Tokom jednonedeljne posete beogradskih novinara postrojenjima Simensa u Nemačkoj dalo se zaključiti da je Jugoslavija vrlo zanimljivo potencijalno tržište ove kompanije – u prošlom broju "Vremena" već je izneto da su naši novinari imali specifičan status na redovnoj konferenciji za novinare organizovanoj u Erfurtu, a čelnici kompanije redovno ističu da su i te kako zainteresovani za region jugoistočne Evrope. Poznato je naravno da siromašnoj (i što ne reći zaostaloj) zemlji kakva je naša svaka uspešna kompanija ima štošta da ponudi, ali u situaciji kada je široj javnosti saopšteno da se u dečijim klinikama hirurški instrumenti sterilišu na rešou i da se po broju personalnih računara nalazimo na pretposlednjem mestu u Evropi, pogledajmo šta bi to Simens mogao da nam pruži
Na početku posete postrojenju Simens Medical Solutions (Simens rešenja u medicini) u Erlingenu, tvrdnja predstavnika za odnose s medijima Kurta Sandlera da „gde god možete da nađete Koka-kolu, možete da nađete i Simens“ delovala je kao domaćinsko hvalisanje. Međutim, ako poslovično skeptični i ne poverujete ciframa – da je npr. Erlingen na prvom ili drugom mestu na 90 odsto tržišta medicinske opreme, da pokriva 50 odsto američkog tržišta i da su dve trećine proizvoda „mlađi“ od tri godine – laički pogled na ovo postrojenje i njegov izložbeni deo uveriće vas da su u pitanju „ozbiljni igrači“. Posetilac Erlingena može najpre da prisustvuje „trodimenzionalnom putovanju kroz telo“, odnosno virtuelnoj, kompjuterski animiranoj, tomografiji (snimanje unutrašnjosti organizma). Publika celu proceduru posmatra zahvaljujući 3D naočarima i specijalnom ekranu, ali će ova za sada samo zabavna avantura „putovanja“ lekarima u budućnosti omogućiti lakše dijagnostikovanje eventualnih bolesti. Osim što se bukvalno „putuje“ kroz krvne sudove, mozak i unutrašnje organe, tokom ovakve tomografije na licu mesta se rešavaju lakši zdravstveni problemi koji se „usput“ detektuju: bez katetera i sličnih stvari, biće moguće razbijanje krvnih ugrušaka, a publici je prikazano i trenutno (bezbolno i netraumatično) odstranjivanje karijesa.
TAKO BLIZU A TAKO DALEKO: Simens informatika…
Od uređaja koji se već primenjuju, najzanimljiviji su svakako rendgen aparati, skeneri i ultrazvučni uređaji. Zahvaljujući njima, moguće je samo jednim snimanjem tačno utvrditi mesto metastaze zloćudnih tumora ili u roku od nekoliko minuta detektovati stanje mozga – za ovakve procedure ranije je (kod nas i dan-danas) bilo neophodno višesatno izlaganje pacijenta zračenju ili njegovo podvrgavanje bolnim dijagnostičkim metodama. Posebnu skupinu dijagnostičkih uređaja čine ultrazvučni aparati kojima se snima stanje deteta u majčinoj utrobi. Pored metoda koje se primenjuju i kod nas (samo su u Erlingenu znatno bolje „upakovane“ i brže), moguće je recimo dobiti manje-više jasnu portretsku fotografiju svog nerođenog deteta. Osim razvojem ovih uređaja, domaćini su mogli da se pohvale i činjenicom da je u poslednjih deset godina nivo zračenja prilikom dijagnostikovanja smanjen za oko 90 odsto.
…i Simens medicina
Razvojni plan i usmerenje ovog postrojenja možda su postali najjasniji u oktobru prošle godine kada je preimenovano iz Simens medicinski sistemi u Simens medicinska rešenja – svi čelnici s kojima smo razgovarali isticali su upravo želju da se objedine dijagnoza i lečenje i da celokupan bolnički sistem bude podjednako „pokriven“ visokom tehnologijom. U praksi je, recimo, realizovan sistem kućnog lečenja tokom kojeg pacijent vrlo jednostavnim metodama sam izmeri šećer u krvi, pritisak i ostale parametre bitne za njegov postoperativni tretman, da bi ih zatim telefonom, faksom ili putem i-mejla poslao svom doktoru – troškovi lečenja i angažman lekara samim tim se znatno smanjuju, a pacijenti koji bi inače morali da leže u bolnici mogu da budu ranije pušteni kući. Na isti način moguća je razmena informacija između više zdravstvenih ustanova, kao i rešavanje eventualnih problema u funkcionisanju uređaja. Simens centar u Pensilvaniji, na primer, upravlja mrežom od 1500 klinika i preko 400.000 personalnih računara kojima su one opremljene. Na taj način dnevno se razmeni 90 miliona i-mejl ili drugih pošiljki koje se tiču tretmana određenog pacijenta, otklanjanja smetnji u radu uređaja i sl.
Naravno, sve to je isuviše daleko od ovdašnjih poluraspadnutih bolnica i isto takvih uređaja koji u njima mogu da se nađu, ali utešno zvuči činjenica da je upravo od Simensa nedavno poručen akcelerator za beogradski Institut za onkologiju, kao i da EI Niš odavno ima licencu za proizvodnju rendgen aparata po Simens tehnologiji. Ono što, međutim, nije toliko utešno jeste problem na koji skreće pažnju Hubert Johem, menadžer za region Jugoslavije, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Po njegovim rečima, u poslednjih nekoliko godina u našu zemlju je u vidu humanitarne pomoći stiglo dosta Simens opreme, ali je ona najčešće potpuno zastarela ili potpuno zapuštena, dakle neupotrebljiva (ako ne i opasna) – o tome bi možda trebalo priupitati sve one silne fondove i organizacije koje su se u poslednjoj deceniji svim silama trudile da porade na dobrobiti otečestva.
Pored medicinske opreme, za posetioca laika najzanimljiviji deo Simensa jeste proizvodnja informatičke i telekomunikacione opreme. Iako ovaj segment kompanije izaziva najviše sumnji u domaćoj javnosti (na konferenciji za novinare glavna tema generalnog direktora Hajnriha fon Pirera i prisutnih novinara bila je upravo „redukcija broja zaposlenih“ u ovom delu mreže i rejting kompanije na tom planu), ono što može da se vidi i isproba deluje impresivno. Primera radi, već poznati touchscreen (dakle, rad na računaru bez upotrebe miša i davanje komandi dodirom monitora) preseljen je na bilo koju raspoloživu površinu – prezentacija jednog nemačkog hotela predstavljena je na stolu na koji se projektuje hotelski sajt. Dodirom stola, odnosno „prozorčića“ koji su na sajtu, radite isto ono što biste radili i da je pred vama običan računar. Ostvaren je i korak dalje, tako da je cela stvar označena kao virtualtouchscreen – ista prezentacija se na drugom stolu otvara samo pukim pomeranjem prsta, bez ikakvog dodira. Zvuči i na prvi pogled deluje besmisleno, ali domaćini kažu da će primena biti mnogostruka, na svim mestima na kojima cirkuliše veliki broj ljudi. Za sada, verujte na reč, otvaranje sajta samo pomeranjem ruke, više je nego zabavno.
Osim toga, isto postrojenje već uveliko proizvodi sistem zahvaljujući kome je moguće (ne podižući slušalicu) obaviti 16 telefonskih razgovora istovremeno, odnosno sedeti za računarom i pričati sa 16 sagovornika od kojih svaki aktivno učestvuje u razgovoru. Svi razgovori se automatski snimaju i moguće ih je naknadno preslušati. Transformacija pisanog u zvučni zapis takođe je bitan segment daljeg razvojnog puta Simensa – o mejlu koji vam iščita robotizovani glas već smo pisali, a u praksi se za sada primenjuje i-mejl sistem putem kojeg pored standardnih mejlova primate SMS poruke, poruke sa telefonske sekretarice (u glasovnoj formi) na mobilnom ili fiksnom telefonu i faksove. Što se faksova tiče, na njih je moguće i odgovoriti, s tim što primalac dobija standardni faks iako mu odgovor šaljete i-mejlom.
Ministar finansija Božidar Đelić ovih dana najavljuje akcije koje bi mogle da pomognu tehnološkom razvoju Srbije. Na svaka dva minuta glumci, pevači i ine javne ličnosti pozivaju na hitno rešavanje problema u zdravstvu. U tom smislu, ovaj ovlašni pogled na sliku koja je za sada suviše daleko od nas može da vas baci u duboku depresiju. Međutim, činjenica da se negde neko potrudio da pokaže šta sve ima i šta može da nam pruži pokazuje da do te slike put možda i nije toliko dug. Naravno, pod pretpostavkom da se (kako to obično biva) posete nadležnih velikim kompanijama (pa i Simensu) ne završe samo na osmesima s naše strane.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
