Koliko je Nikola Jokić bitan za igru reprezentacije Srbije? Sa njim na terenu Srbija je bila u potpunom rezultatskom egalu (81:81), dok je periode sa Jokićem na klupi protivnik iskoristio da napravi neverovatnu razliku (3:29)
Košarkaška reprezentacija Srbije započela je učešće na Olimpijskim igrama porazom (110:84) u toliko čekanom duelu sa reprezentacijom SAD. Pojačana najboljim košarkašem na svetu i osokoljena odličnim startom utakmice, ekipa Svetislava Pešića je samo do poluvremena uspevala da ostane konkurentna najboljem timu i glavnom favoritu za zlato u Parizu. Nastavak utakmice demonstrirao je razliku u dubini kvaliteta i talenta u sastavima ove dve ekipe, pa su nas Amerikanci drugi put u kratkom vremenskom periodu savladali velikom razlikom.
NIŠTA BEZ MATORACA
Početak utakmice reprezentacije Srbije bio je iz edicije “kakav se samo poželeti može”. Hrabrost i agresivnost naših košarkaša, kako u odbrani tako i u napadu, prinudili su selektora američke reprezentacije Stiva Kera da zove tajmaut nakon manje od tri minuta igre, nezadovoljan igrom svojih izabranika jer su se našli u rezultatskom deficitu (2:10), ali i deficitu kada je reč o voljnom momentu i energiji. Srbija je ušla u utakmicu poletno i pametno, a posebno je radovao podatak da su prvih 10 poena postigli Avramović, Dobrić i Petrušev, čime su se na pravi način uveli u utakmicu i igrači koji nisu nosioci igre, a to je preduslov za uspeh protiv dominantnog protivnika.
Očekivana reakcija američkog tima nije izostala – Kari i Buker su vezanim trojkama najavili blistavo šutersko veče reprezentacije SAD, da bi zatim potpunu kontrolu nad utakmicom preuzeli Lebron Džejms i Kevin Durent. Dvojica igrača koja su obeležila svetsku i NBA košarku u prethodnih dvadeset godina iskazala su sav svoj kvalitet, autoritet i iskustvo, ali i oduševila željom i energijom u ipak poznim igračkim godinama. Nakon što je propustio kompletan pripremni period zbog povrede lista, Durent je izrešetao koš Srbije ubacivši 21 poen i pet trojki do poluvremena. Njih dvojica, tridesetpetogodišnji Durent i tridesetdevetogodišnji Lebron, zbirno su šutirali bez promašaja iz igre (13/13) i već do isteka poluvremena odveli SAD na komfornu razliku (58:49), a mlađim saigračima stavili do znanja da su ključevi ekipe i dalje u rukama “matoraca”.
POUKE ZA DALJE
Navijači u Srbiji nisu imali razloga da budu nezadovoljni viđenim u prvom poluvremenu. Nakon odličnog početka utakmice i odgovora reprezentacije SAD, na kvalitetan način su se u utakmicu uveli Jokić i Bogdanović. Jokić je delio karakteristične pasove, ostvarivao prednost na niskom postu i bio aktivan na skoku, čime je terao Kera da rotira igrače koji će ga čuvati.
U izjavi nakon utakmice, selektor američke reprezentacije istakao je kako u njegovom sastavu postoje čak tri igrača koji mogu kvalitetno da odgovore na Jokićevu igru: Embid, Dejvis i Adebajo, a to je luksuz koji imaju samo najjače ekipe. Ruku na srce, naturalizovani Embid se nije najbolje pokazao, pa je završio utakmicu kao jedini igrač SAD sa negativnim +/ – učinkom – sa njim u igri, američka reprezentacija je bila u zaostatku od osam poena.
Kada već pominjemo ovu statističku kategoriju, treba istaći neverovatan podatak koji najbolje opisuje koliko je Nikola Jokić bitan za igru reprezentacije Srbije. Sa njim na terenu Srbija je bila u potpunom rezultatskom egalu (81:81), dok je periode sa Jokićem na klupi protivnik iskoristio da napravi neverovatnu razliku (3:29). Imajući u vidu da je proveo na terenu gotovo 31 minut i za to vreme ostvario 20 poena, osam asistencija i pet skokova, jasno je da je ključ za uspehe reprezentacije Srbije u narednim utakmicama u igrama petorki bez Jokića. Da li će Pešić to probati da uradi kroz redukovanje minuta zajedničkog igranja Jokića i Bogdanovića, kako bi u većem delu utakmice na parketu imao bar jednog od dvojice naših najboljih igrača, ili će nastaviti da veruje u veći doprinos Micića, Gudurića i Milutinova, između ostalih, ostaje da se vidi. Za uspešniji nastavak turnira reprezentacije Srbije neophodno je da se neko pridruži Jokiću, Bogdanoviću i Dobriću u kvalitetnom napadačkom doprinosu.
Utisak je da je Srbija mogla bolje i kada je reč o igri u odbrani. Kvalitetnija selekcija faulova, pojačana agresivnost na perimetru u momentima kada je postalo jasno da američka reprezentacija gotovo da ne može da promaši za tri poena (utakmicu završili sa 56 odsto pogođenih trojki) i bolja komunikacija bile su neophodne kako se ne bi dešavale situacije da igrači poput Bukera i Karija ostanu sami na šutu za tri poena ili centri poput Dejvisa i Adebaja na zakucavanju.
BUDIMO REALNI
Ipak, kao i uvek, treba realno sagledati okolnosti. U dosadašnjem delu teksta pomenuli smo neka od najvećih imena u svetu košarke – Lebrona, Durenta, Karija, Embida – a svi su oni bili na suprotnoj strani našim reprezentativcima. Osim igrača koji su ostavili najbolji utisak, još je impresivnije istaći ko se sve na terenu nije našao: Tejtum i Halibarton, najbolji igrači ekipa koje su ukrstile koplja u finalu Istočne konferencije NBA lige, presedeli su čitavu utakmicu, dok se MVP finalne serije Džejlen Braun odlukom selektora Kera nije dokopao ni mahanja peškirom na klupi. Amerikanci imaju neverovatan kvalitet i dubinu u sastavu, a po mišljenjima brojnih košarkaških hroničara i analitičara jedina dva američka sastava koja po kvalitetu pariraju ovogodišnjem jesu čuveni Dream Team iz 1992. i Redeem Team iz 2008.
Ipak, to ne bi smelo da bude opravdanje za poraz od 26 poena razlike, koji je usledio nakon poraza identičnom razlikom u pripremnoj utakmici. U tom duelu Srbija je nastupila oslabljena neigranjem Bogdanovića, ali ni sa druge strane nije bilo Durenta. Da se sa Amerikancima može pokazali su košarkaši Južnog Sudana i Nemačke, koji su uoči OI pružili daleko veći otpor najjačem timu na svetu. Upravo će utakmica protiv Južnog Sudana biti jedna od sledeće dve koje reprezentativci Srbije naprosto moraju da dobiju. U teoriji, visok poraz od SAD može da predstavlja veliki problem trećeplasiranoj ekipi u našoj grupi, pa se lako može desiti da iz naše grupe u četvrtfinale prođu samo dve, a ne tri ekipe, zbog pomenute koš razlike. Zato izabranike Svetislava Pešića očekuju dve izuzetno bitne utakmice u grupnoj fazi, utakmice u kojima treba povratiti samopouzdanje dobijeno kroz pobede i dobre igre protiv Francuske, Japana i Grčke.
U sastavu reprezentacije Srbije ima dosta igrača koji nemaju iskustvo igranja u NBA ligi, a možda je baš to neophodno za ozbiljnije suprotstavljanje američkom timu. Javnost u Srbiji sanja o olimpijskom zlatu i pobedi nad favorizovanim Amerikancima, ali ogroman uspeh predstavljalo bi vraćanje iz Pariza sa odličjem bilo kojeg sjaja. Za tako nešto neophodno je savladati nepredvidive Portorikance i atletski nadarene Južne Sudance, a potom i pružiti najbolju moguću partiju u četvrtfinalu, jer tamo neće biti lakih protivnika. Ovaj košarkaški turnir je najkvalitetniji u istoriji Olimpijskih igara, a za nas tek počinje.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ceremonija otvaranja 33. Letnjih olimpijskih igara u Parizu, prva koja se nije dogodila na stadionu, ostaće upamćena po eksploziji kreativnosti, kiši i nerazumevanju pop-kulturnih referenci od strane Marije Zaharove i Ilona Maska preko hrišćanskih i desničarskih krugova širom sveta do dela, teorijama zavere sklone, domaće javnosti
Otvaranje Olimpijade u Parizu u svom je šarenilu praznik slobode za koju stalno traje borba, za razliku od sletova na nekim od ranijih ceremonija, jer su oni uvek ogledalo totalitarizma
Prvi put je na Olimpijadi učestvovao 1936. u Berlinu i tada je postigao državni rekord u skoku motkom. Prisustvovao je Olimpijskim igrama u Tokiju zato što je jedini znao da otpeva japansku himnu. Bio je takmičar, prvak, trener, pokretač, masovik, pisac, svirao je violinu. Bio je sportska legenda
Kako je Spiridon Luis, nepismeni vodonoša iz Atike bez mnogo mogućnosti u životu, pobedio u prvom maratonu na Olimpijskim igrama u Atini 1896; uticao na moderni olimpizam više od bilo koga, osim Pjera de Kubertena; odbio besplatno brijanje do kraja života; uručio Hitleru grančicu mira sa svete masline u Olimpiji; vratio se u svoje selo Marusi i umro u martu 1940, nekoliko nedelja pre nego što su u Grčku upali Italijani
Prošlog petka u zoru, onog jutra pred sad već mitsko otvaranje pariskih OI 2024, tri od četiri glavna kraka brzih pruga francuske železnice našla su se “izbačena iz koloseka”. Razlog: serija veoma koordinisanih aktova sabotaže. Istraga je u toku i ide u nekoliko pravaca. Da li je u pitanju delo ultralevičarskih militanata? Ili se iza svega možda krije “strani faktor”?
