Povratak Donalda Trampa u Belu kuću mogao bi značajno da utiče na tržište pametnih telefona u SAD. Njegov plan da uvede 60 odsto carine na robu proizvedenu u Kini uključuje i Apple uređaje, što bi moglo drastično podići njihove cene i oslabiti poziciju američkog tehnološkog giganta
Zna se, najpovoljnije je kupiti ajfon u Americi. I sa uračunatim lokalnim porezom cena je niža nego u Evropi ili drugde u svetu sa izuzetkom Kine i kupovine od šanera. Ali povratkom Donalda Trampa u Belu kuću ovo bi moglo drastično da se promeni. Prosečan ajfon mogao bi da poskupi za čak tri stotine dolara. Razlog – carina.
Novoizabrani predsednik je tokom kampanje najavljivao da će podići carine na sve što se uvozi iz Kine uključujući američke proizvode koji se tamo sklapaju. A u to spada sve što prodaje kompanija Epl. U prvom Trampovom mandatu uspelo im je da ga ubede da mobilni telefoni i kompjuteri budu izuzeti od carina, ali sada se čini da Tramp to više neće da trpi. Obećao je biračima da će sve što dolazi iz Kine biti opterećeno carinom od 60 odsto i čvrsto želi to da sprovede. U tu cenu ne ulazi marža prodavca u SAD, ali i bez toga cena će biti barem za trećinu viša.
Za razliku od ajfona, Samsungovi telefoni prave se uglavnom u Južnoj Koreji i nekim drugim državama u tom regionu, naročito oni koji se izvoze u Ameriku. Ako Tramp ne promeni svoje planove, Samsung će postati dramatično jeftiniji i povoljniji izbor. Tako da bi Trampov plan mogao da uništi giganta američke industrije i inovativnosti u korist korejskog konkurenta. Suprotno obećanju da će Ameriku popraviti i učiniti ponovo moćnom.
Druga velika bitka koja je izvesna jeste obračun sa TikTokom. Još je pri kraju svog prethodnog mandata Tramp nameračio da ovu mrežu ukine, o čemu smo ovde naveliko pisali. Smetalo mu je što je na njoj on bio meta podsmeha, ali i to što je mislio da se Kina služi TikTokom kako bi neometano prikupljala podatke o Amerikancima, njihovim navikama i potrošnji. Odnos prema TikToku jedna je od retkih stvari koju je Bajdenova administracija prihvatila i čak pojačala tako da smo sada u situaciji da bi TikTok u SAD mogao da bude zabranjen već u januaru, bez obzira na stanara Bele kuće. Naravno, to ne uključuje mogućnost žalbe najvišim instancama što bi moglo da prolongira zabranu za neki mesec. Ali, deluje dosta izvesno. Za sada.
Uprkos tome, TikTok je bio ključna platforma za pridobijanje mladih birača na tek završenim izborima. Poznavaoci kažu da je to bolje radila Kamala Haris tako što je svoj nastup bukvalno utopila u TikTok manir, što znači fore i fazoni, duhoviti klipovi, predstavljanje sebe u neočekivanom svetlu, u skladu sa medijem. Tramp je neznatno zaostajao sa brojem pregleda, ali je njegov pristup bio prilično konzervativan, poruke su bile netiktokične, više su priličile televiziji ili Fejsbuku, koji se smatra stecištem bumera. Rezultati kažu da je Harisova osvojila taj deo birača, ne samo zbog TikToka, ali svakako i zbog njega. Ali, to nije bilo dovoljno.
Podaci govore da čak 170 miliona Amerikanaca, dakle svaki drugi, ima TikTok nalog i da oni koji su punoletni ovaj medij koriste oko 54 minuta dnevno. To su značajne brojke i mnogi su zainteresovani da uskoče u njih. Možda bi u najpovoljnijoj poziciji mogao da se nađe Ilon Mask, koji se svojski potrudio i zalegao za Trampa u kampanji. I to bi moralo nekako da mu se vrati, ne samo oslobađanjem Tesle od carina za automobile proizvedene u Kini već i promovisanjem Iksa (Tvitera) u platformu koja će preuzeti Tiktokere.
Sve to pod uslovom da prijateljstvo Trampa i Maska potraje. Mnogi bi pre stavili pare na TikTok, koji je siguran barem do januara.
“Niko od nas ne može da bude ni dovoljno stručan, niti treba da procenjuje svaku deonicu puta, svaku kupovinu aviona, svaki državni projekat, kao što je Ekspo, kao što je nacionalni stadion. Država je ta koja treba da dokazuje da nam je to potrebno, bez obzira na to šta mi mislili. Ali toga nema”
Propali su Vučićevi kontramitinzi i kontramitovi, cena vlasti sve je skuplja, a privreda sve slabija, pobeđen je strah u društvu a gnev postao hroničan, poslušnost otkazuju delovi policije i pravosuđa. Manevarski prostor režima se suzio, pitanje je kako će to pobunjeni građani predvođeni studentima da iskoriste
“Ideja je jednostavna – hoćemo da pričamo sa ljudima”, kaže za “Vreme” Vuk, student Elektronskog fakulteta. “Tu smo da pokažemo da nismo teroristi. Tu smo da saslušamo i pokažemo da, za razliku od nekih ljudi, poštujemo kada se nečije mišljenje razlikuje od našeg.” Vrlo brzo stiže i dokaz: u trenutku dok Vuk pokušava da popriča sa jednim meštaninom, oko njih se okuplja još ljudi. Međusobno se raspravljaju. Čuje se, gotovo istovremeno, “napred, deco, borite se za budućnost ove zemlje” i “na vreme se okanite ovoga što radite”. A studenti, uprkos raznim povicima i uvredama koje im pojedini dovikuju, mirno stoje, slušaju sagovornike, gledaju ih u oči i pokušavaju da ih navedu na dijalog. Ali pravi
Predstojeći izbori za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije dolaze u trenutku kada radnici sve češće ostaju bez jasnog posla i glasa, a sindikati bez poverenja. Dok inflacija nagriza plate, a vlast najavljuje minimalac u evrima – sindikat ćuti. Ili barem većina ćuti. U trku za mesto predsednika ove najveće sindikalne organizacije u zemlji ulazi i Duško Vuković, potpredsednik SSSS-a, s porukom da “sindikat mora da bude kičma otpora, a ne hladna birokratija”
Za Mihaljčića “istorizovati se” ne znači dobiti mesto u istorijskoj prošlosti, među svedočanstvima nacionalne istorije, koje će istorijska nauka na odgovarajući način proučiti i oceniti. Suprotno od toga, “istorizovati se” za neko predanje, za neku legendu, pa tako i za predanje o Kosovskoj bici, znači dobiti mesto u sadašnjosti, u živoj kolektivnoj svesti o prošlosti, odnosno, kako kaže Mihaljčić, u “narodnoj istorijskoj svesti” koja se aktualizuje kao podstrek za akciju, za stvaranje nove istorije
Zaposleni u prorežimskim propagandnim glasilima osnovali su svoje udruženje – Asocijaciju novinara Srbije, još jednu tvorevinu paralelnog kosmosa odlazećeg režima
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Tramp nije anomalija niti prolazna pojava, kako je izgledalo kada je napuštao Belu kuću na kraju prvog mandata. On je većinska Amerika. Sada kada su sve poluge vlasti u Trampovim rukama, stanovnicima Amerike preostaje da se pitaju šta ovakav izbor govori o njima samima. Ako je on najbolji politički lider, kakva je to zemlja
Republikanci su nakon izbornog neuspeha 2012. godine pokrenuli proces unutrašnjeg preispitivanja: šta je krenulo po zlu. Sve to je sažeto prikazano u izveštaju koji se kolokvijalno naziva autopsijom Republikanske partije. Imajući na umu izborni rezultat 2016. godine, reklo bi se da su načinili pravi potez u pravo vreme, premda je teško utvrditi da li je tekst autopsije bio vodič za izbornu pobedu ili se, jednostavno, dogodio Donald Tramp. Pred demokratama je 2024. godine isti zadatak, pitanje je samo da li ima kadrih i voljnih da ga ispune
Politika novog predsednika SAD verzija je destruktivnog i autoritarnog nacionalnog kapitalizma – čak sa elementima rasizma – koja pruža krake prema nezadovoljnima takozvanom liberalnom hegemonijom i strukturama moći koje je održavaju. Zbog toga nije teško utvrditi odakle potiče toliki politički entuzijazam u Srbiji kada je reč o Trampu. Srbi o sebi vole da misle da su kolektivna žrtva tog istog sistema ili makar vlast u Srbiji nastoji da plasira takvu sliku prema biračkom telu
Nekoliko dana pred prve izbore koje će dobiti, Tramp kaže: “mogao bih sada da ubijem čoveka nasred Pete avenije, i opet bih pobedio”. “Mi” se zgražavamo, ali nas pomalo i teši tolika njegova naivnost. On pobeđuje
Vučič pozvao Trampa u goste, što pre, mada ne znamo da li je obećao da će doći. Ima da bude sve po redu – od hleba i pogače do Ivice koji će da peva i spremi novi set fotografija od prošlog susreta, kao onomad u Njujorku
