Karovići i Balovići

Kao što bi, valjda, svi trebalo da znaju, u Raškoj su na vlasti socijalisti. I kao što se svakom u ovdašnjoj opoziciji čini, svi bi trebalo da znaju da je ovde totalni mrak, da su na svakom koraku na delu mahinacije, svi su ih izdali, još su samo mediji ostali.

A život, ili ono što je od njega ostalo, ide i bez medija, i to preko plana. U poslednja dva vikenda ovde su bili i Zoran Đinđić i Bane kako ga ovde zovu Ivković i ministar Vladan Batić, i svi i uglavnom stranačkim poslom. Jedino se državnički na Kopaonik popeli resorni ministri, baš poslednjeg vikenda, i odlučili da na Kopaoniku ima da se okrene novi list, jerbo se „na tom prostoru desilo mnogo toga lošeg, što je teško, ili skoro nemoguće, ispraviti, i da je poslednji trenutak da se negativni procesi zaustave i usmere u pravom smeru“. Ajde da se pozovemo na ovaj pravi smer, i da kažemo da su u Raškoj svi za pravi smer, samo što im se smerovi sudaraju.

ŠTA JE REK’O ĐINĐIĆ: Dakle, ulazak u Rašku, kameni most preko Ibra, tu opština i sve. U opštini predsednik, lekar Bojan Milovanović. Ukratko, stvari se u Raškoj kreću u pozitivnom pravcu. Socijalisti imaju apsolutnu većinu u skupštini, bio oktobar, novembar, decembar, bilo pritisaka za smenu, jednom se skupilo 50, drugi put 10 ljudi, glasalo se o poverenju i ostalo kako je ostalo. Bilo priče da će kao socijalisti biti zapostavljeni od republičke vlasti, na sreću to se nije dogodilo, a da je tako bilo, bili spremni da predaju vlast. Kontakti sa vladom, ministarstvima, korektni, uključeni u sve projekte, škole za demokratiju, energija za demokratiju, radi se na infrastrukturi. Svesni da kadrovski nisu toliko moćni da ponesu svu odgovornost, spremni na razgovore sa svima, da zajedno i u interesu građana pođu napred. U opoziciji ne prihvataju, ali, i tamo se stvari kristališu, neko će prihvatiti, i to će se dogoditi.

A šta kaže na optužbe da se tajno sastao sa Đinđićem, da na tome gradi pozicije? Tendenciozna tvrdnja, da ne kaže da je bez veze, pa nije, valjda, trebalo da nosi transparent da ide na razgovor sa predsednikom vlade. I Bane Ivković na tu temu, bio korektan, rekao da je obaveza razgovarati sa predsednikom vlade, on razgovarao, hteo da bude načisto, da li će kao socijalisti biti zaobiđeni, Đinđić rek’o da nema veze što su socijalisti, važni su projekti i ono što je u interesu naroda. Pitao ga i šta da kaže javnosti, rek’o mu, reci šta smo razgovarali. I od Ivkovića dobili saglasnost da je to zdrav i normalan koncept. Vreme je, a i građani bi voleli, da na svoje dođu stručnost, sposobnost i poštenje, na pragu su takvih rešenja.

Dođosmo i do Kopaonika. Prošlog vikenda baš na Kopaoniku i baš na tu temu, dva, baš cela, dana definisali i pričali o svemu. Bio ministar građevina Dragoslav Šumarac, ljudi iz ministarstava drugih, opština, postavili ciljeve, definisali mere, sa jasnim i uskim rokovima. Definisani i imovinsko-pravni odnosi i divlja gradnja, svak će morati da plati šta je dužan. I Gorica Gajević, koja je besplatno dobila plac pa ozidala sedam spratova? Nije Gorica ozidala, Gorica je dobila 4,3 ara, mogla je ozidati kućicu kao i drugi, ali suinvestitor to proširio. Uostalom, oni su Gorici oduzeli plac, jer zakon ne poznaje davanje zemlje bez naknade. Bilo je uzeti buldožer i rušiti, ili videti kako to legalizovati, investitor je dobio smernice kako da pristupi legalizaciji, 30.000 maraka po aru, a ari 18. Kako 18? Tako što je investitor od 4,3 ara napravio 18, toliko zauzeo sa propratnim sadržajima zgrade, prilazom, putem, garažama, zelenom površinom. Legalizacija će koštati oko 700.000 maraka. Uostalom, nisu samo taj plac i gradnja na njemu problem, po istim metodama urađeno je preko 50.000 kvadrata prostora, to treba da donese 4-5 miliona maraka. Napravili su oni spisak ko treba da izmiri obaveze po svim osnovama, stigla im i krivična prijava, od jednog koji je sve „regulis’o“. Koji li je, Miroslav Stefanović iz Nove demokratije, poslanik, ima objekat Nebeske stolice i još jedan od 2300 kvadrata, kao sve izmirili, izašli iz „te priče“, a po toj „priči“ i dobili što su dobili. Zato se, kaže, ne može govoriti samo o Gorici, a Gorica je razočarana, ne oduzimanjem placa, nego medijskom bukom. Raščani na nju gledaju kako priliči, ona je dala svoj nemerljiv doprinos Raškoj, i oni su hteli da joj se oduže, nije to prvi put da se zaslužnim građanima izađe u susret, ona je iz ove priče časno izašla, svesna da ne može da plati dažbine.

I tako, politički su bežali jedni od drugih, sad je vreme za saradnju, i tako će biti. Uostalom, i premijera su, kad je gostovao na ovdašnjoj TV, pitali zašto je svuda oktobar, a u Raškoj avgust, rek’o da se volja naroda mora poštovati.

DINKIĆEV POTPIS: U opoziciji za saradnju ni da čuju. Stubovi zgrade „komiteta“ izlepljeni plakatima Otpora, oko vrata table, SPS, Nova demokratija, Demokratska stranka, nalepnica demohrišćana. Svi u „komitetu“. Dejan Balović (DS) koordinator DOS-a. DOS ne funkcioniše, nešto ne ide, inače, situacija u opštini loša. Socijalisti ne kradu kao ranije, ali ništa se ne radi, funkcionišu samo javna preduzeća, ništa se nije promenilo, sve je isto, samo gore. Ne pada im na pamet da sarađuju sa socijalistima, sa komunistima nikad, kakva stručnost i pamet, da je po tome oni ne bi provirili u opštinu. Ima li još šta, to je to. Imaju saopštenje Demokratske omladine, kao reakciju na prozivanje premijerovog partijskog boravka na Kopaoniku, pitaju Dragana Karovića, predsednika DSS-a, šta ima da priča „jedan bivši julovac koji je svoje političko odelo promenio pristupnicom DSS-a potpisanom u Leposaviću“. Ima i da su prostorije DSS-a tamo gde je bio JUL.

Srđan Dražović iz Nove Srbije kaže da su usvojili regionalnu inicijativu da se u Raškoj uvede prinudna uprava, ali da to, od opozicije, niko nije podržao. U vlast neće dok se ne promeni, ne nasedaju na mekinje. Njegov stranački kolega drži da se predsednik opštine namerno održava, i to odozgo, Kopaonik je fabrika para, pa je uticaj i interese lakše ostvariti sa socijalistom koga držiš u šaci, nego što bi se to moglo sa demokratskom opštinskom vlašću. U DSS-u su za legalizam. Dragan Karović veli da nema saradnje sa socijalistima, na vlast se dolazi izborima. Imali su neke zajedničke akcije sa ostalom opozicijom, tražili zakonske mogućnosti da, ubeđivanjem, promene vlast, nije išlo. Kako da sarađuju sa onima što sve rade natraške, sve se radi a niko ni za šta ne odgovara, da ne priča da su ih odavde slali u rat. DOS ne funkcioniše, niko pojedinačno nema dovoljno snage za smenu vlasti, a za zajednički nastup kasno. DS bi hteo formalno jedinstvo, a radi drugo, predsednik demokrata Goljović, viđan, do kasno šparta sa predsednikom opštine, a pre se u životu nisu sreli. To su činjenice, zato su osudili saradnju demokrata sa socijalistima, poznate su veze načelnika okruga Mila Korićanca (DS) i predsednika opštine, od septembra ih viđa svakodnevno, Korićanac ga vodio kod Đinđića, a drugi čekaju, mutne radnje.

Da li je, kao što kažu, tu gde su oni bio JUL, jeste, to su prostorije Narodne banke, on je to uzeo, to su dobili po zahtevu, plaćaju zakup, demokrate i drugi uživaju u Komitetu i ne plaćaju ništa. Vadi ugovor, pokazuje Dinkićev potpis, dva popa doveo da osveštaju prostorije.

SVE DOKUMENTOVANO: A kako je u bazi, među proizvođačima, među biračima. U Elektrodistribuciji Raška sve zvali, niko da dođe, a problema vazdan. Trojica u radničkim bluzama objašnjavaju, sve imaju dokumentovano, sve ogrezlo u lopovluku. Predsednik sindikata Milan Dragojlović informiše da su u decembru i po propisu izabrali novi sindikat, u februaru organizovali proveru poverenja rukovodstvu, direktor Zoran Erac nije proš’o. Nije proš’o, upada jedan radnik, zato što je lopov i ogrez’o u mućkama, uzeo stan, delio drugima šakom i kapom, zapošljav’o, kako, bez diplome, ako su i imali diplomu, to bez onog pečata pozadi, k’o da nije diploma. Dragojlović nastavlja da su, po sindikalnim pravilima, obavestili rukovodstvo Elektro Srbije u Kraljevu da Erac nema poverenje, i da ima putera, ali nisu ispoštovani kriterijumi po kojima su smenjeni direktori u ostalim poslovnim jedinicama, Erac ost’o, sad su po rezultatima poslednji među 17 distribucija u Srbiji, a bili prvi, eventualno drugi. Da ne bi sindikat, u aprilu grupa radnika podnese protiv Erca krivučnu prijavu, zbog niza zloupotreba i finansijskih malverzacija. Prijava nije stigla na red, a direktor i dalje direktoruje, deli radnike na svoje i petu kolonu. Sindikat podneo zahtev i antikorupcijskoj komisiji pri EPS-u, da dođu, vide, uvere se, nema nikoga. Nema, a direktor „slao radnike na mitinge podrške Miloševiću pod pretnjom gubitka posla, dovodeći na taj način u opasnost i njihove živote“. Iscrpli sve načine sindikalne borbe, niko ih ne j… , ostali im samo mediji, neko veliko mudo gore čuva Erca.

Uključuje se i najstariji među prisutnim radnicima, Slobodan Mirović, zajedno se zaposlio sa direktorom, u jednom danu, prećutkiv’o, svi dobijali, on jok, uopšte, sin mu završio za električara pre 13 godina, nema posla, a ima diplomu sa pečatom pozadi, priš’o Ercu i rek’o, ti si meni dovde doš’o. I ostali se slažu da je baš dotle doš’o, mora da ide, podneli su sve komplet, u sud, komisiji, DOS-u, sad čekaju.