Lustracija

Od kako je propao komunizam, pročišćenje se vratilo u svakodnevni jezik.

Elem, lustracija: očišćenje propisanim darivanjem i/ili žrtvovanjem, izvedenica od latinskog lustratio, svečanog očišćenja od grehova, odnosno lustrum, svakih pet godina održavane svečane i javne tj. državne ceremonije žrtvovanja za očišćenje od grehova i pokajanje celog naroda. Kako Rimljani i nisu bili naročito originalni, lustracija je u njihov rečnik ušla iz grčkog, gde je reč katharsis među lekarima značila čišćenje iliti pražnjenje creva, a među ljubiteljima mudrosti moralno očišćenje duše, duha ili već čega god. U današnje vreme tumačiti lustraciju kao sranje, proliv ili proseravanje nije dopustivo, bar zbog zahteva politički korektnog jezika.

Uvek spremni politički analitičari pobednika u hladnom ratu lustraciju su definsiali kao „srednji put“ između krivičnog gonjenja narušilaca ljudskih prava i komisija za istinu koje ne čine ništa više osim objavljivanja podataka. Česi su, odnekud, prvi doneli zakon o lustraciji (1991) čije je važenje posle pet godina produženo, možda zato što je od nadležnih nadglobalnih analitičara ocenjen kao najobuhvatniji i najbolje formulisan. Ukratko, on javni/politički život pročišćava od svih koji su „služili komunistički režim“ od 25. februara 1948. do 17. novembra 1989. godine, ne isključujući „ideološke kolaboracioniste“ režima, članove komunističke partije i/ili Narodnog fronta.

Recept je zanimljiv. Ne budi primenjeno – što rekao Branko Ćopić – ali neodoljivo se nameće pitanje: kako li bi izgledala sprska vlada podvrgnuta češkoj lustraciji? Da li bi uspostavljanje vlasti koja može da nas pogleda u oči, a da to ne bude samo zato što joj je do nas i do morala stalo kao do lanjskih izbora, pokrenulo ili ohrabrilo naša mala i pojedinačna samo-lustriranja? Da li našem društvu zaista preti kataklizma ukoliko zagrebemo po tom osetljivom pitanju kako nas upozorava nelustrirani i rehabilitovani M. Vučelić? Da li smo kao nacija spremni da pobegnemo sa časa „učiteljice života“ na nagovor proverenih i pravovernih ponavljača?

Čujmo i drugu stranu – pitanje je i gde bi ovde bili postavljeni granični datumi selekcije za pročišćavanje? Od 20. oktobra 1944. do 5. oktobra 2000? Ili od već nekog datuma 1937, kad nam je vatikansko-kominternovsko-masonska internacionala poslala Generalnog Sekretara pa do osnivanja Socijalističke partije Srbije? Ili ukratko, smemo li da lustriramo npr. aktere izborne krađe a da preskočimo dahije?

Da li je ovo pitanje „odakle se čisti riba“ dovoljno da se hipnotiše javnost i zadovolji savest odgovornih a neodlučnih? Koji autoritet za premeravanje mraka treba da nam odredi te tačne dimenzije kaljuge? Možemo li da preskočimo taj kamičak spoticanja i krenemo u taj odgovoran posao odavde gde se sada nalazimo – pa da kopamo dokle stignemo?