Tokom jednonedeljne posete beogradskih novinara postrojenjima Simensa u Nemačkoj dalo se zaključiti da je Jugoslavija vrlo zanimljivo potencijalno tržište ove kompanije – u prošlom broju "Vremena" već je izneto da su naši novinari imali specifičan status na redovnoj konferenciji za novinare organizovanoj u Erfurtu, a čelnici kompanije redovno ističu da su i te kako zainteresovani za region jugoistočne Evrope. Poznato je naravno da siromašnoj (i što ne reći zaostaloj) zemlji kakva je naša svaka uspešna kompanija ima štošta da ponudi, ali u situaciji kada je široj javnosti saopšteno da se u dečijim klinikama hirurški instrumenti sterilišu na rešou i da se po broju personalnih računara nalazimo na pretposlednjem mestu u Evropi, pogledajmo šta bi to Simens mogao da nam pruži
Na početku posete postrojenju Simens Medical Solutions (Simens rešenja u medicini) u Erlingenu, tvrdnja predstavnika za odnose s medijima Kurta Sandlera da „gde god možete da nađete Koka-kolu, možete da nađete i Simens“ delovala je kao domaćinsko hvalisanje. Međutim, ako poslovično skeptični i ne poverujete ciframa – da je npr. Erlingen na prvom ili drugom mestu na 90 odsto tržišta medicinske opreme, da pokriva 50 odsto američkog tržišta i da su dve trećine proizvoda „mlađi“ od tri godine – laički pogled na ovo postrojenje i njegov izložbeni deo uveriće vas da su u pitanju „ozbiljni igrači“. Posetilac Erlingena može najpre da prisustvuje „trodimenzionalnom putovanju kroz telo“, odnosno virtuelnoj, kompjuterski animiranoj, tomografiji (snimanje unutrašnjosti organizma). Publika celu proceduru posmatra zahvaljujući 3D naočarima i specijalnom ekranu, ali će ova za sada samo zabavna avantura „putovanja“ lekarima u budućnosti omogućiti lakše dijagnostikovanje eventualnih bolesti. Osim što se bukvalno „putuje“ kroz krvne sudove, mozak i unutrašnje organe, tokom ovakve tomografije na licu mesta se rešavaju lakši zdravstveni problemi koji se „usput“ detektuju: bez katetera i sličnih stvari, biće moguće razbijanje krvnih ugrušaka, a publici je prikazano i trenutno (bezbolno i netraumatično) odstranjivanje karijesa.
TAKO BLIZU A TAKO DALEKO: Simens informatika…
Od uređaja koji se već primenjuju, najzanimljiviji su svakako rendgen aparati, skeneri i ultrazvučni uređaji. Zahvaljujući njima, moguće je samo jednim snimanjem tačno utvrditi mesto metastaze zloćudnih tumora ili u roku od nekoliko minuta detektovati stanje mozga – za ovakve procedure ranije je (kod nas i dan-danas) bilo neophodno višesatno izlaganje pacijenta zračenju ili njegovo podvrgavanje bolnim dijagnostičkim metodama. Posebnu skupinu dijagnostičkih uređaja čine ultrazvučni aparati kojima se snima stanje deteta u majčinoj utrobi. Pored metoda koje se primenjuju i kod nas (samo su u Erlingenu znatno bolje „upakovane“ i brže), moguće je recimo dobiti manje-više jasnu portretsku fotografiju svog nerođenog deteta. Osim razvojem ovih uređaja, domaćini su mogli da se pohvale i činjenicom da je u poslednjih deset godina nivo zračenja prilikom dijagnostikovanja smanjen za oko 90 odsto.
…i Simens medicina
Razvojni plan i usmerenje ovog postrojenja možda su postali najjasniji u oktobru prošle godine kada je preimenovano iz Simens medicinski sistemi u Simens medicinska rešenja – svi čelnici s kojima smo razgovarali isticali su upravo želju da se objedine dijagnoza i lečenje i da celokupan bolnički sistem bude podjednako „pokriven“ visokom tehnologijom. U praksi je, recimo, realizovan sistem kućnog lečenja tokom kojeg pacijent vrlo jednostavnim metodama sam izmeri šećer u krvi, pritisak i ostale parametre bitne za njegov postoperativni tretman, da bi ih zatim telefonom, faksom ili putem i-mejla poslao svom doktoru – troškovi lečenja i angažman lekara samim tim se znatno smanjuju, a pacijenti koji bi inače morali da leže u bolnici mogu da budu ranije pušteni kući. Na isti način moguća je razmena informacija između više zdravstvenih ustanova, kao i rešavanje eventualnih problema u funkcionisanju uređaja. Simens centar u Pensilvaniji, na primer, upravlja mrežom od 1500 klinika i preko 400.000 personalnih računara kojima su one opremljene. Na taj način dnevno se razmeni 90 miliona i-mejl ili drugih pošiljki koje se tiču tretmana određenog pacijenta, otklanjanja smetnji u radu uređaja i sl.
Naravno, sve to je isuviše daleko od ovdašnjih poluraspadnutih bolnica i isto takvih uređaja koji u njima mogu da se nađu, ali utešno zvuči činjenica da je upravo od Simensa nedavno poručen akcelerator za beogradski Institut za onkologiju, kao i da EI Niš odavno ima licencu za proizvodnju rendgen aparata po Simens tehnologiji. Ono što, međutim, nije toliko utešno jeste problem na koji skreće pažnju Hubert Johem, menadžer za region Jugoslavije, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Po njegovim rečima, u poslednjih nekoliko godina u našu zemlju je u vidu humanitarne pomoći stiglo dosta Simens opreme, ali je ona najčešće potpuno zastarela ili potpuno zapuštena, dakle neupotrebljiva (ako ne i opasna) – o tome bi možda trebalo priupitati sve one silne fondove i organizacije koje su se u poslednjoj deceniji svim silama trudile da porade na dobrobiti otečestva.
Pored medicinske opreme, za posetioca laika najzanimljiviji deo Simensa jeste proizvodnja informatičke i telekomunikacione opreme. Iako ovaj segment kompanije izaziva najviše sumnji u domaćoj javnosti (na konferenciji za novinare glavna tema generalnog direktora Hajnriha fon Pirera i prisutnih novinara bila je upravo „redukcija broja zaposlenih“ u ovom delu mreže i rejting kompanije na tom planu), ono što može da se vidi i isproba deluje impresivno. Primera radi, već poznati touchscreen (dakle, rad na računaru bez upotrebe miša i davanje komandi dodirom monitora) preseljen je na bilo koju raspoloživu površinu – prezentacija jednog nemačkog hotela predstavljena je na stolu na koji se projektuje hotelski sajt. Dodirom stola, odnosno „prozorčića“ koji su na sajtu, radite isto ono što biste radili i da je pred vama običan računar. Ostvaren je i korak dalje, tako da je cela stvar označena kao virtualtouchscreen – ista prezentacija se na drugom stolu otvara samo pukim pomeranjem prsta, bez ikakvog dodira. Zvuči i na prvi pogled deluje besmisleno, ali domaćini kažu da će primena biti mnogostruka, na svim mestima na kojima cirkuliše veliki broj ljudi. Za sada, verujte na reč, otvaranje sajta samo pomeranjem ruke, više je nego zabavno.
Osim toga, isto postrojenje već uveliko proizvodi sistem zahvaljujući kome je moguće (ne podižući slušalicu) obaviti 16 telefonskih razgovora istovremeno, odnosno sedeti za računarom i pričati sa 16 sagovornika od kojih svaki aktivno učestvuje u razgovoru. Svi razgovori se automatski snimaju i moguće ih je naknadno preslušati. Transformacija pisanog u zvučni zapis takođe je bitan segment daljeg razvojnog puta Simensa – o mejlu koji vam iščita robotizovani glas već smo pisali, a u praksi se za sada primenjuje i-mejl sistem putem kojeg pored standardnih mejlova primate SMS poruke, poruke sa telefonske sekretarice (u glasovnoj formi) na mobilnom ili fiksnom telefonu i faksove. Što se faksova tiče, na njih je moguće i odgovoriti, s tim što primalac dobija standardni faks iako mu odgovor šaljete i-mejlom.
Ministar finansija Božidar Đelić ovih dana najavljuje akcije koje bi mogle da pomognu tehnološkom razvoju Srbije. Na svaka dva minuta glumci, pevači i ine javne ličnosti pozivaju na hitno rešavanje problema u zdravstvu. U tom smislu, ovaj ovlašni pogled na sliku koja je za sada suviše daleko od nas može da vas baci u duboku depresiju. Međutim, činjenica da se negde neko potrudio da pokaže šta sve ima i šta može da nam pruži pokazuje da do te slike put možda i nije toliko dug. Naravno, pod pretpostavkom da se (kako to obično biva) posete nadležnih velikim kompanijama (pa i Simensu) ne završe samo na osmesima s naše strane.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Poremećena prirodna ravnoteža pokazuje širom Evrope svoje opako lice. O čemu se sve radi? Šta se, zbog niskog vodostaja, događa u neposrednom komšiluku? Kako sve učestaliji pakleni talasi utiču na ljudske živote, kako na ekonomiju? I šta je pokazao u Srbiji slučaj Peščare – tog neobičnog mesta, pustinje koju je čovek pošumio da bude divlja i prirodna, a koja često žestoko gori zbog nemara nekih ljudi, da bi je, zatim, drugi ljudi srčano branili i neumorno iznova pošumljavali
Kada izbori i formalno budu raspisani, studenti objašnjavaju da se neće promeniti suština, već obim kampanje. “Kampanja će ostati bazirana na onome što studentski pokret jeste već dve godine, ali očekujemo da tokom kampanje bude masovnije nego što je ikada bilo, jer veliki broj ljudi odgovara na naše pozive da se priključe opštinskim timovima”, objašnjava student Filip Kovačić za “Vreme”
Održavanje uverenja u nepobedivost na izborima služi tome da se sopstveni birači odvrate od promene strane, a opozicioni – demobilišu. Zato je uložen vanserijski napor da se diskredituje istraživanje koje je predstavila Crta. Većina napada nije se ni bavila sadržajem, već je bila usmerena na Crtu kao organizaciju, a deo na metodologiju. U oba slučaja radilo se o upornom ponavljanju lako proverivih neistina, na primer, tvrdnje da je uzorak bio 558, a ne 2.324 ispitanika. Sve to govori koliko im je bilo stalo da nalaz koji je imao najviše odjeka u javnosti zatrpaju lažnim narativima
U času kada je generacijski pokret mladih ljudi premostio duboke razlike obnavljajući u atomizovanom, apatičnom i podeljenom društvu političku zajednicu utemeljenu na idejama slobode, pravde i antikorupcije, nastao je nužni i dovoljni uslov za promene u Srbiji
Znaju i Vučić i Dodik da tamo gde su sada hodili ima manje stanovnika nego kada je rat završen, a samim tim i manje perspektive. Ova dvojica “srpskih lidera” kao da nisu naučila poruke prošlosti, bar kada je politika u pitanju: nije Srbija napredovala kada su bosanski Srbi gledali u Beograd, kako kaže Vučić, nego kada je Srbija bila Pijemont celog Balkana, pa su svi hteli s njom
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
