze i objekte na Grenlandu. Time su Saveznici stekli preko potrebnu kontrolu nad pomorskim prostorom koji se nalazi između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva. Konkretno: Grenland je bio ključan za snabdevanje Britanije i podršku savezničkih ratnih napora u Evropi, a naročito za borbu protiv nemačkih podmornica. Kraj Drugog svetskog rata bio je uvod u Hladni rat, a imajući u vidu da je SAD već bio uložio značajna sredstva u izgradnju infrastrukture na Grenlandu za pristup mineralima, a naročito baze i piste za avione, iz njihovog ugla vlasništvo bi pojednostavilo logistiku, komandovanje i kontrolu. Naime, Vašington nije želeo da taj prostor padne pod uticaj Sovjetskog Saveza.

foto: ap photo

Ponudu od 100 miliona dolara u zlatu, koju je predsednik Truman dao 1946. godine, Danska je odbila. Dokumenta Nacionalnog arhiva SAD o kojima je izvestio “Asošijeted pres” 1991. pokazuju da je tadašnji danski ministar spoljnih poslova Gustav Razmusen bio “šokiran” idejom, ali i najavio da će razmotriti predlog. Ostali izvori navode da je njegov finalni odgovor glasio: “Iako mnogo dugujemo Americi, ne mislim da im dugujemo celo ostrvo”.

Bez obzira na finansijski podsticaj nakon što je Danska preživela okupaciju, prodaja kao priznanje smanjenog suvereniteta bila je politički nezamisliva, naročito imajući u vidu i bojazan od potencijalne odmazde SSSR. Onda, kao i danas, ideja da ljudi tek tako mogu biti “prodati” drugoj zemlji, bez obzira na finansijske pogodnosti, smatrana je za kršenje ljudskih prava Inuita, stanovnika Grenlanda.

Danska je, međutim, dobro razumela stratešku vrednost Grenlanda i bila je spremna da sarađuje sa SAD. Umesto kupovine, otvorili su pregovore koji su Americi garantovali prava i pristup, uz očuvanje danskog suvereniteta. Sporazumom o odbrani Grenlanda iz 1951. godine, SAD je zadržao i proširio svoje baze, a Grenland nastavio da bude izuzetno važan u kontroli severnog Atlantika. Tokom Hladnog rata tamo su uspostavljene baze za sisteme ranog upozoravanja i reagovanja. Nakon raspada SSSR, strateška važnost Grenlanda je smanjena, ali sa jačanjem Rusije pod Putinovom čvrstom rukom, naročito sa razvojem novih tehnologija ratovanja, opet dobio na značaju.

foto: ap photo

“DANSKA NE MOŽE DA ODBRANI GRENLAND”

Ovaj kratki istorijat ukazuje na to da Grenland za Trampa i SAD predstavlja strateško-vojnu, kako on to voli da kaže nekretninu. Međutim, i sa promenom vlasništva ledeno ostrvo bi vrlo malo promenilo svoju svrhu. A to je da obezbedi sistem ranog upozoravanja i detekcije letelica i podmornica, te monitoring i reagovanje u slučaju ugrožavanja interesa SAD i članica NATO.

U svojim nastupima Tramp insistira na tome da je odbrana od neprijatelja na severu hitna i neophodna, naglašavajući da su “ruski i kineski brodovi svuda”, te da “Danska ne može da odbrani Grenland”. Danska je više puta signalizirala da je SAD dobrodošao da poveća broj svojih trupa na Grenlandu ukoliko to želi, a i da je Grenland otvoren za poslovanje ako su američke kompanije za to zainteresovane. Konkretnih odgovora na ove ponude još uvek nema.

A javnost dodatno zbunjuje činjenica da Tramp svojim potezima, u prošlom i trenutnom mandatu, ukazuje veliko poverenje Putinu i pokazuje neskrivene simpatije prema njemu. Analitičari ukazuju da je SAD danas mnogo bliži Rusiji nego svojim NATO saveznicima. Zbog toga priča o kritičnoj bezbednosnoj situaciji i potrebnoj odbrani bode oči. Tome u prilog ide i stalno smanjivanje broja američkih trupa na Grenlandu.

Tokom Drugog svetskog rata američko prisustvo je na vrhuncu imalo 6000 vojnika, a tokom Hladnog rata taj broj je povećan na oko 10.000 ljudi u 17 baza i instalacija. Prema podacima Svemirske baze “Pitufik” (nekada vazduhoplovne baze “Tule”), najsevernijoj i jedinoj preostaloj američkoj vojnoj bazi na Grenlandu, trenutno ima oko 150 pripadnika američkog vazduhoplovstva i svemirskih snaga, još otprilike 450 kanadskih, danskih i grenlandskih civila.

foto: ap photo

Šira javnost je za ovu bazu čula u aprilu 2025, kada ju je uprkos protivljenju vlade Grenlanda posetio potpredsednik SAD Džej-Di Vens. Tom prilikom je ponovio Trampovu nameru da preuzme ostrvo, naglasivši da Americi “nije potrebna vojna sila da bi povećala svoje prisustvo na Grenlandu ukoliko lokalno stanovništvo želi da bude deo SAD”, otvoreno kritikujući način na koji je Danska postupala sa grenlandskim narodom. Novoizabrani premijer Grenlanda Jens Frederik Nilsen rekao je da je time SAD pokazao “nepoštovanje saveznika”, a dramatičnije su bile reakcije građana Nuka, glavnog grada. Oni su pitali “da li su se ovako osećali Ukrajinci pre nego što je Rusija napala”.

Reakcija pukovnice Suzane Majers na Vensove reči koštala ju je komande nad bazom, pošto se distancirala od njegovih političkih komentara sa ciljem da (po)drži jedinstvo među američkim, danskim i grenlandskim osobljem. Kao razlog smene naveden je “gubitak poverenja u njenu sposobnost da vodi”, uz upozorenje Pentagona da akcije “za potkopavanje lanca komandovanja ili za rušenje agende predsednika Trampa neće biti tolerisane”. Ova poruka je odjeknula među vojnicima svih činova.

foto: ap photo

KORAK PO KORAK – PREUZIMANJE

Analitičari ukazuju da je Vensova poseta bila samo jedan od paralelnih pravaca javne demonstracije namera SAD. Početkom januara “Politiko” je objavio kako bi preuzimanje Grenlanda izgledalo u nekoliko koraka. Zanimljiv je naglasak novinara da strategije koje SAD koriste “suviše liče na Putinov priručnik za ekspanzije”. No, poznavaoci intervencija SAD tokom prošlog i početkom ovog veka, primetiće da koraci koje “Politiko” navodi nisu ništa novo za SAD – naprotiv.

Prvi korak. Reč je o kampanji za podsticanje i jačanje pokreta za nezavisnost Grenlanda kroz tajne i otvorene “operacije uticaja”. One često podrazumevaju investiranje u pojedince ili političke partije koje će izvesti zamisao SAD, manipulaciju javnog mnjenja i, ukoliko je potrebno, otvorenu kupovinu podrške. Nezavisnost bi tako izbacila Dansku iz igre i omogućila potpisivanje sporazuma sa vlastima Grenlanda. Upravo na ovakve pokušaje intervencija SAD upozorio je Danski javni servis u avgustu 2025, izveštajem o najmanje tri državljanina SAD povezana s Trampom koji na Grenlandu sprovode tajne operacije uticaja u prilog SAD. Usledio je, drugi te godine, neprijatan razgovor između ministra spoljnih poslova Danske Larsa Loke Rasmusena i Marka Stroha, otpravnika poslova Ambasade SAD.

Pored toga, Grenlanđani nisu od juče i aktivno prate dešavanja: iako se u januaru prošle godine 58 odsto njih izjasnilo za nezavisnost od Danske, čak 86 odsto bilo je protiv pripajanja SAD, dok je za tu opciju bilo samo šest odsto stanovnika. U subotu 10. januara, lideri pet glavnih političkih stranaka Grenlanda izdali su saopštenje u kojem su objavili da o budućnosti ostrva treba da odluče Grenlanđani, naglasivši “ne želimo da budemo Amerikanci, ne želimo da budemo Danci – želimo da budemo Grenlanđani”. Kada je u pitanju Danska, zvaničnici i dalje ljubazno nude alternative i očajnički traže podršku Evrope i članica NATO, dok potez kralja Federika Desetog šalje nedvosmislenu poruku i građanima Grenlanda i Trampu: on je 1. januara javnosti predstavio novi grb Danske kojem su dodata dva elementa – polarni medved, koji predstavlja Grenland, i ovan, koji predstavlja Farska ostrva.

Drugi korak. Sastoji se od toga da se Grenlandu ponudi dobar dil, odnosno, Sporazum o slobodnom udruživanju (Compact of Free Association – COFA), sličan onom koji SAD već ima sa Mikronezijom, MaršaloviFm ostrvima i Republikom Palau. On podrazumeva pružanje osnovnih usluga, slobodnu trgovinu i vojnu zaštitu u zamenu za korišćenje ostrva za vojne operacije. Neke političke partije koje zagovaraju nezavisnost Grenlanda naglasile su da bi “svaki sporazum bio bolji od onog koji sada imaju sa Danskom” i da se će – ako do predloga dođe – o njemu odlučivati referendumom. A dođe li do tog odlučivanja, Grenlanđani će u razmatranje ubaciti i 610 miliona dolara koje teritorija dobija od Danske u okviru takozvanog godišnjeg blok granta, kao i sredstva za funkcionisanje policije, pravosudnog sistema i odbrane, što sve zajedno iznosi malo manje od milijardu dolara godišnje i pokriva skoro pola budžeta teritorije. Kao odgovor na kritike, Kopenhagen je najavio i arktički odbrambeni paket od oko 6,54 milijarde dolara.

I treći korak. U pitanju je uključivanje Evrope vezivanjem budućnosti Grenlanda za bezbednosne garancije Ukrajini. Iako bi to bilo teško progutati, “Politiko” predviđa da za Evropu ovo može biti bolje rešenje od realnih pretnji kao što su gubitak pristupa resursima Ukrajine, Trampova podrške SAD Putinu i odmazda kroz sankcije, povećanje tarifa, povlačenje iz mirovnih pregovora itd… Dok je ovaj tekst pisan, Danska, Francuska, Nemačka, Španija, Italija, Poljska i Velika Britanija izdale su zajedničko saopštenje, u kojem ponavljaju da “Grenland pripada svom narodu” i da je njegova budućnost stvar samo Danske i Grenlanda. Takav postupak ukazuje na to da se verovatno ubrzano radi na planovima za deeskalaciju, ali i pripremama za moguću eskalaciju sukoba.

Ukoliko ovi napori ne urode plodom, kao opcija koja se najčešće pominje u javnosti i seje strah među stanovnicima ostrva jeste to da Tramp uvek može da pošalje – vojsku. Po proceni danskih stručnjaka za bezbednost i imajući u vidu postojeće trupe SAD i superiornu silu protiv minimalne odbrane Grenlanda, vojno preuzimanje bilo bi gotovo “za pola sata ili manje”.

ŠTA AKO?

Ako zanemarimo – kao što Tramp i njegova administracija često rade – to da ovakva invazija ne bi imala pravnu osnovu prema međunarodnom pravu, ona ipak zahteva odobrenje američkog Kongresa. Rojters je izvestio da administracija razmatra isplatu stanovništvu Grenlanda između 10.000 i 100.000 dolara po osobi kako bi olakšala potencijalnu transakciju. Ovo “podmazivanje” bi poreske obveznike SAD koštalo do 5,7 milijardi dolara, a verovatno i više sa dopunama vladama Grenlanda ili Danske, ili obema.

Tramp je već zaobišao Kongres prilikom hapšenja Madura. On i Rubio su objasnili da su informacije skrivene čak i od viskopozicioniranih senatora “zato što im se ne može verovati jer bi mogle da procure”, što je izazvalo žestoku reakciju i demokrata i republikanaca. Pitanje je kakva bi posle takvog nastupa bila sudbina predloga vojne invazije Grenlanda, a imajući u vidu da najnovija istraživanja JuGova pre objave procene cene intervencije ukazuju da se 73 odsto Amerikanaca protivi ovakvom potezu, dok je taj procenat u januarskoj anketi “Foks njuza” bio 70 odsto.

Vojna invazija bi nosila i drastične posledice po već nestabilnu bezbednost na svetskom nivou. Između ostalog, NATO bi suštinski prestao da postoji. Kao pre svega osnivač, ali i ključan član NATO, SAD bi prekršio osnovne principe alijanse o međusobnoj odbrani i teritorijalnom integritetu.

Član 5, jedno od osnovnih načela NATO saveza, navodi “da će se oružani napad na jednu ili više članica smatrati napadom na sve”. Kao odgovor, svaka članica preduzima “one mere koje smatra potrebnim, uključujući upotrebu oružane sile, kako bi obnovila i očuvala bezbednost severnoatlantskog područja. Akt vojne invazije bi bio protivprirodni blud koji bi saterao ostale članice u ćorsokak, jer i ujedinjeni, teško da mogu da se suprotstave SAD. Tramp to zna, a verovatno na to i računa. Pored gorućeg problema sa Ukrajinom, važno je dodati i da su ove zemlje, kao i druge članice NATO, oslanjajući se na postulate ove alijanse učinile sebe zavisnima kupovinom oružja (rakete, torpeda), vojnih letelica (avioni, dronovi), vozila i druge opreme, kao i špijunske tehnologije od SAD. Pojednostavljeno rečeno, SAD vrlo lako može drastično da umanji kapacitete ovih tehnologija i time ugrozi bezbednost država koje ih poseduju. Kada su u pitanju te zemlje, ono što bi moglo da se desi jeste smanjenje spremnosti (možda već bivših) članica da dele obaveštajne podatke sa SAD, ili smanjenje pristupa SAD bazama širom Evrope, što bi, kako objašnjava Ben Hodžis, bivši komandant američkih trupa u Evropi, “nanelo ozbiljnu štetu bezbednosti Amerike.”

Iako Tramp najavljuje da će “preuzeti Grenland, svidelo se to njima ili ne”, stručnjaci nisu uvereni da će se tako nešto desiti preko noći. Sve su češće tvrdnje da su akcije u Venecueli i zveckanje oružjem oko Grenlanda – bez obzira na posledice – skretanje pažnje sa sve većih unutrašnjih problema sa kojima se Tramp suočava pred važne međuizbore 2026. Tramp, je međutim, već pokazao neverovatnu sposobnost da iznenadi i najiskusnije analitičare, tako da ništa nije isključeno. Osim, izgleda, mira u svetu.