Manja ili veća nevolja

U uštirkanoj biografiji svoje nove direktorke, RTS je objavio da je u pitanju “novinarka sa dugogodišnjim iskustvom na rukovodećim pozicijama u više medijskih kuća”.

No, Manje Grčić (46) se jedva ko seća kao novinarke. Koliko je poznato, posle burnog odrastanja – rođena u Sarajevu, a zbog očevog posla školovala se u Libiji, Iraku, Zambiji i Šri Lanki, posle je studirala u Lidsu – stažirala je kratko na BBC-u i bila početnica u novinarstvu na B92.Bilo je to u začetku petooktobarske republike.

“Mislim da smo je jednom ili dvaput poslali da izveštava iz Skupštine. Jednom se samo vratila i rekla: ‘Idem da radim u Skupštini’”, seća se jedan od tadašnjih novinara B92. M. Grčić je onda bila portparolka G17+ i potom Predraga Markovića, nekadašnjeg predsednika Skupštine. Radila je pri kabinetu.

Dvadesetak godina kasnije, prošlog četvrtka (12. februar), vozač je dovezao Manju Grčić do zgrade Radio-televizije Srbije da potpiše gde treba i preuzme funkciju direktorke javnog servisa, kao prva žena koja seda u tu fotelju. Ona će dužnost obnašati tek od ponedeljka (23. februar) – jedni kažu zato što je otišla na zimovanje. Drugi, da joj treba vremena da razduži silne funkcije.

U tih dvadeset godina – a to je čitava mladost i dobar deo zrelog doba ljudskog bića – Manja Grčić jeste prikupila mnogo “iskustva na rukovodećim pozicijama”. Otkako se za njih preporučila, njen rad je bio na tromeđi režima, krupnog kapitala i novinarstva. Po pravilu, bila je na strani prvo dvoje.

Upućeni izvori “Vremena” kažu da je reč o ženi koja ume da bude simpatična, ali dela bez milosti; ženi odanoj “kabinetu” i svojim prohtevima koji nisu jeftini; ženi zbog koje će, mada je to sada teško zamislivo, javni interes plakati za dugogodišnjim direktorom RTS-a Draganom Bujoševićem.

Manja Grčić nije želela da govori za “Vreme” jer je ovaj nedeljnik “bio nekorektan”, kako je napisala u poruci. Zato o njoj govore ljudi koji su je poznavali i oni koji će je tek upoznati na RTS-u.

SREĆNI LJUDI

Kada se pojavila među šestoro kandidata na ponovljenom konkursu – na prvom konkursu Upravni odbor RTS-a nikome nije dao većinu – čaršija je Manju Grčić smesta proglasila “favoritkinjom”. Takmaci su joj bili marginalci u medijskom koloseumu, kao i jedan bizarni učesnik rijaliti programa. Niko ozbiljan ne voli da trči izgubljene trke.

Udruženje novinara Srbije stavilo je primedbu na diplomu Manje Grčić. Navodno, ne nosi 240 ESPB bodova, što odgovara “staroj” diplomi četvorogodišnjih studija i uslov je za direktorsku fotelju. UNS je došao do kopije izdate ne devojačko prezime Vukojević gde piše da je Grčićeva u Lidsu postala tek “bachelor of arts” – a to su trogodišnje studije od 180 bodova.

Ali, to nije omelo favoritkinju. Ona je, navodno, naknadno dostavila ćitap da diploma ima dovoljno bodova.

To je od članova Upravnog odbora načinilo srećne ljude jer su završili veliki posao – našli su naslednika Draganu Bujoševiću. On ih je prethodno elegantno odbio kad su tražili da ostane vršilac dužnosti i konačno je rešio da bude penzioner.

Upravni odbor inače čine udarnici poput novinara Filipa Rodića, politikologa Branka Raduna, gej-aktiviste Predraga Azdejkovića, te najveće vedete, predsednika Upravnog odbora Branka Klanščeka, koji se predstavlja kao “producent”.

Na prethodnom neuspelom konkursu Klanšček se sam prijavio za direktora – sa svežom diplomom privatnog fakulteta. Pošteno je priznao da su mu smetala čaršijska peckanja što ima samo srednju školu pa je rešio da začas diplomira. Sada je Klanšček imao čast da dočeka Manju Grčić i malo joj pokaže RTS. Jedan izvor “Vremena” kaže da je dobro što se nisu izgubili u zgradi ako je Klanšček bio vodič.

Biće i naknadnih potresa, verovatno jalovih. Slađana Ivančević, jedna od kandidatkinja za direktorku, rekla je da će stvar terati do suda. Kaže, konkurs ne poznaje pravo na naknadno dostavljanje dokumentacije. “Da je meni falio jedan dokument, odbacili bi prijavu kao što su odbacili za ostalih petoro kandidata. Tako je trebalo da bude i sa prijavom Manje Grčić”.

UNS je preneo i da je Boris Miljević – jedan od kandidata čija je prijava odbačena – ostao bez honorarnog spikerskog angažmana na Radio Beogradu. Desilo se to, kako je ispričao, pošto je po zgradi tražio da zakaže sastanak sa Manjom Grčić i popriča o svom statusu i javnom servisu uopšte.

PORODIČNO BLAGO

Od misterije diplome iz Lidsa oči više bode nešto drugo. Manja Grčić je suvlasnica i direktorka biznisa sa poznatim bračnim parom Željkom i Jovanom Joksimović. A ti biznisi su do neprepoznatljivosti isprepleteni sa Telekomom i drugim državnim firmama.

Zakon o javnim servisima kaže da na mesto direktora ne mogu biti imenovani “zaposleni kod pružaoca medijske usluge” niti drugi koji bi se mogli naći u sukobu interesa. “U javnosti se pominje da bi ona mogla da da ostavke na mesta u medijima koje drži ili da izađe iz vlasništva sada kada je izabrana za generalnu direktorku. To i dalje ne znači da je mogla da prođe konkurs”, kaže pravnica NUNS-a Marija Babić za “Vreme”.

Dok ovaj broj “Vremena” ide u štampu, Manja Grčić se u Agenciji za privredne registre još vodi kao direktorka firme Minacord Media u kojoj posluju četiri televizije i marketinška agencija Majo public.

Minacord Media kontroliše udele u novinskoj agenciji i televiziji Tanjug, zatim TV Doktor, Kazbuka i K1, gde se Grčićeva oprobala i kao voditeljka jutarnjeg programa. U taj biznis sa Željkom Joksimovićem ušla je na kreativan način 2019. godine. Tanjug im je dat u “zakup” na deset godina za 628.000 evra, a mala televizijska imperija stvorena je na bankarski kredit od 2,4 miliona evra. Kao jemstvo su založili tri ugovora što im je unapred obezbedio državni Telekom, koji ih plaća za “distribuciju programa”.

Tako novac za “biznis” dolazi iz duboke kase Telekoma – kao i za druge televizije naklonjene vlastima, od Informera do Juronjuza – i to bez obzira na gledanost koja se ponekad meri promilima.

“Moj prijatelj Željko Joksimović me je pozvao da zajedno napravimo tri nove televizije. Za mene je to bio izazov zato što sam prvi put dobila šansu da gradim nešto što je delom i moje”, izjavila je ranije Manja Grčić o svojoj motivaciji.

Sukob interesa mogao bi biti višestruk jer njene privatne televizije nisu samo konkurenti RTS-u nego je javni servis i klijent Tanjuga, od kojeg dobavlja agencijske vesti, fotografije i snimke.

Povrh toga, Grčićeva direktorsku fotelju ima u marketinškoj agenciji Majo public, gde vlasništvo deli sa Jovanom Joksimović. Pružaju usluge državnim firmama od Telekoma do Srbijavoza, za koji su reklamirali brzi voz Soko. Za Vladu su radili kampanju vakcinacije. Tokom 2024. ta firma prihodovala je više od pola miliona evra.

Zvanično bi o sukobu interesa mogao da se očituje Savet Regulatornog tela za elektronske medije, ali se to neće desiti – jer taj savet ne postoji. Vlast mesecima opstruira izbor.

STIŽU DOLARI

Put Manje Grčić do “rukovodećih pozicija u više medijskih kuća” započeo je skromno, uz kafu, doduše ne sa bilo kim nego sa Željkom Mitrovićem i njegovom ženom. Bilo je to, ispričala je M. Grčić u jednom podkastu, kad je “Mlađa” – a to je bivši ministar Mlađan Dinkić – gostovao na Pinku.

“Svaki put kad bih došla na Pink, on je išao u studio, a ja sam sedela sa Željkom i Milicom čekajući njega da završi i pričali smo, pričali i Željko u nekom trenutku kaže – ja bih voleo da ti dođeš”, rekla je Grčićeva. To se nešto kasnije i ostvarilo. Dakle, za vreme “žutih”, kada je M. Grčić preuzela Medija sistem Pinka – internu marketinšku agenciju.

Posle stanica na Foksu (kasnija TV Prva) i slovenačkoj TV 3, pojavljuje se kao direktorka B92, a onda i cele Antena grupe (B92, Prva). “Bilo je šokantno kad je ušla u B92”, seća se jedno poznato TV lice iz tog vremena. Baš je tih godina “devedesetdvojka” počela da gubi blistavi imidž zarađen devedesetih. Ubrzo je sa programa skinut kultni “Utisak nedelje”.

“Nikakvih nesporazuma oko cene emisije nije bilo”, rekla je tada autorka Olja Bećković. “Nikada kao razlog za promenu ugovora nije pomenut pad gledanosti ili neisplativost. Naprotiv, nuđena mi je značajno veća cena da pređem na medijski nepostojeći Info kanal. Nikada nisam dobila odgovor kako je moguće da privatni vlasnik ima interes da plaća, a da ne zarađuje. Takve poslovne odluke se po mom najdubljem utisku donose samo pod političkim pritiskom.”

I drugi poznati novinari su odlazili. “Manja Grčić je bukvalno medijski plaćeni ubica, profesionalac koji izvršava naloge, a to je pre svega ‘skidanje glava’”, priča jedna osoba koja je tada napustila B92. “Ultra je bliska Vučiću, ljubazna i slatka, dok ne dobije drugo naređenje, kao u filmovima.”

U zvaničnoj biografiji se navodi da je baš ona pripremala ogranak Antena grupe za prodaju. Kanale je kupio biznismen Srđan Milovanović za 180 miliona evra – taman koliko je prethodno uzeo od Telekoma za malenog kablovskog operatera Kopernikus. Tako su upodobljeni i B92 i Prva, opet parama državnog Telekoma i opet u prisustvu Manje Grčić.

Možda bi ona sama rekla – bum. Tako je, u jednom intervjuu za “Telegraf”, opisala školske dane po belom svetu. “Kad se seliš svake dve godine u novu državu i u novu školu, imaš dva izbora. Jedan izbor je da pokušaš da se prilagodiš situaciji i polako stekneš prijatelje, da nisi nametljiv. Drugi način koji sam ja izabrala je – bum.”

Tempo selidbi skoro na dve godine održala je u svetu visokog menadžmenta. Ali, šta bi na RTS-u mogao da bude “bum”?

BOLJI ŽIVOT

foto: miloš milivojević / tanjug

Novinari RTS-a koji su govorili za “Vreme” – a niko ne želi da mu se ime pomene – očekuju od Manje Grčić ili jedno “ništa” ili “skidanje glava”. Prva varijanta – “ništa” – moguća je pošto Dragan Bujošević u dva i kusur mandata nije uspeo da za informativni program izbori mrvu nezavisnosti. Neki kažu – nije ni probao.

Na ostale programe RTS-a – od dečjeg do orkestra – zamerke možda imaju samo vrlo upućeni u teme. Kritička javnost je pak kivna zbog onoga na šta liče Dnevnik i druge informativne emisije koje neretko počinju prenošenjem “vesti” sa naloga Aleksandra Vučića na Instagramu. Kako nam je rekao jedan urednik na RTS-u, Vučić se u goste poziva sam. Nekad donese kinesku elektronsku tablu. Nekad ostane toliko da Dnevnik probije programsku šemu. Pri tome još pljuje RTS.

Kako piše Dejan Ilić na Peščaniku, sa Manjom Grčić ne može biti lošije nego sa Bujoševićem jer je RTS već bio “nepodnošljivo loš”: “Možda će u samom RTS-u biti gore nego što je bilo dosad, ali će nama s RTS-om biti jednako loše kao što je bilo i dosad”.

Ljudi iznutra se ne bi opkladili. Kažu – gore uvek može. Već je saopšteno da Nenada Lj. Stefanovića, takođe penzionera, kao šefica informativnog programa nasleđuje Bojana Mlađenović za koju kažu da je na direktnoj vezi sa Vučićevom medijskom savetnicom Suzanom Vasiljević. Mlađenovićeva je pet minuta slave stekla kad je, tokom intervjua sa Vučićem, studente i građane u protestu opisala kao “rulju”.

“Kod nje su ionako do sada išli urednici Dnevnika, a ne kod Stefanovića”, kaže naš izvor. “Ona je šestoligaška novinarka, ali lojalistkinja. Uostalom, sad svi znaju šta im je činiti – ionako je informativni program preuzela podobna ekipa pristigla iz Tanjuga. Zapravo, svelo se sada na ćacije i one erteesovce koji tu obitavaju decenijama. Nema ljudi koji bi rekli da nešto ne može.”

Možda za Manju Grčić bude pravog menadžerskog posla na RTS-u sa oko 2.500 zaposlenih i ko zna još koliko honoraraca, sa silnim spoljnim produkcijama koje mnogo koštaju. “Ona je idealna jer nema milosti. Ako je operacija da se otpusti ko zna koliko zaposlenih, ona će to uraditi bez problema. Ako neke produkcije treba proterati, to će uraditi bez pardona”, kaže jedna osoba koja je poznaje.

Da se Manja Grčić javila na pozive “Vremena”, jedno od pitanja bilo bi šta će njoj ovo u životu. Da je žudela za tom foteljom, vrućom čak i kad se ide niz dlaku vlasti, prijavila bi se još na prvi konkurs. Zvanična plata ne može biti motiv, čak i ako su tačni tabloidni napisi da je Bujošević zarađivao više od 400.000 dinara mesečno. To je sitan novac za gabarite Manje Grčić.

Ali, može se pogoditi šta će vlastima Manja Grčić u RTS-u. “Idu izbori”, podseća jedan sagovornik sa RTS-a. Sve se medijski zatvara. N1 i Nova S su na putu pacifikacije. Naprednjaci kupuju i najsitnije medije u sredinama gde su lokalni izbori. Ono malo nezavisnih se davi. RTS nije iskakao sa režimske linije, podseća taj sagovornik, “ali bar na televiziju nije pripuštan onaj mulj sa Informera niti kriminalci”. Do sada.