Landre, šoder i pičkavci

Ima tome kako je pisac Radovan Beli Marković, dok se trošio u lokalnim novinama, potpisao da „Valjevo tone u Srbiju“. I slučilas, sve se dogodilo po Beli zapisu, Valjevo je vaistinu potonulo, danaske je najveći brend i takoreći zaštitni znak Valjeva grandiozni Festival duvan čvaraka. Šta se može, braćo i gospođe, takva je ta evolucija, za utehu, ovaj napredak se uklapa u progresiju raznih belih bubrega u Srbiji.

NA KRAJ SELA: Dakle, bina – jašta nego sposobna, metalna konstrukcija, ozvučenja za pun kamion, veličajši natpis „Festival duvan-čvaraka“ – a di bi, do ispred Doma kulture. Na taj plato štandovi, dva reda, ima ajvar, ima med, turšija, liker od drenjine, kupinovo vino, ima zemljane posude, burići su drveni, staklići su stakleni, saksije rupičaste, tronošci oslikani u ta naiva stilu, ima i korpica ukrasnih, šećerne vune, ratluka, lulica, svilenih bombona…

Niže, do reke Kolubare, na desnoj strani, nastavak ponude, golema šatra sa prasići na ražnju, roštilj, svadbarski kupus u veliki lonci, preko reke vode dva improvizovana mostića, bez da su, kako bilo, dekorisana, samo gole šipke i go patos. Nizvodno se poređali štandovi, ajvar, paprika u pavlaci, sremski čvarci, duvan-čvarci, biljne mešavine za svaku tegobu, pun sto šajkača, ima maslinasta, ima maskirna, ima u vesele boje, onda rakija, još rakije, vunene čarape, vunene patofne, veliko, pa plastično cveće, rakija u krst flaši, izlagač objašnjava medijskim istraživačima da rakija klekovača, a flaše poručio direktno iz Italije, toga nema kod nas…

Preko mostića, na drugu stranu reke. Tamo glavni doživljaj, red belih čadora, ispred kojih ranije u kojima se kuvaju, mešaju, kasnije cede, čvarci. I tu ima ponude za pazariti, suvomesnato i mesnato, slanina, kobasice, suva rebra, domaća kavurma, a ima i izloženo pečeno prase, aranžirano sa limun, banane i zelenu salatu. U to prase šargarepa usta. Jedan priđe čestita na mnogo lep prizor i doživljaj, i reporter čestita na lep prizor i doživljaj.

Svaka ekipa na čador istakla ime, ima „Bećari“, ima „Drugari“, ima Đango“, napred se mešaju čvarci, a pozadi busija, raspremljen sto, i pića i svega još, povrh svega još razvukle se harmonike, „Harmoniko moja, suzom nakvašena“… Čvarci se mešaju u radnom i paradnom odelu, omladina prionula na pos’o sa crne šajkače, crne Čiča Draža majice, kod posade Komunalnog preduzeća „Vidrak“, gde direktorica preutegnuto SNS žensko, ima krmenadle, ima crevca na žaru, tu zaseo, inokosno, onaj „sindikalista“ Dragan Milovanović, što biv’o ministar rada u DOS Vladi…

Daklen, meša se i podvriskuje, nema da nema, a na kraj sela, tradicionalno, posada „Četnici – Valjevo“. Nije kako znalo da bude, beli čador ograđen kanapom, ranija, crne uniforme na koje pišuva „Gorska garda“, tu, spreman do u crnu kapu, komanduje gospodin „pukovnik“ Milenko, SNS direktor Pijačne uprave Valjevo. Kad obavi te sitne poslove, pozdravi pridošle, pridošli pozdrave njega, komandant Milenko, sa ađutant do sebe, koji isto ima pišuvanje „Gorska garda“, uzme da korača i vrće se kroz narod.

Romi iz Gornja Grabovica, na svom mestu, na svom mestu i štand Poljoprivredne škole, tu reporter saznade, da ih obišao Dačić protokol, jer će kod njih Prvi potpredsednik Vlade da svrati, probali sve što izneli, sir zabranili. Tu se novinaru dogodi veliki narodni pesnik Srba, koji i za ove bele bubrege imađaše pjesničku reč, izvadi Srba artiju, Ječi pesma sa Vidraka / Oranijo majko čvarka / Dogoreva na vatri suvarak / Kolo vodi duvan–čvarak / A za njime ko skakavci / Landre, šoder i pičkavci… Narodni pesnik objasni da su u poslednjem stihu nabrojane vrste čvaraka, „pičkavci“ su od svinjske kožure, na kojoj je ostalo dlaka…

Kad reporter vide šta još ima, gore, na bini, kod taj Dom kulture, sve se utiša, sa leve strane uze napreduje Gradsko rukovodstvo sa dragi gosti. Među dragi gosti bio Dačić gospodin, i njega ministri, Slavica, Antić i Ružić. Udariše pravo na štand sa pljeskavicama, pa se primakoše bini. Ministarka Slavica kompletna, frizura, crne polučizmice, oko ramena neka crno krzno ešarpa, Dačić gospodin na potpredsednički nivo, crne antilop mokasine, potpredsednička bledoplava košulja, plavi sako, sa sitne kocke, isto potpredsednički. U Dačić delegacija i talentovano žensko, svojevremeno se u Valjevu vežbalo na lokalnoj televiziji, koje, kao takvo, za Diplomislav vakta, stiglo do službe u Predsedništvu. To žensko, koje jok plavuša, više brineta, reporter istraživački upita, a đe sad doprinosi napretku, a brineta talentovano odgovori, U Ministarstvu inostranih poslova!

OVO JE DOKAZ: Dačić gospodin ne časeći dade medijima izjavu o čvarci, SNS Gradonačelnik ga obavesti da će bude malo folklora, pa otvaranje. Bi malo folklora, na bini se postroji gradsko rukovodstvo, na čelu sa SNS, doktorski bela košulja, gradonačelnik, javi se voditeljka, Dragi gosti, uvaženi domaćini, dobro došli na 12. Festival duvan-čvaraka… Ovaj čuveni proizvod stekao je pravo da ga pišemo velikim početnim slovima, danas su čvarci brend valjevskog kraja, ovde je počela čitava ta istorija…

Javi se i SNS Gradonačelnik, koji diplomirano reče, Poštovani sugrađani, dragi gosti, pre svega na čelu sa Prvim potpredsednikom Vlade, gospodinom Ivicom Dačićem, dobro došli! Pa diplomirano nastavi, Ovo je dokaz da su Valjevci inventivni, i veoma zainteresovani, kada su duvan-čvarci, a boga mi i drugi biznis u pitanju… Voditeljka nastavi radi pos’o, visoki gosti i visoki domaćini krenuše u obilazak. Udariše pravo na papriku u pavlaci, proba ministar Antić, proba, 2 x , i Dačić gospodin. Odoše u ajvar, Dačić i to pohvali, ponudiše mu maramicu, odbi, prihvati pozamašno žensko u jedno mnogo srdačno slikanje.

fotografije: d. t.

Dođoše do mostića, na kome je policija obustavila promet, uspešno pređoše mostić. Kod prve ranije sa čvarcima ministar Antić se prihvati mešanja, kamere uzeše da se ističu, Dačić je klimao glavom, ponavljao da su čvarci odlični. Naiđoše na Romi posadu iz Grabovicu, ovi povikaše, Dođi ‘vamo, Dačić se zahvali, meš’o prošle godine, ovi zatražiše da Ružić malo meša, pridruži se Antić koji se izmeš’o, omašiše ono pečeno prase u limunu i bananama, iza čadora je tuklo „Ne, ne, ne mogu bez nje“, otuda povikaše, Odi ‘vamo jbm ti dedu…

Program se nastavi, lično ministar Antić uze da slikava obožavateljke sa Prvi potpredsednik, koji to obustavi kad vide novinarku sa RTS mikrofonom. Priđe pa upita, Šta treba, je l’ treba izjava, novinarka bi na visini, postavi pitanje o čvarci, Dačić gospodin dade mnogo dobar čvarak odgovor, Stalno pokušavam da merim da li su duvan-čvarci bolji ovde, ili na jugu Srbije, odakle sam ja, ali nisu samo bitni duvan-čvarci, bitno je da se neko setio da napravi brend i festival, na kraju krajeva da taj brend patentira, ono što je bitno je da je veliki broj ljudi, i dobra atmosfera…

Stigoše u kompletu do štanda Poljoprivredne škole, sve bilo spremno, na zastrtom stolu korpa sa jabukama u više boja, činije sa čvarcima, pecivo, tanjiri, zelene salvete. Svi komplet sedoše, Dačić se primi čvaraka sa plastičnu viljušku, i kolege ministri se prihvatiše, jedino je Slavica brinula o frizuri. Natočiše po rakijicu, novinar se namerači da uslika, obezbeđenje uze ponavlja da nema slikanja kad se jede, novinar replicira da ‘oće slika kad nazdravljaju, obezbeđenje i to odbi, jedan uze objasni da Dačić ne pije, deset godina sa njim, nikad nije laznuo alkohol. Dačić gospodin, sa plastične, pređe na metalnu viljušku, Antić je bio na čačkalici, izneše činije sa taze čvarcima, protokol je sve požurivao, Dačić gospodin odloži i escajg viljušku, uze čvarke jede srpski, prstima.

Kad Dačić gospodin završno mljacnu, bez da iko i pogled’o korpu sa raznobojne jabuke, digoše se. Svi, i ponaosob, čestitaše kolektivu, kolektiv uzvrati komplimente, svaki ministar dobi po jednu kesu sa sadržajem. Bi jošte jedno programsko ko ‘oće slikanje, popeše se uz kej, i, posle mnogo sadržajne posete, odoše u dalje programe.

Pored slavne Kolubare se nastavi slavno mešanje, sve tamo do na kraj sela, do „Četnika“, sve upalo u razni mešpajz i muziku. Reporter se primače ekipi kod koje je ciguljalo „Stiglo pismo, jedna suza“… Kako ne mog’o sastavi nastavak pesme, kad završiše, upita muzičara sa ćemane, kako ide dalje, posle, „Stiglo pismo, jedna suza“, a ovaj će spremno, „Stiglo pismo, jedna suza“…