Zahtev ordinacije Ecim za priznavanje alternativnog dijagnostičkog i terapijskog metoda stigao je u Ministarstvo zdravlja, gle čuda, otprilike u isto vreme kad i zahtev Ministarstvu prosvete za odobrenje primene tog metoda na školskoj deci. Ministar prosvete je zahtevu udovoljio u obliku podrške, i "presolio" preporukom da se objave rezultati
Udarna vest u svim štampanim i elektronskim medijima je početkom prošle nedelje bila da je Ministarstvo zdravlja zatvorilo jednu privatnu lekarsku ordinaciju pod sumnjom da su lekari zaposleni u njoj upleteni u tržište dečje pornografije, belog roblja, unutrašnjih organa i ko zna čega još, da su koristeći lekarski pregled fotografisali nagu decu, da su se raspitivali o imovnom stanju roditelja, da li ih neko prati u školu, da li imaju kompjuter i mobilni telefon, sve da bi ostvarili svoje mračne zamisli. Kao što to obično kod nas biva, ispostavilo se da je samo deo toga istina, a većina konstrukcija novinarske bujne mašte: da privatna ordinacija Ecim jeste zatvorena ali ne zbog pornografije i pripreme trgovine decom, već jer su njeni lekari pregledali decu novobeogradske Osnovne škole „Jovan Dučić“ zvanično neodobrenim Bi-digital o-ring testom.
Dr Momir Dunjić, predsednik Jugoslovenskog udruženja za primenu Bi-digital o-ring testa (BDORT) u dijagnostici i lečenju, u razgovoru za „Vreme“ objasnio je da se radi o metodu koji je neinvanzivan, da nije neprijatan, da ne nanosi bol niti može prouzrokovati bilo šta drugo osim da ukaže na postojanje neke bolesti. Kaže da je BDORT patentiran u Americi 1993. godine, da se u Japanu uspešno primenjuje već petnaestak godina, da je tokom godina tačnost dijagnoza postavljenih primenom ovog metoda dokazana u veoma visokom procentu i da se u ordinaciji Ecim do sada primenjivala samo u promotivne i istraživačke svrhe. Naglašava da BDORT nije zabranjen, kako su neke novine pisale, već je za sada nepriznat i da je zahtev za priznavanje ovog metoda predat Ministarstvu zdravlja 8. aprila ove godine.
Osnovni motiv za ovu akciju, kaže, bio je humanitarne prirode: da se pomogne deci koja imaju predispozicije dijabetesa, ali pre nego što se bolest klinički ispolji, jer tada je po pravilu kasno i jedina terapija je doživotna zavisnost o insulinu. Deca kod koje bi eventualno ta predispozicija bila detektovana, bila bi upućena pedijatru endokrinologu koji bi preduzeo dalje korake radi otkrivanja stanja tzv. pre-dijabetesa koje je, inače, moguće potvrditi samo skupim laboratorijskim analizama. Fotografije pregledane dece trebalo je da posluže za izradu dokumentacije, ali i razvoj specifičnog softvera pomoću koga bi predispozicija za neku bolest mogla biti dijagnostifikovana kompjuterskom analizom digitalne fotografije. Cela ova akcija je ujedno trebalo da bude i promocija ovog metoda, da se pokaže da postoji efikasan način za prevenciju dijabetesa. Da je akcija izvedena kako je planirano, po tome bismo bili prvi u Evropi. Nažalost, nismo uspeli da obavimo sve preglede i da dobijemo laboratorijsku potvrdu postavljenih dijagnoza, niti da rezultate objavimo.
Po izjavama sagovornika „Vremena“, inicijativa da se na ovaj način obavi pregled dece osnovnoškolskog uzrasta potekla je od Školskog sportskog saveza Novog Beograda, eksperimentalne institucije koju je osnovala nevladina organizacija Stručni sportski forum, sa zadatkom da praktičnim delovanjem „potvrdi sve teorijske pretpostavke za revitalizaciju školskog sporta“, između ostalog i osnivanje Medicinsko-sportskog centra. Predsednik Upravnog odbora Sportskog stručnog foruma je Bratislav Bata Đorđević, nastavnik fizičkog vaspitanja u penziji i otac našeg poznatog košarkaša na privremenom radu u inostranstvu, predsednik Skupštine Lazar Grozdanović, čuveni odbojkaški stručnjak. Udruženje ima šezdesetak članova zvučnih imena, kao što su Ranko Žeravica, Vladimir Koprivica, Boris Stajkovac… i Branimir Leković, nekadašnji veslački reprezentativac, danas profesor fizičkog obrazovanja u Osnovnoj školi „Jovan Dučić“ i predsednik Upravnog odbora već pomenutog Školskog sportskog saveta Novog Beograda.
Po Lekovićevim rečima, kontakt sa klinikom Ecim ostvaren je sticajem okolnosti: „Budući da sam kao vrhunski sportista i trener svestan koliko je važna uloga medicine u sportu, godinama sam tragao za vrhunskom dijagnostikom. Jedan moj prijatelj, doktor medicinskih nauka, znajući šta tražim, uputio me je na dr Dunjića.“ Kako je rekao, da bi se lično uverio u ispravnost metoda, prvo se on podvrgao pregledu, onda je na pregled odveo svoju decu, zatim suprugu i decu svojih prijatelja, pa neke sportiste… „Tek kasnije smo razgovarali o prevenciji dijabetesa. Znajući da je dijabetes kod dece u porastu, pitao sam ih da li bi hteli da se uključe u humanitarnu akciju pregleda školske dece; oni su odgovorili potvrdno i tako je počela naša saradnja.“ Sve se to dogodilo, obojica su potvrdili, otprilike mesec dana pre izbijanja afere.
Nekako u isto vreme klinika Ecim podnela je zahtev Ministarstvu zdravlja kojim se traži zvanično priznanje BDORT-a, kao i zahtev ministru prosvete i sporta sa molbom da odobri testiranje učenika Osnovne škole „Jovan Dučić“ ovim metodom radi ranog otkrivanja oboljenja pankreasa, odnosno šećerne bolesti. Ovaj drugi zahtev potpisala je i direktorka škole Branka Šegrt, pošto joj je usmeno objašnjeno o čemu se radi. U dopisu je pored kratkog opisa ovog dijagnostičkog metoda navedeno da će pregled besplatno obaviti lekari privatne ordinacije opšte medicine Ecim (Evropski centar za integrativnu medicinu), a kao razlog za sprovođenje ove akcije navedeno je da ima sve više dece obolele od dijabetesa i da je zato otkrivanje bolesti u najranijoj fazi, pre nego što se klinički ispolji, izuzetno važno za dalje lečenje. Ministarstvo prosvete je ubrzo odgovorilo da podržava spremnost podnosioca zahteva da se uključe u akciju besplatnog pregleda svih učenika Osnovne škole „Jovan Dučić“ kao preventivnu zaštitu zdravlja školske omladine na ranom otkrivanju šećerne bolesti. U drugom pasusu odgovora na zahtev, ministar kaže da želi da se „nalazi testiranja publikuju i iznesu na tribini koja bi poslužila objašnjenju jednog od modela ranog otkrivanja oboljenja pankreasa, kao doprinos preventivnoj medicini, da bi se pripremio projekat očuvanja i zaštite zdravlja dece i omladine“.
Prvi pregledi su obavljeni ubrzo, tik pred uskršnji raspust; pregledanoj deci su podeljeni anketni listići za roditelje, nekima od njih je sve ovo bilo sumnjivo, naročito što su deca bila i fotografisana. Šta je dalje bilo, manje-više je poznato: klinika Ecim je preventivno zatvorena, ministar prosvete i sporta ogradio se od celog slučaja uz tvrdnju da spada u resor Ministarstva zdravlja, direktorka škole je podnela ostavku…
Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović je u izjavi za „Vreme“ rekao da svakodnevno dobija na desetine zahteva i molbi u kojima se traži podrška raznih akcija: obrazovnih, sportskih, zdravstvenih, kulturnih i mnogih drugih, koje nemaju direktne veze sa njegovim resorom i na koje nije ni obavezan da odgovara, ali da on principijelno svakoj inicijativi daje traženu podršku. Međutim, naglašava da ta podrška nema pravno dejstvo i da nikoga ne obavezuje na bilo šta i pita da li bi možda trebalo da zabranjuje sve akcije za koje se traži njegova podrška. Za ovaj konkretan slučaj kaže da nije imao nikakvih razloga da sumnja u dobronamernost direktorke škole ili udruženja građana koje čine ugledni članovi našeg društva, niti u kompetentnost lekara koji rade u ordinaciji sa regularnom dozvolom za rad. Ministar insistira da se propisi moraju poštovati ali da su, sledstveno zakonski garantovanoj autonomiji škola, za njihovo sprovođenje nadležni uprava škole, Savet roditelja i lokalna samouprava, a ne njegovo Ministarstvo. Kako je rekao, ceo slučaj je „naduvan“ da bi se „pokrile“ neke prethodne afere. „Mi u Ministarstvu radimo po 16 sati dnevno za dobrobit dece i omladine i ako zbog toga treba da budem kažnjen, prihvatiću i to“, rekao je na kraju razgovora ministar prosvete i sporta.
U navedene iskaze nema razloga sumnjati, ali ima tu i nekih nedorečenosti. Niko, naime, nije objasnio kako je došlo do toga da se prvi kontakti učesnika ove afere poklapaju sa podnošenjem zahteva za priznavanje alternativnog dijagnostičkog i terapijskog metoda i zahteva da se odobri primena tog istog metoda u humanitarne svrhe, što pobuđuje sumnju da neka koordinacija ipak postoji. Niko, takođe, nije objasnio kojim povodom je ministar prosvete i sporta u svojoj „načelnoj“ podršci ovoj humanitarnoj akciji, a da niko od njega to nije tražio, preporučio da se rezultati publikuju kao doprinos medicinskoj prevenciji i to baš kada je podnesen zahtev Ministarstvu zdravlja da metod verifikuje. Po rečima dr Momira Dunjića i Branimira Aleksića, bilo je planirano da se posle pregleda rezultati objave. Pitanje je, međutim, otkud za tu nameru ministar prosvete i sporta zna kad se u zahtevu njemu upućenom tako nešto ne pominje. Direktno upitan odakle mu ideja da preporuči publikovanje rezultata, ministar je odgovorio da je logično da se rezultati objave, ali ne i zašto je to deo njegove načelne saglasnosti.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
