Hala Pionir ili kako je »nautička manifestacija« pošla po zlu

Vest od 16. maja bila je štura i kratka: Košarkaški klub Crvena zvezda kažnjen je sa 300.000 dinara zbog prisustva navijača na utakmici finala ABA lige sa Budućnošću u Hali „Aleksandar Nikolić“, a komunalna milicija je sa dodatnih 50.000 dinara kaznila i odgovorno pravno lice, naravno, nakon što je utakmica završena.

Sa društvenih mreža moglo se videti da je, uprkos i dalje važećoj zabrani okupljanja više od pet osoba, u nekadašnjoj Hali Pionir bilo više od hiljadu ljudi. Među njima se našao i aktuelni v.d. direktora JP Pošte Srbije i nekadašnji ministar rada Zoran Đorđević, koji se pohvalio svojim prisustvom na utakmici zatvorenoj za publiku: „Pobeda! Idemo do titule! Uvek uz svoju Crvenu zvezdu“, napisao je Đorđević na svom nalogu na društvenoj mreži Instagram.

foto: budućnost voli

KOZA NOSTRA

MUP je prethodno poslao rutinsko saopštenje da će snimati i fotografisati učesnike javnih okupljanja 15. maja u Humskoj, na fudbalskoj utakmici Partizan – Voždovac, kao i pomenutog finala ABA lige 16. maja. Ovakve naknadne kazne praktično su bile poziv da na drugu utakmicu finala, 18. maja, dođe još više navijača, koji su i pevali i navijali i nisu održavali distancu. Ukratko, činili su sve suprotno propisima. Epilog je bio isti: Zvezda kažnjena sa 300.000 dinara zbog nepoštovanja protivepidemijskih mera, a odgovorno pravno lice sa još 50.000.

Iako je prethodno upozoravao kako komunalna milicija kontroliše sprovođenje protivepidemijskih mera, kontroliše i kažnjava tržne centre i ugostiteljske objekte, te da je čak u TC Stadion prekinuta svadba na kojoj je bilo 80 ljudi, v.d. sekretara za poslove komunalne milicije Ivan Divac nije se oglašavao povodom činjenice da je KK Crvena zvezda bezobzirno dva puta za tri dana prekršila sve mere u borbi protiv kovida. Javnosti nije ponuđeno ni objašnjenje zašto obe utakmice nisu prekinute, nego su kazne oba puta usledile tek nakon što se događaj završio.

Kako je za „Danas“ rekao portparol KK Crvena zvezda Igor Vujčin, „klub se neće posebno oglašavati povodom prisustva naših navijača na dva poslednja meča, za šta smo uredno i na vreme platili najdrastičnije moguće propisane novčane kazne.

Treba, ipak, naglasiti da niko iz Zvezde nije vukao za rukav ljude sa ulice da dođu u dvoranu, utakmicama su prisustvovali članovi naše Skupštine, prijatelji i sponzori kluba, pri čemu niko nije ušao bez najmanje dva lična dokumenta. Procedura je potrajala baš zato što je svako morao pokazati ličnu kartu, uz PCR ili antigenski test novijeg datuma ili potvrdu o vakcinaciji.“

Nije se Vujčin upustio u objašnjavanje očiglednih rupa u svojoj izjavi – otkud su smeli „članovi, prijatelji i sponzori“ uopšte da se nađu u hali, uprkos zabrani? Kakva crna procedura za ulazak u halu kad je zabranjen ulazak? Ako to nisu bili „ljudi sa ulice“, onda je, izgleda, sve u redu? Ko je svim tim ljudima najavio da ponesu rezultate PCR ili antigenskog testa sa sobom, odnosno potvrdu o vakcinaciji?

Sa druge strane, kako pišu podgoričke „Vijesti“, isti taj Vujčin je crnogorskoj redakciji na zahtev za akreditaciju novinara odgovorio da „KK Crvena zvezda tokom ove sezone nije ni na utakmicama Evrolige, ni ABA lige bio u situaciji (nijednom) da ugosti novinare“, te da je „ova odluka vezana za zdravstvene protokole koje je donijelo nadležno Ministarstvo Republike Srbije, mi kao klub dužni smo da ga se pridržavamo“.

Javnosti je na ovaj način još jednom – ko zna koji put od početka epidemije – ponuđeno „objašnjenje“ koje vređa inteligenciju i dostojanstvo, uz prećutnu, ali jasnu poruku: Ovo je državna stvar, neophodno je da Zvezda pobedi Budućnost i učinićemo sve što možemo da do toga dođe, ne mareći da li pritom ugrožavamo nečije živote, da li će lekari u kovid-bolnicama zbog ovoga morati da provedu još mesec ili dva u skafanderima. Ukratko – ne mešajte se, ovo je naša stvar.

A nakon što je Zvezda te dve utakmice dobila, pa potom dve naredne u Podgorici izgubila, nema sumnje da će u petom, odlučujućem meču finala ABA lige, Hala „Aleksandar Nikolić“ u petak 28. maja biti – prepuna, svim zabranama uprkos: iz dosadašnje 14-mesečne sage sa epidemijom kovida jasno je da vrhovni epidemiolozi Srbije u sastavu epidemiolog dr Aleksandar Vučić i epidemiolog dr Goran Vesić, uz, ovom prilikom, pridruženog člana epidemiologa dr Nebojšu Čovića, sa simpatijama gledaju na ovakve manifestacije, te je izvesno da će više hiljada ljudi biti i na petom meču finala.

DRŽAVNI INTERES

Kao i u ostalim državama na svetu, i u državi Srbiji postoje Ustav, zakoni, uredbe, postoji pravni sistem po kome građani i pravna lica moraju da se upravljaju i na koji moraju da paze. No, u državi Srbiji postoji i nešto drugo, što je izvan i iznad celog sistema i na šta se pravila ne odnose. Može se nazivati raznim imenima – državni razlog, državni projekat, patriotizam, nacionalni ponos, nacionalni interes – ali suština je ista: za sve koji upadnu pod ove pojmove i ovu kategoriju, zakoni i pravila ne važe, niti važe društvene konvencije i principi na kojima počiva društvo; u njih se „ne dira“, „to je tako“, „pusti, ne pitaj“…

Prva asocijacija na glavnog predstavnika društva za kojeg ne važe pravila i koji radi šta hoće svakako je predsednik države Aleksandar Vučić. No, on je, kao i svi drugi političari iz te nedodirljive kaste sadašnjih i bivših funkcionera, u tu kategoriju ušao silom: ako bude sreće, kada siđe sa vlasti, skinuće se i oreol nedodirljivosti, nekažnjivosti i „čoveka iznad sistema“, koji važi kako za njega i njegove saradnike i uposlenike tako i za sve one funkcionere i direktore unazad 30 godina koje je zakon nekako uporno previđao i kao da ih je sve vreme od sankcija čuvala neka nevidljiva ruka.

Međutim, osim političara, sa kojima su, doduše, u tesnoj vezi, ima i drugih u ovom paralelnom sistemu koji takođe žive po svojim pravilima i koji su često iznad prava koje važi za obične građane, a koji su, takođe, u ovom sistemu neodgovornosti sličan broj godina kao i politička kasta. Tako, već decenijama u pojmove kao što su „crkva“, „Kosovo“, „pravoslavlje“, „navijači“, „patriote“ nije uputno dirati, niti njihove vođe, zastupnike i tumače pozivati na odgovornost ili zakon, izuzev ako se ne želi izazvati široki društveni odijum: ogroman broj medija već decenijama stvara atmosferu da ovakva tabuizirana situacija potraje i u narednim decenijama.

Iz ovog ugla jasnije je kako je to moguće da jedan od ovih simbola nedodirljivosti, Crvena zvezda i njeni navijači, kontinuirano krše propise države, ujedno ugrožavajući javno zdravlje svih građana – i u tome nisu jedini. Neraskidivi splet politike, navijača, kriminala, „patriotizma“, „tradicije“ i ostalih izlizanih reči koje su skupo koštale mnoge ljude doveo je sposobnost da sopstveni interes protura kao državni. Tako je za „državni interes“ proglašeno i da publika ima da bude prisutna na košarkaškim utakmicama. Za državni interes je, slično, proglašeno da maj prošle godine mora biti mesec kada je pobeđena korona, zbog održavanja izbora, što je za sobom povlačilo i falsifikovanje brojki zaraženih i umrlih koje stižu iz „Batuta“ – ovu praksu otkrio je BIRN u junu prošle godine. A uprkos sadašnjim upozorenjima lekara da bez 70-ak odsto vakcinisanog stanovništva nema kolektivnog imuniteta, vlast uporno govori o 50 odsto vakcinisanih kao dovoljnom uslovu da ponovo, po ko zna koji put, proglasimo pobedu nad koronom.

Primera samo tokom epidemije je mnogo: iz „državnog razloga“ su za tajne proglašene nabavke respiratora, maski, vakcina i svih drugih medicinskih sredstava i lekova vezanih za koronu; državna je potreba bila da se omogući održavanje fudbalskog derbija sa 15.000 navijača u maju prošle godine, na opštu sablazan širom sveta; u „državnom interesu“ bilo je da epidemijom ne upravlja Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, po zakonu, nego da se oformi ad hoc fantomski Krizni štab u kome većinu nemaju lekari nego političari, pa se onda predlozi mera donose preglasavanjem, a u tom preglasavanju učestvuje i epidemiolog dr Vesić, iako nije član Kriznog štaba…

foto: tara radovanović / tanjug / za uvećanu sliku desni klik pa »open image...«

ZVEZDIN BAL NA VODI

I kao što su navijači bili deo nedodirljive kaste i pre ove vlasti, maligni spoj politike, navijača i kriminala bio je belodan i 22. maja kada su navijači FK Crvena zvezda najpre zauzeli reku Savu kod Beograda na vodi (još jednog „državnog projekta“ za koje zakoni ne važe) zarad proslave titule šampiona države, uz direktan prenos nekadašnje agencije Tanjug (čije je petogodišnje bivstvovanje van zakona bio još jedan „državni interes“), a sve to u ligi koja je i pod zvaničnom sumnjom UEFA za nameštanje mečeva.

Nakon, kako su ga mediji nazvali, „Zvezdinog bala na vodi“, odnosno „generalne probe nautičke manifestacije“, kako ju je nazvao Grad Beograd, navijači Zvezde su razlupali Beton halu, tukli goste kafića i restorana, lomili inventar… Tabloidi su razlog ovom divljanju našli u pretpostavci da pojedine kafiće i dalje obezbeđuju ljudi Veljka Belivuka (još jednog „državnog projekta“, sve doskora), a da su kafići ujedno u vlasništvu Aleksandra Kajmakovića, nakon čijeg je svedočenja pre par meseci na saslušanje privođen i donedavni predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza (još jedan „projekat“)…

Epilog je bio da je policija privela 130 ljudi, od kojih i 20-ak maloletnika, da je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin rekao da je to „ološ“, da je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić na svom nalogu na Fejsbuku napisao da je on zatražio da račun za čišćenje plati FK Crvena zvezda, „a što su oni odmah prihvatili“.

„Svi mi koji smo zvezdaši radujemo se tituli, a proslava je bila spektakularna. Slavlje je u redu, ali u Beogradu se zna red tako da će ovo čišćenje grada da plati Crvena zvezda“, napisao je Vesić, kao da on određuje ko treba da plati štetu, a kasnije dodao da je to bilo „divljaštvo i bezobrazluk“ i da ti koji su to uradili treba da odgovaraju, „jer su, između ostalog, obrukali i sebe i klub“.

Nikom nije palo na pamet da, na primer, podnese ostavku zbog više povređenih tokom „nautičke manifestacije“. Štaviše, ministar Vulin je uspeo da izusti kako „MUP nikada neće dozvoliti da najgori vladaju ovim gradom“, da je Beograd „siguran i bezbedan grad“, i zahvalio se Vučiću jer je ovaj „dao nemerljivu podršku insistirajući na tome da se zakon mora primenjivati i da zakon mora da važi za sve“.

I sve tako, do naredne prilike i narednog „državnog razloga“ iza kojeg se kriju privatni interesi. „Njihova stvar“.