Korona kampanje i dan posle

Srbija je u vanrednom stanju jedan mesec, Aleksandar Vučić je u redovnoj kampanji već osam godina. Nisu ga u tome omeli ni poplave, ni smetovi, pa, sva je prilika, neće ni epidemija novog virusa korona. Na elementarne nepogode predsednik Srbije gleda isto kao na sve afere koje su mu ljuljale vlast do pre mesec dana: pusti aferu da zatrpa one prethodne, a onda je, preko režimsko-medijske mašinerije, upregne u svoju ličnu promociju i kampanju. Isto je hteo i sa korona krizom. Činjenica da je reč o pandemiji i krizi svetskih razmera, nije predsednika Srbije sprečila da se ponaša kao i inače, naprotiv pojačao je za oktavu maratonske TV intervjue, vanredna obraćanja naciji, ljutnje, grdnje, pretnje, dramu i paniku. U jeku je predizborne kampanje, zove pacijente po kovid bolnicama da ih pita kako su, raznosi respiratore i ostalu medicinsku pomoć po Srbiji, u TV nastupima se svađa s političkim protivnicima, belim svetom i građanima. Kome su, dakle, danas važni Krušik, Jovanjica ili plagirani doktorat Siniše Malog? Seća li se ko, sem najužih članova porodice, nerazjašnjenog ubistva Olivera Ivanovića, ili Stanike Gligorijević, žene koja je poginula na naplatnoj rampi Doljevac kada se u auto u kojem je sedela zakucao službeni automobil visokog funkcionera SNS-a Zorana Babića? Pa spaljene kuće novinara Milana Jovanovića iz Grocke? Jutke? Savamale? Afere „helikopter“ i odgovornosti za tragediju u kojoj je živote izgubilo šest osoba i jedna beba?

POČETAK KRAJA

Spisak je podugačak i da nema dela javnosti koji i u doba korone, ponegde podseti na „mehanizme“ Vučićeve osmogodišnje vladavine malo ko sve to može da popamti. Ali, otud i pitanje, kako će se, posle svega, meriti odgovornost i posledice epidemije novog korona virusa u Srbiji?

Samo za mesec dana od uvođenja vanrednog stanja režim Aleksandra Vučića je uspeo da uradi makar dve stvari, zbog kojih je Srbija, ponovo, „jedina u Evropi“: da uhapsi novinarku Anu Lalić (Nova.rs) zato što je u tekstu o Kliničkom centru Vojvodine napisala da su zaposleni danima radili bez zaštitne opreme; da donese uredbu o centralizovanju informacija u vreme vanrednog stanja – u prevodu cenzuru dekretom – koja je povučena posle četiri dana, kao što je i novinarka Lalić puštena posle jedne noći provedene u pritvoru.

Gorana Ješića, bivšeg potpredsednika vojvođanske vlade i člana Demokratske stranke, nimalo ne iznenađuje ponašanje predsednika države i njegovog bliskog okruženja u korona krizi. Kao predsednik Kriznog štaba Vojvodine za odbranu od poplava, Ješić je u proleće 2014. godine, posle katastrofalne vodene stihije u Srbiji, govorio da je Vučić, tadašnji premijer, širio paniku, davao nepouzdane informacije na koje „struka“ nije reagovala jer je Vučić oko sebe izabrao sve same poltrone:

„Radikale i Vučića odavno poznajem, ja sam iz Vojvodine i Srema, gledao sam ih ‘92. na delu i ništa dobro od njih u životu nisam očekivao. Od etničkog čišćenja u Slankamenu, Golubincima, Hrtkovcima itd., pa do paravojnih formacija, šta od njih da očekujete? To što su promenili retoriku da bi se dočepali vlasti, sve govori o njima. Vučić nije uradio ništa novo i neočekivano. Bio je ministar informisanja u pretposlednjem vanrednom stanju kad su najviše nastradali i mediji i novinari. Jedanaestog aprila je bila godišnjica ubistva Slavka Ćuruvije. Ovo je apsolutno očekivano od Aleksandra Vučića, da hapsi novinare, zabranjuje pitanja, izbacuje novinare sa konferencija za novinare, da pravi cirkus po državi, da se ponaša neodgovorno… Radikali ne mogu drugačije da se ponašaju, to je jedna organizovana kriminalna grupa koja se okupila iz interesa.“

Otkako je Vučić ušao u korona kampanju, deo opozicione javnosti u Srbiji je sve glasniji u ocenama da će ova kriza biti kraj njegovog režima. Ješić nije baš siguran u to, ali od naših sagovornika jedini je koji bez dvoumljenja kaže da se, kad sve prođe, mora preispitati odluka o bojkotu izbora: „I dobro organizovati, to je sigurno, a to je već više od pola posla. Ne očekujem da se može pobediti na sledećim izborima, ali bi ti izbori mogli biti početak kraja ove vlasti. Trebalo bi mobilisati opozicione birače i ljude koji shvataju, a takvih je mnogo u Srbiji, da je ova vlast opasna i u ekonomskom i u političkom i u svakom drugom smislu za građane Srbije. Vučić je u najbeskrupuloznijoj političkoj kampanji dosad, ne bismo smeli da sada odustanemo od parlamentarnog života i od rušenja Vučića jer takvoj vlasti kakva je danas dajemo mandat još četiri godine plus novi mandat za predsednika republike.“

Za razliku od Ješića, Borko Stefanović (SSP) i Nebojša Zelenović (Zajedno za Srbiju), druga dva sagovornika „Vremena“, kažu da o izborima ne razmišljaju. I da je danas jedino važno da se izborimo sa epidemijom. A posle svega, znaće se i kuda dalje.

foto: tanjug

CENZURA I HAPŠENJA

U Srbiji se nastavlja sa cenzurom i ukidanjem ljudskih prava i sloboda. Od proteklog vikenda novinari mogu da postavljaju pitanja Kriznom štabu samo onlajn do 14.30 svakog dana. Odluka je doneta pošto je novinar na konferenciji za novinare u Nišu pitao predsednika Vučića da li se testirao pošto mu je sin bolestan i da li je neophodno prisustvo svih onih novinara i snimatelja koji idu sa njim dok on po Srbiji raznosi medicinsku opremu. Razlika je dakle jasna, niko od novinara nije postavio pitanje o bezbednosti na konferencijama Kriznog štaba, nego je postavljeno pitanje o nepoštovanju mera bezbednosti na konferencijama za medije u okviru Vučićeve kampanje raznošenja medicinske opreme po Srbiji.

„Svojom kampanjom Aleksandar Vučić izlaže ljude opasnosti da se zaraze“, kaže Borko Stefanović, potpredsednik Stranke slobode i pravde, u izjavi za „Vreme“. „Sve ovo je zloupotreba vanrednog stanja, oni svaki dan rade ličnu promociju i u otvorenoj su predizbornoj kampanji. Raznošenje respiratora po Novom Pazaru i Nišu sa čitavom svitom saradnika i novinara, snimatelja koji sve moraju da zabeleže kamerom, prvi je dokaz, drugi je – ministar Vulin, koji je raspisao javnu nabavku u vreme vanrednog stanja za ocenjivanje njegove popularnosti, u trenutku kad ljudi umiru u Srbiji. Treći je dokaz: Nebojša Krstić je izgubio kolumnu u Blicu, zato što je koristio rečnik ozloglašenog naciste Julijusa Štrajhera iz tridesetih godina prošlog veka o „dezinfekciji i deratizaciji“, pa su mu ukinuli kolumnu, ali mu je Goran Vesić vratio tako što je Krstić dobio ugovor na 760.000 evra od grada da reklamira gradsku upravu u medijima. To je ono čime se oni bave dok je zemlja, najblaže rečeno, u složenoj situaciji.“

Stefanović još pita: „Ako deli građanima pomoć, zašto ima potrebu da se slika? Mi radimo, kao volonteri, bez snimatelja i kamera, bez stranačkih obeležja, bez novinara.“

Na dan kada je ovaj broj „Vremena“ otišao u štampu, u ponedeljak 13. aprila, puštena je iz zatvora Jovana Popović, studentkinja iz Kikinde, autorka antirežimske pesme „Bagra“, što je od važnosti za njen slučaj. Bila je u zatvoru 22 dana zbog navodnog kršenja mere karantina o kojoj nije dobila rešenje o obaveznoj izolaciji kada je 14. marta iz Crne Gore došla u Srbiju. Sem što joj je policijski službenik na granici rekao da smanji kontakte u narednih 14 dana jer dolazi iz zemlje u kojoj je aktivna epidemija korona virusa. To je iskustvo i drugih srpskih državljana koji su tih dana ulazili u zemlju, nikakvo rešenje u pisanoj formi nisu dobijali. Pa ko kako shvati. Jovana Popović je uhapšena desetog dana od povratka u zemlju u kući svog momka. Policija je kao dokaz Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi dostavila blanko zapisnike i rešenja sanitaraca. Da je zapravo najveća krivica Jovane Popović zato što je napisala pesmu „Bagra“, pa je 22 dana provela u požarevačkom zatvoru „Zabela“ potvrđuje činjenica da, recimo, pevači Mitar Mirić i Đani, pa fudbaler Aleksandar Prijović, nisu iza rešetaka nego u kućnom pritvoru zbog istog krivičnog dela, nepostupanje po zdravstvenim propisima u vreme epidemije. Nije, međutim, Jovana Popović jedina, ima dosta onih koji nisu dobili rešenje o izolaciji a završili su u zatvoru. Jovana je puštena pod pritiskom javnosti, pitanje je hoće li i svi drugi biti pušteni. U međuvremenu, Udruženje za zaštitu zakonitosti i ustavnosti pokrenulo je peticiju „Sloboda za nepravedno pritvorene“ (za one koji su se našli u pritvoru zbog kršenja mera samoizolacije). Peticiju je potpisalo više od 11.000 građana.

Treba podsetiti još jednom da su Aleksandar Vučić i Siniša Mali 22. marta bili na putu u Mađarskoj i potom nisu bili u samoizolaciji, niti im je suđeno preko Skajpa, a predsednik države čiji se sin razboleo od kovida-19, o čemu nas je sam obavestio na svom Instagram profilu, nije ni testiran. Umesto da ode u samoizolaciju, dovezao je u Niš dva kamiona medicinske pomoći. Okupljenima ispred Gradske kuće je objašnjavao šta je sve u kamionima, pa se posle sastanka sa predstavnicima Grada, obratio medijima, kako javljaju Južne vesti, u punoj sali Oficirskog doma. Vučićev odgovor na pitanje novinara da li se testirao budući da mu je član porodice zaražen, postao je, za kratko vreme, viralan – raširio se ekspresno kao ovaj novi virus:

„Samo me pustite da sam brinem svoje brige. Onih koji brinu lažne brige sam iskreno sit. I nemoj da brinete, za mene, molim vas, jer znam da nikada ni niste.

I kažite ljudima da to nije od brige, nego od želje da politički budem izolovan kako bi korona uspela da pobedi. Korona u Srbiji nikoga neće uspeti da pobedi. Čak ni mene tako slabog i razorenog udarima naših političkih protivnika.“

Nije to samo ovaj citat, priličan je broj izjava predsednika Vučića koje baš i nemaju veze sa postavljenim pitanjem, što je prilično uznemiravajuće, čoveka koji se najviše obraća građanima, sve je teže pratiti jer je sve manje – razumljiv. Dragan Đilas, predsednik stranke Slobode i pravde, nedavno je povodom Vučićeve izjave da bismo „u slučaju da penzioneri šetaju sat vremena dnevno imali više mrtvih u Srbiji nego što ih ima u celom svetu“, rekao da „Aleksandar Vučić više nema poslovnu sposobnost i da nije u stanju da izgovara logičke celine“.

KINESKI SISTEM BEZ MASKI

Gradonačelnik i šef Kriznog štaba u Šapcu Nebojša Zelenović u razgovoru za „Vreme“ govori o greškama koje su napravljene u suzbijanju novog korona virusa i načinu na koji su te greške ispravljane u Šapcu:

„Vlast se opredelila da se strategija suzbijanja zaraze osloni na kineski sistem. Zbog toga imamo vanredno stanje, potpunu zabranu kretanja lica od 65 i 70 godina i sve duži policijski čas za sve građane. Postavljam pitanje, zašto onda u Srbiji nije zavedena i obaveza nošenja zaštitnih maski, iako je to, takođe, deo kineske strategije. Maskama, svakako, štitite druge da se ne zaraze od vas. Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan. Nema dovoljno maski, koje bi država besplatno podelila građanima, da bi ovakva obaveza bila zavedena. To je velika greška.“

Gradske robne rezerve u Šapcu imale su 30.000 maski na dan kada je registrovan prvi zaraženi u Srbiji. Zelenović kaže da je to, naravno, sve podeljeno zdravstvenim ustanovama u gradu i svima drugima, po prioritetnom redu, koji su utvrdili epidemiolozi. Onda su, kaže, imali dovoljno vremena da organizuju šivenje višekratnih zaštitnih maski i sve je to besplatno podeljeno građanima:

„I dalje šijemo i delimo. Svako mora da ima masku. Kada to uradite, onda možete da propišete obavezno nošenje maski i dezinfekciju ruku i obuće za svakoga ko uđe u prodavnicu, banku ili poštu. Takođe, možete da propišete obavezno nošenje maski i rukavica za sve preduzetnike i kompanije koje su nastavile da rade. Sve to u Šapcu funkcioniše, a komunalna policija i inspekcije svakodnevno vrše rigoroznu kontrolu. Dakle, država je imala ceo januar i februar da se pripremi za nabavku maski, ali i druge opreme, a to nije urađeno. To je velika greška.“

I za dolazak naših ljudi iz inostranstva, Zelenović kaže da je mogao da se predvidi. „Dolazak tri do četiri stotine hiljada ljudi označen je kao glavni uzrok širenja zaraze. Mogu da posvedočim kao šef Štaba u Šapcu da smo prvih dana imali veliki problem. Nismo mogli da identifikujemo i lociramo ljude koji iz inostranstva dolaze. Napisao sam pismo ministru policije tražeći da uprava granične policije elektronski evidentira i javlja lokalnim samoupravama ulaske u zemlju. Pošto smo reagovali veoma brzo, tako što smo ubacili u sistem ljude sa terena, iz mesnih zajednica, zatim komunalnu policiju i gradsku upravu, u Šapcu smo uspeli da savladamo ovaj rizik. Dakle, kod nas je 1500 ovakvih lica stavljeno u izolaciju i ni jedan jedini čovek se nije razboleo! Niko nema simptome. Pošto su izolovani između 14. i 20. marta, oni, sukcesivno, od ponedeljka izlaze iz izolacije. Ovaj mehanizam nije bio uspostavljen u MUP-u. To je, takođe, velika graška.“

Veliki je propust napravljen i u organizovanju testiranja, i o tome je govorio i dr Predrag Kon, kaže Zelenović. Kasnilo se sa uključivanjem domova zdravlja u testiranje. Bilo je očigledno da nije moguće testirati sve ljude za koje postoji ozbiljna sumnja da mogu da budu zaraženi.

„Danas u Šapcu svako ko posumnja da je bolestan, dođe u kovid ambulantu pri domu zdravlja i svakome se uzme bris, dakle, testira se. Laboratorija u Šapcu obavlja analizu i u roku od 24 sata imamo rezultat. Ne znam da li je u celoj Srbiji ovako, ali taj rizik se ovde savlađuje. Napominjem, zbog loše organizacije sistema izgubili smo najmanje deset dana“, zaključuje Zelenović, ponosan i na privremenu bolnicu u Ekonomskoj školi. Ima 120 kreveta, toplu vodu i grejanje 24 sata, i hranu, kaže, prvoklasnu, po recepturi nutricionista, a higijena – vrhunska. I tvrdi da je beogradsku privremenu bolnicu na Sajmu trebalo bolje predstaviti, i da je i to jedan od velikih propusta Aleksandra Vučića, čiji je stav da ljude treba prestraviti.

Na kraju, izvesnije su prognoze o kraju korone nego o političkim posledicama vanrednog stanja i epidemije novog virusa u Srbiji. Ali, sigurno će ih biti. Iz ovoga niko neće izaći jači. Pa makar Aleksandar Vučić tvrdio da korona nikoga u Srbiji neće pobediti, pa ni njega „tako slabog i razorenog udarima političkih protivnika“. Ipak, ne treba nikad zaboraviti njegovu medijsku i druge „moći ubeđivanja“ kao i koliko će mu ovog puta uspeti da ubedi „svoj narod“ da je Srbija spremna dočekala pandemiju. Sve je u igri – i respiratori i 100 evra i penzioneri u karantinu i „šoping u Milanu“, ali i broj žrtava korona virusa.