Makron i Vučić na Forumu o mladima i veštačkoj inteligenciji u Novom Sadu. Nakon toga, predviđeno je da francuski i srpski predsednici otkriju ploču na modernizovanom aerodromu „Nikola Tesla"
Francuski predsednik Emanuel Makron će, drugog dana posete, sa srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem otići u Maticu srpsku i kompaniju „Šnajder elektrik“ u Novom Sadu. Na kraju posete, prisustvovaće otkrivanju ploče povodom završetka radova na modernizaciji aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu.
Makron i Vučić će posetiti Galeriju Matice srpske i obići nove postavke.
Od 11.15 očekuje se obraćanje dvojice predsednika na Forumu o mladima i veštačkoj inteligenciji u kompaniji „Šnajder elektrik“ u Novom Sadu.
Prema programu drugog dana posete, od 15.30 uslediće ceremonija otkrivanja ploče povodom završetka radova na modernizaciji Aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu i obraćanje dvojice predsednika.
Oko 15.50 očekuje se ispraćaj predsednika Makrona.
Prvog dana posete, na ceremoniji razmene potpisanih bilateralnih dokumenata u Palati „Srbija“, u prisustvu predsednika Srbije i Francuske objavljeno je da su ministar odbrane Bratislav Gašić i Erik Trapije, izvršni direktor kompanije „Daso avijasion“, potpisali ugovor o nabavci aviona „rafal“.
Francuski predsednik prvi put je bio u zvaničnoj poseti Beogradu u julu 2019. godine kada su dve zemlje obeležile 180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa. Predsednik Vučić u zvaničnoj poseti Parizu boravio je u aprilu ove godine.
Vučić i Makron su se sreli i tokom Olimpijskih igara u Parizu, gde je Vučić prisustvovao prijemu za svetske lidere u Jelisejskoj palati.
Izvor: RTS
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
