Ko je proglasio igumana Savu za državnog neprijatelja

Lideri srpske opozicije uspeli su da ubede nemačku kancelarku Angelu Merkel da nipošto ne dozvoli razgraničenje Srbije i Kosova. Time su pomogli samoproglašenoj državi Kosovo da sačuva celovitost. Zbog ovog ogromnog udarca, predsednik Srbije Aleksandar Vučić napušta politiku i Srpsku naprednu stranku u oktobru. U međuvremenu je otkriveno i da iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić radi za CIA i Ruse, a protiv interesa Srbije, što je dodatno zakomplikovalo situaciju.

Ovako izgleda domaća „pararealnost“, odnosno medijski sadržaji kojima je javnost zatrpana poslednjih nekoliko dana i koji dodatno podgrevaju avgustovsku tešku žegu. Problem je samo u tome što nijedna od ovih informacija nije tačna. Lideri opozicije nemaju snage da ubede ni sami sebe u trideset tačaka zajedničkog programa, a kamoli najmoćniju političarku u Evropi. Aleksandar Vučić možda mašta o tome da batali sve, ode u toplije krajeve i do kraja života peca na čamcu, ali to nijednog trenutka nije rekao. Sve što su mediji objavili tek su puka nagađanja koja su, navodno, potvrdili ljudi iz njegovog okruženja. Slično je, samo sa obrnutim posledicama, i u slučaju Save Janjića: oglasio se neki Džon Bosnić, predstavljajući se kao novinar, i lupio kako ovaj radi za CIA i, uopšte, o glavi svim srpskim interesima na Kosovu. Ovo je kraća verzija događaja iz protekle nedelje, a duža počinje 9. avgusta u Šidu, ni blizu bilo kakve linije razgraničenja sa Kosovom.

Tog dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je fabriku za preradu mesa. O mesu nije bilo mnogo reči, ali je predsednik uspešno bacio kosku koju su mnogi spremno zagrizli (i još je glođu, gotovo nedelju dana kasnije). „Ja se svakako zalažem i to ne krijem, i to je politika koju predstavljam, a da li će ona dobiti podršku naroda ili ne, ali ja se zalažem za razgraničenje sa Albancima“, rekao je Vučić novinarima u Šidu: „Da imamo teritoriju za koju se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada – to je uvek izvor potencijalnih sukoba i problema.“ Vučić je rekao da uspeh ideje o razgraničenju ne zavisi od nas, jer je „za tango potrebno dvoje“. Istakao je i da rešenje za Kosovo i Metohiju, ako ga bude, mora da bude sveobuhvatno, „a ne jednostavno, niti uprošćeno, kako neki zamišljaju“. Osim toga, „za razliku od Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja i pojedinih zapadnih predstavnika, i onih u domaćoj javnosti koji sve znaju, a nisu nijednom razgovarali niti prisustvovali bilo kakvim razgovorima“, Vučić ne želi da iznosi neke stvari, jer bi time rušio našu poziciju. „Nisam neodgovoran i neću da izlazim sa veličanstvenim patriotskim izjavama“, rekao je Vučić i dodao da zna svoj posao i da ga radi u najboljem interesu Srbije: „Ne mogu da govorim o čemu pregovaram sa kosovskim Albancima, jer bih tako otvorio karte Srbije u pregovorima.“

Ovim odbijanjem da „otvori karte“ Vučić je započeo nedelju velike zbunjenosti u ovdašnjoj javnosti, jer ono što je izgovorio znači u prevodu: ne mogu da kažem o čemu pregovaram sa kosovskim Albancima, jer će onda oni znati o čemu pričam sa njima. Nije potrebno veliko iskustvo u bilo kakvim, a pogotovo teškim diplomatskim pregovorima, da bi se znalo kako je za bilo kakav uspešan razgovor neophodno da obe strane znaju o čemu ona druga govori. No, jedva da je iko primetio ovaj čudan detalj u Vučićevom izlaganju. Očekivano, većina se dohvatila ideje o razgraničenju.

foto: tanja valič / tanjug

STARA PESMA U NOVOM IZVOĐENJU: Ako postoji reč koja je obeležila proteklu nedelju, a verovatno i ceo mesec avgust, onda je to „razgraničenje“. Zanimljivo je, međutim, da niko, pa ni Aleksandar Vučić koji ju je izgovorio, nije objasnio na šta tačno misli. Metodom slobodnih asocijacija, mnogi su pomislili na podgrevanje jedne druge spekulacije o razmeni teritorije. Po toj teoriji, Vučić je spreman da „menja“ Preševsku dolinu za sever Kosova, ali ovakva verzija kosovskog raspleta ima dve ozbiljne mane: prvo, većina kosovskih Srba živi južno od Ibra, a drugo, Albanci iz Preševske doline jednako su razočarani odnosom koji prema njima imaju i Beograd i Priština, iako njihovi politički predstavnici tvrde drugačije.

Da javnost nije na dnevnoj bazi zatrpana detaljima iz paralelne realnosti koja postoji samo u izjavama političara, možda bi se neko i setio da ideja o razgraničenju nije nova, a da ni njen originalni autor nije Aleksandar Vučić. Iako bi se danas verovatno odrekao autorstva u Vučićevu korist, ideju o razgraničenju prvi je bacio na sto Ivica Dačić, još, iz današnje perspektive jako davne 2012, pola godine pre potpisivanja Briselskog sporazuma. Gostujući na Televiziji Pink u septembru 2012, tadašnji premijer Srbije Dačić rekao je: „I dalje mislim da je podela Kosova jedino moguće realno rešenje, i siguran sam da bi to Albanci u Prištini prihvatili. Međutim, postavlja se pitanje da to može da izazove proteste u regionu, a izbegava se činjenica da je potrese izazvalo i to što je Srbija podeljena.“ Malo ko se danas još uvek seća da se Dačić na temu razgraničenja oglasio i pre tačno godinu dana, u avgustu 2017. Tada je pričao kako kad je rekao „podela“ nije baš mislio na podelu. „To sam pokrenuo kao jednu od ideja i ne govorim o podeli, nego o definisanju onoga što je srpsko onoga što je pod znacima navoda albansko. Ovo je ideja o kojoj treba da se razgovara i nije nikakva podela“, govorio je Dačić pre godinu dana, u praskozorje unutrašnjeg dijaloga, koji je u međuvremenu, izgleda, i okončan. U ponedeljak 13. avgusta, Dačić je ponovo upitan šta konkretno znači pojam razgraničenja. „Ako se to pitanje odnosi na to šta to znači u smislu konkretne teritorije, to je nešto o čemu će se tek razgovarati“, neodređeno je odgovorio u Spomen-sobi „Kosmetske žrtve“ na obeležavanju 15 godina zločina u Goraždevcu: „Mi smo daleko, tek pričamo o tome da li je to kao ideja uopšte nekome prihvatljiva ili ne. Albanci smatraju pod kompromisom da uzmu i Preševo i Bujanovac, a ne znam šta bi uopšte oni rekli na ideje koje mi ovde imamo, da oni treba da ostanu u Srbiji, da budu autonomija u Srbiji. Predsednik Vučić će o tome razgovarati, on vodi dijalog sa Hašimom Tačijem.“

Dodatnu zabunu i element misterije uneo je Goran Rakić iz Srpske liste koji je u utorak 14. avgusta na konferenciji za novinare u Severnoj Mitrovici, održanoj povodom „učestalih napada na Aleksandra Vučića“, izjavio: „Rekli smo da hoćemo razgraničenje sa Albancima, ne sa teritorijama.“ Na novinarsko pitanje sa kojim Albancima se razgraničava, u Albaniji ili na Kosovu, Rakić kaže: „Nisam mislio ni na Albance u Albaniji ni na Kosovu.“ Posle histerije oko utakmice Srbija–Švajcarska tokom ovogodišnjeg Mundijala, nije besmisleno pomisliti da Rakić priča o Albancima iz Švajcarske.

Dakle, reč je o razgraničenju koje nije objašnjeno do kraja i o podeli koja nije podela, već samo jedna ideja. Ostaje samo da se upitamo da li imamo posla sa metafizičkom prirodom kosovskog čvora, ili je u pitanju nešto mnogo banalnije i opasnije. Naime, šta ako ovdašnji političari, i srpski i kosovski, ne znajući kako da reše višedecenijski problem Kosova, olako bacaju fraze i „ideje“, znajući da one nikada neće zaista biti sprovedene u delo? Ili makar ne za njihovog vakta, premda vakat na ovim prostorima ume da potraje. „Balkanizacija“ se na anglosaksonskom govornom području, naročito u akademskim krugovima, odomaćila kao termin za sukob koji vodi neminovnom razlazu. Međutim, možda bi tačnije značenje ove reči bilo: apsolutno odsustvo usaglašenosti reči i dela, namera i postupaka kod pripadnika političkih elita i nosilaca javnih funkcija.

VUČIĆEVI SAMURAJI: Na sreću, kad god u javnosti nastane bura usled nekog predloga u vezi sa Kosovom, pa još ako taj predlog izazove zbunjenost i zapitanost, kao što se dogodilo sa Vučićevim predlogom o razgraničenju, tu su tabloidi, štampani i elektronski, da promene temu tako što veštački proizvedu krizu. Recept je oproban i uspeva svaki put: od sastojaka su potrebni vikend i teza da na ovaj ili onaj način Srbija ostaje bez Vučića. Proteklog vikenda, predsedniku Srbije niko nije direktno radio o glavi, a zapravo, svi su se zaverili protiv njega. Za razliku od prethodnih puta, niko mu se nije šunjao oko kuće, niti je pronađeno oružje u Jajincima. Samo su dobro obavešteni izvori zavapili da je Aleksandru Vučiću dosta i da diže ruke od svega. Prvi su krenuli tabloidi „Alo“ i „Srpski telegraf“, sa paničnom pričom da Aleksandar Vučić planira da se povuče iz Srpske napredne stranke, a samim tim i iz politike.

„Predsednik Srbije na ovaj korak se odlučio zbog velikog otpora unutar pojedinih krugova u Srbiji rešavanju problema Kosova, ali i stalnih opstrukcija reformi. ‘Vučić je odlučio da u oktobru napusti briselske pregovore jer zna da Albanci ne žele da ti pregovori uspeju. Miniraju ih stalno, ne žele rešenja u kojima Srbi treba da dobiju nešto. Jednostavno, mislili su da će lakše doći do potpuno nezavisnog Kosova i da će Srbija na pregovorima padati na kolena. Međutim, zahvaljujući Vučiću, ne da nisu to ostvarili, već smo uspeli da međunarodnu zajednicu ubedimo da sasluša i naše argumente, što

nikome nije pošlo za rukom poslednjih 27 godina’, objašnjava sagovornik ‘Srpskog telegrafa’, jedan od Vučićevih saradnika i ljudi iz njegovog najbližeg okruženja.“ Istu priču „Alo“ je stavio na naslovnu stranu. Koliko je sve neubedljivo, najbolje se videlo na domaćem Tviteru, na kom je ova „vest“ propraćena opštom sprdnjom i nevericom.

Ali, uprkos ciničnoj anonimnoj gomili sa Tvitera, u Srbiji ima onih koji iskreno brinu šta će biti s nama ako Vučić nađe neki hobi. Imaju i platformu preko koje mogu hitno da se oglase čak i na samu pomisao da se Vučić povuče iz političkog života – tu je uvek Pink da emituje vanredni program uživo, kao i već pomenuti telegrafi, srpski telegrafi, alo i ostali informeri. Za ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića to bi bila katastrofa, ali boriće se: „Očigledno je da jedan deo opozicije, neke strane službe, pa i deo naše crkve smatraju da je Vučić prepreka njihovom povratku na vlast, novom otimanju novca ili separatističkim težnjama, ali to su samo razlozi više da se baš sada pruži podrška Vučiću. Kao što sam i ranije govorio, boriću se da Vučić ostane na čelu najveće političke organizacije u državi, iskreno mislim da je to najbolje za našu zemlju.“

Ministar trgovine Rasim Ljajić mogućnost Vučićevog povlačenja prokomentarisao je u stilu Paula Koelja: „Naprosto, ovde se morate navići da ćete vodu stalno morati da gurate uzbrdo. Smatram da će Vučić sa podrškom koju ima, što su svi izbori dosad pokazali, moći da se izbori sa svim otporima i opstrukcijama u našem društvu.“

Ministar odbrane Aleksandar Vulin odbija da bude ronin, samuraj bez gospodara: „Ukoliko odluči da se povuče, onda je to odluka koju bih i ja shvatio kao obavezujuću: zajedno smo se borili, zajedno bismo i otišli.“

Predsednik Izvršnog odbora SNS-a Darko Glišić najviše se emotivno investirao u ovu medijsku spekulaciju: „Sve ove godine bio sam svim srcem uz njega zato što je za Srbiju i njenu budućnost uradio više nego bilo ko u njenoj istoriji. Njegovim povlačenjem iz stranke, i moja karijera u SNS-u je završena. Odlazim s njim.“ Jedini koji se u reakciji držao isključivo činjenica jeste poslanik SNS-a i predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun: „Aleksandar Vučić je za mene predsednik države, predsednik stranke i to je činjenično stanje.“

Prateće vokale u ovoj vikend-opereti pevala je ustaljena postava političkih analitičara od kojih se najlepše istakao Dejan Vuk Stanković, ocenivši Vučićev (nepostojeći) potez kao „gest pravog državnika“.

Međutim, postoji tačka na kojoj ovi kalamburi udruženog medijsko-političkog poduhvata bliskog vlasti prestaju da budu smešni i postaju zastrašujući. Iako ovog puta niko nije pomenuo da Aleksandru Vučiću preti bilo kakva opasnost, portal „Srpskog telegrafa“, Republika, svoj prilog na temu Vučićevog povlačenja iz politike začinio je okvirom sa naslovom „Njih smo ubili ili dozvolili da ih ubiju, pa posle plakali za njima“, u kom su nabrojani Aleksandar Obrenović, Aleksandar Karađorđević i Zoran Đinđić.

foto: zoran lončarević / nin

CIA U MANTIJI: Stigao je ponedeljak i istog dana razjašnjen je veći deo nedoumica koje su se tokom vikenda pojavile. Istina, nismo saznali šta se tačno misli pod razgraničenjem, što bi trebalo da je najvažnije pitanje, ali jesmo saznali ko je uzeo pod svoje kancelarku Merkel. Spisak dužine omanjeg telefonskog imenika objavio je „Informer“: „Đilase, Obradoviću, Jeremiću, Čanku, Janjiću, jeste li sada srećni?! Angela Merkel oštro protiv razgraničenja na KiM!“ Ovo je samo naslov. Ostatak teksta je emotivno nabijeno ponavljanje iste rečenice u nekoliko varijacija, čija suština glasi da su Dragan Đilas, Boško Obradović i Vuk Jeremić, potpomognuti Nenadom Čankom, Sonjom Biserko i igumanom manastira Visoki Dečani Savom Janjićem, „praktično naterali“ Angelu Merkel „na izričit stav da promena granica na Balkanu neće biti“ pa su „uspeli u svojoj nameri da sačuvaju celovitost lažne nezavisne države Kosovo“. Najzanimljivija stvar u ovoj histeriji jeste da se „Informeru“ potkrala jedna tačna informacija: Angela Merkel je zaista govorila o granicama na Balkanu, nijednom rečju ne pomenuvši Kosovo.

Druga zanimljivost je to što je Sava Janjić dospeo na vrh liste Vučićevih neprijatelja, što je munjevit proboj budući da na ovoj listi do sada nije ni bio. Iguman manastira Visoki Dečani razljutio je zvanični Beograd objavom na Fejsbuku u kojoj je upozorio na moguće „dogovorene akcije na severu KiM kojima bi moglo da se krene u ‘konačno rešenje’“. Niti je Sava Janjić prvi koji upozorava na ovakav scenario, niti je ovo prvi put da se spekuliše o dogovorenim akcijama Beograda i Prištine u cilju proizvodnje krize i odugovlačenja sa pregovorima. Ipak, nije isto kada nezavisni beogradski mediji i analitičari nagađaju da je hapšenje Marka Đurića predstava u režiji Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, i kad o dogovorenim akcijama govori Sava Janjić, koji važi za retko umerenu i razumnu figuru u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, sedi u Visokim Dečanima još od 1994, ima

svakodnevni direktan uvid u život Srba južno od Ibra, i sam živi taj život, a još i uživa autoritet u gotovo svim krugovima ovdašnjeg, inače po raznim osnovama duboko podeljenog društva. Zdravorazumski i priseban pristup srpsko-albanskim odnosima na Kosovu Janjić je zadržavao i u najkritičnijim trenucima. U novembru 1999. dao je intervju za „Vreme“ u kom je govorio o međusobnoj mržnji dva naroda: „Ta mržnja je posledica obostrane nemogućnosti da se u kolektivu vide pojedinci, već se sve gleda uopšteno, kolektivno. I u našem narodu postoje slične tendencije, Albanci se gledaju kao ljudi niže vrste, koji su primitivni, prljavi, neobrazovani. Ali razmere albanske mržnje su po ovome što sada vidimo zastrašujuće veće.“

Tih godina se retko oglašavao u medijima, ali kad god bi dao izjavu ili intervju argumentovano je kritikovao režim Slobodana Miloševića. Inače poznat kao „sajber monah“ (napravio je prvi sajt Srpske pravoslavne crkve), danas, gotovo dve decenije kasnije, izuzetno je aktivan na društvenim mrežama. To ga je i dovelo na spisak prokazanih „neprijatelja Srbije“: „Problem je što smo mi ovde istu istinu svedočili i za vreme Miloševića (koji nas je smatrao agentima kada smo govorili kuda vodi njegova politika i kada smo spašavali ovde i kosovske Albance u ratu) i u ovom posleratnom periodu kada je trebalo kritikovati i nove vlastodršce posebno nakon nereda 2004. god. Smetnja smo nekima i danas kada podelom KiM hoće da naprave haos i oteraju nam narod“, napisao je ovih dana na svom Fejsbuk profilu.

Prvi se razljutio direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavom da „oni koji zbog povređenih sujeta, novca ili nečijih političkih interesa i naloga, nad tuđim nasiljima ćute, a svojoj državi avansno isporučuju Lazareve kletve, stida i srama nemaju“. A onda je krenuo haos… „Obrukao mantiju“, „Šiptarski patriota, protivnik podele Kosova“, „Šta će nama gori neprijatelji? Sava Janjić i Rada Trajković sve otvorenije rade za nezavisno Kosovo“, samo su neki od naslova kojima je Janjić „počašćen“ u prorežimskim medijima. O svojim vezama sa SAD Janjić je govorio u pomenutom intervjuu za „Vreme“ iz 1999. Tada je bez zadrške rekao da je početkom 1998, kada je došlo do eskalacije nasilja na Kosovu i učestalih napada OVK, često odlazio u SAD sa tadašnjim episkopom Artemijem i liderom kosovskih Srba Momčilom Trajkovićem: „Nismo pristalice teorije zavere, mada u politici Zapada postoje elementi koji mogu da navedu na zaključak da su namere određenih tamošnjih političara prema srpskom narodu loše. Naročito teško bilo je u Americi, s obzirom na to da je albanski lobi potpuno opsenio oči američkoj javnosti i američka administracija se potpuno stavila na stranu kosovskih Albanaca.“

KRAJ NEĆE USKORO: U trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne), napadi na Savu Janjića i, uzgred, čitavu SPC još traju, a na meti su i svi ostali iz „Informerovog“ imenika. Ali, opet po ustaljenom obrascu, pojavljuje se Aleksandar Vučić sa izjavama iz kojih nije jasno da li pokušava da spusti loptu ili šalje subliminalnu poruku da se napadi pojačaju. „Ja razumem Sonju Biserku, Savu Janjića i Radu Trajković – oni su uvek bili za nezavisno Kosovo, oni se zalažu za albansko nezavisno Kosovo“, rekao je predsednik Srbije na konferenciji za novinare u Vojnotehničkom institutu u Žarkovu. Malo je pokazao zube i Angeli Merkel: „Ono što je rekla, da je protiv razgraničenja… Pa ona nas je već razgraničila, ali tako što je celo Kosovo odvojeno od Srbije, kao da je celo Kosovo nezavisna država. Svi oni smatraju da je Kosovo celovito, nedeljivo, suvereno i da pripada Albancima, iz njihovog ugla je to završena stvar.“ Ali je ipak našao način da ponovo istakne kako je blizak sa nemačkom kancelarkom: „Taj stav mi je uvek govorila, nikad nije promenila, a ja ću nastaviti da se borim za Kosovo.“

O glasinama da će se povući iz politike koliko u oktobru, nije rekao ništa, ali izgleda da nisu tačne jer: „Ovo će (pregovori sa Kosovom, prim. nov.) da traje mnogo duže nego što su neki planirali, to da će biti završeno za dva, tri meseca – zaboravite“, rekao je predsednik Srbije. Govoreći o sastanku s kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem koji je zakazan za septembar, Vučić je rekao da će biti „interesantno, posle svega, da se vidi gde smo stali“. Tako ne govori čovek koji za manje od dva meseca želi da napusti politiku. Iako je prošle nedelje obećao da će se uzdržati od velikih patriotskih izjava, Vučić je u Žarkovu priznao da je razočaran reakcijom dela javnosti „na to što je pokušao da građani Srbije dobiju više po pitanju Kosova“. Šta je mislio pod „razgraničenjem“ i dalje ne znamo.