Kako do pravde zbog nesavesnog lečenja

Tina Plemić (38) u noći između 23. i 24. septembra 2020. levitirala je između života i smrti. Dve nedelje ranije, rodila je, u Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj, svoju treću bebu. Na istom tom mestu, u Višegradskoj, u toj, za nju strašnoj noći, lekari su pokušavali da zaustave masivno krvarenje u Tininoj materici iako je sa porođaja otpuštena u najboljem redu.

Šta se dogodilo i kako je do ovoga došlo?

“Bila sam dugogodišnja pacijentkinja privatne klinke ‘011 Medical Team Beograd’. Svoju drugu i treću trudnoću vodila sam u ovoj klinici, a porađala se u Višegradskoj. Treću trudnoću, nakon koje se sve dogodilo, vodila sam tokom 2020.”, počinje Tina Plemić svoju ispovest za “Vreme”. Porodila se 9. septembra 2020, carskim rezom. Na skidanje konaca otišla je 19. septembra u “011 Medical Team”.

Tina navodi da ju je primio doktor Boris Vraneš, jer je njen postupajući lekar bio na godišnjem odmoru. “Kada sam došla, doktor Vraneš je uočio manji koagulum u materici, te mi zakazao kontrolu za 23. septembar. Na toj kontroli rekao mi je da momentalno treba da se uradi intervencija vakuum uterusa kako bi odstranio izuzetno mali koagulum od 16 mm, predstavljajući to kao trivijalni zahvat, ali nužan.”

U razgovoru za “Vreme”, Tina Plemić kaže da joj je ovo predstavljeno kao rutinski zahvat koji “čak i nije intervencija”, te je bez bojazni došla u zakazanom terminu. Doktor je, kaže ona, dočekao u svakodnevnoj odeći umesto u uniformi i odmah je prebacio na sto za intervencije, te izvršio zahvat: “Prethodno mi nije dao da potpišem saglasnost za preuzimanje rizika, u kojoj bi trebalo da budem obaveštena o potencijalnim komplikacijama ove operacije, niti me je usmeno uputio na iste potencijalne komplikacije. Intervencija je bila užasno bolna. Od bola su mi se prsti na rukama ukočili, vrisnula sam, na šta mi je dr Boris Vraneš rekao da sam svilena, a potom i mom suprugu da sam razmažena. Kasnije sam saznala da je taj trenutak izuzetnog bola verovatno momenat kada mi je pukla materica.”

Ruptura materice, ispostaviće se te noći, jeste ono što se Tini Plemić dogodilo. No, tom saznanju prethodio je čitav niz čudnih događaja, koji su, veruje ova žena, doveli do toga da bude u životnoj opasnosti.

POČETAK AGONIJE

Odmah nakon intervencije Tina je poslata kući, ali je ubrzo sama shvatila da krvari znatno obilnije nego što je normalno, uz prateći bol. Na kraju krajeva, iza sebe je imala već tri porođaja i već je dva puta uspešno prošla postporođajni oporavak. Kad je osetila da je hvata nesvestica, sa suprugom se vraća u kliniku “011 Medical Team” gde je dočekuje doktor Vraneš, koji žuri jer ima zakazan termin kod zubara. “Pregledao me, rekao da je sve u redu, da se materica tako čisti, da ostanem tu malo sa sestrama i otišao.”

Intervenciju je, inače, platila gotovinom i kaže da ni za jedan pregled za sedam godina nije dobila nijedan račun.

Doktor se više nije vraćao, a Tina je naredna četiri sata ležala na klinici i dalje obilno krvareći, bez prisustva ijednog lekara. Glavna medicinska sestra, priča Plemićeva, govorila je kako nema potrebe za odlaskom u Višegradsku, tvrdeći da tamo mogu da učine za nju isto što i oni, tu, u privatnoj klinici, te da sve zapravo ide “normalnim tokom”. U jednom momentu, glavna medicinska sestra poslala je Tininog supruga kući po bebu jer “podoj može da pospeši kontrakcije”. Kada ni to nije pomoglo i kada je postalo očigledno da joj se stanje pogoršava, jer je nekoliko puta gubila svest, glavna sestra je ipak posavetovala supruga da je odveze u Višegradsku.

foto: gustavo fring / pexels

“Ispresavijala je neki čaršaf da ne iskrvarim na sedište automobila, suprug je vozio nenormalno brzo”, priča Tina. “Kasnije smo saznali da u ustanovi nisu postojali uslovi za adekvatnu reanimaciju u takvom stanju, kao što su nadoknada krvi, faktora koagulacije, laboratorijske dijagnostike, monitoringa, operativnog lečenja… Nisu organizovali sanitetsko vozilo, kako nalaže lekarski protokol u takvim situacijama, već da su me pustili sa suprugom privatnim automobilom, sa braunilom u ruci, dok obilno krvarim.”

To je samo jedan od sumnjivih poteza ove klinke, koje Tina Plemić opisuje, jer dodaje još nešto: “Stavila me je na stolicu sa točkićima, onu sa okruglim sedištem i bez naslona, te me tako odgurala do suprugovog vozila. Nakon toga je samostalno dopunila, potpisala i pečatirala novi lekarski izveštaj u ime dr Borisa Vraneša, kako bi navodno lekari u Višegradskoj znali o čemu se radi.”

Tina otvoreno iznosi sumnju da je glavna sestra, koja je, kasnije će saznati, i supruga osnivača klinike, potpisom i pečatom na lekarskom izveštaju napravila falsifikat isprave.

BORBA ZA ŽIVOT

Tinu hitno primaju u Višegradsku, smeštaju je na odeljenje intenzivne nege, utvrđuju da joj je hemoglobin 67 (donja prihvatljiva granica je 110), prima 9 jedinica krvi (što je oko 2,7 litara), dve jedinice plazme i nadoknadu albumina da bi uopšte mogli da je operišu. Prvom operacijom su pokušali da zaustave krarenje, ali neuspešno. “Kasnije su mi rekli da sam bila kao ‘protočni bojler’ jer mi nadoknađuju krv transfuzijama, a krvarenje se obilno nastavlja.”

Tina posle prve operacije upada u stanje hemoragičnog šoka i lekari odlučuju da je nužna još jedna hirurška intervencija iz vitalnih razloga: “Pretpostavili su i da će najverovatnije morati da izvade matericu, za šta sam ja u bunilu i potpisala saglasnost.”

Nakon otvaranja velikim vertikalnim rezom, lekari uočavaju da je Tinina materica pocepana na dva mesta i pretpostavljaju da su obe rupture posledica intervencije u privatnoj klinici. Sve ovo stoji u Tininoj medicinskoj dokumentaciji. Pošto ni nakon više sati ne uspevaju da je zbrinu, dežurni lekari oko tri ujutru bude zamenicu direktora GAK Višegradska prof. dr Sašu Kadiju, koja dolazi od kuće i zajedno sa prof. dr Svetlanom Spremović uspeva da zaustavi krvarenje složenim postupkom podvezivanja krvnih sudova: “Imala sam 35 godina i htele su da učine sve da mi sačuvaju matericu, što su i uspele i na čemu sam im doživotno zahvalna.”

Od momenta kada je došlo do cepanja materice u privatnoj klinici, do trenutka kad je doktorka Kadija završila drugu Tininu operaciju, prošlo je 16 sati. Za Tinu, njenog supruga i njihovo troje dece, bilo je to 16 sati tokom kojih nisu znali da li će ostati živa. Na samom prijemu u Višegradsku, Tina je pitala da li je životno ugrožena, na šta su lekari – ćutali. Tokom noći, dok je dva puta operišu, Tinin suprug uspeva da sazna tek to da ona “levitira između života i smrti”. “Anesteziolog koji je bio sa mnom celu noć, na poziv supruga rekao je da je dlaka falila da ne preživim.”

Posle operacije ležala je još deset dana u bolnici. Tek petog dana lekari su joj rekli kako sada mogu da “odahnu” i da je najveća opasnost prošla. Naime, doktorka Kadija je izvela hirurški zahvat nakon kojeg se materica napaja alternativnim putem krvlju, te je ključno bilo da se vidi da li će se krvarenje stabilizovati. “Sve vreme sam bila u strahu da se stanje neće stabilizovati i da ću morati da preživim dodatnu intervenciju i borbu za život, da će doći do novih komplikacija”, kaže Tina za “Vreme”.

NASTAVAK BORBE

Po otpustu iz bolnice, Tinina borba nije bila završena, naprotiv. Oporavak je trajao još nekoliko meseci, tokom kojih je prošla kroz još obilnih krvarenja, komplikacije sa disanjem i dve hospitalizacije: “Za sve to vreme, svaki put kad odem čak i na pregled, moja deca ostaju preplašena i unezverena i pitaju da li ću se vratiti.”

Tina je potražila i psihijatrijsku pomoć, pa joj je ustanovljen i teži oblik posttraumatskog stresnog poremećaja, praćenog učestalim noćnim morama, anksioznošću, strahom za život, o čemu takođe poseduje medicinsku dokumentaciju u koju je “Vreme” imalo uvid.

Sve što Tina Plemić govori za “Vreme” zapravo i stoji u medicinskoj dokumentaciji iako su sva agonija, strah i opasnosti kroz koje je prošla “šifrovani” latinskim izrazima, dijagnostičkim šiframa i brojevima.

Sa pravne strane, naivno bismo pomislili, situacija je jasna: poznati su uzrok njenog stanja i dokumentovane su posledice. Trebalo bi da je jednostavno. Ali… Sada stižemo do sveznajućih komentatora sa interneta i njihovih sumanutih pitanja “što ste ćutale”.

Tina Plemić nije ćutala. Njena pravna borba počela je paralelno sa njenim oporavkom. I tu se pred njom otvara čitava nova dimenzija ispunjena pre svega – tišinom, ćutanjem pravosuđa. Isprva je pokušala da sa klinikom “011 Medical Team” obavi medijaciju, prilikom koje, kaže Tina, klinika nije pokazala ni minimum dobre volje, empatije niti odgovornosti za sve što se dogodilo.

Njenom advokatu su rekli da je ona sve umislila jer se uspaničila tokom procedure: “Tvrdili su da sam porodilja koja nije bila pri sebi i da sam sve umislila. Takođe, davali su uvredljive i ponižavajuće, ironične izjave poput one da me nisu baš ispratili na crvenom tepihu. Ili: ‘Dokazati ne možete ništa, neće lekar na lekara jer vrana vrani oči ne vadi…’”

Istina, neki ljudi se zaista uspaniče, čak i kad treba da izvade krv u laboratoriji. Ali, kako je tačno Tina Plemić umislila da je četiri sata krvarila, da je u GAK Višegradska primljena u kritičnom stanju i da joj je dato skoro tri litra krvi da bi uopšte mogla da bude operisana? Da nije možda umislila i cepanje materice na dva mesta, intenzivnu negu i vertikalni rez duž trbuha i operacije koje su trajale više od sedam sati? Da ne umišlja možda i danas ožiljke od operacije? I da li sve to umišlja i njen suprug, koji je sve vreme, osim u operacionoj sali u Višegradskoj, bio uz nju i svedočio svemu?

foto: m. janković

UVID U PREDMET

Šta se dalje dešavalo, za “Vreme” objašnjava Tinin advokat Dimitrije Mladenović: “Krajem 2021. godine predajemo krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu. Ta prijava neko vreme stoji u fioci, pa se postavlja pitanje teritorijalne nadležnosti, jer je posledica utvrđena u Višegradskoj, gde je nadležno Prvo tužilaštvo, a privatna klinika se nalazi na Novom Beogradu, za koji je nadležno Treće. Na kraju, slučaj u junu 2022. prebacuju u Treće osnovno javno tužilaštvo jer se Prvo oglasilo nenadležnim”.

Konačno, Tina Plemić dobija poziv da se javi u Policijsku upravu za grad Beograd, gde daje izjavu i to je do dana današnjeg jedini put da je neka od institucija pozvala i saslušala šta ima da kaže. Međutim, za sve to vreme, njenom advokatu Tužilaštvo ne dozvoljava uvid u predmet. U septembru 2022. Tinina prijava je odbačena, a rešenje o odbacivanju poziva se na nalaz veštaka, premda ne kaže šta u tom nalazu stoji.

Zamenik tužioca koji je vodio predmet biva razrešen u avgustu 2023. i novi tužilac koji dolazi na njegovo mesto dopušta advokatu uvid u predmet. Advokat Mladenović ostaje potpuno zatečen onim što u predmetu nalazi: “Tu su samo nalazi iz predistražnog postupka: izjave koje su Tina i njen suprug dali policiji, kao i policijske izjave medicinskog osoblja privatne klinike i njenog osnivača koji je čak formirao i nekakvu internu tobožnju komisiju, koja je utvrdila da nije bilo propusta”.

Tina Plemić dodaje: “U svedočenju u policiji klinika tvrdi da je sve vreme nakon procedure tu bila prisutna izvesna doktorka Radulović, koju mi nismo videli niti me je pregledala. U dokumentaciji ne postoji njeno svedočenje u policiji, što nam stvara dodatnu sumnju”.

U samim izjavama postoji niz kontradiktornosti, od pominjanja doktorke Radulović koja je navodno bila tu, iako je ni Tina ni njen suprug nisu videli, kao nijednog drugog lekara, do drugih neslaganja: “Doktor Vraneš je svedočio kako je mene pre intervencije nagovarao da idem u bolnicu, a da sam ja odbila i da sam insistirala da se intervencija uradi u privatnoj klinici”, kaže Tina i dodaje: “Sestra kaže da je sve vreme telefonom bila na vezi sa Vranešom, on tvrdi da ga niko nije kontaktirao, i tako dalje…”

U predmetu se nalazio i famozni izveštaj veštaka, koji je, kaže Tina Plemić, u suštini baziran na izveštaju te “interne komisije” klinike “011 Medical Team”.

Potom sledi žalba Apelacionom sudu, koja je takođe – odbačena.

Znamo da vrana vrani oči ne vadi. Izgleda da ne znamo koliko je vrana i gde sve svijaju gnezda. Jer, Tinu Plemić nije izneverilo samo zdravstvo već i pravosuđe. Da je tako, potvrđuje nalaz nezavisnog veštaka kog je angažovala i koji je na osnovu njene medicinske dokumentacije utvrdio da je u njenom slučaju došlo do desetak propusta koji se mogu smatrati krivičnim delima u vezi sa obavljanjem lekarske delatnosti.

Tini Plemić lekar, prema njenim navodima, nije predočio rizik od operacije koju je izveo, nije joj tražio saglasnost, uveravao je da je zahvat bezazlen… Nalaz nezavisnog veštaka kaže da ovu intervenciju čak i nije dopušteno raditi na tek porođenoj materici, da je tkivo još uvek porozno i sklono pucanju, kao i da je pojava koaguluma posle porođaja normalna pojava, da se oni izbacuju spontano. Najbazičnija Gugl pretraga medicinskih sajtova pokazuje da se koagulumi izbacuju i do 40 dana nakon porođaja. Umesto toga, Tina Plemić dobila je nadzor bez lekara, čaršaf da na njemu krvari i stolicu na točkiće. I izveštaj lekara koji je umesto njega, pred njom i njenim suprugom, pečatirala i potpisala glavna medicinska sestra.

Nedeljnik “Vreme” poslao je upit klinici “011 Medical Team” kako bismo saznali o kakvoj je internoj komisiji reč i na osnovu kog zakona i kog člana tog zakona pritužbe na nesavesno lečenje mogu da se rešavaju na ovaj način. Do odlaska ovog broja u štampu odgovor nije stigao, a ako se to u međuvremenu dogodi, biće objavljen na sajtu vreme.com.

Tina Plemić svoju pravnu borbu nastavlja kroz građansku parnicu, ali veruje i u moć javnosti. “Ništa nisam uradila u afektu. Dobro sam razmislila i odlučila sam da javno progovorim jer sam prethodno preduzela sve zakonite radnje, ali su me tužilaštvo i sudovi potpuno izneverili. Bez ikakvog razloga bila sam životno ugrožena i izašla iz toga jedva živa, sa velikim posledicama. Činjenica da me je tužilaštvo potpuno izneverilo kao građanku ne znači da ću odustati od svog cilja da isteram pravdu u ovoj stvari. Zbog toga nastavljam institucionalnu borbu, jer ipak želim da verujem kako borba za pravo i pravdu kroz institucije može dati rezultate. Odluka da izađem u javnost moj je izbor kao poslednji način da apelujem na institucije i da do te pravde dođem.”

Tina napominje da, uprkos svemu, još ima vere u profesionalnost i posvećenost ljudi u institucijama i tu posebno ističe celo osoblje GAK Višegradska, posebno dve doktorke, profesorke Sašu Kadiju i Svetlanu Spremović, koje su i ljudski i profesionalno dale sve od sebe kako bi joj spasle i život i matericu.

foto: marija janković

GRAĐANI NE PRIJAVLJUJU LEKARSKE GREŠKE

Ona ohrabruje i druge da ne ćute, a da je tišina pacijenata sve veća, pokazuje istraživanje lista “Danas” iz novembra prošle godine, koje kaže da je broj prijava koje građani podnose za nesavesno lečenje za deset godina opao drastično u periodu od 2012. do 2022, a i pre toga je bio mali. Naime, 2012. građani Srbije podneli su 18 prijava za nesavesno lečenje, a 2022. podneta je samo jedna, i brojevima – 1.

Prema rečima sagovornika “Danasa”, ključni razlog za ovaj pad je izmena Zakonika o krivičnom postupku kojom je predviđeno da građani više ne mogu da podnosu privatnu tužbu protiv zdravstvenih radnika zbog nesavesnog pružanja lekarske pomoći, već to čini tužilaštvo. Nove odredbe Zakona primenjuju se od oktobra 2013. godine. Pacijent koji je oštećen ili nezadovoljan lečenjem može samo da podnese krivičnu prijavu tužilaštvu, a nakon toga su mu ruke vezane. Tužilaštvo obrađuje prijavu i odlučuje da li će je odbaciti ili podići optužnicu pred sudom. Sudeći po dosadašnjoj praksi, u najvećem broju slučajeva prijave bivaju odbačene. Jer – vrana vrani oči ne vadi. A te oči se prave da ne vide šta je sa druge strane: bol, doživotne posledice ili najgori mogući ishod – smrt.

Od 2012. do 2022. godine samo 15 odsto slučajeva koji su dospeli do suda završeno je osuđujućom presudom.

Muke sa veštacima

Slično kao Tina Plemić, mnoge žene se ovih dana javljaju i pominju probleme sa veštačenjem sopstvenih slučajeva. Tako je i sa Majom Simić Simeunović, koja vodi sudski spor protiv lekara u GAK Narodni front jer sumnja da je njena beba umrla zbog nesavesno vođenog porođaja. Maja je u medijima ovih dana govorila kako u Beogradu postoje svega tri sudska veštaka za ginekologiju (jedan od njih veštačio je slučaj Tine Plemić i samo “prepisao” izjavu privatne klinike) i da joj je jedan od njih rekao kako će radije da piše roman nego da veštači porođaj. Zato je angažovala nezavisnog veštaka iz Londona i sada je u procesu čekanja zvanično overenog prevoda njegovog nalaza.

“Vrane” i u tužilaštvu

Kada je predmet Tine Plemić prebačen iz Prvog osnovnog tužilaštva u Treće, preuzeo ga je zamenik tužioca Goran Svilar, koji je 26. jula 2023. razrešen. Odluka o njegovom razrešenju javno je dostupna na sajtu Visokog saveta tužilaštva. Savet se u odluci poziva na član 104 Zakona o javnom tužilaštvu, koji kaže da tužilac može biti razrešen ako je osuđen za krivično delo koje predviđa kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Pored toga, odluka o razrešenju pominje i deo Etičkog kodeksa tužilaca i zamenika tužilaca koji kaže: “Javni tužilac i zamenik javnog tužioca dužan je da se u vršenju funkcije i u privatnom životu uzdrži od svakog ponašanja koje bi moglo da naruši čast i ugled javnotužilačke funkcije, kao i poverenje javnosti u rad javnog tužilaštva.” Iz ovoga je jasno da je Svilar osuđen za krivično delo koje predviđa dužu zatvorsku kaznu i da je iz nekog razloga, u privatnom životu, narušio čast i ugled tužilačke funkcije.

Tužilac Svilar je procesuiran za nasilje u porodici, otmicu deteta, napad na komšije i uništavanje njihove imovine, vređanje policijskih službenika, a tokom jednog od postupaka, izbegavao je da primi sudske pozive i nije se pojavljivao na ročištima.